Нема производа у корпи
четвртак, 01 август 2019

КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЗА МАЛЕ И ВЕЛИКЕ МАТУРАНТЕ

КРАЈ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЗА МАЛЕ И ВЕЛИКЕ МАТУРАНТЕ       

Весело у нове изазове

 

Матуранти основних и средњих школа у Србији обележили су крај школске године раздрагано, али и са сетом, као и свака генерација која се опрашта од дотадашњег школског живота. У једнобојним мајицама с натписима – углавном цитатима који ће их заувек подсећати на наставнике, разредне старешине и другаре из разреда – последњи дан провели су у учионици, а весело славље, уз трубаче и бакље, започето у школским двориштима настављено је на градским улицама. Због прохладног времена и сивих облака овога пута изостало је већ традиционално прскање водом, а само су најхрабрији завршили купајући се у градским фонтанама.

Ипак, осмаци са старим школама још нису у потпуности „завршили” – тек сада, у наредне две седмице, очекује их озбиљан рад – финалне припреме за полагање мале матуре и упис у средње школе. Иако је већина ученика са обновом градива почела још давно, а наставници су се трудили да и кроз редовну наставу „провуку” задатке из старих и нових збирки, сада их очекује још неколико ударних дана, пред коначну проверу онога што су научили током осам година.

Ни за средњошколце, који планирају да наставе школовање, још нема опуштања. Већ крајем месеца почињу пријемни испити за упис на жељене факултете и високе школе, период пун стреса и неизвесности.

Свакако, и пред једнима и другима исте су дилеме, наде и очекивања од наредне степенице у одрастању и формирању у личности какве желе да буду, која их чека септембру. Јер, од јесени школске и студентске клупе делиће са неким новим другарима, у другом окружењу дешаваће се авантуре за памћење, стицати знања и најлепше успомене.

Осим борбе да се добију што боље оцене за крај и припреме за полагање предстојећих тестова, мали и велики матуранти били су преокупирани и слатким бригама око бирања гардеробе за прославу матурских вечери. Неки матурски балови почели су још у мају, али су их поједине школе ипак одложиле за дане после полагања завршних и матурских испита. Хаљине и торбице, кошуље и сакои ипак су одавно спремни, о стајлингу и планирању те велике вечери, којом се и званично обележава нови корак ка свету одраслих, размишљало се, као и обично, месецима.

И независно од тога да ли ће бити организоване у оквиру школског здања или у ресторану, ко ће бити проглашен за мис и мистера те значајне вечери и да ли ће пратилац бити баш онај кога су желели, матуранти, и велики и мали, свакако ће заувек памтити то вече проведено са пријатељима, о којем ће се дуго причати са осмехом, а много година касније и са понеком сузом у оку.

Н. И.

 

АНТРФИЛЕ:

НЕСВАКИДАШЊИ ПОКЛОН ОСМАКА

Последњег школског дана ученици осмог разреда Основне школе „Маршал Тито” у Падини наставницима су припремили културно-уметнички програм. То је био опроштајни поклон ове генерације осмака. Заједничку хорску изведбу пратили су ученици на различитим инструментима, који свирају у школском оркестру. За ову прилику осмаци су припремили и пригодне реферате.

М. Котваш

 

 

 

 

ЗАВРШЕНИ ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ ЗА УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ И СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА ОДЕЉЕЊА

Таленти пробијају лед

 

Због великог интересовања надарених ђака многи ће остати без жељене средњошколске књижице, иако су положили пријемни испит

Уписна „грозница” увелико тресе мале матуранте, који би желели да наставе школовање у неком од специјализованих одељења или школа за таленте. Уочи затварања овог броја Просветног прегледа у већини средњих школа објављени су прелиминарни резултати пријемних испита, а неке од саговорника затекли смо у дешифровању тестова и сумирању првих утисака након прегледаних задатака.

Тако је било у београдској Филолошкој гимназији, чији директор Душко Бабић каже да ће сва планирана места највероватније бити попуњена. Од 230 пријављених кандидата пријемни је положило 168. Највеће интересовање, као и досад, било је за енглески језик, а новина је што ће Филолошка гимназија у наредној школској години уписати два „енглеска” одељења са по 24 ученика. Нешто је слабије интересовање за француски језик, што, како каже директор Бабић, није само специфично у нашој земљи. Ђацима је све привлачнији јапански, а то се види и по броју пријављених – 37 ученика жели да упише то одељење, а места ће бити за 12.

Према подацима Министарства просвете, за пријемни у филолошким гимназијама и филолошким одељењима у Србији пријавило се 662 ученика, а укупна квота је 504 места.

Ове године прави хит међу свршеним основцима су ИТ одељења, што потврђује и статистика: 2495 пријављених на планираних 1160 места. Конкурсом за упис планирано је да се оформи укупно 55 одељења у 47 гимназија широм Србије, а да ли ће се то и догодити зависи од резултата пријемног испита. Да би положио, ученик мора да тачно уради бар половину задатака. Школе у великим градовима сасвим сигурно неће имати проблема да попуне предвиђене квоте, што показују и први резултати из Београда. Пријемни испити организовани су на два пункта – у Првој и Земунској гимназији.

– Код нас су полагали ученици који су се пријавили за упис у ИТ одељења у Земунској, Шестој, Осмој, Деветој и Гимназији „Патријарх Павле”. Од 350 ученика, који су изашли на пријемни, положило је 247, а група од тридесетак ђака је веома близу те границе. Они имају 110 поена, а да би се положио пријемни потребно је најмање 120. Чекамо да прођу жалбе, па ћемо видети да ли ће неко од њих добити додатне бодове. Што се тиче Земунске гимназије, уписаћемо једно ИТ одељење у наредној школској години, јер физички немамо где да сместимо већи број ученика. За 20 места за одељење у нешој школи пријавило се 116 ђака – каже Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије.

И Гимназија „Патријарх Павле” уписаће два одељења ученика са посебним способностима за информатику и рачунарство. Директор те школе Јасмин Николовски каже да је од 99 пријављених пријемни полагало 96, а 67 је положило. Овој школи и лане су добрена два одељења, а држава је и прошле и ове године издвојила новац за опремање кабинета савременом опремом. Николовски се залаже за отварање државне рачунарске гимназије, по угледу на Математичку, која би, како истиче, била спас за децу која желе да се баве информатиком и рачунарством.

У гимназијама са ИТ одељењима сагласни су да је обезбеђивање квалификованог наставног кадра кључна ствар, како би настава могла да буде на високом нивоу. Љиљана Златановић, дугогодишњи директор Гимназије „Бора Станковић” у Нишу, којој је 3. јуна истекао мандат, каже да та школа има искуства са ранијим рачунарским одељењем, али да је програм по коме се ради у ИТ одељењима захтевнији и подразумева предаваче који имају нова знања. Гимназија то постиже захваљујући сарадњи са Електронским и Природно-математичким факултетом, чији су професори и сарадници ангажовани у извођењу дела наставе.

Та школа била је регионални центар у коме су полагали пријемни и ђаци који су се пријавили за ИТ одељења у гимназијама у Прокупљу, Пироту, Алексинцу и нишкој гимназији „9. мај”. Од укупно 268 пријављених, положило их је 142.

Жељу да школује у ИТ одељењу у „Бориној” гимназији изразило је 120 свршених основаца, а чак 89 је положило пријемни. Места ће бити само за 40 најуспешнијих.

Од 55 ђака из Пиротског округа пријемни је положило 23, што ће бити довољно за формирање одељења у Гимназији у Пироту.

У Првој крагујевачкој гимназији организован је пријемни испит за ђаке који конкуришу за упис у ИТ одељења у тој, као и у гимазијама у Аранђеловцу, Ћуприји, Јагодини, Параћину и Другој крагујевачкој гимназији. Од 225 који су решавали задатке, 145 је положило пријемни. Што се тиче Прве крагујевачке, 99 ученика је изашло на испит, а 77 их је стекло право да ИТ одељења наведе у листу жеља. Међутим, само 40 најбољих ће наставити школовање на том смеру.

Директор те гимназије Славица Марковић задовољна је и интересовањем и резултатима. Успешно је, додаје, протекао и пријемни за упис у специјализовано математичко одељење. Од 39 изашлих, 26 ученика је положило пријемни, а школа прима 20 ђака. Директор каже да постојање ИТ смера није смањило интересовање за математичко одељење, јер у Првој крагујевачкој постоји одељење седмог и осмог разреда обдарених за математику и највећи број тих ђака наставља школовање у гимназијском математичком одељењу. Међутим, специјализована одељења „одвуку” један број кандидата са природно-математичког смера, па се очекује да ће ове године бити нижа доња граница за упис.

На то ће утицати и отварање новог одељења за ученике са посебним способностима за биологију и хемију, које је такође побудило велику заинтересованост малих матураната, иако су тек пре нешто више од месец дана надлежни одлучили да га уведу од идуће школске године. Планирано је формирање пет одељења у Србији са по 20 ученика – у Првој крагујевачкој, нишкој гимназији „Бора Станковић”, новосадској „Јован Јовановић Змај” и у две београдске – Петој и Осмој.

Идеја за оснивање одељења за ученике са посебним способностима за биологију и хемију стара је више година. Потекла је управо из „Борине” гимназије и прихваћена у Заједници гимназија Србије.

– Увођење смера за ученике надарене за хемију и биологију представља новину у образовном систему Србије и део је реформе гимназијског образовања. Циљ Министарства просвете је да ученици наставе школовање усмерено ка биологији и хемији, али и ка биохемији, биотехнологији, молекуларној биологији, медицини, ветерини, фармацији, стоматологији, пољопривреди…– објашњавају у Министарству просвете.

Председник Заједнице гимназија Србије Радивоје Стојковић каже да су та одељења усмерена, пре свега, на висока постигнућа ученика и то у областима које се данас веома брзо развијају и за занимања која се у будућности тек очекују. Према његовим речима, истраживачки дух, који већ постоји код ђака тог узраста, посебно ће бити активиран кроз експерименте и лабораторијске вежбе.

– Часове теорије и вежбе из биологије и хемије имаће у групама од по 10 ученика, а латински ће бити усмерен ка потребама учења те две природне науке. Ученици ће у сваком разреду имати и нови предмет Примењене науке, који ће им омогућити да развију међупредметне компетенције и да из школе изађу са квалитетним знањем. Циљ је да стигну до државне матуре са изузетно високим нивоом постигнућа, када је реч о природним наукама – објаснио је Стојковић.

Као пример школе која има одељења за ученике посебно надарене за природне науке наводи чувену школа „Колмогоров” при Московском државном универзитету Ломоносов. Изузетна пажња међупредметно постављеним смеровима природних наука поклања се и у образовним системима Европске уније, попут оних у немачким савезним државама и Француској.

Подаци Министарства просвете показују да је за 100 места у одељењима за талентоване за биологију и хемију, у поменутих пет гимназија у Србији, конкурисало чак 328 кандидата. Ђаци су могли да бирају хоће ли полагати пријемни из биологије или хемије, а могли су и из оба предмета, с тим што им се рачуна бољи резултат. Да би положили пријемни, морали су да тачно реше бар 50 одсто теста.

Према прелиминарним резултатима, у Првој крагујевачкој гимназији 22 ученика је положило пријемни, а у Гимназији „Бора Станковић” у Нишу конкуренција ће бити већа, пошто је од 57 ђака, који су решавали тест из биологије, положило 33, а од 38 који су радили хемију, праг је прешао 31 ученик.

Ове године за талентоване математичаре предвиђено је 260 места на нивоу Србије, а за полагање пријемног испита пријавило се 535. Интересовање за Математичку гимназију било је нешто ниже него лане, али је и даље ова школа једна од најтраженијих.

– Нама није битан број, већ да имамо добре кандидате, а међу пријављенима су управо такви. Међутим, нисам задовољан тестом. Задаци су за њих били прелаки и тешко је издиференцирати најбоље ученике. Раније је средина била на шест-седам задатака, а сада је на 11 – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, који има примедбу и на то што се ове године поени са такмичења не рачунају свим освајачима награда на државном такмичењу из математике, већ само ђацима који су постигли три најбоља резултата на ранг-листи.

В. Андрић

 

АНТРФИЛЕИ:

ПРЕКО КВОТЕ

За упис у ликовне школе пријавило се 965 ученика, а моћи ће да се упише 708. Они су пријемни полагали 31. маја, 1. и 2. јуна, а резултати нису били објављени до затварања овог броја Просветног прегледа. У средњим музичким школама за 1014 места конкурисало је 1130 ђака, а у балетским за 90 места 115 ученика.

И ове године велико интересовање владало је за билингвална одељења, јер је жељу да прати наставу двојезично исказало 805 ученика, а места ће бити за 540. Коначни резултати пријемних испита биће објављени до 7. јуна, након чега сви ученици осмог разреда полажу завршни испит.

 

НАДАРЕНИ ЗА ФИЗИКУ

За 60 места у одељењима за талентоване за физику конкурисало је 114 ученика. У Земунској гимназији, која уписује једно одељење у наредној школској години, пријемни је положило 14 ђака, од 21, који су решавали тест. У тој школи очекују да ће се уписати и ђаци који не успеју да уђу у Математичку гимназију, пошто се резултати пријемног признају. Иначе, из ове гимназије управо је изашла прва генерација од 12 ђака, који су се школовали по програму за талентоване за физику. Само двоје планирају да упишу Физички факултет, а остали себе виде у неким другим, махом природним наукама.

 

 

 

 

ПРОФЕСОР ДР ИВАНКА ПОПОВИЋ, РЕКТОР УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ О АКТУЕЛНИМ АКАДЕМСКИМ ТЕМАМА

Кратки циклус не замењује диплому

 

Модел образовања, који већ неко време постоји у Европи и код нас се полако уводи. Представља вид образовања који ни на који начин не може да замени ни академске ни струковне студије. То је вид оспособљавања, стицања вештина, који кандидате који заврше кратки циклус може да учини конкурентнијим на тржишту рада и омогући им лакши пут до посла

Професор др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, недавно је добила престижно признање, Орден Академске палме, који додељује Министарство за образовање Француске. Леп повод за разговор шта то за њу лично значи, али и за најстарију и највећу високошколску установу у Србији, на чијем је челу. Истовремено је и прилика да за читаоце Просветног прегледа прокоментарише предстојећи упис бруцоша, као и актуелности о „одливу мозгова”, увођењу кратког циклуса и другим темама у жижи академског живота.

– Орден Академске палме престижно је признање које Француска влада додељује онима који су допринели сарадњи Француске и матичне земље у области образовања и културе. Част ми је и задовољство што сам примила тај орден. Уложили смо много труда и времена да оснажимо франкофоне аспекте деловања Универзитета у Београду. УБ има добру и пермантентну сарадњу са Француским институтом и са више од десет француских универзитета у оквиру Еразмус програма мобилности. Са Француско-српском привредном комором покушавамо да организујемо праксу за студенте у предузећима које су чланице те коморе... Све је то резултат очувања и неговања традиционално добрих односа са Француском.

Овај орден видим као знак признања за све на Универзитету који гаје добре односе са француским институцијама. Мени лично представља изузетно задовољство, јер сам и сама франкофони ђак, а акције које смо иницирали и реализовали чине то задовољство још већим.

Велико интересовање изазвала је информација да се уводи кратки циклус, програми у трајању до 18 месеци након којих полазници добијају сертификат. Закон јесте предвидео кратке програме како би се повезали високо образовање и тржиште рада, а Национални савет за високо образовање донео је и Правилник, који је недавно ступио на снагу. Шта мислите да ли је УБ спреман за то?

– Закон о високом образовању предвидео је могућност тзв. кратког циклуса. То је модел образовања који већ неко време постоји у Европи, а и код нас се полако уводи. Представља вид образовања који ни на који начин не може да замени ни академске ни струковне студије. То је вид оспособљавања, стицања вештина, који кандидате који заврше кратки циклус може да учини конкурентнијим на тржишту рада и омогући им лакши пут до посла. Кратки циклус отворен је за свршене средњошколце, али исто тако и за колеге и колегинице који су завршили одређене студије и који желе да продубе знања из одређених области.

Кратки циклус није масован вид образовања, начин на који се организује често је везан за потребе одређених области или предузећа, који имају потребу да унапреде знања и вештине запослених или желе да оспособе нове службенике. Постоји могућност организовања кратких циклуса из неких вештина које су дефицитарне на нашем тржишту, па је то начин на који та знања могу да се стекну. Кратки циклус се не акредитује, него се одобрава на Сенату, према прописима Националног савета за високо образовање, и коначно потврђује код самог НСВО.

Када се заврши, полазници добијају сертификат који није замена за диплому, као што ни он није замена за студије. То је само вид оспособљавања у врло узаној области, чиме се кандидат оспособљава да буде што конкурентнији на тржишту рада. Кратки циклус само је допуна постојећих видова образовања и не може бити пречица до звања или радног места, али свакако може да помогне на том путу. Врло опрезно ће се приступити његовом увођењу баш из разлога да се не би направила грешка и помислило да је то замена за диплому.

Преостало је два месеца до новог рангирања факултета на Шангајској листи. На прошлогодишњој је Универзитет у Београду био међу 300 најбољих на свету. Можемо ли да се надамо да ћемо задржати тај пласман?

– Очекујемо даљи пад на Шангајској листи из два разлога. Многе земље имају врло јаке програме подстицања и јачања универзитета да би били боље рангирани, нажалост ми те програме немамо, тако да остајање на истом нивоу представља наше клизање на доле, зато што други напредују. Број наших научних радова који су публиковани је стабилан. Приликом утврђивања критеријума, који се вреднују за Шангајску листу, постоје две категорије које носе мали, али значајан број бодова. Ти бодови могу да значе велику разлику на листи где је „страховита” конкуренција.

Те категорије односе се на то да ли универзитети имају добитнике Нобелове награде или Филдсове медаље из математике, односно високоцитиране научнике и/или радове. Ми смо имали срећу да су се неки наши научници изузетно показали и дали нам драгоцени допринос да се нађемо доста високо на Шангајској листи. Један од тих научника је склизнуо са списка топ 100 највише цитираних аутора, а у случају другог је дошло до промене примарне афилијације, која се само рачуна у рангирањима, док је секундарна још увек Универзитет у Београду. Драгоцени допринос та два научника смо изгубили и то ће допринети паду на листи. За нас је важно да останемо у топ 500 универзитета у свету и надам се да ћемо успети.

Недавно је објављена вест у часопису Nature о доприносу жена у научној продукцији, где се дошло до закључка да је учешће жена на глобалном нивоу релативно слабо. На тој листи УБ нашао се на фантастичном трећем месту, што је показатељ да имамо много жена запослених на Универзитету које обављају кључни део наших истраживања, то је ново признање за УБ.

Одлив мозгова, тема која је, нажалост, деценијама у жижи, и даље је актуелна. Влада је недавно формирала тело које ће се управо тим бавити. Да ли је предвиђена и сарадња са универзитетима у Србији, самим тим и са Универзитетом у Београду?

– Одлив младих стручњака из многих области један је од највећих проблема за напредак Србије и региона, који ће довести до мањка специјализованих кадрова. УБ има своје представнике у владином телу које се бави том тематиком. Универзитети нису у могућности да реше питање „одлива мозгова”, они могу да образују људе и припреме их за тржиште рада, али ако тржишта нема у одговарајућој мери, онда је Универзитет немоћан.

Главно је питање како отворити тржиште рада у нашој земљи и како олакшати започињање сопственог бизниса. Иако УБ подржава предузетнишво, иновације и комерцијализацију научноистраживачких резултата, нагласила бих да нису сви надарени да започну сопствени бизнис и остваре предузетничке замисли, и то треба имати на уму. Питање је комплексно и не може се брзо решити. Оно што можемо да урадимо јесте да смањимо тај „одлив”, јер га зауставити не можемо.

Уписне квоте су утврђене, да ли сте задовољни структуром планираног броја бруцоша – односно колико се водило рачуна да су ти кадрови потребни тржишту рада?

– Министарство просвете, науке и технолошког развоја подржало је оснаживање буџетских места за занимања која су дефицитарна. Имамо и одређен број нових студијских програма, који би требало да одговоре на потребе тржишта рада. Од око 15.000 бруцоша, које ћемо уписати, скоро половина ће добити прилику да буде на буџету. Акценат бих ставила на то да школарине углавном нису економске, оне су далеко испод нивоа који покрива реалне трошкове које факултети имају.

Оно што постоји као могућност, и о чему се мало говори, јесте да студенти не задржавају буџетски статус. На вишим годинама студија има слободних буџетских места, зато што студенти не испуњавају академске обавезе да би га сачували. То је једно од питања којим се интензивно бавимо како бисмо установили зашто до тога долази. Анализирамо пролазност на испитима и све друге факторе, који могу проузроковати губљење буџетског места.

Има ли новина код уписа особа са инвалидитетом. Под којим условима се они уписују у прву годину студија? Колико је за њих планирано места?

– Недавно смо иновирали Правилник о упису студената са инвалидитетом, учинили га лакшим за реализацију, који ће студентима који имају регулисан статус особе са инвалидитетом олакшати процедуру уписа. За оне који тај статус немају постоји ефикасан механизам који може да провери да ли они те критеријуме испуњавају. Квота није везана за апсолутне бројке, то је један проценат од укупног броја уписаних студената, број места се узима из квоте самофинансирајућих студената који постоји на факултету. Врло је важно нагласити да се статус дефинише пре него што почну све уписне активности. Ове године рок за пријављивање је 1. јун, али изаћи ћемо у сусрет и онима који касне, ако буде требало.

У претходном мандату као проректор били сте задужени за међународну и међууниверзитетску сарадњу. Колико сте сада као ректор задовољни на том пољу?

– Положај УБ умногоме зависи и од његове међународне репутације. Углед УБ у свету је неоспоран, што се одражава кроз велико интересовање других универзитета да са нама реализују програме мобилности наставника, сарадника и студената, најчешће кроз Еразмус+ програме. Наша добра сарадња са другим универзитетима омогућује нам да, учећи из искустава других, унапредимо рад сопственог универзитета. Стратегија интернационализације је дала смернице како ћемо развијати интеракције академске заједнице УБ и страних институција. Сматрамо да су УБ и град Београд атрактивне дестинације за стране студенте. У редовном смо контакту са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и сарађујемо на обезбеђивању услова за долазак страних студената, као што су визни режим и смештајни капацитети. То су основни предуслови са њихов долазак.

Јелена Комарица

 

АНТРФИЛЕ:

ПРЕДАВАЊЕ ТОРКУНОВА

Прошле недеље Правни факултет посетио је ректор Московског државног института међународних односа, академик Руске академије наука и уметности, амбасадор, проф. Анатолиј Васиљевич Торкунов. Са њим сте, у име УБ, потписали Споразум о сарадњи са БУ. Шта можете рећи о томе за читаоце Просветног прегледа?

– Ректор Торкунов је имао састанке у Влади Републике Србије са председником Србије Александром Вучићем и министрима, посетио је Правни факултет УБ, где је одржао и предавање. Освежен је дугогодишњи споразум, који постоји између две институције, са жељом да побољшамо и унапредимо сарадњу.

 

 

 

 

ДИПЛОМА И ЗВАЊЕ ЕВРОПСКОГ ФЛОРИСТЕ

Прве у Србији

 

Флористика је наука која има своја правила, технике извођења, а посебна пажња поклања се и облицима, бојама, линијама… То није набадање цвећа у сунђер и везивање букета, како се то обично мисли

Легендарне песме Јосипе Лисац „Данас сам луда” и „Гдје Дунав љуби небо” послужиле су као тема за полагање међународног стручног испита на основу којег су професорка стручних предмета и матуранткиња Пољопривредне школе са домом ученика ПК Београд Зорица Ивић Рађеновић и Марија Кузмановић стекле диплому и звање европског флористе. Прве и за сада једине у Србији.

– Све се одвијало под окриљем ФлорЦерта, међународне организације чији је циљ усавршавање професионалних флориста реализацијом различитих активности. Колико је испит био компликован најбоље потврђује што је званичан ментор обавезан, а пошто га у Србији нема, онда смо ми добиле ментора из Словеније, др Сабину Шегулу – објашњава професорка Ивић Рађеновић, која ће по завршетку још неколико додатних испита, односно два бодовања у Хрватској и Словенији, добити европски код и постати први званичан ментор у нашој земљи и моћи ће да припрема будуће кандидате.

На наше питање шта је заправо флориста, одговара да се то звање често поистовећује са цвећаром – што је свакако погрешно.

– Флористика је наука која има своја правила, технике извођења, а посебна пажња поклања се и облицима, бојама, линијама… То никако није набадање цвећа у сунђер и везивање букета, како се то обично код нас мисли. Флориста мора да поседује предзнање, како би умео да дизајнира или аранжира биљни материјал у који не спада само цвеће – наглашава Ивић Рађеновић.

А, дводневни испит, који је Марија јесенас полагала у Упсали у Шведској, састојао се из конструкције, букета и портфолија који се на енглеском брани пред комисијом.

– Кад сам добила тему, имала сам три месеца да се спремим. Дуго сам размишљала шта ћу, онда сам скицирала, одређивала мере, а потом сам скоро два месеца правила конструкцију од жице, коју је тата варио јер ја нисам умела да спојим бакар и калај – објашњава Марија и додаје да је транспорт тако велике конструкције (метар са два) био врло тежак, али је имала помоћ директора школе Драгана Филиповића, као и наших људи који живе у Шведској. Пред комисијом је имала осам сати да постави биљни и вегетативни материјал на конструкцију. Сутрадан је радила букет и презентацију портфолија, као и књигу, која је осим калкулације трошкова требало да садржи сваки детаљ и сатницу рада од почетка, укључујући и припрему.

Упркос томе што је у Пољопривредну школу упала, како сама каже случајно, а само зато што није била примљена у Спортску гимназију, Марија се толико одушевила хортикултуром да касније, када јој се пружила прилика, није прешла у Спортску. Инспирацију и хармонију пронашла је у цвећу, на практичним часовима, на сајмовима хортикултуре, а флористиком је потпуно била очарана после учешћа на такмичењу у Италији, на којем је наша екипа освојила четврто место. Иако већ ради у једној цвећари, наравно преко омладинске задруге, Марија каже да јој звање флористе много значи, пре свега јер јој омогућава посао у било којој држави у ЕУ. О пејзажној архитектури још размишља, а нада се пракси у иностранству.

Указујући на чињеницу да је испит ФлорЦерта признат у читавој Европи, Зорица Ивић Рађеновић планира да комисију те међународне организације доведе овде и тако деци Пољопривредне школе омогући „освајање” звања флористе.

– Тако би се смањили и изузетно високи трошкови преноса конструкција, путовања у иностранство, као и материјала који се користе приликом израде радова – објашњава наша саговорница, уз захвалност Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда, који је издвојио новац за плаћање чланарине ФлорЦерту. Осим тога, деца би могла да користе електронску књигу, која представља платформу за све школе у којима се данас изучава флористика. Томе у прилог наводи средње школе у Мађарској, које имају двогодишње и трогодишње смерове за цвећара аранжера, док у Шведској то занимање има четврти степен.

Према речима Ивић Рађеновић, која се усавршавала на бројним семинарима, путовањима и такмичењима међународног карактера, аранжирање биљног материјала наши ђаци уче из икебанe, a то је заправо јапански начин слагања и потпуно стран нашем поднебљу и култури, а и превазиђен у извесном смислу. Више праксе повећало би и интересовање ђака за то занимање. Како наводи, у трећој години предвиђено је 35 часова теорије, 70 часова вежби и само 35 часова праксе. Зато је професорка припремала ђаке и водила их на сва такмичења за која је чула, па су тако осим у Италији били и уЛондону на Олимпијским играма, у Умагу, Вараждину...

Што се Пољопривредне школе тиче, наша саговорница наглашава да су сви смерови углавном попуњени, што није чудо, јер ђаци врло брзо по завршетку налазе посао, а доста њих уписује студије на Шумарском, Пољопривредном, Економском факултету... Многи се, како каже, враћају у ПКБ као инжењери, стручњаци различитих усмерења, а има и оних који су дуги низ година као директори допринели добром имиџу комбината.

М. Вуковић

 

АНТРФИЛЕ:

ПРАКСА У ПОРТУГАЛИЈИ

– Управо смо у оквиру Еразмус плус програма предали пројекат који предвиђа да 30 ученика ветеринарског, пољопривредног и месарског профила две недеље борави у Португалији. Тамо ће стећи праксу, радећи на фармама, у парковима и кланицама – каже професорка Зорица Ивић Рађеновић.

 

 

 

 

ЛЕТЊИ УЧЕНИЧКИ КАМПОВИ – МЕСТА НАЈЛЕПШИХ УСПОМЕНА И НЕЗАБОРАВНИХ АВАНТУРА

Савршен лек за „досаду

 

Осим богатих забавно-рекреативних садржаја, здравственог, социјалног и едукативног карактера, ученички кампови идеалан су начин да се деца из градских гужви склоне у чисту природу, далеко од компјутера, телевизора и телефона, али и од улица и ризичних понашања која са ње долазе. Реченица: „Досадно ми је! тамо се не може чути, а кући се враћају окрепљени, здрави, са новим знањима и трајним пријатељствима

После напорног учења и испуњавања свих школских обавеза, али и бројних ваннаставних активности, распусти су периоди године којима се деца највише радују. То је време када без икаквих оптерећења могу да уживају у слободној игри, једном од најважнијих сегмената здравог психосоцијалног развоја. Ипак, нарочито летњи, двомесечни, одмор потребно је испунити и неким другим корисним, спортским и креативним активностима.

Родитељи су и тада углавном претрпани послом и без могућности да се у потпуности посвете планирању и креирању дечјег слободног времена. Један од начина да се деци обезбеди незабораван школски распуст, испуњен бројним атрактивним активностима са другарима из школе, али и са новостеченим пријатељима из других градова широм земље, јесу и различити ученички кампови.

Њихово осмишљавање и организација врло су озбиљан и одговоран посао – деци је неопходно испунити читаве дане примамљивим радионицама и рекреативним садржајима, за шта је потребно припремити детаљан план, али и комплетну материјалну логистику. Такав вид рада са децом одвија се под будним оком обучених инструктора и тренера и уз стручни надзор квалификованих васпитача.

Учитељи сеоских школа у општини Косјерић, познатој по сеоском туризму, већ једанаест година укључени су у бројне активности у тој области. Тако су у оквиру манифестације „Дани сеоског туризма осмислили пројекат четвородневног дечјег кампа, за децу из урбаних средина. Кроз разнолике садржаје они имају прилику да се упознају са начином живота у том крају, а искуство је показало да се кући враћају препуни лепих утисака и са жељом да се у њега врате.

У зависности од периода године и узраста деце, као и од природних могућности које место на ком се кампови одржавају нуди, на њима се може организовати читав низ деци мање доступних, атрактивних активности. Неке од њих, резервисане за лето, могу бити јахање и пливање, пењање уз вештачку стену или за оне мало храбрије зип-лајн и зорбинг. Осим одмора и опуштања, ученици се са кампова враћају обогаћени новим знањима и вештинама, од прављења шатора и сналажења у природи до оних стечених на уметничким и едукативним радионицама.

Камп у Косјерићу, у коме се и током летњег и зимског распуста групе од двадесетак ученика из Србије друже са локалном децом, организује се тематски, а све активности везане су за живот у том крају, традицију, обичаје, историју, здраву исхрану и здрав живот.

– Идеја је да се полазници упознају са животом у нашем крају, нарочито са традицијом. Учимо их да се сналазе у простору, како да пронађу, препознају и користе различите биљке, како се гаје животиње и које производе добијамо од њих, упознају се са старим играма, занатима... Тако их, на пример, кроз радионицу „Чобанске дечје игре”, учимо старим занимацијама из нашег краја, као што су: клис и паља, гуџа, скачиклис, царе говедаре, жмура... Спортске активности, у духу теме, којима се ученици баве су: скакање у џаку, превлачење конопца, надвлачење клипка, игре у базену и разне друге – објашњава Михаило Јоксимовић, учитељ у косјерићкој Основној школи „Мито Игумановић и један од аутора семинара „Организација рада дечјег кампа.

Предности дечјег активног боравка у природи су вишеструке, нарочито кад је реч о здрављу, исправљању неправилног става и лошег држања, као и гојазности, односно болести савремног друштва, које модеран начин живота носи.

Током кампова, највећи део дана ученици проводе напољу, у дугим шетњама, вежбању оријентиринга у природи, спортским активностима.

– Наш крај се налази испод самих Дивчибара, у пределу изузетних природних лепота, са чистим ваздухом, у ком се производи здрава домаћа храна. Зато смо и све садржаје кампа конципирали тако да се углавном дешавају напољу. То је, пре свега, важно за њихово здравље, али и одличан начин да усвоје нова знања и вештине – објашњава Михаило Јоксимовић, и наводи као пример једну од радионица, на којој се о самониклим биљкама учи из непосредне околине.

На њој се са децом детаљно разговара о самониклим и гајеним биљкама и њиховој употреби у исхрани човека, прављењу чајева, раствора и лековитих масти. Ученици сазнају да се одређене биљке попут зове коприве, маслачка, јагода, купина, багрема, лобода... – користе за исхрану човека или прављење сокова. Такође, различите тинктуре које се користе у лековите или козметичке сврхе праве се од биљака – невена, коприве, нане, кантариона, гавеза... Ивањско цвеће, водопија, коприва, различак... само су неке од биљака од чијих се делова праве лековити чајеви; док су боквица, невен, кантарион, гавез... иделани за лековите масти.

Деца добијају узорке и упутства како да уберу биљке, одлазе на терен да их сакупе, а по повратку, подељени у групе, и практично припремају оно што су чули и научили.

На тај начин – усмерени ка заједничком циљу, али подељени у групе – осим што брже и лакше усвајају знања, уче се тимском и сарадничком раду, али стичу и такмичарски дух и осећај за фер-плеј. Развијају памћење и логичко мишљење, запажање, закључивање и смисао за увиђање битних веза и односа. Осим тога, у корелацији са другим предметима, попут Ликовне кулуре, у оквиру које се може организовати цртање биљкама на задату тему, примениће маштовитост и креативност.

Одвојена од породица, у групи су са другом децом, често са другарима које не познају, деца су приморана да брину о себи и другима, да управљају својим поступцима и емоцијама. И ту је још један бенефит – учећи се колективном животу стичу самопоуздање и осамостаљују се, прилагођавају се општим правилима и постају свесна важности толеранције и одговорности. Дакле, лакше се социјализују.

Осим богатих забавно-рекреативних садржаја, здравственог, социјалног и посебно едукативног карактера, ученички кампови идеалан су начин да се деца из градских гужви склоне у чисту природу, далеко од компјутера, телевизора и телефона, али и од улица и ризичних понашања.

Реченица: „Досадно ми је! тамо се не може чути, а кући се враћају окрепљени, здрави, са новим знањима и трајним пријатељствима.

Наташа Ивановић

 

АНТРФИЛЕИ:

ОБРАЗОВНИ ТУРИЗАМ

– Деца су у нашем кампу смештена у домаћинства, која се баве сеоским туризмом, а некада и код наших ученика. Током дана су стално под надзором учитеља који их доведу, док радионице изводе учитељи из Косјерића. Општина је годинама финансирала организацију кампа по пројекту који уради наше Учитељско друштво, а школа има централно место у самој реализацији активности. Надам се да ће у будућности мале сеоске школе имати значајну улогу у дечјем образовном туризму, јер им због све мањег броја деце прети затварање – каже Михаило Јоксимовић, учитељ ОШ „Мито Игумановић из Косјерића.

 

УЧЕЊЕ СВИМ ЧУЛИМА

– Нама учитељима најважнији је едукативни карактер кампа. Деца најлакше усвајају знања у амбијенту, нарочито ако могу да употребе сва чула: да све виде, осете, дотакну, чују. Деци нудимо пет тема, везано за екологију, традицију, историју, биологију: „Хајдучки дани, „Некад и сад, „Шта нам нуди природа, „Сачувајмо песму птица и „Другарство нас спаја – насиље раздваја. До детаља их испланирамо и трудимо се да из њих изнесу што више знања. Имамо и једнако брижно организованих 15 радионица: Ткање, Самоникле биљке, Сено, Воденица, Вајат, Сок и џем, Дечје чобанске игре, Спортске игре, Ковачка радња, Пчеле, Обичај, Млеко, Потрага за благом, Хлеб, Зграде сеоског домаћинства. Наравно, постоје и озбиљни дечји кампови са ликовним, музичким и другим садржајима, а нашем се деца често враћају, јер им је занимљив, нуди нешто што немају у градским срединама. Слона су видели у зоо-врту, али краву не, а још кад учествују у добијању млечних производа од муже, па до качице са кајмаком, то је прави доживљај, што потврђују и коментари из дневника, које воде током кампа – прича Јоксимовић.

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096