Нема производа у корпи
четвртак, 01 август 2019

МАТУРСКИ ПЛЕС У СРБИЈИ И ЕВРОПИ

МАТУРСКИ ПЛЕС У СРБИЈИ И ЕВРОПИ     

Уз Штрауса и Ужичко коло и Моравац

 

Матуранти из 49 градова широм Србије плесали су и овог маја чувени кадрил уз звуке оперете „Слепи миш” композитора Јохана Штрауса, заједно са вршњацима из седам европских држава – и тако симболично обележили завршетак средње школе. Више хиљада ђака играчка умећа демонстрирали су на градским трговима и послали позитивне вибрације читавом свету. На матурском плесу чуо се Штраус, али и Моравац, Ужичко коло, а краљевачки средњошколци, њих око 1000, заиграли су и Плес јоргована. На Тргу српских ратника у центру Краљева плесали су кадрил, популарни валцер „четворки”, а музичко-сценски спектакл завршили су ђускањем уз популарне хитове „Електричног оргазма и „Галије”.

У синхронизованој паради матураната учествовали су београдски средњошколци, ђаци из Новог Сада, Кикинде, Апатина, Димитровграда, Трстеника, Ниша, Крагујевца... Вршца, где је овогодишњи матурски плес оборио све рекорде. Упркос тмурном времену, бели кишобрани, који су део кореографије, нису послужили средњошколцима као заштита од кише, која је у Кикинди престала да пада баш уочи почетка параде. У том граду, поред матураната, испред Градске куће, подно Вршачког брега, у такту музике играли су и студенти више школе, балерине и фолклораши.

Плес толеранције, како га називају организатори матурског плеса, у Србији се одржава већ тринаест година. Први су у тој манифестацији учествовали матуранти из Ниша 2006, а након тога у тај својеврсни музичко-сценски спектакл укључили су се средњошколци из скоро свих градова у Србији. Уз Штраусову музику у нашој земљи је до сада играло 150.000 матураната и скоро половина њихових вршњака из Европе.

Сваке године број средњошколаца из Србије који учествују у Плесу матураната све је већи.

Циљ пројекта је и ове године промоција толеранције, мира и пријатељства, као и повезивање младих у Европи.

 

 

 

 

УПИС У ПРВИ РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Места за више од 76.000 ђака

 

Са тестом из српског, односно матерњег језика, 17. јуна „пробија се лед, знање из математике одмераваће се сутрадан, а комбиновани тест са задацима из биологије, хемије, физике, географије и историје решаваће се 19. јуна

За ђаке који у овој школској години завршавају осмолетку у првом разреду средњих школа планирано је укупно 76.239 места. У четворогодишњим средњим стручним школама слободно је 39.056 ђачких клупа, у гимназијама 18.884, а за трогодишње средње школе резервисано је 15.305 ђачких књижица, које треба поделити новопеченим средњошколцима. Уметничке ликовне школе могу да приме 709 нових ђака, музичке и балетске 1072, а специјалне 1213.

Сви ученици на крају осмолетке морају да полажу завршни испит, а они који желе да упишу средњу школу за коју је потребан већи број бодова треба да се потруде, осим одличних и врлодобрих оцена у сведочанству и да успешно реше задатке са мале матуре. Кандидати који желе да упишу специјализоване средње школе или одељења морају да полажу и пријемни испит, приде.

Са тестом из српског, односно матерњег језика, 17. јуна „пробија се лед, знање из математике одмераваће се сутрадан, 18. јуна, а комбиновани тест са задацима из биологије, хемије, физике, географије и историје решаваће се 19. јуна. Сва три испита почињу у девет ујутру и трају до 11 часова. Завршни испит осмака организује се у њиховим матичним школама, по уходаном принципу – у великим просторијама, најчешће у салама за физичко, под будним оком дежурних наставника.

Први уписни круг званично почиње пријављивањем кандидата, од 27. маја до 7. јуна, прелиминарни резултати знаће се 21, а коначни 27. јуна. Кандидати се рангирају према укупном броју бодова по свим основама којe се вреднују за упис на јединственој ранг-листи.

Према утврђеној динамици, образац за унос жеља, на коме може да буде највише 20 опредељења за даље школовање, предаје се 28. и 29. јуна у матичним осмолеткама, где се 7. јула објављује званична, коначна ранг-листа ученика који су остали изнад црте и расподељују се по средњим школама, образовним профилима, то јест по смеровима гимназија. Они који су примљени у једну од жељених средњих школа предају оригинална документа за упис у школу у коју су распоређени 8. и 9. јула и тим чином завршава се први уписни круг. Други ће бити организован само у школама у којима преостане слободних места за ученике који нису успели да се домогну средњошколске ђачке књижице у првом покушају.

Другу шансу ти претенденти на средњошколски статус могу потражити 7. јула међу оглашеним слободним местима. Њихову листу жеља могу предати 8. јула, а упис примљених ће се уприличити 11. јула.

Провера талената и способности осмака који полажу пријемни за упис у специјализоване гимназије и одељења, уметничке и балетске музичке школе организоваће се од 25. маја до 4. јуна у средњим школама које желе да упишу, односно у установи коју одреди Министарство просвете, а коначни резултати за те кандидате биће објављени до 7. јуна.

Сви подаци везани за упис, осим општих и посебних услова и Календара уписних активности, објављени су у Конкурсу Министарства просвете за упис ученика у први разред средње школе за наредну, 2019/2020, школску годину. Наведени су сви важни подаци о школама – чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе – подручјима рада, броју ученика, образовним профилима и трајању образовања, као и о мерилима и начину избора кандидата.

Назначене су такође и новине у средњем стручном и дуалном образовању, као и о општем средњем образовању и васпитању...

Према Конкурсу, у новој школској години предвиђен је већи број гимназија које уписују одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику. Осим традиционалних гимназијских предмета, у програму наставе и учења тих одељења су и предмети попут програмирања, веб-програмирања, примене рачунара, базе података. Таква одељења у гимназијама од прошле године намењена су ђацима са израженим дигиталним компетенцијама.

Оно што је скроз ново су одељења за ученике са посебним способностима за биологију и хемију, такође у гимназијама. За упис у та одељења кандидати полажу пријемни, односно тест из биологије или хемије, у гимназијама које су одређене као центри тестирања 1. јуна – чији списак ће бити објављен на веб-страници Министарства просвете. Тестови се полажу у складу са општим стандардима постигнућа за крај обавезног образовања.

Та одељења биће формирана само у оним гимназијама које буду имале кандидате који успешно положе тестове.

На списку образовних профила који ће се од јесени школовати по новим плановима и програмима су руковалац грађевинском механизацијом, индустријски кројач, сервисер термичких и расхладних уређаја и техничар за безбедност информационо-комуникационих система у ваздушном саобраћају. Посебно је у Конкурсу напоменуто да образовни профил правно-пословни техничар замењује досадашњи образовни профил правни техничар, а образовни профил техничар за хемијску и фармацеутску технологију замењује досадашњи профил техничар за индустријску фармацеутску технологију.

У Конкурсу су наведене и информације о документима потребним за упис, као и списак установа за смештај и исхрану ученика, школа са домом и списак приватних средњих школа у Србији.

Саставни део Конкурса су и Пријава за испит и Листа жеља, на којој ученици могу да наведу највише 20 образовних профила, потенцијалних будућих занимања.

О. Н.

 

АНТРФИЛЕИ:

КОНКУРС И ИНФОРМАТОР

Истовремено са Конкурсом, Просветни преглед објавио је и Информатор, који и те како може да помогне будућим средњошколцима при избору занимања, посебно онима који се још двоуме у којој ће школи наставити учење. Ту се, на пример, могу наћи савети за израчунавање укупног броја бодова и информације о оријентационом броју бодова за упис у последње три године.

Конкурс и Информатор могу се набавити поузећем и лично у књижарама Просветног прегледа или у књижарама широм Србије, по цени која се није мењала у претходне четири године – Конкурс кошта 250, а Информатор – 220 динара.

 

КАЛЕНДАР ЗА НАДАРЕНЕ

Пријављивање за пријемни испит које ће полагати ученици надарени за природне науке, језике, информатику и уметност је завршено, а на једно место у просеку су конкурисала два ученика. Највећа конкуренција биће међу ученицима који желе да упишу нови гимназијски смер хемије и биологије, где је на 100 места конкурисало 328 ученика. Они ће пријемни полагати 1. јуна. Истог дана полаже и 535 математичара, који се боре за 260 места.

Највећи број пријава предали су ученици који конкуришу за одељења са посебним способностима за рачунарство и информатику. Од 2495, колико их се пријавило, специјализована одељења моћи ће да упише 1160.

За њих је пријемни испит заказан за 2. јун, када полажу и они који воле физику. За 60 места, колика је квота за упис надарених за ту науку, конкурише 114 ученика.

Пријемни у филолошким гимназијама и филолошким одељењима је 1. и 2. јуна, када ће за 504 места полагати 662 ученика.

Цртање, сликање и вајање за упис у ликовне школе полагаће 965 ученика, а моћи ће да се упише 708. Они пријемни полажу 31. маја, 1. и 2. јуна. Тада на испит излази и 1130 ученика који су конкурисали за 1014 места у средњим музичким школама.

Балетске школе знање класичног балета, модерне и народне игре провераваће од 2. до 4. јуна. У конкуренцији за 90 места биће 115 ученика.

Пријемни испити за одељења у школама у којима се део наставе одвија на страном језику организоваће се 25. и 26. маја. Интересовање за упис на 540 места показало је 805 ученика.

Коначни резултати пријемних испита биће објављени у петак,7. јунанакон чега сви ученици осмог разреда полажу завршни испит.

 

СТРУКТУРА

У гимназијама, редовним смеровима, места има за 16.600 нових ученика (на друштвено-језичком – 5900; општем – 5170 и природно-математичком – 5530). Специјализоване гимназије и одељења могу да приме 2044 ђака, спортска гимназија и одељења – 240. Највише слободних места има у подручјима рада Машинство и обрада метала (8086), Електротехника (8290), Економија, право и администрација (8126), Трговина угоститељство и туризам (6938). Најмање нових ђака биће у подручју рада Хидрометеорологија – 60.

 

 

 

 

ГИМНАЗИЈАЛЦИ ЋЕ ДЕО НАСТАВЕ У ДРУГОМ РАЗРЕДУ СЛУШАТИ У МАЊИМ ГРУПАМА

Промене којима добијају и ђаци и наставници

 

Рад у мањим групама омогућава бољу диференцијацију и индивидуализацију у настави. Више времена, које наставник може да посвети ученику, допринеће бољим резултатима на крају гимназијског образовања

План и програм наставе и учења за други разред гимназије биће објављен до краја маја, а кључна промена – која ђаке очекује од септембра – јесте што ће део наставе слушати у мањим групама. Подела одељења на групе од по 15 ученика у неким предметима омогућиће квалитетније извођење лабораторијских вежби, боље услове за пројектну наставу и веће ангажовање ђака, сумира за Просветни преглед неке од добити реформских потеза Марија Крнета, руководилац Групе за опште средње и уметничко образовање у Министарству просвете.

Објашњава да ће се настава рачунарства и информатике изводити тако да се одељење дели у две групе, на тај начин обезбеђено је да скоро у свим школама сваки ученик има „свој” рачунар. Такође, предвиђено је и да се део фонда часова првог и другог страног језика изучава у мањим групама. И настава природних предмета – биологије, хемије и физике – ће се у делу фонда реализовати у групама од 15 ученика, уместо као досад у одељењу које броји 30 ђака. То ће обезбедити да се из тих предмета у све гимназије уведу вежбе.

– Подела на групе омогућава квалитетнију наставу. Обим наставних садржаја прати број часова, квалитет исхода учења биће на вишем нивоу, јер се омогућава боље праћење напредовања ученика. Испитивања ученичких постигнућа показују да велики обим наставних садржаја не доводи и до високог нивоа остварености исхода. Рад у мањим групама омогућава бољу диференцијацију и индивидуализацију у настави.

Више времена, које наставник може да посвети ученику, допринеће бољим резултатима на крају гимназијског образовања – истиче Крнета, напомињући да се тиме уважавају и примедбе гимназијских наставника на преобимна одељења, с обзиром на то да су она најбројнија (национални просек је 27 ученика).

Као и за први, програми обавезних предмета у другом разреду су исходно оријентисани и унапређени. Тања Мишовић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, каже да су највеће промене у биологији, док у садржајима других наставних предмета нема обимнијих измена.

Листа изборних програма остаје иста као и за први разред гимназије. То су Језик, медији и комуникација; Појединац, група, друштво; Здравље и спорт; Образовање за одрживи развој; Примењене науке; Уметност и дизајн. Од тих шест свака гимназија бира четири изборна програма које нуди ђацима, а они се опредељују за два. Изборне програме које слушају у првом разреду ученици не морају поново похађати у другом, могу их променити у зависности од интересовања. Изборни програми се оцењују бројчано. Статистика показује да је ове године највећи број ђака бирао Језик, медије и комуникацију и Примењене науке.

Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета, каже да реформа гимназијског програма прати стратешка опредељења државе, те да су „гимназије морале да уведу изборност, уколико желе да прате Стратегију развоја образовања Србије”. Он сматра да је, ако је изборност уведена на универзитету, сасвим природно да постоји и у гимназијама. Наводи да су изборни програми међупредметни и иду ка развијању међупредметних компетенција. Поводом ранијих примедби појединих стручних друштава на то што се у неким предметима смањио недељни фонд часова за ученике због поделе одељења на групе, Стојковић каже да је свако ко сабира само часове обавезних предмета против изборности.

– Ако се слепо држите да сте у обавезном делу по ученику изгубили двадесетак или тридесетак часова, а не рачунате да ђак који то хоће, у изборном делу може да добије 20 или 25 одсто више него што је досад имао прилику, онда сте против изборности. Светски стандард је да се језик ради у мањим групама, а не са више од 30 ученика, и ми идемо у том правцу у мери у којој је сада то одрживо. Коментари да је ђак изгубио, највећим делом долазе из структура које нису у гимназијској настави. То није тачно. Укупно гледано, и ученици и наставници су добили више. Нико није у минусу, сви су у плусу. Све што је урађено има за циљ подизање квалитета наставе и квалитета услова рада у гимназијама – поручује Стојковић.

Министарство просвете од прошле године гимназијама финансијским грантовима пружа подршку за набавку опреме.

В. Андрић

 

АНТРФИЛЕ:

НОВИ УЏБЕНИЦИ

Каталог уџбеника за први разед гимназије је објављен, а до почетка идуће школске године требало би да стигну и уџбеници за други разред. У Заводу за унапређивање образовања и васпитања подсећају да, кад се план и програм наставе и учења објави, издавачи имају рок од 150 дана да припреме рукописе уџбеника и предају их на одобравање. С обзиром на то да садржаји програма већине предмета нису мењани, нема препрека да се користе постојећи уџбеници. Сем тога, наставници и самостално могу да припремају наставне материјале, тако да постојање нових уџбеника није кључни услов за извођење наставе, објашњавају надлежни.

 

 

 

 

ПРОФЕСОР ДР ЧАСЛАВ МИТРОВИЋ, ДИРЕКТОР АГЕНЦИЈЕ ЗА КВАЛИФИКАЦИЈЕ

Не желимо да администрација буде проблем

 

Често се прича да је отишло доста младих. Јесте, али су многи на школовању у иностранству, а многи од њих имају жељу да се врате кад заврше. Морамо што пре да им омогућимо повратак и брзо запошљавање. Нема потребе да нека државна институција стоји на путу младом човеку да овде дође да ради

Агенција за квалификације (АЗК) је веома важна карика у систему Националног оквира квалификација, изјавио је недавно министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, говорећи о стању у просвети на недавном међуминистарском састанку са представницима Европске комисије у Србији.

Та институција добила је обавезу да од Министарства просвете, науке и технолошког развоја, под окриље преузме ENIC/NARIC центар и пет запослених, који су се директно бавили квалификацијама у Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).

По систематизацији и Закону о Националном оквиру квалификација, у оквиру Агенције раде три центра – Центар за развој квалификација, ENIC/NARIC центар и Центар ЈПОА.

Агенција је основана 7. септембра прошле године, по одлуци Владе Србије, а формално је заживела 15. септембра. Послу је претходило оно што свака агенција, према Закону, мора да уради – да изради статут, направи систематизацију, да се региструје код Привредног суда – и то је све урађено по плану, до краја 2018. године, каже за наш лист директор АЗК-а професор др Часлав Митровић, који је на челу те институције од њеног формирања.

Зашто је значајан ENIC/NARIC центар, који је прешао из Министарства просвете под окриље Агенције?

– Пун назив је Центар за информисање о признавању иностраних високошколских и средњошколских исправа и признавање у сврху запошљавања и део је међународне мреже истоветних националних центара. Ми у Србији радимо у пуном капацитету, тренутно је повећан обим посла, због тога што је сад време уписа у средње школе, на факултете... Из иностранства, посебно из окружења долазе многи за признавање страних високошколских исправа. Тренутно се бавимо неким елементима законских и подзаконских аката за што лакше признавање – нарочито високошколских исправа у сврху запошљавања. Хоћемо да постигнемо не само заустављање одлива кадрова, него и враћање наших људи који су школе завршили у иностранству. У крајњем случају и привлачење неких странаца који хоће да раде овде, у Србији. Пошто смо постали интересантна земља за страна улагања, самим тим долазе и странци, који овде морају да се запошљавају по нашим законима.

Без обзира на то што имамо „велике рокове за решавање захтева – 90 дана – трудимо се да буду много краћи, јер се нема времена за чекање. Тиме не само да повећавамо рејтинг Агенције, већ, пре свега, смањујемо бирократске процедуре. Људи који раде у ENIC/NARIC центру имају вишегодишње искуство, екперти су у својим пословима, па нема разлога да процедура дуго траје.

Имамо и мали проблем – Закон нас обавезује да у неке активности морамо да укључимо рецензенте, али они понекад касне са њиховим обавезама, па смо кренули с кампањом да их анимирамо, у складу с реформом запошљавања у Републици Србији, да се убрзају и да схвате у каквом смо времену, да привучемо што више младих да се врате.

Често се прича да нам је отишло доста младих. Доста их је отишло, али су многи на школовању у иностранству, а многи од њих имају жељу да се врате кад заврше. Ми смо ти који морамо што пре да им омогућимо повратак и брзо запошљавање. Нема потребе да нека државна институција стоји на путу неком младом човеку да овде дође да ради, не желимо да администрација буде проблем.

Шта можете рећи о Центру ЈПОА?

– Реч је о Центру јавно признатих организатора активности у образовању одраслих. Према закону о Националном оквиру квалификација, за један део јавно признатих организатора образовања одраслих (ЈПООО), за њихову сертификацију остало је надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја. То су основне и средње школе, док су сви остали „припали нама, односно прешли су под ингеренцију Агенције за квалификације.

Сматрам да је Министарству остао „лакши посао, јер је реч о установама које су већ у систему. Зна се капацитет сваке школе, који простор и наставнике има и лакше је да се организује њено функционисање, па и у домену образовања одраслих. Наравно, инспекцијски надзор и осигурање квалитета не доводе се у питање ни код једних ни код других.

Нама се, дакле, обраћају сви остали организатори обука. То значи да можемо да имамо организатора сваког типа. У фази је израде заједнички кровни правилник за ову област, који би важио и за Министарство просвете и за Агенцију за квалификације. Са министром просвете договорили смо тај вршни документ, а онда ће се процедурама дефинисати како ће Министарство да ради, а како ћемо ми у Агенцији да спроводимо активности.

Вратимо се Центру за развој квалификација, који је, ипак, примарни у Вашим активностима.

– Као што му и име каже, Центар има задатак да обрађује квалификације и пружа подршку Секторским већима. Кроз пројекат ИПА 2014. са Министарством просвете добили смо одређене задатке – да формирамо регистар квалификација, да га спојимо у базу, да је повежемо са базом ЈПОА и свим осталим базама, како би биле функционалне и видљиве.

Такође, морамо да учинимо, уз Секторска већа, да се изнедре стандарди квалификација, које треба да уобличимо, како бисмо их увели у правне нормативе и усвојили. Та сарадња изузетно је важна, ми смо две нераздвојиве целине, које морају да подржавају једна другу у заједничком циљу.

Министарство такође, као вршно, мора да уведе све активности да се стандарди усвоје у складу са потребама привреде и друштва у целини. Како би Секторска већа добила све неопходне параметре, на основу којих треба да раде, ми имамо одличну сарадњу с Републичким заводом за статистику, од којег црпемо све информације о потребама тржишта рада. Сарађујемо и са Привредном комором Србије, подразумевано и са министарствима – од Министарства за рад, социјална и борачка питања, потом привреде, финансија, омладине и спорта... Морамо са свима да комуницирамо, имамо битну улогу коју нам је Закон доделио. Престали смо да говоримо „стручна спрема, сад се бавимо квалификацијама, које дефинишу вештине, знања и исходи.

Законом су дефинисани и начини стицања формалног, неформалног и информалног образовања. Кроз формално иде основно, средње и високо образовање, а остала кроз ЈПОА.

Како реагује тржиште? На који начин ће се изједначити знања стечена кроз различите начине њиховог стицања?

– Пре свега, не можемо да кажемо изједначено, пре ће бити да се формално допуњава другим видовима. Никада не може да се знање стечено у средњем образовању, на пример, замени неким знањем стеченим код другог јавно признатог организатора образовања одраслих (ЈПООО). Може да се допуни, да се добије нова квалификација, у складу са потребама тржишта рада.

Примера ради, када страни инвеститор дође и оформи неку привредну организацију, има потребу за неким бројем људи са одређеном квалификацијом. Тада се појављује неки ЈПООО који је у стању да задовољи потребе инвеститора, тако што ће гимназијско образовање неког заинтересованог радника да допуни потребним специфичним знањем.

Ми треба да омогућимо да се те активности несметано одвијају, да објашњавамо и промовишемо начине таквог образовања, како би људи што пре долазили до посла, а и компаније које долазе да виде да је Србија земља која може да одговори њиховим захтевима.

Наше формално образовање изузетно је квалитетно. Долазим из тог сектора и могу да кажем – нескромно можда, али не грешим – да је наше образовање једно од бољих у Европи, а у региону најбоље. То показује и чињеница да су наши универзитети лидери у региону, а сада желимо на тај ниво да подигнемо и неформално и информално образовање.

Дуално образовање на средњошколском нивоу је скоро потпуно уобличено, а сада у скупштинску процедуру улази и закон о дуалном образовању у високом школству, што нам шири могућности у оспособљавању младих за тржиште рада. У томе нам је изузетан партнер, уз Завод за статистику, и Национална служба за запошљавање.

Сва та нова запошљавања, градња нових фабрика, не дешавају се случајно, нису то само политичке одлуке. То је производ озбиљних истраживања – на ком месту ће се која фабрика најбоље позиционирати, да буде на оном простору где има инфраструктуру и довољно стручњака који треба да раде.

За пример, нешто другачији, је и Машински факултет у Београду, који планира да свој систем допуни одређеним образовањем из области ваздухопловства. То је једино место у Србији на ком се школује за њих. Говоримо о универзитетским курсевима, који могу да трају шест месеци, годину дана...

Шта су конкретни кораци до краја године, шта то Агенција мора да уради?

– Морамо да пружимо помоћ Секторским већима и да спремимо предлог стандарда секторских квалификација. Морамо да урадимо регистар, шифрирање и разврставање квалификација, да направимо и подрегистре квалификација и јавно признатих организатора образовања одраслих, да помогнемо да се што пре приступи ЕОК-у, Европском оквиру квалификација. Инсистираћемо да наши универзитети буду усклађени са тим оквиром и да на дипломама имамо знак ЕОК-а. Таква диплома нигде не треба да се преводи, свуда се прихвата аутоматски.

У будућности ће се појављивати нови стандарди квалификација, било ко може да поднесе иницијативу. Одређено Секторско веће мораће што пре да га спреми и дефинише, како би се додао у регистар.

Улога Агенције за квалификације изузетно је битна, да неком ко је у својој области изузетно стручан и налази се у Секторском већу, појасни и да модел како се то ради и дефинише.

Постоји дванаест Секторских већа и разматране су могућности, уколико буде потребно, да се дода још неко, ако поједина буду имала превише посла или сувише убрзан темпо обавеза.

Д. Јелисавчић

 

АНТРФИЛЕ:

ДИПЛОМА НИЈЕ (САМО) ЗА ГЛЕДАЊЕ

Како може да се гарантује квалитет свих облика образовања?

– Неформално образовање не служи само да се нешто уради, да се добије некаква диплома. Ми ћемо озбиљно да приступимо надзору, осигурању квалитета. То морају да буду озбиљни студијски програми, сваки организатор мора да докаже да има адекватан простор, стручни кадар, да редовно подноси извештаје. Не кажем да је до сада све било неозбиљно, али било је такво време да су раднички универзитети спроводили кратке курсеве неуједначеног квалитета. Ми морамо да обезбедимо стандард квалитета, нико не иде да заврши да би имао диплому само за гледање. То се ради због бољег запошљавања. У супротном смо у проблему. Не сме да се каже – „има диплому, али нема појма!

Млади људи су јако свесни, одговорни, желе да имају знање и потпуно их подржавам. Било да то знање пласирају у земљи, уновче у окружењу или даљем иностранству. Никад досад нисам добио информацију да је неко од њих обрукао своју земљу, свој универзитет.

 

 

 

 

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД У ИНОСТРАНСТВУ

Изазови у раду са комбинованим одељењима

 

Допунска настава врло је специфична, подразумева рад са децом различитог узраста, различитог нивоа знања, језичког, културног, образовног нивоа... Деца радо долазе на часове, иако су им додатно оптерећење...

Управо је завршен конкурс за 20 предавача који ће држати наставу деци наших грађана који (привремено) бораве у Швајцарској, Немачкој, Италији и Француској. Највише изабраних, чије решење ће у јуну потписати министар просвете Младен Шарчевић, отићи ће у земљу познату по часовницима, чоколади и сиру, њих осморо, а најмање у државу у облику чизме – само један. Сви ће тамо боравити највише четири године, колико им максимално траје мандат према Правилнику усвојеном лане. Новина је да, за разлику од претходног периода, они и свака следећа генерација предавача неће моћи више да понове мандат.

Тренутно, поред те четири државе у још шест су ангажовани тзв. редовни наставници – у Грчкој, Белгији, Данској, Норвешкој, Финској и у Јужноафричкој Републици. Следеће године у плану је и отварање две нове групе у Великој Британији. Наставу на српском језику, односно језику порекла, како сада те часове зову у земљи – домаћину, сада држе 53 наставника за око 4700 ђака подељених у 272 групе. У свакој групи је најмање петнаесторо деце, односно у просеку њих 20–25.

Образовно-васпитни рад у иностранству подразумева допунско основно образовање и настава не спада у „праве” школе. Користе се (школске) просторије или установе земаље – домаћина, а наставом су обухваћена деца од првог до осмог разреда основне школе. Зато је важно да наставници имају искуство са основцима, јер је рад у тим одељењима изузетно специфичан, необичан чак.

Ученици се деле у три узрасне групе, на млађу, средњу и старију. У млађој узрасној групи су ученици првог, другог и трећег разреда осмолетке, средњој – четвртог, петог и шестог – и старијој – седмог и осмог. Специфично за наставну праксу у иностранству јесте да се скоро увек, у 95 одсто случајева, не ради по узрасним групама, него у комбинованим одељењима у којима се „комбинују” деца од првог до осмог разреда. Они слушају наставу истовремено на истом месту, у исто време, у једној учионици.

У допунској настави уче се три предмета, Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи српске културе и уметности. Међутим, ти часови се не деле, већ се ради искључиво интегрисани модел и тако се и планира да се једна тема провлачи кроз сва три предмета, на различитим нивоима. Тај модел показао се најефикаснијим. Школа је потпуно бесплатна и финансира се из буџета Републике Србије.

Биљана Букинац, од прошлог октобра координатор за остваривање васпитно-образовног рада у иностранству, за Просветни преглед говори о тој настави, квалитету часова, различитим искуствима, изазовима и простору за унапређивање... Она сада ради у Франкфурту, а пре тога је 15 година радила као просветни саветник у Министарству просвете. Има и трогодишње искуство рада као наставник допунске наставе у Штутгарту, од 2005. до 2008.

Према њеним речима постоји посебан програм за остваривање васпитно-образовног рада у иностранству, иновиран лане. Концепт је модеран и највећа разлика у односу на стари је померање фокуса са садржаја на крајњи резултат онога што ученици треба да науче.

Ипак, не ради се стриктно по програмима који постоје у Србији...

– Сем тога што су нам у истој групи деца различитог узраста, с којима истовремено радимо, наставници се суочавају и са другим изазовима. Многи ученици не говоре српски, често је реч о деци која су трећа генерација рођена у иностранству, и њихови родитељи или не говоре српски или врло мало или лоше. Сви програме прилагођавамо. Наставници су у обавези да сваког месеца мени, као координатору, предају месечне планове и извештаје. Много се ради и на прилагођавању и на индивидуализацији, јер су сви ученици на различитом језичком нивоу. Скоро да је наша нормална школска пракса да имамо индивидуализоване приступе са сваким учеником – прича Букинац.

– Наставник добро мора да се припреми за рад и оно што чека нове наставнике управо је тај први шок, јер нико од њих никада није радио у таквим комбинованим одељењима – напомиње Букинац, уз опаску да је то вероватно прва „траума” која наставнике дочека у иностранству – рад са различитом децом, различитог нивоа знања, језичког, културног, образовног, узрасног нивоа...

– То је врло сложен наставни процес. Значи, диференцијација, индивидуализација и прилагођавање нама је потпуно нормална наставна пракса, јер без тога никако не можете радити са том децом.

Она, генерално, радо долазе на допунску наставу, иако су им ти часови додатно оптерећење... Допунска настава одвија се у поподневним часовима, након њихових редовних часова, мада постоје неки други облици тзв. интегрисане наставе – све зависи од покрајине до покрајине, од државе до државе.

– Интегрисана настава постоји у Француској, Швајцарској и Немачкој, када практично ми улазимо у њихов распоред часова и радимо преподне, што је много боље и ефективније. Нажалост, немамо могућност да свуда тако радимо – каже Биљана Букинац, објашњавајући да таква настава значи да наша деца у редовном распореду у школи коју похађају имају српски, односно наставу порекла.

Међутим, мали је број група које се на тај начин реализују. Букинац напомиње да допунска настава није обавезна – родитељи потпишу уписницу да ће њихова деца редовно похађати наставу, али не постоји механизам, али ни жеља да се он изгради, ако не долазе редовно. – Ми смо веома флексибилни и што се тиче и оцењивања и редовног доласка и трудимо се да их мотивишемо, каже саговорница Просветног прегледа, уз оцену да редовност није баш на најбољем нивоу, али...

– Нисмо незадовољни редовношћу и мотивацијом, углавном радо долазе. И што је за њих специфично, они воле све што је везано за Србију. Говорили или не српски, имају доста информација, које можда нису увек и најзначајније културолошки, али имају контакте и везе. То су куће у којима се гледају и српски програми. Воле Србију, нису се одродили и још имају однос према националном идентитету, али је језик ипак главна спона и главни фактор да се оствари национални идентитет и интегритет.

Нашим наставницима смета што родитељи са децом код куће углавном причају језик земље домаћина, а не српски, што отежава рад у учионици.

– Често о томе разговарам са њима на родитељским састанцима или у неформалним разговорима. Наша настава организује се два пута недељно само са три редовна школска часа и једним часом ваннаставних активности, који се често остварује преко викенда или у неком другом облику. Када видимо да са децом комуницирају на језику домаћина, ми, наставници, обавезно одмах реагујемо, али они се правдају да је тако лакше, да се брже и боље разумеју са децом. Али не схватају да на тај начин онемогућавају да деца на прави начин науче матерњи језик – прича Букинац.

 Напомиње да родитељи често не знају ништа о билингвализму, чак имају и предрасуде и сматрају да ће то лоше утицати на језички развој деце у језику државе у којој бораве. Не схватају вредност билингвализма, двојезичности и да је то дар који њиховој деци много може да помогне у животу и покрене веома сложене мисаоне процесе код деце, што је важно и касније за развој њихових компетенција...

Док је радила у Министарству просвете Биљана Букинац је била екстерни евалуатор и има много искуства у спољашњем вредновању, па и у овом послу види шта може да се унапреди. Организација рада је у једном моменту „храмала”, јер није било координатора. Посао је функционисао, мада је било неких пропуста у организацији, али сада је то доведено у ред, напомиње саговорница Просветног прегледа, која сада види простор за унапређивање у вођењу педагошке евиденције и документације, дневника, матичних књига. Каже да у Немачкој то доста добро функционише, има још доста посла у Швајцарској, а у осталим државама још више ... тако да има места за унапређивање – као и у хоризонталној размени.

То је рад међу наставницима, који једни другима долазе на час и заједнички раде пројекте... Потешкоћа је што су предавачи много разуђени, и организационо и територијално ... ретко кад у већим градовима раде два или три наставника који могу да остваре ту врсту сарадње, а остали су „разбацани” по државама и тешко да се виђају.

– Простора за унапређивање има и у самој настави, то је жив процес, где стално можете нешто боље да развијате и радите. Имамо уџбенике који су електронски, али могу да се штампају. То је дозвољено и бесплатно, али су стари више од 10 година. Они који се односе на старији и средњи узраст су неупотребљиви, јер је садржај преобиман и не можемо да их користимо. Највише радимо по уџбеницима за млађи узраст, а онда се довијамо и прилагођавамо текстове... – објашњава Биљана Букинац, уз напомену да су 272 групе у ствари 272 школе и да нема увид у рад свих школа... па не може да каже у којима су најбољи услови.

Врло често један наставник у једној школи има идеалне услове, учионицу као свемирски брод, а у другој школи нису тако добри услови... има бољих учионица у Србији... У Трсту је, рецимо, допунска настава комплетно у просторијама СПЦ, свих пет дана недељно, није у учионици...

Све зависи од тога каква је сама школа, на ком степену развоја и какав је приступ школе настави на српском језику.

Највећи изазов за наставнике, према њеном мишљењу, јесте рад у комбинованом одељењу и први месеци рада... Проблем је кад наставник буде ангажован у некој држави, без развијеног система подршке и помоћи. Ако нема приватну логистику, у почетку тешко може да се снађе, каже Букинац и додаје да наши редовни предавачи немају своје просторије, већ користе просторије амбасада и конзулата. Тамо су људи презаузети, раде своје послове и наставник, када дође, има пуно изазова – да нађе стан... и ако не зна језик... уопште није лако.

– Саветовала бих сваком наставнику да не крене пут неке државе, ако не зна језик домаћина, или бар да добро зна енглески, јер има много администарције, коју мора да реши, кад дође... – напомиње.

Постоји координатор, али он не може да „отрчи” у Француску или Италију... да неком помогне да заврши дозволу боравка...

Поред рада у комбинованом одељењу, ту су и путовања. Наставници путују, врло често у једном дану и до 500 километара... зато што имају такав распоред, поготово у Швајцарској. Наставници раде сваки дан у другом граду и то може да буде веома напорно. Некад по цео дан буду у возу, да би „одрадили” наставу која траје два и по сата.

Сваки наставник има шест група, значи да ради шест дана у недељи. Постоји могућност да две групе смести у један дан, што је, наравно, боље за њега, али треба да има шест група и 90 ученика, тако да су доста високо постављени императиви за наставнике и они морају добро да се потруде да одрже тај број како би добили пуну плату. Јер Правилник је доста строг – мањи број ђака предвиђа одузимање од плате и обратно, награђивање.

О. Николић

 

АНТРФИЛЕИ:

АНГАЖМАН

Допунску наставу држе редовни и хонорарни предавачи. Редовни имају матичну школу у Србији, запослени су на неодређено време и задржавају радно место у школама (имају статус мировања). После четири године се враћају и настављају да раде као наставници, професори, учитељи. У другим земљама постоје тзв. хоноррни наставници, који стално бораве у земљама пријема, имају дозволу боравка и ангажују се само за једну школску годину, са могућношћу продужетка и другачије се исплаћују.

 

ПРИЈАВА НА ЋИРИЛИЦИ

Наставу на српском похађају и деца из Србије муслиманске вероисповести, из Новог Пазара, Пријепоља... али и из Босне, деца српског порекла, Републике Српске. Хрвати имају њихове школе. Деси се, понекад, када се отвара нека група, да се пријаве деца која су по националности Хрвати, али буду само на једном часу – јер родитељи, кад добију да потпишу пријаву и виде ћирилицу, одмах схвате да су на погрешној адреси...

zbirke

GodineUzleta

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096