Нема производа у корпи
среда, 29 септембар 2021

РЕСУРСНИ ЦЕНТРИ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ КАО НОВЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

РЕСУРСНИ ЦЕНТРИ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ КАО НОВЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

Додатна подршка деци са сметњама у развоју

 

     У образовном систему Србије створени су услови за оснивање потпуно нових организационих јединица ресурсних центара за инклузивно образовање, недавно је открио министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић, уједно и први потпредседник Владе. Најавио је и набавку савремене асистивне технологије за децу са сметњама у развоју, чиме би требало да буде унапређен систем додатне подршке и квалитет инклузивног образовања и васпитања у нашој земљи.

     – Ресурсни центри ће окупити стручњаке различитих профила, који имају искуство у раду са децом и ученицима са сметњама у развоју. Они ће пружати додатну подршку деци, ученицима и њиховим родитељима, али и обучавати запослене у школама за индивидуализовани приступ образовању. За почетак је планирано оснивање три таква центра, који би требало да покривају читаву територију Републике, а предвиђено је да се тај број касније и повећа – најавио је министар.

     Ти центри ће за сада бити формирани при школама које испуњавају неопходне критеријуме у погледу опреме, људских ресурса, простора и квалитета рада и, по његовим речима „имаће посебну улогу” када је реч о примени асистивних технологија, којима се унапређује и олакшава учење и напредовање ученика са сметњама у развоју, као и њихово учешће у школским и вршњачким активностима.

     Улога ресурсног центра биће и да свако дете коме је то потребно добије одговарајући уређај из домена асистивних технологија. За поједину децу, то представља разлику између искључивања и укључивања, приступачности и неприступачности. Те технологије, било да их деца користе као помагало за кретање или за комуникацију у учионици, омогућавају већи приступ садржајима који би им, без њиховог коришћења, били потпуно недоступни или тешко доступни.

     – Не само да им омогућавају већи степен независности и аутономије у образовању и раду, већ им побољшавају и квалитет живота – истакао је Ружић.

     У Министарству кажу да су обуке о инклузивној педагогији планиране за 4000 наставника, као и обуке за 500 чланова интерресорних комисија о асистивним технологијама и унапређеном повезивању потреба детета са услугама подршке.

     Центри се успостављају као део пројекта „Унапређен равноправни приступ квалитетном доуниверзитетском образовању за угрожену децу”, који Министарство просвете, науке и технолошког развоја реализује у сарадњи са Уницефом, а финансира га Европска унија.

     Прича о ресурсним центрима покренута је на основу потреба образовања ученика са сметњама у развоју, у оном делу где им је потребна комплетна подршка да се савладају одређене вештине, како би могли да се усвајају наставни садржаји. Правилник о ресурсном центру настао је на основу измена и допуна Закона о основама система образовања из 2019. године, у којем је за ову област битан члан 54, који прописује да установа може да стекне статус ресурсног центра за пружање стручне подршке деци, ученицима и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом, њиховим породицама и другим образовним и васпитним установама. Предвиђено је обавезно међусекторско повезивање, где више министарстава преузима улоге из својих надлежности, како би цео систем функционисао што ефикасније (министарства за образовање, здравље, социјалну заштиту и локалну самоуправу).

     Осим представника наведених органа, у Радној групи која је оформила Правилник учествовали су и представници два завода МПНТР, невладиног сектора и Заједнице школа са сметњама у развоју и инвалидитетом Републике Србије.

     – Радна група је разумела да је основна улога школа за образовање ученика са сметњама у развоју овде најважнија и да су све те школе, у ствари, на корак од стицања статуса ресурсног центра. Закон и даље јасно прописује да те школе и даље имају, као примарни задатак, своју основну делатност, основно и средњошколско образовање. Кроз статус ресурсног центра оне ће пружати ширу подршку деци где год да се налазе, било да су у редовним школама или у школама за образовање ученика са сметњама у развоју. Овде је реч о комплетној подршци у оквиру развоја детета – каже Силвана Плавшић, директор ове заједнице школа и директор специјалне Основне школе „Драган Ковачевић” у Београду.

     У оквиру процеса доношења Правилника, Радна група била је у прилици да чује и представнике образовних система земаља у којима ресурсни центри већ успешно функционишу.

     Правилником је јасно прописано које установе могу да остваре овај статус. То не морају бити само специјалне школе, већ и нека друга, али обавезно јавна установа. Међутим, многе школе за ученике са посебним потребама већ су на услузи свима којима је у раду неопходна помоћ, тако да су оне, на неки начин, већ неформални ресурсни центри. У Србији има 48 школа које се баве образовањем ученика са сметњама у развоју, које, иако је територија Србије неравномерно покривена, својим делатностима покривају целу лепезу неопходних специјализација. Премда је, напомиње наша саговорница, тешко успоставити јединствене стандарде у њиховом раду, чињеница је и да је свима њима овим Правилником дата равноправна могућност да формално завреде статус ресурсног центра, чиме је Министарство просвете желело да све специјалне школе мотивише за већу улогу и допринос у својој локалној заједници.

     Да би Правилник, који прати и одговарајући Акциони план, заживео – пре свега у служби највеће могуће подршке особама, а посебно деци са посебним потребама и инвалидитетима, неопходно је, каже Силвана Плавшић, дефинисати услуге ресурсних центара и начине њиховог финансирања.

Д. Јелисавчић

 

     АНТРФИЛЕ

     СВЕТСКА ИСКУСТВА

     Трансформације „специјалних школа” у централизоване ресурсне центре у свету доносе различита искуства, у односу на специфичности сваког образовног система. Како се наводи у документима Уницефа, неопходну експертизу обезбеђују интердисциплинарни тимови, које најчешће чине запослени који поседују компетенције из области медицине, здравствене заштите, психологије и специјалног образовања. Већина земаља које су усвојиле концепт ресурсних центара налази се у Европи и на северноамеричком континенту, али се у сиромашнијим, мање развијеним државама, попут Ел Салвадора, отварају „собе за подршку” у оквиру редовних основних школа, како би се процењивале потребе ученика или могућност стварања мањих група, организовао индивидуални рад са њима, наставници саветовали за рад, омогућио приступ логопеду...

     Наставници који раде у „собама за подршку” блиско сарађују са родитељима, а финансијска средства за обуку и плате добијају од Министарства просвете. У 2005. години, око десет процената школа у овој земљи имало је „собу за подршку”.

 Dostava

 korice za zbirke JEZIK srpski jezik 2020 21

korice za zbirke MATEMATIKA srpski jezik 2020 21

korice za zbirke KOMBINOVANA srpski jezik 2020 21

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2020 21 25 05 20

2020 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

GodineUzleta

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

covid vakcinacija

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096