Нема производа у корпи
среда, 27 новембар 2019

НОВА АНАЛИЗА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ И РАЗВОЈ

До 2030. године више од 300 милиона студената

Високо образовање данас је скоро обавезан део животног пута на стотине милиона младих људи широм света. До 2030. године број оних са високошколском квалификацијом, према проценама Организације за економску сарадњу и развој (OECD), у земљама те организације и земљама чланицама Г20 премашиће 300 милиона. Упркос томе – или управо због тога – постоји и забринутост у вези са радом система високог образовања, који се суочава са многим изазовима – доступност високошколског образовања, трошкови, као и осигурање квалитета и релевантности академске понуде. Имајући то на уму, стручни тим OECD-а задужен за политике високог образовања током 2017. и 2018. године обавио је анализу података о учинцима високог образовања. На 648 страница извештаја „Вредновање учинака система високог образовања” илустровани су сложени и разнолики обрасци високог образовања, али у ширем друштвеном и економском контексту, при чему су анализирани и структура и управљање високим школством, финансирање, људски ресурси, улагања у истраживања и развој и многа друга питања.

Извештај је објављен током лета и представљен као „прва опсежна анализа система високог образовања, коју је OECD урадио после више од једне деценије”. Извештај је свеобухватан и емпиријски богат преглед високог образовања земаља OECD-а, који оцењује успешност тих система у испуњавању образовних и истраживачких задатака.

            У извештају се наводи низ систематизованих и графиконима илустрованих налаза, који откривају да удео младих са високошколским квалификацијама последњих година непрестано расте. Широм OECD-а број младих у старосној групи од 25. до 34. године који имају универзитетску диплому сада је већи од броја њихових вршњака са средњошколском спремом. У 2017, у просеку за OECD, 44 одсто младих стекло је високошколску квалификацију, у поређењу са 41 одсто оних који имају средњошколски или неки пост-средњошколски програм као највишу квалификацију. У неким земљама и више од половине људи из те старосне групе има високошколску квалификацију.

Готово трећина дипломираних студената није у потпуности савладала вештине обраде информација, које би се могле очекивати од дипломаца на нивоу терцијарног образовања. Према подацима OECD-а, у тестирању вештина одраслих око 30 одсто дипломаца не поседује онај ниво језичке и математичке писмености који је неопходан за извршавање умерено сложених задатака обраде информација.

            Одложено завршавање или незавршавање студија скоро је уобичајено у образовним системима земаља OECD-а. У просеку само 40 одсто нових полазника завршава студије у оквиру очекиваног трајања програма, а више од петине студената напушта студије без стечене квалификације. Тако висок ниво незавршавања студија тумачи се као резултат неуспешних процеса увођења из средњошколског у високо образовање, ниских стандарда пријема, неадекватне академске подршке, лошег квалитета програма и високих финансијских трошкова. У оквиру образовних политика, које покушавају да одговоре на те проблеме, у скорије време се више води рачуна о квалитетнијем одабиру кандидата за одговарајуће студијске програме, на пример путем детаљних информативних сесија и обавезних тестова самопроцене. Осим тога, неке земље уводе финансијске подстицаје за благовремено завршавање студија, уз помоћ различитих формула финансирања или споразума о резултатима студирања између влада и високошколских установа.

            Многа друштва негују идеал једнаких могућности за све младе људе – да у потпуности развију таленте и учествују у модерној економији. Али, потпуно равноправна доступност високог образовања далеко је од стварности, констатује се у извештају, уз податак да се широм OECD-а на универзитете уписује у просеку 60 одсто младих. Најновији расположиви подаци указују да је од 40 до 60 одсто мања вероватноћа да ће особе старосне доби од 18. до 24. године, чији родитељи немају високошколску квалификацију, уписати неки факултет. Слично је и са децом чији су родитељи иностраног порекла, вероватноћа да ће се определити за терцијарно образовање је од 10 до 60 одсто мања у поређењу са вршњацима из породица које припадају домицилном становништву.

            Између 2005. и 2015. године у земљама OECD-а број студената увећан је за 10 одсто. У истом периоду издаци за високо образовање по студенту порасли су за 20 одсто, што је за резултат имало укупно повећање потрошње више од 30 одсто. Повећана потрошња додатно финансијски оптерећује владе које финансирају две трећине свих расхода високошколских установа, мада у неким земљама – Јапан, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе – највећи део тог терета сносе студенти.

Док се удео одраслих особа са високом стручном спремом удвостручио између 1991. и 2017. године, просечна запосленост високошколаца остала је неизмењена – 10 процентних поена већа је него код оних са средњошколским квалификацијама. Тај податак указује да је потражња за дипломираним студентима у просеку углавном била у складу са понудом на тржишту рада. Такође, млади дипломци зарађују више од вршњака са средњом школом, и вероватније је да имају добру језичку и математичку писменост. Поред тога, већа је вероватноћа да ће се прихватити волонтирања, да ће бити доброг здравља и имати поверење у друге људе.

Научници и истраживачи у земљама OECD-а све више се укључују у нестандардне облике запошљавања. То се посебно односи на докторе наука. Око четвртина оних који су млађи од 45 година ради у високом образовању, уз два и по пута мање шансе да уђу у стални радни однос, у поређењу са онима који раде у другим секторима привреде. Али, будући да стопа запослености младих доктора наука достиже готово 90 одсто, што указује на високу потражњу на тржишту рада, може да се тврди да се они који раде у високом образовању за то заправо опредељују по сопственом избору, то јест да су отворенији за мање стабилну запосленост.

Технолошки напредак и иновације помажу у покретању економског раста и стварању нових индустрија. Високо образовање доприноси том процесу обучавањем истраживача који креирају иновације. Укључивање приватног сектора у истраживања у високом образовању помаже у подели трошкова између заинтересованих страна и директно повезује истраживања са процесима креирања иновација. Ипак, финансијска подршка приватног сектора истраживањима и развоју високог образовања прилично је ограничена, као и опсег сарадње у области иновација. Финансирању истраживања и развоја високог образовања пословна предузећа и приватни непрофитни сектор заједно доприносе тек око 10 одсто, док само 15 одсто предузећа сарађују са високошколским сектором у развоју иновативних производа или процеса.

Г. Томљеновић

Антрфиле

РОДНА (НЕ)РАВНОПРАВНОСТ

Жене су у 2016. години, у просеку, у земљама OECD-а чиниле 45 одсто академског особља. Али, разлике међу државама су значајне. Иако упоредиви подаци о равнотежи полова на руководећим или менаџерским позицијама у високом образовању нису доступни, неки извори сугеришу да су жене и даље недовољно заступљене на руководећим позицијама. Такође, мање је вероватно да ће оне бити аутори научних радова и да ће за истраживања добити средства од бизнис фондова.

Антрфиле

ЗАНЕМАРЕНА ОБЛАСТ

Кроз истраживања као што су PISA (тестирање средњошколаца), TALIS (анкетирање учитеља и наставника) и PIAAC (тестирање знања и вештина одраслих), OECD и друге међународне организације обезбеђују мноштво упоредивих доказа о образовним системима, што доприноси развоју бољих образовних политика у многим земљама. Засад не постоје велика међународна истраживања о високом образовању, што значајно ограничава компаративну анализу политика у терцијарном образовању. Изградња међународне базе података за земље чланице OECD-a остаје кључни изазов.

zbirke

GodineUzleta

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096