Нема производа у корпи
среда, 27 новембар 2019

КАКО ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ ДА ОДГОВОРИ НА БРОЈНЕ ИЗАЗОВЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА

 

ЗАНИМАЊА КОЈА НЕ ПОСТОЈЕ ЧЕКАЈУ МИЛИОНЕ ЉУДИ

Колико се свет убрзано мења најбоље говори податак да пре двадесет-тридесет година нека данас најтраженија занимања нису ни постојала, попут програмера за мобилне апликације, стручњака за дигитални маркетинг, али и зумба инструктора... Како ће изгледати тржиште рада за наредне две-три деценије нико не може да претпостави и зато су огромни изазови пред образовним системом, који треба да образује младе људе за послове будућности.

Једно је сигурно, у будућности ће бити тражена високо развијена технолошка знања, односно висок ниво информатичких способности за све послове.

Према речима председника Савеза економиста Србије Александра Влаховића, свет, па самим ти и Србија, суочиће се са новим трендом на тржишту рада. Због дигитализације, али и многих послова које ће уместо човека радити роботи, процењује се да ће до 2030. године бити угашено око 400 милиона радних места, а да ће више од 260 милиона људи радити послове који данас не постоје. 

На недавно одржаној Међународној конференцији о будућем образовању, навео је да се очекује да ће до 2022. године 48 одсто основних вештина, за било који посао, морати да се надограде. То значи да завршетак школовања не значи и крај учења. Стално усавршавање, како напредују технологије, биће неопходно у многим областима.

– Већ се зна да ће за послове будућности сваком појединцу бити потребни виши ниво знања и боље вештине. Хоћемо да имамо економију која је заснована на знању, тако да образовни систем мора да преузме главну улогу у том процесу, као кључни фактор – нагласио је Влаховић.

И они најбогатији размишљају како да се носе са новим изазовима, како успоставити образовни систем да економија иде узлазном путањом. На светском нивоу нема довољно наставног кадра, упозорио је председник Светске академије уметности и наука Хјетор Гургулино де Соуза.

– Изван образовног система тренутно је 236 милиона деце, само 14 одсто деце у слабије развијеним земљама завршава средње образовање. То су велики изазови за све нас. Глобално је велика потражња за високо образованим кадровима и образовни системи биће фокусирани да студије заврши на стотине милиона студената у следећих 15 година – рекао је Гургулино де Соуза.

Председника Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. Владимира Костића окупира будућност универзитета. Анализирао је више питања, па и какви су изазови пред универзитетом, колико је политизован и шта би смело да буде дозвољено.

– Верујем да се ових дана суочавамо са кључним проблемима универзитета које треба препознати... Дешава се глобализација свега и својеврстан је изазов кључна промена универзитета који има богату историју. Универзитет би требало да буде расадник најквалитетнијих људи – нагласио је Костић.

Од започете реформе образовног система у Србији очекује се да младе генерације оспособи за будућност, за нове послове који још не постоје и које још не можемо да замислимо како ће изгледати.

Напредак неке земље, у сваком погледу, зависи од образовног система, јер узлазном путањом данас иду она друштва која се заснивају на знању, иновацијама, култури, креативности, слободи мишљења.

Важно је и да се образовни систем повеже са тржиштем рада, да се стално ослушкују потребе, да се стално иновирају постојећи и уводе нови образовни програми.

Премијер Србије Ана Брнабић нагласила је на скупу у САНУ да је циљ реформи, које се спроводе у образовању, да се направи систем који неће учити децу шта да мисле, већ како да мисле и да их припреми за 21. век.

– Зато је образовање као тема међу приоритетима Владе Србије, ако не и најважнија тема. Током историје оно што је одређивало успех неке нације и друштва било је образовање – навела је она и додала да у свету, који се брзо мења, „успех и конкурентност, хармонија и срећа неког друштва” зависе од квалитета образовања.

Подсетила је да су, у складу са дигитализацијом, интернет добиле скоро све школе у Србији, да је уведен бежични интернет у 500 школа, а циљ је да до 2021. године све школе буду дигитализоване. Од ове школске године уведено је 10.000 дигиталних учионица за 200.000 ђака широм Србије. Уведена су и нова специјализована одељења у гимназијама. Осим математике и страних језика, сада постоје и одељења за надарене из информационих технологија, затим биологије и хемије, а од наредне школске године планирају се и одељења за надарене из историје и географије.

Информатика је постала обавезан предмет од петог разреда, а од наредне јесени ђаци ће учити алгоритамски да размишљају од првог основне. Развија се и дуално образовање, које подразумева учење кроз рад.

С. Т.

 

Антрфиле

БЕОГРАДСКИ СКУП

Глобална конференција о будућем образовању покренута је пре пет година, како би се одговорило на изазове савременог друштва. Прва конференција одржана је у Берклију (САД) у октобру 2013, друга у Риму (Италија) у новембру 2017. и трећа у Рио де Жанеиру (Бразил) у новембру 2018. Четврта Међународна конференција о будућем образовању, недавно одржана у Београду, трајала је два дана, а на сесијама је учествовало око 200 гостију из 30 земаља широм света.

zbirke

GodineUzleta

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096