Нема производа у корпи
уторак, 23 април 2019

У КРАГУЈЕВАЧКОЈ СРЕДЊОЈ СТРУЧНОЈ ШКОЛИ ОТВОРЕН ЦНЦ ТРЕНИНГ-ЦЕНТАР

У КРАГУЈЕВАЧКОЈ СРЕДЊОЈ СТРУЧНОЈ ШКОЛИ ОТВОРЕН ЦНЦ ТРЕНИНГ-ЦЕНТАР

Вредан поклон за 165. рођендан

 

У најстаријој стручној школи на Балкану, која је 14. марта обележила 165 година постојања, отворен је ЦНЦ тренинг-центар у коме ће се на најсавременијим машинама са компјутерским управљањем обучавати млади од 15 до 35 година за занимање оператер машинске обраде на ЦНЦ машинама. У реновираној школској радионици прва група од 12 младих Крагујевчана започела је обуку, а до краја године прилику да заврше обуку и запосле се у локалним компанијама добиће још 36 младих.

Средња стручна школа у Крагујевцу отвара нову развојну страницу, поручио је на свечаности др Александар Пајић, посебни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и оценио да отварање ЦНЦ тренинг- центра представља корак Града Крагујевца и читаве Шумадије ка изазовима четврте индустријске револуције.

– Примена електротехнике и информационих технологија омогућиће убрзан развој образовања, али и технолошку трансформацију и економски развој у области машинства. Оператер машинске обраде на ЦНЦ машинама једно је од најтраженијих занимања на локалном тржишту рада, а ЦНЦ тренинг-центар одличан је пример како се стратешка опредељења реформе стручног образовања реализују на нивоу једне школе, али и реформе која спаја образовне установе и привреду, са циљем да се развија економија Србије – поручио је Пајић.

Заменица амбасадора СР Немачке у Србији Доротеа Ренате Гизелман казала је да се у Крагујевцу слави велики успех заједничке сарадње – да се млади обуче практичним вештинама које се на тржишту рада у Србији заиста траже. Према њеним речима, Средња стручна школа у Крагујевцу, која је као прва од осам школа у Србији, уз немачку помоћ, увела модел дуалног образовања – темељ је дугогодишње заједничке сарадње.

Крагујевачка Средња стручна школа подржана је и кроз пројекат Реформа средњег стручног образовања и по моделу дуалног образовања већ пет година у оквиру формалног система школује младе потребне локалној привреди.

Др Александар Пајић констатовао је да је оснивањем Средње стручне школе, декретом кнеза Александра Карађорђевића 1854, заправо започео развој стручног образовања у Србији. Мисија школе није се мењала 165 година, и даље је то образовање стручних кадрова за потребе занатства и индустрије у Крагујевцу и читавом Шумадијском округу.

– Напори које ова школа данас улаже, заједно са партнерима из привреде, у складу су са општим напорима Министарства просвете да се стратешки и квалитативно унапреди област стручног образовања у Србији – рекао је Пајић.

Као пример навео је да је у текућој школској години Министарство просвете у стручним школама започело реализацију 18 нових образовних профила. За све профиле израђени су стандарди квалификација, планови и програми наставе и учења засновани на исходима, као и модерни нормативи простора, опреме и наставних средстава и врсте стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних наставника.

Већина нових образовних профила реализује се кроз неки од видова сарадње школа са послодавцима „што је основна одредница свих реформи стручног образовања у целини”.

Поменуте промене обезбеђују пораст квалитета стручног образовања и достизање предвиђених стандарда квалификација и исхода учења, поручио је Пајић и закључио да се на тај начин остварује један од најважнијих стратешких циљева у области стручног образовања – да се из године у годину повећава број ученика који бирају образовне профиле засноване на стандарду квалификација и олакшава и убрзава њихов прелазак из света образовања у свет рада.

 

Антрфиле

ПАРТНЕРИ ПРЕСЕЦАЈУ ВРПЦУ

ЦНЦ тренинг-центар резултат је сарадње и јавно-приватног партнерства између школе, Града Крагујевца, компанија MIND Group, Siemens, Wacker Neuson, Unior Components, Gorenje Group, Teximp и пројекта немачке развојне сарадње „Подстицање запошљавања младих”.

Свечаном отварању присуствовали су представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства омладине и спорта, Привредне коморе Србије, Града Крагујевца, представници партнерских компанија, ГИЗ-а и Амбасаде СР Немачке у Србији.

Глоса: Идеја за увођење мастер програма настала је након ступања новог Закона о високом образовању, који је отворио могућност организовања оваквог типа студија

 

 

 

 

НОВИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ

Струковни мастер за здравствене раднике

 

Потреба за вишим степеном образовања проистиче из сталног и брзог напретка медицинске науке и праксе, што намеће брже и ефикасније интегрисање нових знања у медицинску праксу

На Медицинском факултету Универзитета у Београду уводи се пет студијских програма мастер струковних студијаза медицинске сестре, физиотерапеуте, санитарно-еколошке инжењере, анестетичаре и медицинско-лабораторијске технологе. Програми су тренутно у поступку акредитације и очекује се да ће прва генерација студената бити уписана наредне школске године. Недавно их је усвојио Сенат Београдског универзитета.

Идеја за увођење мастер програма настала је након ступања новог Закона о високом образовању, који је отворио могућност организовања оваквог типа студија. Мастер струковне студије су настале из претходних струковних специјалистичких студија, са циљем да се одржи степен образовања другог нивоа по новом Закону, јер су заправо специјалистичке струковне студије другог степена биле конципиране веома слично мастер програмима, али нису биле предвиђене старим законом о високом образовању – каже проф. др Љубица Константиновић, руководилац програма мастер струковних студија на Медицинском факултету у Београду.

Она објашњава да потреба за вишим степеном образовања проистиче из сталног и брзог напретка медицинске науке и праксе, што намеће брже и ефикасније интегрисање нових знања у медицинску праксу.

Израда мастер рада и упознавање са процесом стицања и примене нових сазнања и вештина свакако ће допринети стварању квалитетнијег медицинског кадра у одређеним областима медицине. Студенти ће стећи ставове и способности да уочавају везу између теоријског и апликативног значаја медицинских информација, али и да учествују у извођењу, праћењу и контроли сложенијих клиничких вештина – истиче Константиновић.

Двогодишње мастер студије моћи ће да упишу полазници који су претходно стекли 180 ЕСП бодова кроз основно академско образовање и специјалистичке струковне студије из поља медицине. Право да се упишу имају сви који су претходно образовање стекли на акредитованим образовним установама, и државним и приватним.

Квоте и школарине ће бити познате када се распише конкурс. Засад је планирано да на сваком програму буду уписана по 24 студента, а школарина би требало да буде слична ранијим специјалистичким струковним студијама – 136.000 динара. На мастер програме биће уписани само студенти у статусу самофинансирајућих.

Петар Булат, проректор Универзитета у Београду и професор Медицинског факултета, сматра да ће кандидати који заврше стручне мастере добити специфична знања, која су им неопходна у свакодневном раду.

Послови на којима су ангажовани медицински техничари, због увођења нових технологија у медицину, све су комплекснији и захтевају специјалистичка знања. Идеја при покретању мастер струковних студија је била баш то да се омогући овладавање новим технологијама. Како је Клинички центар Србије наставна база Медицинског факултета, и како је то установа у којој се примењују најсавременија опрема и технологије, просто се наметнуло решење да Медицински факултет покрене струковни мастер – каже Булат.

Он наводи и конкретне примере зашто је неопходна континуирана едукација здравствених радника:

Посао медицинског техничара у интензивној нези подразумева коришћење великог броја апарата, препознавање сигнала и правилну реакцију на сигнале опреме. Мора да препозна праве, а да занемари лажне аларме и притом да обрађује велики број информација у јединици времена. Такође, у операционим салама од особља се очекује руковање веома захтевним уређајима, на пример пумпама за екстракорпоралну циркулацију током кардиохируршких операција. Реч је о специфичним уређајима, које највећи број особа које су завршиле високу струковну школу нису имале прилику да упознају – објашњава проректор Булат.

Очекује да ће бити интересовања за упис ових студијских програма, али напомиње да је у првим годинама за сваку едукацију потребно време да се етаблира.

В. Андрић

 

АНТРФИЛЕ

Каталог занимања

На питање да ли се излазна занимања поменутих струковних мастер програма налазе у каталогу занимања, проф. др Љубица Константиновић каже да тренутно здравствени систем не препознаје ове образовне профиле. Ипак, додаје да се очекује позитиван одговор, јер постоји потреба за образовањем здравствених радника, која проистиче из сталног прилива информација, а сем тога и Закон о високом образовању предвиђа више степена образовања.

 

 

 

 

ТЕМА: ОЖИВЉАВАЊЕ УЧЕНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА У СРБИЈИ

Аутор: Дамир Јелисавчић

 

УВОД

На крилима старе славе

У протеклом периоду у нашој земљи предузетништво, после много година запостављања, постало је важна тема, па је тако интегрисано и у законодавство, као и у различите стратегије – економске, омладинске, образовне, иновационе...

Министарство просвете, науке и технолошког развоја недавно је објавило Водич за ученичке задруге, као практични путоказ школама за оснивање ученичких задруга и разумевање области предузетништва, те за развој предузетничких компетенција наставника и ученика.

Публикација је настала у оквиру пројекта Програм стручног усавршавања: Обуке наставника у области развијања предузетничких компетенција код наставника и ученика и стварању услова за реализацију предузетништва у основним школама, који спроводи Удружење пословних жена Србије.

На основу актуелних стратегија Европске уније, а на темељима домаће образовне политике и културне традиције, у Закону о основама система образовања и васпитања дефинисано је осам кључних компетенција за целоживотно учење.

Правним оквиром предвиђено је да школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације. Не постоји обавезност, али препорука је Министарства да основне и средње школе оснивају ученичке задруге, јер се кроз рад у њима остварује добробит за све: ученике, запослене у школи и родитеље, школу у целини, као и за партнере ученичких задруга.

На овом послу, свако у свом домену, ангажовани су бројни партнери – Министарство просвете, школе, Савез ученичких задруга Србије, привредне коморе, али и конкретни партнери из привреде, као и локалне самоуправе.

Сви се слажу да је то корак ка оживљавању аутентичне, пре свега функционалне и друштвено корисне традиције, која је неправедно пала у запећак, пре свега због вишедеценијске кризе. А успех – и у томе се сви слажу – зависиће од уложеног рада и ангажмана свих актера.

 

 

 

 

ВОДИЧ ЗА ЗАДРУГЕ И РАЗВОЈ РАДНИХ ВЕШТИНА

Кључ за разумевање предузетништва

 

Школа може да оснује ученичку задругу ради развијања ваннаставних активности и предузетничког духа ученика. Циљеви и задаци су превасходно образовне, функционалне и васпитне природе

У процес оживљавања ученичког задругарства у основним и средњим школама ушло се с идејом да се млади припремају за живот у свету који се стално мења. Кроз васпитно-образовни рад у задрузи развијају се и негују радне навике и способности ученика, одговорност, иновативност, креативност, самосталност и потреба за сарадњом; постиже се трансфер знања из наставе у практичне делатности и обрнуто – знања из рада у задрузи у наставу. Подстиче се самостално истраживачко учење ученици развијају љубав према природи и вредностима које је човек створио радом, као и свест о неопходности очувања равнотеже у природи и заштити околине. Такође, омогућава им се развој способности и спознаја властитих склоности, чиме се припремају за избор будућег занимања, а спречава се и друштвено неприхватљиво понашање, кроз организовано и креативно провођење слободног времена, објашњава за Просветни преглед аутор Водича за ученичке задруге др Гордана Степић, саветник за финансијску писменост и предузетништво у Министарству просвете.

Иако школско, илити ученичко задругарство, у Србији има дугу традицију, оно је током последњих четврт века само губило на заступљености, пре свега због опште кризе у земљи, која је од 90-их година опустошила бројне секторе и угасила многе активности, посебно у непрофитним делатностима, које зависе од привреде – као што је случај са образовањем и васпитавањем.

– Правилник о ученичким задругама донет је да би се то значајно поље рада школа уредило и законски регулисало, и на тим основама задругарство вратило у школе, на добробит ученика и целог друштва. Овај акт, који је донео министар просвете, важи од маја прошле године и регулише садржину оснивачког акта, стицање и престанак статуса задругара, управљање и начин рада ученичке задруге.

Закон о задругама, који је ступио на снагу у јануару 2016, предвиђа да се образовање и рад ученичких задруга уређују прописима из области основног и средњег образовања и васпитања. Сходно томе, Законом о основама система образовања и васпитања предвиђено је да школа може да оснује ученичку задругу ради развијања ваннаставних активности и предузетничког духа ученика и да се рад ученичке задруге уређује посебним законом – објашњава наша саговорница.

Предвиђено је да ученичка задруга буде самостално правно лице које оснива школа и уписује се у регистар, који води орган надлежан за послове регистрације задруга – Агенција за привредне регистре. То значи да је пословање ученичке задруге уређено законом. С друге стране, циљеви и задаци ученичких задруга су превасходно образовне, функционалне и васпитне природе, истичу у Министарству.

– Акценат је стављен на васпитне задатке, који произилазе из општег циља и задатака институционалног васпитања. Финансијска добит, која се остварује кроз производњу и пружање услуга, није доминантна, важно је да се на добицима и добром пословању реализују и добре васпитне вредности, да се унапређује рад школе и задруге – каже Степић.

Препорука је да ученичке задруге и основних и средњих школа међусобно сарађају, да успоставе сарадњу са јединицама локалне самоуправе, задругама, привредним субјектима и другим актерима, који могу да подрже рад ученичке задруге, која ученицима треба да пружи правовремену припрему за избор будућег занимања и планирање каријерног развоја.

А шта нас очекује у наредном периоду? Министарство континуинуирано подржава школе у оснивању и раду ученичких задруга. Досад су одржана саветовања за запослене у основним и средњим школама у школским управама Пожаревац, Зрењанин, Нови Сад и Сомбор, а у наредном периоду биће обухваћене и остале.

– Предстоје нам бројне активности, међу којима је врло битна и подршка основним школама да у оквиру једносменског рада кроз ангажман у задрузи пруже додатну образовно-васпитну подршку ученицима у учењу и личном и социјалном развоју. Радићемо на повезивању школа – ментора (школа које имају развијену праксу рада ученичких задруга) са онима које праве прве кораке на том путу. Важан сегмент рада је и сарадња с Привредном комором Србије и привредницима који имају могућност да подрже рад ученичких задруга – каже наша саговорница.

Паралеле између задругарства и дуалног образовања, два актуелна процеса у домаћем образовном систему, заиста постоје, али су им тежишта на супротним странама и не треба да буду исто, истиче и објашњава:

– Структуром, начином рада, организацијом и циљевима учења, кроз производни и услужни рад, који је основа учења у задрузи, ученичка задруга доприноси повезивању наставе са светом рада, формирању радних навика и професионалној оријентацији, па представља припрему ученика за избор дуалних образовних профила средњих школа. Сматрамо важним укључивање ученика у производне и радне процесе од основне школе и одржавање континуитета кроз средње и образовање на високошколским институцијама.

Министарство је на овом послу окупило и консултовало све релевантне субјекте и отворено је за дијалог и сарадњу са свим институцијама, установама, организацијама, удружењма и појединцима, који могу и желе да дају допринос у овом домену, у складу са њиховим делокругом рада и расположивим капацитетима.

Постоји сарадња са Савезом ученичких задруга, а ученичке задруге које дуги низ година успешно раде ангажоване су у представљању примера добре праксе на саветовањима, и као школе – ментори школама које тек оснивају ученичке задруге, које од њих, између осталог, уче како је могуће спознати и развијати компетенције ученика на креативан и занимљив начин и остварити сарадњу са пословним сектором, промовишући рад у ширем контексту од школе.

– Пратићемо како се развијају ученичке задруге, које су добре стране, а на које тешкоће наилазе у раду и у складу са тим предузимати одговарајуће кораке. Агенда Министарства просвете усмерена је на развој и унапређење компетенција ученика. Оријентација ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама за целоживотно учење подразумева динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.

Ученичку задругу видимо и као један од модела развоја предузетништва. Структуром, начином рада, организацијом и циљевима учења, ученичка задруга пружа могућности за развијање предузетничке компетенције, јер производни и услужни рад, који су основа учења у задрузи, добар су темељ за усвајање предузетничких знања и вештина.

 

АНТРФИЛЕ:

ТРАДИЦИЈА И ИСКУСТВО

У креирању нове стратегије, кажу у Министарству просвете, узето је у обзир и дугогодишње аутентично искуство у школском задругарству, развијано још од доба Краљевине Југославије и, касније, СФРЈ, које је у једном периоду чак било и модел за развој сличних пракси у земљама у развоју.

Први закон о школству Србије из 1844, на чијем стварању и доношењу је радио Јован Ст. Поповић, прописао је да је општина дужна да уступи школи место за башту, на којој ће учитељ практично обучавати децу. Почетком 1912. године у „Просветном гласнику”, један од зачетника школског задругарства Никола Петровић објавио је текст „Школске задруге као средство за боље васпитање ученика народних и средњих школа. Реформа школства 1958/59. и први савезни семинар о ученичком задругарсту 1959. подстакли су снажан развој ученичког задругарства. У школској 1989/90. години забележено је да је Савез ученичких задруга Србије окупио 1069 ученичких задруга са више од 120.000 задругара.

 

 

 

 

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО“ У ПРОКУПЉУ

За одговорне и радне људе

 

У школи имају више радних погона: „Наше идеје – наши модели”, „Драма, игра, плес”, „Креативна учионица – цртам, сликам, стварам”, Еколошка радионица, Издавачка делатност, Погон хуманитарних акција, Школска продавница

Када je школске 2015/16. постала директор, Весна Тодоровић из Основне школе „Ратко Павловић Ћићко” иницирала је формирање ђачке задруге.

– Као учитељ заступам став да је овакав вид организовања дечјег битисања у школи вишеструко користан. То је леп начин да ученици изразе таленте, склоности, искористе време и допринесу бољем животу у школи. Од зарађених средстава сређује се школски простор, купује ИКТ опрема, ученици одлазе на сајмове, позоришне и луткарске представе, фестивале, излете... Активности ђачких погона имају, поред образовања, и васпитну и хуману сврху, што гради ученике и формира радне и одговорне људе, који ће сутра дати допринос и широј заједници.

Ђачка задруга „Ђерв” је радно-производна организација ученика, радника школе и ђачких родитеља. Бави се израдом разних предмета декупаж техником, кроз домаћу радиност (плетење, шивење, израда марципан колачића), прављењем фигурина од природних материјала (камен, дрво, осликавање), израдом миришљавих врећица (лаванда, нана...), паковањем чајева (за мршављење, срећу, боље памћење...), израдом и продајом слика – дечјих радова, издавањем школског часописа, стварањем позоришних представа на српском и страним језицима (улаз наплаћују и улажу у школу), хуманитарним радом, израдом фотографија и фото-албума и другим активностима.

У школи имају више радних погона: „Наше идеје – наши модели”, „Драма, игра, плес”, „Креативна учионица – цртам, сликам, стварам”, Еколошка радионица, Издавачка делатност, Погон хуманитарних акција, Школска продавница.

– Радни погон има ментора који води и усмерава рад ученика. У сваки је укључено око 30 ученика, али неки, попут Еколошког и Креативне учионице, имају и више од 50 активиста – поносна је директор на њене ђаке и запослене.

– При организовању продајних вашара, изложби, представа, учествују сви радници школе, сваком ментори погона дају задужења, па и мени као директору школе. Договор и пракса су да су ментори погона главни и да се њихова реч и координација поштује, временом се показало да је тај став исправан и делотворан – истиче.

На самом почетку, по формирању ђачке задруге, школа није имала посебну везу ни са локалном заједницом, ни са институцијама или привредницима у окружењу. – Све је за нас била новина – каже Тодоровић и додаје:

– Али добар глас се проширио, па нас сви озбиљно схватају и радо нам помажу. Сада имамо одличну сарадњу са локалном заједницом, а и многе школе и привредници нуде помоћ, у репроматеријалу или у виду разних донација.

Према њеном мишљењу, кроз повезивање наставе са производним и другим друштвено корисним радом развија се свест о колективу, сарадњи и међусобном помагању, одговорност за обавезе и дужности, за поштовање рада и дисциплине, а све кроз дружење. Ствара се блискост између наставника међусобно, наставника и ученика, ученика међусобно, и све почне да функционише као једна компактна и сложна заједница. Наравно да све резултира већим успесима школе на свим пољима, већој запажености у средини, лепшем изгледу и задовољству чланова те заједнице, напомиње.

И истиче да досад, због законске неусклађености, нису могли да оснују школску продавницу и да су нови прописи то омогућили.

– Сматрам да је већи део промена добар, али постоје и нејасноће код саме регистрације ученичке задруге, као потпуно независне организације од школе у чијем је окриљу настала. По овом питању школе би требало да добију прецизније смернице или контакт који ће им помагати. То мислимо сви који у школама имају задруге, јер, „одрадили” смо кораке који зависе од школе (оснивачки акт, правилник итд.), али нисмо баш упућени како даље иде ток регистрације – истиче саговорница Просветног прегледа.

Ипак, оцењује да ће измена регулативе утицати позитивно, јер ће проширити спектар делатности задруга и, на републичком нивоу, поспешити овакав вид ученичког удруживања – што је свакако вишеструко позитивно.

 

АНТРФИЛЕ

ЉУДИ ОТВОРЕНОГ СРЦА

Школа „Ћићко“ ће бити домаћин овогодишње Смотре ученичких задруга Србије.

– Веома смо поносни на то. Од оснивања ми смо се појавили на две смотре и, ево, трећој смо већ домаћини, што нам говори да смо на добром путу и да је то што радимо запажено. Ми смо људи отвореног срца, већ имамо две братске школе из Раткова и Кочевја, из Словеније, волимо да се дружимо, размењујемо идеје и искуства, верујем да ће и сада бити тако. Очекујем да упознамо нова лица, разменимо идеје и искуства, стекнемо нове пријатеље... Представићемо се, као и увек, као добри домаћини и потрудићемо се да гостима овогодишња смотра остане трајно у сећању – вели директор Весна Тодоровић.

Са Савезом ученичких задруга Србије школа од првог дана има одличну сарадњу, а подршку Смотри имају и од Општине, као и са школама из Прокупља (најбоље са средњом Пољопривредном школом ,,Радош Јовановић Сеља” ) и других градова, а учествују и на ликовним и литерарним конкурсима.

 

 

 

 

УЧЕНИЧКА ЗАДРУГА „ЗАЈЕДНО У ЗРЕЊАНИНСКОЈ ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ „9. МАЈ

Позитивни став према стваралаштву

 

Задруга обавља производну, продајну и услужну делатност – бави се израдом производа и услугама за школске потребе, као и сакупљањем секундарних сировина

Ученичка задруга „Заједно у зрењанинској осмолетки „9. мај oснована је 2011. и њена делатност део је васпитно-образовног рада ове установе. Идеја је да ђаци стекну позитиван став према раду и стваралаштву, развијају свест о колективу, сарадњи и међусобном помагању, солидарности, социјализацији, радној дисциплини, као и да се на тај начин допринесе уређењу и развоју школе.

Задруга обавља производну, продајну и услужну делатност – бави се израдом производа и услугама за школске потребе, као и сакупљањем секундарних сировина.

– Производимо и продајемо пољопривредне производе из наших пластеника, цветних леја и воћњака. Кројачки погон бави се израдом производа од текстила и кројачким услугама. У погону Практичан рад израђујемо украсне и употребне предмете од дрвета, а погон Обрада метала и погон Прерада хране пружа услуге и за школу и за грађанство – каже руководилац задруге Снежана Савић.

Задругари често учествују у друштвено корисном и хуманитарном раду, на бројним манифестацијама и организују тематске изложбе. Активни су у организацији школских манифестација и у уређењу и одржавању школског инвентара.

Осим поменутих, имају и Пољопривредни погон и Погон за рециклажу секундарних сировина.

Рад Ученичке задруге заснива се на активностима у складу с интересовањима и, пре свега, могућностима ученика и школе и потребама друштвене средине. Чланови задруге су ученици, њихови родитељи, наставници и представници локалне заједнице – укупно их, у овом тренутку, има стотину.

Посебна постигнућа ова зрењанинска задруга има, осим са друштвеном заједницом и локалном самоуправом, и кроз вишегодишњу сарадњу са компанијама Гомекс и Персу, организацијама Зрепок, Хенди спорт и ЗРБИЗНЕТ, као и КК Петровград, удружењем повртара и дистрибутивним центром Царска башта, Пољопривредном станицом Зрењанин, локалном пољопривредном школом, те фирмама Пропет рисајклинг и Докса флауер.

Овде се с поносом истиче да су сви задругари активни и у програму „За чистије и зеленије школе у Војводини. Ове године први пут су били учесници Сајма образовања у Новом Саду. Школа се представила на штанду Министарства просвете, науке и технолошког развоја, уз изложбу производа, презентације и едукативне радионице – каже наша саговорница.

Нови Правилник за задругарство, сматрају у школи, превише је захтеван, нарочито ако се узму у обзир специфичности школе као што је њихова. Посебан проблем може представљати потреба за додатним ангажовањем стручних лица – правника и књиговође, као и повећан обим административног посла.

– Пред нама су обуке, нови водич, семинари, као и стручњаци у Министарству који су отворени за сарадњу, па се надамо да ћемо успешно прећи на нови систем организације – најављује Снежана Савић.

 

Антрфиле

ВИШЕСТРУКА КОРИСТ

– Сматрамо да је оснивањем ученичке задруге умногоме обогаћен васпитно-образовни рад школе. Ученици у ваннаставним активностима развијају радне вештине рада, повезују и примењују стечена знања, а према афинитетима и способностима имају могућност да бирају погон и врсту ангажовања. Такође, овај ангажман омогућује организовано, креативно, занимљиво и корисно проведено слободно време ученика – каже Снежана Савић из зрењанинске школе „9. мај.

 

 

 

 

МОЈ УГАО: СЛОБОДАН ПОПОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА УЧЕНИЧКИХ ЗАДРУГА СРБИЈЕ

Ђачки погони су потреба

 

Веома мали број школа у Србији, упркос великим потенцијалима, има сопствене ученичке задруге. Главни разлог је што је то добровољна активност, а не обавеза, али је већи проблем недовољна упућеност директора у сврху и неопходност оваквог вида организовања школског живота. Додатна обавеза која их одбија је и потреба вођења посебне финансијске документације и администрације која се односи на ту активност.

Пре свега, ваљало би се подсетити да школске задруге могу бити пољопривредне, услужне, индустријско-занатске и кобинованог типа. Дакле, простора има да се свака школа пронађе у тој области.

Савез ученичких задруга Југославије основан је 1971, а након распада земље свака република је основала своју кровну организацију. У овом тренутку Савез ученичких задруга Србије окупља 80 задруга основних и средњих школа, као и школа за ученике с посебним потребама.

Уз већ најављену Смотру ученичких задруга, почетком октобра у Стапару ће се одржати 44. такмичење задругара орача и школе су позване да се пријаве. Досад је ова манифестација окупила више од 1500 ученика основних школа – младих орача од петог до осмог разреда, што очигледно говори и о нашем доприносу у задржавању младих на селу.

Да ли школе треба да имају ученичке задруге? Наш одговор на ово питање је – свакако, то је неопходно и вишеструко корисно. Осим што ментори ученицима преносе практична знања, остварује се и широка подршка дуалном образовању, али и стручном усавршавању и информисању ментора. Осим образовне, неодвојива и назаобилазна је васпитна димензија ангажмана ученика у школским задругама.

Уз то, Савез ученичких задруга организује регионалне сусрете и стручно усавршавање ментора, наставника и директора, као и ученика – задругара, а самим задругама пружа правно-инструктивну и саветодавну асистенцију.

Глоса: Имамо заједничку чет-групу и календар у виду мобилне апликације, у који уписујемо обавезе и делимо задужења. Најбитније је да се направи баланс између школских обавеза, учења и ваннаставних активности, у које убрајамо и ову нашу заједничку акцију. Школа и оцене ни у једном тренутку не смеју да трпе

 

 

 

 

ПЛЕМЕНИТА АКЦИЈА ЂАКА И ЊИХОВЕ РАЗРЕДНЕ ИЗ ДЕСЕТЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сви до једног, без изузетка

 

Желе да прикупе три хиљаде евра, како би обезбедили путовање за шесторо другара за седмодневну екскурзију у Праг, Беч и Дрезден. Оно што издваја ове младе људе су емпатија и заједништво

Ученици трећег један из Десете београдске гимназије показали су да је стара изрека – да се све може кад се хоће – истинита, увек актуелна и вредна поштовања. Наиме, они су са разредном Драганом Можек на челу, професорком немачког језика, дошли до генијалне идеје како да зараде новац за матурску екскурзију за другаре из одељења, који немају новца да са њима крену на пут. Три хиљаде евра за путовање, за шесторо другара, за седмодневну екскурзију у Праг, Беч и Дрезден намеравају да зараде спремањем колача, кифлица и других „ђаконија”, помажући код селидби, чистећи станове, чуваће и децу у вечерњим сатима, а помагаће и у учењу... То су само неке од акција које су спровели и које их очекују до краја јуна.

Отворили су и наменски рачун, одбијају сваку врсту донације, јер искључиво инсистирају на сопственом ангажману.

Како су дошли на идеју да организују акцију, којој се диви читава Србија?

Све је дошло сасвим природно. Као и увек у животу, када немамо довољно новца за оно што желимо, морамо да нађемо начин да га створимо, односно зарадимо. Тако је то у свету одраслих. А моји ђаци су већ довољно „велики” да могу да се суоче са реалношћу и почну да се боре за себе. На екскурзију желе да крену сви. Имамо један гратис, а потребно нам је шест. Дакле, морамо да зарадимо за пет ученика. Једино што је можда специфично и вредно дивљења у целој овој причи јесте чињеница да су спремност да раде за себе и једни за друге показали сви до једног, без изузетка и оклевања. То је оно што издваја ове младе људе. Не воља за радом, већ емпатија и заједништво – објашњава Можек.

О томе шта акција све подразумева и како их је мотивисала агилна професорка каже: – Када сам са ђацима започела пројекат, нисам ни слутила колике ће он размере попримити, те стога нисам ни била свесна колико нас посла чека. Било је неопходно написати опис пројекта, који је затим анексом морао бити додат у Школски план, и прикупити сагласности свих родитеља. Онда су на ред дошла питања логистике, организовања и поделе послића. Многе послове морам и лично да испратим, како због ђака тако и због људи који их ангажују. Што се тиче мотивисаности ученика, ње једино не мањка. Имамо заједничку чет-групу и календар у виду мобилне апликације, у који уписујемо обавезе и делимо задужења. Најбитније је да се направи баланс између школских обавеза, учења и ваннаставних активности, у које убрајамо и ову нашу заједничку акцију. Школа и оцене ни у једном тренутку не смеју да трпе.

На питање да ли сматра да је код средњошколаца у довољној мери развијена емпатија, саговорница Просветног прегледа каже да то зависи од окружења и микросредине. У Десетој гимназији негује се традиција одржавања хуманитарних акција и хуманитарног ангажовања свих ученика. Једном или два пута годишње у школи се одржавају вашари, у којима учествује сва одељења. Ту је и квиз Потера, иза кога стоји њен сјајни колега Јовица Плавшић, професор хемије. Пред Нову годину хол школе буде препун пакетића, које ученици сами припремају за децу школског узраста без родитељског старања из Дома „Моше Пијаде”.

– Чини ми се да су деца данас емпатична и способна да разумеју различитости. Или су такви, углавном, били ђаци са којима сам имала прилику да се сусретнем у току мојих скоро девет година рада у просвети.

Интересовало нас је и да ли су се родитељи њених трећака радо одазвали позиву, на који начин учествују у овој лепој акцији и за коју врсту услуга је било највеће интересовање суграђана?

– Родитељи мојих ученика одмах су подржали акцију и сами се врло радо укључују. Помажу у спремању колача, развозе децу и пружају им подршку. Од прве године имамо веома лепу комуникацију и сарадњу, па су сви били вољни да деци дају сагласност да у слободно време одраде неки од послића.

Највеће интересовање је за доставу и физичке послове, сређивање станова и башти, чишћење јавних површина и селидбе. Траже се и приватни часови и чување деце, с тим што се у термине чувања деце пажљиво морам да укључим и ја, или неко од родитеља, јер не могу да дозволим да девојчице из мог одељења тек тако одлазе у домове породица које лично не познајем. Мој Фејсбук пост је првенствено био намењен само мојим пријатељима и нисам очекивала овакав одзив, а камоли интересовање јавности. Сада покушавамо да се заједно прилагодимо новонасталој ситуацији, истиче ова вредна и код ученика омиљена професорка.

Александра Радовановић

 

Антрфиле

РАДИЋЕ ДО ЈУНА

Акција прикупљања новца за екскурзију и даље је актуелна јер, иако су на добром путу да је заврше, још није прикупљена потребна свота.

– Деца су до сада зарадила око осамдесет хиљада, а треба нам укупно двеста једна хиљада динара. Радићемо до јуна, а уколико нешто „претекне, моји ђаци ће на Одељењској заједници одлучити коме ћемо донирати новац. Добили смо и доста понуда за летње послиће и то ме радује. Драго ми је да ће онај ко буде желео имати шансу да заради џепарац. Ако се неко од њих одлучи да ради преко распуста, сматрам да је праведно да зарађени новац сачува за себе – каже професорка и разредни старешина Драгана Можек.

 

Антрфиле

ВРЕДНОСТИ

        Кроз ову иницијативу сви смо се зближили и пројекат ми је много помогао да схватим праве вредности пријатељства – прича Ксенија, ученица III-1 разреда. Не штеди речи хвале за другаре из разреда и разредну и каже да је чак насликала и њен портрет.

 

 

 

 

СИЛВАНА ПЛАВШИЋ, ДИРЕКТОР БЕОГРАДСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ”, ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ

Загрљај као уточиште

 

И када оснују породице, ми смо први којима наши ученици то јаве, са нама поделе сваку њихову срећу, тугу или бригу, шта год им се дешава. Овде долазе да их загрлимо

Волим да истакнем да су дефектолози људи који не бирају струку – струка је изабрала њих, према афинитетима и капацитету емоција. У том захтевном послу, где се дајете у потпуности, у нераскидивом односу са децом са којом радимо налазимо мотив и разлог да не сагоримо. Јер, то је дирљив однос, веза за цео живот, и током пензије, до последњег даха.

Оптерећени смо тражењем путева и начина да наша деца, и поред проблема, савладају све што им је потребно за квалитетан живот, стално размишљамо да ли смо урадили довољно, шта и како још можемо. Размишљајући тако, на њих не гледамо као на децу с проблемима, већ као на децу с изазовом. Када видимо успех у раду, када резултати покажу да су савладали зацртане циљеве, ми даље померамо границу.

Тако о свом послу говори Силвана Плавшић, дефектолог и директор београдске Основне школе „Драган Ковачевић, добитник Светосавске награде за изузетне резултате у области образовања и васпитања.

У школи која образује децу са сметњама у развоју провела је читав досадашњи радни век, пуне 22 године, од чега је шест година на месту руководиоца установе. Окружена максимално посвећеним колективом, и када је реч о наставном, али и ненаставном особљу, ту се осећа, каже, као у својој породици – великој и сложној. Осећај деле и ученици, садашњи и бивши, који

увек, и када постану зрели људи, радо отварају врата места где су научили да вежу пертле, где су их први пут охрабрили да јавно наступе и покажу шта знају, где су стекли самопоуздање.

– Када оснују породице, ми смо први којима то јаве, са нама поделе сваку њихову срећу, тугу или бригу, шта год им се дешава. Овде долазе да их загрлимо – каже Силвана Плавшић.

И заиста, шетњом кроз школу стиче се утисак да су загрљаји, као уточиште и сигурно склониште, нешто што је неизоставно одређује. Тамо се могу видети деца која деле загрљаје једни другима, наставницима, директорки, па је чак један предивни, плави дечак спонтано и неочекивано загрлио и нежно наслонио главу на аутора овог текста.

Током обиласка групе предшколаца, шестогодишњој девојчици запала је за око кристална огрлица, коју је носила директорка. Она ју је скинула и ставила је малој другарици око врата, уз речи: „Нека буде код тебе до краја наставе, као прошли пут. И, наравно, уз загрљај.

Вероватно су баш у таквом приступу њене колеге из Актива директора основних школа са општине Стари град препознале особу коју ће предложити за највише признање у области образовања, уз неуобичајене препоруке: „Особа чији су професионални и људски квалитети довели до тога да од изузетног појединца и доброг радника постане узор, који покушавате да следите. Особа која у људима тражи добро. Жена која снагом личног примера, као најмоћнијег средства утиче на окружење и снажан је генератор колективне активности”.

Допринели су томе и активности и идеја да децу из школе повеже са другарима из редовних школа, као и потпуно разумевање и подршка коју је увек била спремна да пружи при изради квалитетнијег индивидуалног образовног плана за ученике који се школују према инклузији. Предлогу су се свесрдно придружиле и колеге из других установа за образовање деце са сметњама и из Заједнице школа, са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, из Друштва дефектолога Србије и удружења родитеља, као што су Савез за аутизам или Савез са церебралну парализу Србије, удружења грађана...

– Води ме жеља да се деца са сметњама у развоју осећају добро, да буду прихваћена, препозната и призната. У овом послу лако се деси да дете нешто узруја, да почне да на различите начине манифестује страхове и узнемирење и тада сам спремна да из улоге директора ускочим у улогу дефектолога и тражим начине да му помогнем да превазиђе проблем, све док не дођемо до правог пута.

Учила сам и колектив да проблеме решавамо, да седнемо једни наспрам других, док не дођемо до решења. Можда је ова награда уследила управо зато што сам имала снагу да откријем тепих и да кажем: Хајде да све почистимо. Али пре тога сам припремила и могућа решења за проблеме – каже Силвана Плавшић.

У ОШ „Драган Ковачевић” ради се по редовном плану и програму, са 137 ученика од првог до осмог разреда и две групе предшколаца. Са ученицима, којих у одељењима има од шест до десет, у зависности од сметњи и њихове тежине, ради млад колектив, мотивисан и пун ентузијазма. Колектив с осмехом, и поред све тежине коју носи тај посао.

За родитеље је веома важно и што има продужени боравак, као и организован превоз за децу и пратиоце од куће до школе и назад, а обезбеђена је и исхрана. Зграда, из 1929. године, добро је очувана, али је у плану њена адаптација, као и опремање дворишта по принципима Монтесори педагогије. Свака учионица има интерактивну таблу, сала за физичко изузетно је опремљена справама и реквизитима, а поседује и доста асистивне технологије.

Ту су и специфични кабинети, у којима се организују програми корективно-стимулативног и рехабилитационог рада – логопедски, за плеоптику-ортоптику, за визулену стимулацију, за психомоторну реедукацију, за сензорну интеграцију, кабинет стручног сарадника за израду дидактичких средстава и помагала за децу са сензомоторичким сметњама. Такође, у сарадњи са Савезом за рад са децом са аутизмом Србије школа је добила медицинску собу. Реч је о медицинском кабинету, који је у потпуности опремљен, а у њему се деца с аутизмом, којој је потребан тај вид прилагођавања, припремају за оно што их очекује при прегледу код лекара. Заједно с родитељима, у условима који симулирају реалну ситуацију, деца се уводе у оно са чим ће се срести када уђу у дом здравља, код зубара, при прегледу и слично. Таквим припремама избегавају се појаве великог страха и панике.

Оног тренутка када дете први пут дође у школу организује се тим за додатну подршку детету, који се састоји од психолога, социјалног радника и дефектолога из различитих области рада. Они сагледавају и јаке стране детета, као и оно на чему треба додатно радити. Тада се, заједно са родитељима, прописује план и програм реализације не само наставног садржаја, већ и додатних активности, шта треба кориговати и стимулисати да би се детету помогло да његов развојни пут тече као и код његових вршњака. Са дететом у оквиру боравка у школи, поготово у периоду после наставе, наставници додатно раде, било да је реч о вежбању и стимулацији вида, психомоторној реедукацији, оснаживању детета у оријентацији на самог себе и на околину, развоју пажње и бољој концентрацији... На свему што ученика спутава и ствара му препреку да усвоји наставни садржај ради се додатно.

– Наша специфичност су корелативна настава и изузетна отвореност према другим, редовним школама, са којима смо остварили изузетну сарадњу. Ученици одлазе у друге школе у окружењу, где присуствују, на пример, часовима ликовног, грађанског, народне традиције... и раде заједно са њиховом децом. Недавно су нам предложили да наша наставница, која је завршила обуку по Монтесори методи, за заједнички час наше деце са другарима из школа „Михајло Петровић Алас и „Скадарлија, организује наставу српског језика у другом разреду по Монтесори методи.

Када је о корелативној настави реч, наставни план и програм потпуно су тематски испланирани. Овде ћете у току једног дана видети „увезане часове географије, физичког и хемије. Невероватне спојеве правимо, много се ради на планирању, често и више наставника држи једну наставну јединицу – објашњава Силвана Плавшић и додаје да је приликом посете школи Младена Шарчевића, министра просвете, и присуства одређеним часовима, његов закључак био да је управо то начин на који треба да се ради у редовним школама.

Препознатљиви су и по неуобичајеној манифестацији „Буди друг, која се организује за Дан школе. Наиме, пошто је Свечана сала премала да прими све госте, пре три године дошли су на идеју да Дан школе прославе у некој од оближњих редовних школа, заједно са тамошњим другарима. Манифестацији претходи низ заједничких активности (цртање, изложба, наступ хора...).

– Када децу ставите у услове у којима сви могу бити једнако успешни, то је посебно задовољство. Деца из редовних школа тада откривају да њихови другови, који су различити, многе ствари могу успешно да изведу, а наша деца веома су мотивисана и чине све да се покажу у најбољем светлу. Било је дирљиво видети ученике редовне школе који су самоиницијативно пришли са герберима нашој деци, фасцинирани оним што су видели – каже Силвана Плавшић.

Иначе, ученици ОШ „Драган Ковачевић са посебним одушевљењем учествују у ваннаставним активностима. Иако се у редовној школи можда никада не би нашли на сцени и били главни глумци, овде су – и поред говорних проблема и других препрека које имају – у том смислу максимално охрабрени, па и врло остварени, у највећем броју у оквиру драмске секције, музичке, хора, као соло певачи... Са разних такмичења долазе са прегршт признања, пехара и медаља.

– Неописива је њихова срећа кад се са медаљом и дипломом врате у свој комшилук или међу родбину, поносни, пуни самопоуздања, остварени, потврђени. А у школи је дочек увек спектакуларан: сви смо ту, са скривеним бомбоницама, чоколадицама и слаткишима, сликамо се, сутрадан иде књига обавештења са њиховим именима – да сви ученици чују за њихов успех. То је за њих посебан мотив и зато се трудимо да шира јавност чује за њих – каже Силвана Плавшић.

Наташа Ивановић

 

Антрфиле 1

ЗАЈЕДНИЧКИ УСПЕХ

– Инклузија значи да средина треба да уради све да прихвати дете са тешкоћама и сметњама и да му помогне да максимално усвоји градиво, у складу са његовим капацитетима. И то је веома тежак задатак. Али, ако успете да оснажите дете у свим сегментима, да га научите да се носи са својом тешкоћом, оно лако улази у редовне средње школе. Наша деца их чак завршавају с бољим успехом него што су га имали овде, што показује да су наши наставници врло критични – каже Силвана Плавшић.

Наводи да је на прошлогодишњем такмичењу из биологије, са ученицима из редовних школа, њихова девојчица била трећепласирана у Београду, док је дечак, који има проблем са дефицитом пажње и неке видове емотивних проблема, победио на републичком такмичењу из историје.

 

Антрфиле 2

АКАДЕМСКИ ГРАЂАНИ

Чак четрдесет одсто ученика ОШ „Драган Ковачевић завршило је један или два факултета, а међу њима има и доктора наука.

Реч је углавном о деци очуваних интелектуалних капацитета, али је било и ученика са високофункционалним аутизмом, чак и са АДХД синдромом и дефицитом пажње.

– Најчешће завршавају уметничке факултете – музичке и ликовне академије, али имали смо и децу која су завршила медицину, за социјалне раднике и дефектологе, историју, Филолошки, па чак и архитектуру – каже Плавшић.

 

Антрфиле 3

ДРУГАЧИЈИ ПУТ

Према речима Силване Плавшић родитељи од самог уласка у установу схватају да су ушли на потпуно другачије место, где су срдачно дочекани, где ће бити саслушани: – Код нас улазе са сузом у оку и осећајем да им се руши читав свет, а из ових просторија излазе подигнуте главе, схватајући да нису једини, нису сами. Помажемо им да схвате да је пред нама један мало другачији пут, али да имамо циљ и да ће наша деца до њега стићи уз нашу помоћ.

zbirke

GodineUzleta

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096