Нема производа у корпи
ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ПИСА 2018

ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ПИСА 2018 (0)

НАШИ БОЉИ ОД ВРШЊАКА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ И БИХ, А СЛАБИЈИ ОД ЂАКА ИЗ ХРВАТСКЕ И СЛОВЕНИЈЕ

 

Сваки трећи ученик у Србији не достиже основни ниво писмености – 38 одсто на скали читалачке писмености, 40 одсто из математике и 38 одсто из научне. У ОЕЦД земљама између 21 и 25 одсто ученика се налази у овој групи, резултати су најновијег циклуса ПИСА истраживања, спроведеног 2018. године, који су представљени у Влади Републике Србије уочи закључења овог броја Просветног прегледа.

Наша држава у овој међународној студији ученичких постигнућа учествује од 2003, али је прескочен циклус 2015. године. У односу на резултате забележене пре шест година, нису уочене значајније разлике у ученичким постигнућима. Аналитичар са Института за психологију Марина Виденовић рекла je да су резултати ученика из Србија за око 50 бодова нижи од просека земаља ОЕЦД-а и држава Европске уније, што значи да им је потребно годину до годину и по дана додатног школовања да би ту разилику надоместили.

Виденовић је појаснила да ђаци који не достижу ни основни ниво писмености умеју да читају и знају таблицу множења, али да им недостаје способност да то што знају примене у свакодневним ситуацијама.

– То су ученици који имају проблем да издвоје основну идеју текста, да идеју описану у тексту пореде са сопственим искуством… Наши резултати показују да сваки трећи ђак, чак и више од тога, спадају у ову групу. Према Лисабонском споразуму план је био да до 2020. године буде само 15 одсто ученика из ове групе, а подаци показују да ни Европска унија није успела то da достигне – истакла је Виденовић.

У циклусу ПИСА 2018. учествовали су ученици стари 15 година из 79 земаља из целог света. У Србији је задатке решавало 8.442 ученика из 190 школа.

На врху листе најуспешнијих образовних система су Кина, односно различити региони те земље, Сингапур и Канада, а од европских држава Финска и Естонија, док су на зачељу Филипини, Доминиканска Република и Мароко. На нивоу просека ОЕЦД-а су Француска, Португал и Холандија, док је Србија значајно удаљена од тог просека. На ранг-листи изнад Србије су Грчка, Малта и Чиле, а испод Уједињени Арапски Емирати, Румунија и Бугарска. Што се тиче региона, ученици из Србије имају виша постигнућа од вршњака из Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, а слабија од ученика из Хрватске, Словеније и Мађарске.

Марина Виденовић је као добру вест оценила податак из ПИСА студије да је социо-економски статус наших ученика мање повезан са њиховим постигнућима него у ОЕЦД земљама, што указује на већу праведност српског образовног система. У Србији је такође нешто већи број ученика који имају низак социо-економски статус, а постижу високе резултате.

Додатне анализе студије указале су и на специфичне проблеме домаћег образовног система, а један од главних је превелико изостајање. Статистика је показала да је већина ученика у Србији закаснила бар једном у школу током две недеље; сваки четврти је изостао из неоправданих разлога, док је 41 одсто њих изостало са неких часова, у периоду од две недеље. Други проблем је чињеница да ђаци из Србије мање вреднују школу од ученика из ОЕЦД земаља – сваки четврти ученик мисли да није важно трудити се у школи, док је просек на нивоу ОЕЦД-а 12 одсто.

В. Андрић

Антрфиле

БИТКА НА ДУГЕ СТАЗЕ

Коментаришући резултате ПИСА истраживања, министар просвете Младен Шарчевић је рекао да започета реформа основног и средњег образовања треба да донесе видљиве резултате у наредном циклусу 2021. године, али да ће се прави ефекти осетити тек 2024. Он је казао да ово није кратка прича већ битка на дуге стразе” и да свој оптимизам заснива на ономе што се тренутно догађа у образовном систему. Шарчевић је рекао да наставници нису до краја задовољни, пре свега својим социјалним статустом, али да њихови коментари сведоче да је реформа видљива.

Антрфиле

БЕЗ СУШТИНСКИХ ПРОМЕНА

Координатор ПИСА истраживања у Србији Драгица Павловић Бабић указује да, то што се резултати ученика из Србије нису променили између два циклуса истраживања, сведочи да се у образовању ништа није суштински променило.

– У овој студији добијамо једну целовиту слику о стању у образовном систему, а не о актуелним дешавањима. Другим речима, на образовање би требало да гледамо као дугорочан и целовит процес, чији се ефекти акумулирају са годинама школовања, па, према томе, ни одговорност није на једном министру или једном Министаству. Погледајмо пример Пољске, која у сваком циклусу ПИСА истраживања бележи напредак у постигнућима ученика. Они од краја деведестих имају један свеобухватни реформски процес и иду у том правцу, без обзира на промене у политици. Код нас је образовни систем издељен на све могуће начине: на предмете, школске године и тромесечја и орочен на мандат једног министра. Стално радимо у условима дисконтинуитета, уместо да се сложимо око правца развоја образовања и да га гурамо свим силама – коментарише Павловић Бабић.

GodineUzleta

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096