Нема производа у корпи
среда, 17 октобар 2018

ПОЧЕЛА НОВА НАСТАВНА ГОДИНА

ПОЧЕЛА НОВА НАСТАВНА ГОДИНА

 

Повратак у школске клупе

 

Традиционалним приредбама, које су за прваке организовали њихови старији другари, у осмолеткама широм Србије почела је нова школска година. За оне нешто старије већ уходан почетак – први часови са учитељима и разредним старешинама и најава свега што их чека. У школске клупе први пут ће сести и око 67.000 ђака првака.

Добра вест је да управо прваке, али и ђаке петог разреда основне школе и првог разреда гимназије очекују бројне новине, које – према обећањима надлежних – треба да допринесу занимљивијем учењу, али и да знања која ђаци стекну буду трајнија и употребљивија.

Првог дана нове школске године председник Владе Србије Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић посетили су Основну школу „Чех Карољ” у Општини Ада, која је обновљена после више од сто година. Том приликом поручили су да образовање остаје приоритет Владе Србије, што укључује и наставак улагања у овај сектор.

– Током летњег распуста завршили смо реконструкцију 18 школа широм Србије, а ова школа у Ади једна је од њих, у чију је реконструкцију уложено 82 милиона динара – навела је Ана Брнабић.

У претходном периоду инвестирано је и у друге школске објекте. Уочи почетка нове школске године министар Шарчевић отворио је новоизграђену спортску салу у Дому ученика средњих школа у Краљеву, у коју је уложено више од 53 милиона динара.

– Реч је о заиста квалитетном објекту који има све садржаје. Објекат има и анекс. Сама сала има површину већу од 900 квадрата – казао је Шарчевић и додао да ће салу осим ученика Дома користити и спортски клубови.

Септембар је традиционално посвећен и бројним активностима усмереним ка повећању безбедности у саобраћају, појачаним контролама у зонама школа, али то није једини аспект о којем полиција брине. И ове школске године наставља се програм „Основи безбедности деце”, у оквиру кога ће полицајци обилазити школе и ученицима и њиховим наставницима држати предавања. Уочи почетка школске године Протокол о реализацији тог програма потписали су министар полиције Ненад Стефановић и министар Шарчевић у ОШ „Вук Караџић” у Сурчину.

Претходне године почели смо са обуком, уз помоћ 2400 наших колега полицајаца и пензионисаних полицајаца, који су заједно са нама у четвртом и шестом разреду деци говорили о безбедности у саобраћају и како да се понашају у поплавама, пожарима и другим непогодама. Током прошле године било је 50.000 предавања, која су сада прилагођена и ученицима првог разреда. Они ће, између осталог, моћи да сазнају шта полиција ради, како бити добар друг и како спречити насиље – појаснио је Стефановић.

В. А.

 

 

ИЗДВОЈЕНИ ТЕКСТ:

ДОБРОДОШЛИЦА ПРВАЦИМА ГЕНЕРАЦИЈЕ 2018/19.

 

Прозивка уз осмех

 

У Основној школи „Десанка Максимовић” у Ковину 3. септембра свечано су дочекали прваке у сали школе, у присуству родитеља, ученика и свих запослених. Топле и охрабрујуће речи добродошлице упутила им је најпре директор Ана Новковић. Песма и игра ученика млађих разреда допринели су да се лица првачића озаре најлепшим осмесима. Најпоноснији су свакако били оног тренутка када су на прозивци чули своје име. Прилазећи будућој учитељици, која је свакога понаособ охрабрила речима добродошлице и благим, али сигурним стиском руку, првачићи су тај први контакт са школом доживели са великим задовољством.

У мајцама са обележјима школе постали су тим првака, који ће несумњиво давати свој максимум зарад успеха, како личног тако и успеха школе. Наравно, било је дарова и из наше локалне самоуправе – прелепе књиге, још доста школског прибора, свезака, бојанки, чигрица, добродошлица у облику бојица чекали су их на школским клупама, у пријатном амбијенту учионице. Оно што је у овом свечаном тренутку још веома важно напоменути јесте и да ће прваци ОШ „Десанка Максимовић” из Ковина, са учитељицама Снежаном Ломигора и Наташом Буљугић, бити укључени у пројекат Министарства просвете „2000 дигиталних учионица у Србији”, као једини у Општини Ковин.

То ће свакако помоћи у остваривању реформисаног наставног садржаја и допринети успешном коришћењу дигиталних уџбеника у настави првог разреда. Свим школарцима, њиховим родитељима и учитељима, срећно и успешно у новој школској 2018/19. години!

Н. Б.

 

 

 

 

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ

 

Све је спремно за рад по новим правилима

 

Реформа има много делова, али најважније је да је она прво завршена у области курикулума, у области обуке наставника да га спроведу и директора да руководе процесима. Захтева и реформу у платама и напредовање кроз квалитет, као и рад на инфраструктури. Држава је за две године уложила више од 11,3 милијарди динара, и то само из републичког буџета

У новој школској години осмаке и гимназијалце очекују промене у реформисаним разредима, којима се уводе бројне новине – другачији начин рада, занимљивији наставни садржаји, пројектна настава, нови предмети, дигиталне учионице и уџбеници... У Министарству просвете, науке и технолошког развовоја паралелно раде на неколико реформских разбоја, а тренутно су најактуелнији захвати у високом образовању и науци.

Када је у августу 2016. године именован за министра просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је у први план ставио побољшање квалитета образовања, враћање угледа професији и јачање сарадње родитеља и наставника. Две године касније умерено је задовољан резултатима и сматра и да не може више, с обзиром на то одакле се кренуло. Две године је, каже, стандардно потребно само да се ураде добре припреме. Док сви модели реформе у многим развијеним земљама трају дуже, код нас су многи процеси већ завршени или су у току.

– Све оно што су основни циљеви саме просвете за сада иде својим путем и у тој мери сам задовољан. Будући да је под окриљем Министарства и високо и наука и технолошки развој и предшколско, то захтева и много више рада. Тренутно се бавимо реформом високог образовања и реформом науке, односно њеним финансирањем – каже ресорни министар у разговору за Просветни преглед.

Јесте ли очекивали више?

Више чега? Више пара нисам.

Да будете задовољнији оним што сте планирали а урадили?

– Већ имам велико животно искуство, нисам млад ни наиван нити сам очекивао да овде будем задовољан. Озбиљне земље раде управо оно што и ми или су испред нас, наш посао је да их сустигнемо, па негде и престигнемо. Када је у питању информатика, ту смо многе и престигли.

Од 3. септембра учиће се по реформисаним наставним плановима и програмима у првом и петом основне и првом гимназије. Је ли све спремно за почетак рада по новим правилима? Опремање дигиталних учионица, израда дигиталних уџбеника, стручно усавршавање...

– Апсолутно, можда ће само недељу дана каснити неки од прилагођених нискотиражних уџбеника, на Брајевој азбуци за пети и први основне, на пример, све друго је спремно, више од 99,99 одсто, а и ово закашњење је јако мало, с обзиром на кратак рок и брзину процеса.

Наставак реформе следи, шта је следеће на „дневном” реду за наредну каленадарску и школску годину у осмолетки, гимназији и средњој стручној школи?

– Реформа има много делова, али најважније је да је она прво завршена у области курикулума, у области обуке наставника да га спроведу и директора да руководе процесима. Захтева и реформу у платама, да се квалитетно ради у платним разредима и напредовање кроз квалитет, који се може десити од 1. јануара 2019. Захтева и рад на инфраструктури. Држава је за две године већ уложила више од 11,3 милијарди динара, и то само из републичког буџета.

Реформа подразумева и промену радних навика, а пре свега да је диплома одраз и знања. Самим тим и реформа, која је „запуштена” у високом образовању, управо обухвата високе струковне школе. На то ће утицати и стандарди, које ћемо утврдити кроз квалитет образовања.

Од чега ће зависити темпо промена?

– Темпо је добар и ми се држимо свих планираних задатака. Постоје циклуси, млађи разреди основне школе пролазе кроз процедуру. Ове године реформа је почела у првом разреду основне школе, догодине ће бити у другом. То траје четири године, а паралелно реформа сукцесивно креће од петог основне до осмог разреда, реформа гимназија и увођење дуалних модела. Остаје нам да анализирамо да ли су све средње стручне школе подједнако атрактивне и да ли их можемо иновирати и мењати однос општестручних и ускостручних предмета у зависности од брзих потреба привреде.

Када је у питању реформа високог образовања, ту су јасно зацртани правци – интернационализација високог образовања, стандарди квалитета, који морају да се уграде кроз вредновање, индикаторе, уз појачан рад на инфраструктури и у финансирању високог образовања.

По Вашем мишљењу, који су могући изазови на реформском путу? Трансформација гломазног и инертног апарата, какав је просветни, може да буде веома тегобна.

– Највеће препреке, које сам и очекивао, углавном су одређене групације које губе привилегије.

Као на пример?

– Кога год спречите да лако дође до пара, тај се буни. Не бих никога именовао.

Сваког лета, деценијама уназад, у жижи је расправа око рационализације школске мреже, технолошких вишкова и плата... Ни овога пута није другачије. Већ тридесетак година актуелна је рационализација школске мреже, али се тек пре неколико година одлучније кренуло у тај посао. Да ли ће и колико спајање школа утицати на повећање броја технолошких вишкова?

– То је неминовност, рационализације није било деценијама и крајња је нужда да се уради у више смерова, не само због малог броја ученика. Примера има много, у разним градовима имате школе сличног типа, једна је одлично опремљена, савремена, са великим бројем ђака, а друга једва да има неколико десетина ђака и онда та школа постоји због још једног директора. Директор може да се врати у наставу и нико не губи, а ученици добијају.

– Спајањем школа неће се повећати број технолошких вишкова, зато што у другу школу прелазе ученици заједно са професорима. Ослобађамо зграду, која може да буде и за високо и предшколско и за нешто друго, вишкови су само администрација, директор, секретар и шеф рачуноводства. Њихове колеге иду у пензије, па и ту постоји могућност да се запослени прерасподеле.

Укрштање слободних радних места и просветних радника који немају норму функционише, шта ће бити са онима који остану без фонда часова. Колико има „вишкова” и да ли је у плану социјални програм и исплата отпремнина?

– Има и тога. Годинама је план да се технолошки вишкови распоређују путем заједничких листа, па одлазак у пензију једног броја људи повлачи да они који су остали без фонда часова због мањег броја деце заузимају њихова места. То већ трећу годину са синдикатима радимо врло коректно, тако што заједно контролишемо да не буде манипулација. План је да се та прича „увеже” са мрежом, да мале школе на једном подручју, са једним или два ученика и великим трошковима, објединимо – а децу пошаљемо тамо где постоје бољи услови за учење и рад. Истовремено, централна школа постаје школа која ће радити у једној смени, у којој ће се учити различити садржаји, радити домаћи задаци... На тај начин запошљавају се људи који би свакако постали вишак, јер сигурно неће имати коме да предају чим се заврши први циклус образовања. Постоји на десетине таквих објеката.

Да ли ћете подржати пројекте који школама омогућавају да опстану и као центар културних дешавања у селу?

Постоји три нивоа бриге, једна је брига о ученицима, она је најважнија, због ње школе и постоје. Друга је о запосленима, кроз целодневни концепт који нудимо локалним самуправама. Већ је требало да се окрену ка том моделу, али врло стидљиво прилазе томе. Мораће то да ураде до марта, јер их закон обавезује да до тада донесу акт о мрежи. Имамо и бригу о објектима. Управо радимо попис тих објеката и са локалним самоуправама покушаћемо да осмислимо намену. Имамо захтеве планинарских савеза и одређених групација, али смо вољни да их понудимо и за потребе ђачког туризма.

На тај начин чувамо објекат, деци из града омогућавамо јефтинију рекреативну наставу, а сеоској омладини могућност да се запосле. Тако раде и европске земље. У Бугарској, на пример, школске зграде претворене су у хотеле, винарије...

Има ли шансе да се велики број људи, који раде на одређено (процењује се да их је више од 25.000), неки и годинама, запосле за стално?

– На то не могу да одговорим, јер је то питање за Владу Србије, која је донела Закон о забрани запошљавања. Закон је још на снази и кад се укине, нестаће и забрана. То чекамо сви, не само просвета.

Платни разреди су били топ (и болна) тема током летњег распуста и још су, синдикати инсистирају на деветој групи. Колико има простора за преговоре, с обзиром на то да се предлаже да највећи број просветних радника буде у осмој платној групи?

– То је питање које још нико не разуме, а ја бих морао да вам о томе причам најмање пола сата. Није то болно питање, него усаглашавање између свих синдиката, не само просвете, јер просветни радник не може да каже ’хоћу да будем у деветој платној групи зато што је у њој лекар’. Морате упоредити и године студија, отежане услове рада...

Сто пута сам већ рекао ’врата су отворена, нема потребе да се на њих куца’. Потребно је да се седи и разговара, јер смо о овој теми тек пред годишње одморе почели да разговарамо. Тад су установљени неки принципи, критеријуми и модели који нису најсрећнији.

Са синдикатима ћемо уредити односе унутар самог система просвете, а онда остаје усаглашавање просвете са другим групацијама.

Када би тај посао требало да се заврши?

– Закон ступа на снагу 1. јануара 2019. и предлог може да уђе у Скупштину у новембру или децембру. Остала је само једна ставка – да се дефинише да ли ће професор стартовати са коефицијентом 8,3 или са 9,1, с тим што синдикати инсистирају да сви са седмим степеном имају 9,1, што је, опет, дискутабилно. Не можете рећи синдикатима – немојте се борити за права свих подједнако – али, с друге стране, долазите у ситуацију да кажете сви имају исту категорију, чему онда платни разреди, квалитет рада?

Надате ли се да ћете на крају наћи заједнички језик са синдикатима­­­­?

– Па увек на крају мора да се нађе. То је питање разума. Ако ми „повучемо ногу”, онда остали корисници буџета могу рећи па зашто просвета сада има толико више од нас а не раде са истим нивоима образовања. А ту имате нетипичних занимањима колико хоћете. Зашто би кувар у ученичком дому, на пример, имао мање или више од кувара било где?

Када запослени у образовању могу да се надају повећању плата?

– Чули су сви да следи повећање и да су просвета и здравство, како је најавила и премијер Ана Брнабић, у категорији која и овога пута треба да добије највише. Од како сам министар, добили смо два повећања, од четири и шест одсто, а сад би требало да добијемо око 10 одсто – али немојте да ме држите за реч, није моја последња.

Позиционирање образовања и науке у државном буџету за 2019. годину?

– Ми смо ове године добили значајно већа средства у буџету, друго, по новом закону наука ће бити потпуно буџетирана. Радимо нови закон, који ће врло брзо бити у Скупштини, Закон о фонду за науку, а постоји и посебан Закон о научноистраживачкој делатности. Фонд за науку као закон није никада постојао и предвиђа да у његовом раду учествују и друга министарства. У развијенијим земљама пројекција је да у тим фондовима мора да учествује привреда, и то до два пута више од државе, јер њима требају иновације. То је револуционарна промена и тај део ће бити независно буџетиран са значајним средствима.

Ако се узме у обзир да је то део ширег система, онда је то свакако напредак. Више новца, уопште, потребно је и због већих плата и наставка дигитализације.

Ради се и Стратегија развоја образовања до 2030, шта ће бити у фокусу тог документа?

– Аутори Стратегије развоја образовања до 2020. озбиљни су критичари онога што сад радимо – а ми нисмо нашли ниједан озбиљан акциони план како се спроводи. Да се не бисмо стално бавили Стратегијом којој истиче време, у договору са Европском комисијом почели смо да радимо на стратегији до 2030. Наравно, многи циљеви из Стратегије 2020. и даље су актуелни – нико није рекао да је лоше постављена, али она није спровођена.

Можете имати идеалне спискове жеља, али хајде да се нешто од тога и реализује. Прво треба да се реализује мрежа, једносменски рад, да се пројектује потребан простор за то, буџетирају средства, направе алгоритми демографских процеса, сагледају нове потребе у образовању... Све је то потребно да би се писала нова стратегија. Ми смо већ доста тога урадили – осавременили смо наставу, имамо кроз исходе процесе учења и наставе, дигитализовали смо систем... Штошта је урађено. То су огромни помаци, које ћемо уписати у нови документ.

Важно је и видети шта су предвиделе земље које можемо да пратимо. Не смете бити неамбициозни, али није поента бити амбициозан као сви други, без средстава и начина да то спроведете. Овде чак много пута нису била у питању средства, него намера и воља. Лично мислим да је највећи проблем мотивација запослених, јер они морају да спроведу сваку врсту реформе. И зато моји разговори са синдикатом су смисаони и колегијални, али им отворено кажем и оно с чиме се не слажем – јер некада је у питању само жеља да се синдикално оствари неки циљ, без обзира на околности. Не можете истовремено имати 200 ђака у 5000 квадрата, да платите све нерационалне трошкове тог објекта и да тражите већу плату! Или да тражите да држава направи ту, поред, вртић од три милиона евра. Зар није логичније спојити две мање установе и истовремено ослободити простор за трећу? Не понашамо се рационално.

Законом смо понудили много рационалних и добрих решења, која су још далеко од фазе коришћења. Подстицаћемо локалне самоуправе и установе да то раде брже. Али, што би то брже радили, ако немају спољну мотивацију? То питање стално постављам синдикату.

Усвојен је Акциони план за науку и технолошки развој (за спровођење Стратегије научног и технолошког развоја до 2020). Колико ће помоћи за регулисање те важне области?

– Акциони план мора да обухвати нове агенде, као што се ради нова стратегија 2030. за просвету, формирали смо други тим који ради стратегију за високо и науку. Имамо за циљ да све ствари, о којима сад причамо, поставимо на ноге. Треба да се усагласе сви индикатори квалитета и донесе закон о финансирању високог образовања и тек тада имамо јасне циљеве у чијем је у средишту студент.

Започела је и трансформација високих школа. Да ли сте задовољни како се тај посао одвија?

– Задовољан сам у принципу, али смо у прилици да прихватимо још неке предлоге. Са Струковном организацијом, која повезује високе струковне школе, одредили смо правац и формирали шири савет, који ће се бавити тим послом. Објавили смо, више због знатижеље медија, могућу, почетну основу те шеме, али она може да истрпи још неке промене. Циљеви су да се високе струковне школе повезују по територијалном принципу, јер су оне и замишљене да имате неког ко ће брзо да уђе у процес производње. Значи, струковно образовање је везано за привреду, и то врло тесно, али то се код нас није десило у пуном капацитету и то морамо да променимо и наметнемо. У неким развијеним земљама многе струковне школе, које су на тржишту, саме морају да обезбеде 40 одсто новца, али не од студената, као што се код нас ради, већ од привреде.

Друга ствар је контрола квалитета, оне морају да буду много чвршће везане за универзитет. Струковно школовање прикључило се високом образовању, али у непотпуној форми. Имају директора на челу високе школе и даље немају никога, нити признају министра, ни ректора, и то је већ довољан простор да можете да доносите разне, па и чудне одлуке. То непостојање контроле и учешћа државе са 15 одсто одлучивања дало је лоше ефекте. Држава сада има веће учешће у саветима и инсистира да се на моделу академија повежу, јер је то рационализација, пре свега.

Постоје, на пример, пет струковних школа са веома мало студената и са истим програмима. Долазе из Новог Сада у Лесковац и праве исту струковну школу, која ту већ постоји. Па каква је онда ту сврха, шта нуде – мање пара или бржу диплому?

Јавност зна да се ради о јако лошем делу високог образовања, али не у потпуности. Имамо техничке школе и педагошке академије, које су квалитетне. Тамо где је било много пара било је и много малверзација. Улазак менаџера на академију значи увођење посебне контроле новца. Ту немамо шта да причамо о аутономији. Где је новац, ту нема аутономије. То је држава основала. Ко хоће потпуну аутономију треба да испуни услове и критеријуме акредитације, па нека иде. Тако да је прича о постојању силних консултативних одељења и центара једна потпуна „дивљина”.

Не знамо ни ко тамо предаје. Негде је чак структура запослених лошија него у средњим школама. С друге стране, многи млади доктори наука одлазе у иностранство, а овамо раде нестручни. У реду је да се то анализира, отвори, реши и постави како треба. То је пуна реформа, није шминкање.

Очекујете ли отпоре?

– Отпора већ има колико хоћете, то сам покушао да радим још прошлог децембра, па сам ударио „главом о зид”, јер су почеле побуне свих врста. Онда смо кренули да радимо на „парче”, па је опет било побуна и биће их све док се не донесе закон о високом образовању.

За утеху, у Мађарској је тај процес трајао минимум три године. Ми смо годину дана „у покушају” реформе високог и већ смо доста одмакли и мислим да ћемо за две године успети то да урадимо доста мирније него у многим земљама. Поента је да нико не задире у аутономију, али да се држава више види. И нико неће дестимулисати људе да зараде добро, али кроз легалне токове и оквире, које закон пружа – могућност да се формира компанија, ради на пројектима, уводе интернционалани програми... Све оно што држава даје као могућност. Камо среће да просвета има пола од тога.

Олга Николић

 

 

АНТРФИЛЕИ:

ОЗБИЉАН РАД, БЕЗ ЗАБУШАВАЊА

Ваша порука просветним радницима на почетку школске године? То је Ваше треће обраћање, овога пута на средини мандата.

– Порука је да морамо да направимо систем, где се мора озбиљно учити и радити, где нема забушавања, кад су ти процеси у питању, а самим тим ће и све друго доћи као последица доброг учења и рада.

 

 

НИЈЕ МАНА НЕГО ВРЛИНА

Кад чујем у Скупштини: „Па Закон о високом образовању је недавно донет, шта сад хоћете”, кажем, па живот вам укаже да неке ствари можете боље да решите. За мене то није мана, него врлина. И то не значи да неко није добро радио тај Закон, већ да су неке ситуације наметнуте. Када смо усвојили Закон, није био донет Закон о националном оквиру квалификација, који је 12 година каснио. Имали смо страшне проблеме са признавањем диплома, јер можемо да се хвалимо да смо сами себи довољни, али ако се наше дипломе обезвреде, јер немамо секторска већа, агенцију за квалификације... онда морамо наћи копчу са овим Законом.

Свакако се измене и допуне доносе и због „старих” студената, надам се да је ово последњи пут. Мој став је био да сам против и да се нећу бунити, ако то дозволи Одбор Скупштине Србије за обрaзовање. А, онда, кад урадите измене и допуне за два-три члана, што не додати и нешто што је у међувремену створено. У међувремену су лектори препознати као озбиљан проблем. Не постоје правила за лекторе српског језика на славистичким катедрама у свету, ко је надлежан, да ли Министарство просвете, културе или спољних послова... и то треба уредити.

 

 

ДРЖАВНА МАТУРА

У школској 2020/21. матуранти гимназија требало би да полажу државну матуру, која би истовремено била и улазница за факултет.

– Државна матура је пројекат који иде својим током. До школске 2020/21. радиће се и одређене пробе.

 

 

 

 

НАША ТЕМА: ПРИПРЕМЕ ЗА TIMSS 2019. У СРБИЈИ

„Међународни трендови у поучавању математике и природних наука”

 

 

ПРАЋЕЊЕ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА

 

Колико смо укорак са светом

 

У току је припрема главног истраживања TIMSS 2019. на репрезентативном узорку основних школа у Србији, које ће бити реализовано у пролеће школске 2018/2019. године, којим се прате трендови у поучавању математике и природних наука. Министарство просвете и науке Републике Србије подржавало је учешће Србије у тој студији кроз четири истраживачка цилкуса – TIMSS 2003, 2007, 2011. и 2015. Представници просветне власти изабрали су да оквиру циклуса TIMSS 2019. учествују ученици четвртог разреда са њиховим родитељима, учитељима и директорима школа. Ко је задужен за пројекат TIMSS у свету, па и у Србији – Пројекат је креиран у оквиру Међународног удружења за евалуацију образовних постигнућа (International Association for the Evaluation of Educational Achievement – IEA), са седиштем у Амстердаму, док истраживањем у свету руководи Међународни истраживачки центар TIMSS и PIRLS при Бостонском колеџу. Та међународна асоцијација окупља различите истраживачке институције и владине агенције широм света, које реализују TIMSS, PIRLS и друге студије у националним оквирима.

Србија учествује у TIMSS-у већ пети пут, с тим да је узорак ученика у прва два циклуса обухватио ученике осмог разреда, а од 2011. године прате се ученици четрвртог разреда. У циклусу TIMSS 2019. учествoваће више од 60 земаља света, укључујући земље из региона и Србију. У нашој земљи за TIMSS истраживање задужен је тим сарадника из националног центра који припрема и реализује ово истраживање у Србији ‒ Институт за педагошка истраживања у Београду. Сарадници Института имају дугогодишње и богато искуство у извођењу ове студије.

Пројектом је окупљен тим изузетних сарадника (педагога и психолога), који су стручни и искусни у организацији и реализацији овог истраживања на терену. Дугогодишња успешна организација TIMSS студије у Србији заслуга је сарадника ИПИ-ја, али и њихових колега из основних школа са којима је успостављена добра сарадња.

Шта је TIMSS – Првенствено, TIMSS истраживање омогућава да се врши процена стања и напретка основног образовања у Републици Србији, да се унапреди квалитет наставе и учења математике и предмета природних наука ученика у четвртом и осмом разреду и да се прави поређење карактеристика различитих образовних система између земаља учесница. У просветној јавности преовлађују уверење да TIMSS истраживање пружа само информације о постигнућима ученика четвртог или осмог разреда из математике и природних наука. Међутим, такво уверење је непотпуно, јер праћење постигнућа ученика представља један део колача у овој великој и значајној међународној студији.

Осим што студија пружа податке о томе колико ученици познају математику и природне науке у четвртом разреду, TIMSS се бави и бројним питањима у вези са наставом и најважнијим актерима у наставном процесу кроз контекстуалне упитнике, намењене учитељима, директорима, родитељима и ученицима. На основу података сазнаје се како се одвија настава и какав је њен квалитет, како се припремају наставници и директори школа, какав је однос ученика према школи и наставним предметима, каква је безбедност и дисциплина, какве су биле праксе родитеља у раном учењу, какви су услови учења које ученици имају код куће и у школи.

Такође, подаци пружају увид у васпитнообразовни контекст земаља учесница, омогућавајући трагање за чиниоцима који утичу на постигнућа ученика из математике и природних наука. Дакле, значај овог међународног истраживања огледа се у томе што образовном систему у Србији пружа бројне корисне информације, на којима се могу заснивати будуће образовне политике и доносити професионалне и научно утемељене одлуке.

 

 

 

 

У ПРИКАЗИВАЊУ РЕЗУЛТАТА ДОБИЈЕНИХ TIMSS СТУДИЈОМ КОРИСТЕ СЕ МЕЂУНАРОДНЕ РЕФЕРЕНТНЕ ВРЕДНОСТИ

 

Наши четвртаци бољи математичари од шпанских, хрватских, француских и турских вршњака

 

TIMSS омогућава да се прате трендови у постигнућима ученика из математике и наставних предмета из области природних наука, што је једна од главних добити ове велике међународне студије. Другим речима, моћи ће да се врши поређење постигнућа ученика четвртог разреда у школској 2018/2019. у нашој земљи са резултатима које су ученици постигли на тестовима у претходним циклусима, 2011. и 2015. године

Како се Институт за педагошка истраживања припрема за ту међународну студију – Припреме за рад почеле су су још почетком 2017. А током пролећа ове године организовано је пробно истраживање TIMSS 2019 (Trends in International Mathematics and Science Study), које је спроведено у 32 основне школе у Србији. Пробна студија се организује ради тестирања и унапређивања инструмената, увежбавања истраживачких процедура, правила и активности, које се спроводе током главног истраживања. Међутим, резултати пробног истраживања не објављују се у јавности. У том тестирању учествовало је 1214 ученика четвртог разреда, 30 директора, 56 учитеља и 1182 родитеља.

Који се инструменти користе у TIMSS истраживању – У TIMSS истраживању користе се тестови постигнућа из математике и наставних предмета из области природних наука, као и контекстуални упитници, које уз ученике попуњавају родитељи, учитељи и директори основних школа. Ученици четвртог разреда у тестовима решавају задатке различитог нивоа сложености. TIMSS задаци испитују постигнућа ученика у оквиру три когнитивна домена: знања (познавање чињеница, концепата, процедура); примене (примена знања приликом решавања проблема) и резоновања (превазилази решавање рутинских проблема и улази у домен непознатих, комплексних садржаја).

На сајту Института за педагошка истраживања (ipisr.org.rs/timss/TIMSS) налазе се TIMSS задаци из 2011. године, које учитељи могу да користе у настави математике и природних наука (у четвртом разреду то је предмет Природа и друштво). Значајно је нагластити да, без обзира на то што један број TIMSS задатака није обухваћен нашим наставним програмом од првог до четвртог разреда, анализе на основу података из 2015. године показују да је процена постигнућа наших ученика поуздана, и да би постигнуће било једнако и када би се узели у обзир само задаци који се заснивају на градиву покривеном програмом.

Шта говоре подаци о четвртацима из циклуса TIMSS 2015 – TIMSS омогућава да се прате трендови у постигнућима ученика, што је једна од главних добити те велике међународне студије. Другим речима, моћи ће да се врши поређење постигнућа ученика четвртог разреда у школској 2018/2019. години са резултатима које су ученици у нашој земљи постигли на тестовима у претходним циклусима, 2011. и 2015. године. Просветна и стручна јавност вероватно се сећа да су ученици из Србије у истраживању TIMSS 2015. остварили добре резултате.

Потребно је појаснити да се у приказивању резултата добијених TIMSS студијом користе међународне референтне вредности. Дефинисане су четири референтне вредности, а према њима и четири категорије ученика: напредна (625 бодова), висока (550), средња (475) и ниска (400) вредност. Те вредности дефинишу се на основу задатака које одређена категорија успешно решава – од најзахтевнијих задатака у домену компетенција ученика из напредне категорије до најједноставнијих, које решавају ученици који остварују ниско постигнуће, као и ученици из преостале три категорије. На пример, на тесту из математике ученици из наше земље имали су просечено укупно постигнуће од 518 бодова, а на тесту из природних наука 525 бодова. Постигнуће остварено на оба теста их смешта изнад просека TIMSS скале, који износи 500 бодова, што је солидан резултат за ученике из Србије.

Кад упоредимо резултате ученика из 2011. и 2015. шта може да се закључи – У односу на успех остварен 2011. године, ученици из Србије остварили су 2015. године значајан напредак у области приказ података, када је у питању математика. Такође, значајан напредак забележен је у области примене знања – показало се да су ученици 2015. године били успешнији у примени математичких знања него 2011. године. Та информација је од великог значаја, будући да се математичка писменост заснива управо на могућности примене знања и да познавање чињеница и процедура – без могућности њихове примене – није сврсисходно. С обзиром на то да се наставни програм није значајно мењао до појаве ових резултата, забележени напредак најпре би се могао приписати промени у начину презентовања градива и задавања математичких задатака.

У односу на просечно постигнуће ученика у природним наукама, ученици из Србије постигли су значајно боље резултате у областима Жива природа (531 поен) и Нежива природа (529 поена), док је њихово постигнуће из области Наука о земљи – које је износило 496 поена – било значајно ниже од укупног постигнућа. Слична ситуација била је и 2011. године, с тим што се тада постигнуће ученика у области Жива природа није значајно разликовало од њиховог укупног постигнућа. У поређењу са 2011. годином, ученици из наше земље остварили су значајан напредак у области Жива природа, као и известан напредак у области Нежива природа, док је резултат у области Наука о земљи остао приближно исти.

Такође, показало се да су наши ученици у TIMSS 2015, у односу на 2011. годину. остварили и значајан напредак у решавању задатака који захтевају примену знања из природних наука. Постигнућа наших ученика била су већа за чак 16 поена.

Каква је ситуација кад се упореде постигнућа ученика из Србије и других земаља – Кад се врши поређење са другим земљама, по постигнућу из математике, Србија је 2015. године била изједначена са многим социо-економски развијенијим земљама – Канадом, Аустралијом, Шведском, Словенијом, Немачком и Чешком. Такође, остварени успех је бољи од успеха који бележе Шпанија, Хрватска, Словачка, Нови Зеланд, Француска и Турска. По постигнућу из природних наука наши ученици једнаки су са ученицима из Италије, Холандије, Шпаније, Северне Ирске, Аустралије, Данске, Немачке, Канаде, а бољи су од ученика из Белгије, Португалије, Новог Зеланда, Француске, Кипра и Турске.

Поред праћења националне линије постигнућа ученика из циклуса у циклус, свака земља добија податак о томе како се позиционирају њени ученици у међународном контексту. На пример, највише постигнуће из математике оствариле су земље Далеког истока ‒ Сингапур, Хонг Конг, Јужна Кореја, Тајван и Јапан. За њима следе Северна Ирска и Русија. Србија је, са 518 бодова у области математике, изнад просека скале, који износи 500 бодова, и разлика у односу на просек јесте статистички значајна. У области природних наука такође предњаче „азијски тигрови”. Поред њих, изузетно високо постигнуће бележе Русија и Финска. Запажа се значајна разлика између успеха тих земаља и земаља које заузимају место на дну TIMSS лествице, где се групишу махом арапске земље. У области природних наука Србија је остварила боље постигнуће него у матаматици, са 525 бодова приближила се многим развијеним земљама, што представља добар резултат.

Који се фактори ученичког постигнућа сматрају значајним – Према подацима наших колега из циклуса TIMSS 2015, немогуће је објаснити свих 100 одсто разлика у постигнућу ученика. На пример, успели смо у математици да објаснимо 45 одсто разлика у постигнућу ученика, 30 одсто на основу индвидуалних карактеристика ученика – као што су социо-економски статус, предшколско образовање, рана писменост и пол – док је 15 одсто разлика на основу фактора за које је делимично или у потпуности одговорна школа, као што су ставови, самопоуздање, квалитет наставе, дисциплина, одсуствовање са наставе. Преостало је 55 одсто необјашњених разлика у постигнућу ученика из математике, које вероватно потичу од: ученичких карактеристика, које нису мерене у овом истраживању и које је иначе тешко мерити у овом типу истраживања (интелигенција, особине личности, итд.); квалитета наставе, који, вероватно, игра значајнију улогу, али је важно да стекнемо обухватније информације о томе путем додатних питања у контекстуалним упитницима и кроз директно посматрање часова.

Представницима образовних политика може се препоручити да посебну пажњу усмере на значај раног учења и образовања за постигнућа ученика, промовисање и социјализацију позитивних уверења о математици, проналажењу бољих стратегија за превенцију и решавање дисциплинских проблема, као и подизања угледа учитељске професије.

Шта очекује изабране школе у главној студији TIMSS 2019 – У главној студији TIMSS 2019. планирано је да учествује репрезентативни узорак од 166 школа из Србије, око 4500 ученика и њихови родитељи, око 250 учитеља и 166 директора. Истраживање ће бити изведено у периоду од краја марта до половине априла 2019. године. У циклусу TIMSS 2019. биће неколико новитета у односу на раније циклусе TIMSS истраживања из 2003, 2007, 2011. и 2015. године. Задржаће се традиција у припреми индивидуалних извештаја за школе у погледу постигнућа ученика из наставе математике и природних наука у односу на просек Србије и међународних просек; биће припремљене међународне и националне публикације; организовани јавни скупови; публиковаће се сажеци за образовну политику и више ће се промовисати TIMSS истраживање у јавности.

У овом циклусу упитници у истраживању TIMSS 2019. садржаће европски и национални модул. На основу европског модула неколико земаља учесница из Европске уније може да ради заједничке анализе и да врши поређења по бројним варијаблама. На пример, пратиће се однос језичких компетенција ученика и њиховог постигнућа на тесту из математике и природних наука. Питања из националног модула обезбедиће одговоре на питања о праведности образовања у Србији. Допуњени су упитници са питањима која се тичу процене квалитета наставе, индивидуализације наставе, питања која помажу да се добије боља слика о утицају похађања предшколског образовања на постигнућа ученика, као и питања која се односе на боље разумевање утицаја породичног контекста.

Други новитет је у томе што ће директори и учитељи основних школа попуњавати електронске упитнике. Учесницима истраживања то ће омогућити да попуне инструменте у времену и простору које им одговора, а истраживачи ће прикупити податке на бржи и ефикаснији начин.

Tрећи новитет односи се на презентовање јавности примера задатака из циклуса TIMSS 2011. у области математике и природних наука, које су као публикацију припремили наши дугогодишњи сарадници Весна Картал и Драгана Станојевић (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања) и Јасмина Милинковић (Учитељски факултет Универзитета у Београду). У току је припрема материјала, који ће се налазити на сајту Института за педагошка истраживања и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Издвојена су два примера задатака, по један из математике и један из природних наука, које представљамо.

Да ли Институт сарађује са другим институцијама и стручњацима у земљи – Свакако, успостављена је сарадња са другим експертима из области образовања у Србији, како би домаћа образовна јавност добила бољу слику о образовном систему и постигнућима ученика у Србији. Једна од институција са којима ће Институт сарађивати је Центар за промоцију науке. Сарадња са Центром остварује се кроз пројeкте који промовишу STEM дисциплине, чији је циљ да се на ефикасан и иновативан начин приступа поучавању наставних предмета из области природних наука, технологије, инжењерства и математике на различитим нивоима школовања. Такође, успостављена је регионална и међународна сарадња са земљама учесницима у TIMSS истраживању. На вишесатним међународним састанцима са колегама из других земаља размењују се искуства, примери добре праксе и учимо како да истраживање реализујемо у складу са новоразвијеним међународним стандардима. Добили смо писмо захвалности од Међународног удружења за евалуацију образовних постигнућа за посвећност, успешну припрему и извођење TIMSS студије у Републици Србији, као и за помоћ коју смо пружили земљама у региону.

Уместо закључка – Постигнућа ученика из математике и природних наука нису најважнија ствар, оно што је много битније јесте да на најбољи начин искористимо бројне податке који ће нам показати пут како да унапређујемо квалитет наставе и образовања у Србији.

др Ивана Ђерић, национални координатор TIMSS 2019 у Србији

др Нада Шева, руководилац истраживачког тима

 

 

 

 

ИСТРАЖИВАЧКИ НАЛАЗИ МЕЂУНАРОДНЕ СТУДИЈЕ TIMSS: КАКО ИХ ИСКОРИСТИТИ ЗА НАПРЕДАК?

 

Задаци за резоновање

 

Важно је ученицима задавати ситуације које захтевају примену и резоновање, а не само познавање чињеница. Иако резултати сугеришу да је за постигнућа ученика породични контекст важнији, не значи да настава и школа не би могли да имају већи утицај. Потребно да се пронађу начини да се надоместе неповољни ефекти карактеристика породичног окружења и искористи потенцијал који школа и настава могу и треба да остваре

Резултати међународне студије TIMSS не обезбеђују само увид у постигнућа ученика четвртог разреда из математике и природних наука. Поред тога истраживачки налази представљају и добру основу за планирање мера за унапређивање квалитета система образовања и наставе математике и природних наука у школама у Србији.

У овом тексту приказани су најзанимљивији резултати досадашњих анализа, који указују које су то контекстуалне карактеристике (од квалитета наставе преко мотивације до квалитета кућног окружења) које доприносе разлици у постигнућима ученика. На основу њих формулисане су педагошке импликације, које могу бити интересантне и за просветне власти и за педагошку јавност.

Задаци из TIMSS тестова у 91 одсто случајева подударају се са садржајем програма од првог до четвртог разреда основне школе из математике и природних наука. Зато могу бити инспиративни за креирање питања и задатака за национална тестирања и свакодневно коришћење у наставној пракси. Такође, важно је ученицима задавати ситуације које захтевају примену и резоновање, а не само познавање чињеница.

Заинтересовани детаљнију анализу могу да прочитају у публикацији „TIMSS 2015. у Србији”, у издању Института за педагошка истраживања из 2017. године. А читаоци могу да је пронађу и на сајту ipisr.org.rs/page/TIMSS_2015_u_Srbiji.

Знања из математике за ученике четвртог разреда – Наставници би у већој мери требало да обрате пажњу на задатке из математике у области геометрије и мерења, као и у задацима у области тачка, права и угао, јер су у тим задацима наши четвртаци имали нижа постигнућа у циклусу TIMSS 2015. У претходном циклусу ученици четвртог разреда били су солидни у задацима у којима се тражи приказивање података, па је потребно да се таква пракса и настави. Што ученици процењују да је настава математике у већој мери ангажујућа, то остварују више постигнућа из математике.

Знања из природних наука за ученике четвртог разреда – Ученици четвртог разреда у претходном циклусу TIMSS истраживања постигли су резултат који је виши од просека TIMSS скале, што значи да се од првог до четвртог разреда циљеви наставе природних наука успешно реализују. У области Науке о земљи постигнуће ученика је испод просечног скора, што се може објаснити неподударностима садржаја TIMSS програма и наставног програма у нашој земљи.

Познавање матерњег језика и постигнућа ученика – Анализа отворених задатака, који садрже директну ученикову језичку продукцију, показала је да познавање матерњег језика утиче на разумевање формулације и значења задатака, па самим тим и на тачност урађеног задатака. У раду са ученицима у настави математике и природних наука потребно је да се повежу садржаји и концепти који се везују за наставу српског језика. На тај начин кроз све предмете ученике оспособљавамо да своје мисли изразе јасно и прецизно. То у свакодневној пракси можемо да остваримо кроз учење значења речи које се користе у задацима, као и више обраћања пажње на правописне и граматичке грешке, које деца праве током часова математике и природних наука.

Дисциплина и школа – На постигнућа ученика утичу израженији дисциплински проблеми и изостајање ученика са часова. Потребно је да директор и наставници на нивоу школе осмисле политику промовисања позитивне и радне дисциплине, као и мере за спречавање изостајања ученика са наставе, а у складу са контекстом у којем раде, карактеристикама ученика и просветног кадра.

Мотивација и учење у школи – Умањити учесталост спољашњег награђивања у настави, а покушати са применом мотивационих поступака, који негују унутрашњу мотивацију ученика (кроз квалитетну повратну информацију коју дајемо ученицима, као и тражење повратне информације од ученика о квалитету процеса кроз који су прошли током часа, повезивање садржаја учења са реалним животом). Неговати ученичка уверења и ставове о сопственој компетентности у математици и природним наукама („Обично добро радим математику.”; „Брзо учим градиво из математике.”), јер то несумњиво позитивно утиче на постигнућа ученика.

Значај раног учења на предшколском узрасту – За постигнућа ученика у четвртом разреду из математике и природних наука важно је да се на предшколском узрасту деци обезбеде одговарајући кућни ресурси за учење (нпр. дечје књиге, едукативне игре...), да родитељи проводе време са својом децом, учествујући у едукативним активностима, да заједно уче и читају, као и да деца што дуже похађају предшколске програме у државним или приватним вртићима. Позитивно вредновање образовања и учења у породици свакако доприноси постигнућу ученика, па је савет да се таква уверења код деце негују од најранијег узраста. На пример, да родитељи сопственим примером – својим занимањем, стилом живота, садржајима којима посвећују пажњу и начином на који проводе слободно време – указују деци на значај науке, образовања и уметности у свакој прилици. Показало се да на постигнућа ученика већи утицај имају индивидуалне карактеритике ученика и породични контекст (социо-економски статус породице, занимање родитеља, ниво образовања родитеља), него разредна настава. Иако резултати сугеришу да је за постигнућа ученика породични контекст важнији, не значи да настава и школа не би могли да имају већи утицај. Потребно да се пронађу начини да се надоместе неповољни ефекти карактеристика породичног окружења и искористи потенцијал који школа и настава могу и треба да остваре.

 

 

 

 

САВЕТИ ЗА РОДИТЕЉЕ, ЂАКЕ И НАСТАВНИКЕ НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ: ГОРДАНА НИКОЛИЋ, ПСИХОЛОГ

 

У животу има проблема, али и решења

 

Ђаци треба да науче како да се изборе са проблемом, како да призову властите снаге и да грешити није обавезно само лоше. Треба их научити да себи дају право на грешку, али да из тога виде шта не треба радити и како, и када погреше, то може да се исправи. Ослобађање од тог страха корисно је за читав живот

Још је песник рекао: „Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба. Јесте, због нових пријатеља, многих сазнања и радости открића. Само на том путу зна да буде и много трња, каменчића који жуљају, пре свега душу, грубих речи и повреда. Не бих сада говорила о вршњацима, иако су и они незаобилазни у том процесу, већ о одраслима који знају да обесхрабре, али и да охрабре.

Почнимо са родитељима. Увек зависи како дете припреме за школу, колико вреднују знање, колико поштују школу и наставнике. Колико подржавају властито дете и када није остварење њихових снова и увек успешно. Важно је дете научити да је пут сазнања леп, да ће резултат сигурно доћи, ако се усудимо да тим путем корачамо и онда када није прав, када има замке и препреке. Важно је и да родитељи наставнике прихвате као сараднике на заједничком задатку. Тако дете научи да поштује, да се радује успеху, да уложи више труда, када успех изостане. Да их родитељи воле због онога што јесу и што могу да буду, а не неко замишљено дете.

После родитеља однос према школи одређују сви актери у школи, а пре свега наставници.

Годинама сам радила као психолог у београдској гимназији. Од почетка сам се трудила да моја улога буде саветодавна, а не репресивна. Нисам желела да деца код мене долазе по казни, већ да с неким поделе своје проблеме, дилеме и догађаје. Када бих на почетку године обилазила ученике првог разреда, говорила сам им да сам ја њихов ауто-механичар. Чим им се нека дизна запуши, да дођу код мене да је „продувамо”, како не бисмо морали да радимо „генералке”. Прво бих изазвала смех, али онда и релаксирајући долазак код психолога.

Нема ниједног проблема који није изазивао моју потпуну пажњу. Никада нисам рекла да је глупо то о чему брину, већ смо заједно налазили решења. Оно што ми је било важно јесте да схвате да у животу има проблема, али да сваки проблем има решење, и то најчешће не једно, него више. Важно их је без страха тестирати и да ће до резултата доћи. Да морају да верују у своје снаге и да не одустају.

То не значи подилажење, већ охрабрење. Да науче како да се изборе са проблемом, како да призову властите снаге и да грешити није обавезно само лоше. Научити их да себи дају право на грешку, али да из тога виде шта не треба радити и како, и када погреше, то може да се исправи. Ослобађање од тог страха корисно је за читав живот. Да препознају када нешто одлажу, што може бити добро, да се консолидују, а када одуговлаче и тако никада не стигну до решења.

Пошто је у школи страх једна од доминантних емоција, важно је ученику помоћи да тај страх употреби за креативност, а не да га блокира. Одличан пример је једна колегиница, професор математике. Ученик је имао ирационални страх од ње и због тога, уз изузетно много вежбања, никада није постигао позитивну оцену. Када је то сазнала, на првом следећем часу извела га је на таблу и, уз њену помоћ, он је успешно пролазио кроз задатак. Она се окренула ка одељењу и рекла им да би било добро да обрате пажњу шта њихов друг ради, зато што би имали много тога да науче. Та реченица њега је толико ослободила да је на првој писменој провери знања добио врло добар резултат. И мале охрабрујуће интервенције код многе деце знају бити више него довољне.

Ученици често истичу да желе да их наставници виде као људска бића, а не као знање и незнање. Обратити пажњу на свако дете, на његове могућности и ограничења, на брзину којом напредује и научити га да знање има највећу моћ најважнији су постулати образовања. Важно је да будемо они који охрабрују, јер свет је већ препун критичара.

Гордана Николић

 

 

 

 

16. МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СЛАВИСТА У БЕОГРАДУСКУП ОД СВЕСЛОВЕНСКОГ И УНИВЕРЗАЛНОГ ЗНАЧАЈА

У фокусу настава словенских језика и књижевности

 

Није претерано рећи да је конгрес у Београду, са више од 1200 учесника из 43 земље света, један од најуспешнијих у историји славистике, зато што је био модеран, жив, изванредно посећен, али и подржан од државних органа, сматра професор др Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта

Престоница Србије у августу је била место окупљања, представљања научног рада и дружења најеминентнијих слависта из читавог света. У Београду је од 20. до 27. августа одржан 16. Међународни конгрес слависта, најзначајнији научни скуп слависта у свету, који се одржава сваке пете године и бави се питањима проучавања и развоја словенских језика, књижевности и култура. Први конгрес словенских филолога одржан је у Прагу 1929. године, а конгрес који је претходио београдском, одржан је у Минску 2013.

Седмодневни рад конгреса одвијао се у оквиру четири секције: Језик; Књижевност, култура, фолклор; Питања славистике; и Специјалне теме. Програмом је било предвиђено више од 1600 излагања учесника у оквиру секција и подсекција, тематских блокова, округлих столова и постер-реферата.

Непосредно по завршетку конгреса, утиске о највећем и најзначајнијем скупу слависта изнели су за Просветни преглед: проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, који је био домаћин и један од организатора конгреса, и професори тог факултета др Бошко Сувајџић, који је пет година био на челу Међународног комитета слависта који је предводио светску славистику (између два конгреса), и др Љиљана Бајић, потпредседник Међународног комитета слависта и председник Комисије за наставу словенских језика и књижевности.

Велики део активности Комитета и међународне славистике обавља се путем рада комисија (сада их има 41) из свих области славистичких истраживања, које, свака за себе, раде у оним доменима науке за које су акредитоване. Примера ради, постоје комисије за различите области лингвистике, књижевности, фолклора, методике наставе, као и за различита питања славистике у најширем смислу. Међутим, славистика се развија брже него што се у пет година припреме конгреса може сагледати и представити у конгресним данима.

Појављују се нове области истраживања, а у складу с тим настају и нове комисије, које подносе молбу за акредитацију програма. Тако су ове године на Међународном комитету слависта формиране две нове комисије. Једна за библиотекарство и дигиталне хуманистике, а друга – Словенски свет и култура на путу свиле. И једна и друга са циљем да допринесу интернационализацији и мултидисциплинарности проучавања славистике.

Љиљана Бајић истиче да је конгрес у Београду обухватио готово све области славистике и подобласти славистичких истраживања. Једна од најмлађих комисија на конгресу, којом је председавала, била је Комисија за наставу. Према њеним речима, настава је дуго времена подразумевана као научна дисциплина, па је и на претходним конгресима, а посебно на конгресу у Београду, имала запажено место. Област универзитетске наставе веома је актуелна, али различито развијена на различитим универзитетима и у различитим научним дисциплинама унутар славистике.

– Бавили смо се теоријско-методолошким проблемима проучавања наставе словенских језика, књижевности и култура у интеркултуралном контексту и шире... На округлом столу о положају славистике на универзитетима у свету могли смо да видимо и какав је статус наших српских лектората на универзитетима у свету, да о томе разговарамо и да се припремимо да ту област унапредимо – објашњава др Бајић.

Према њеним речима, и рад осталих комисија пажљиво се прати и анализира, и на основу тога се може закључити куда иде славистика у наредном периоду. Све што раде и комисије и најеминентнији слависти у свету – све то „слило се на београдски конгрес. Он је посебан, јер је имао широке области рада и различите видове учешћа (секције, тематски блокови, округли столови...), као и пратеће научне и културне манифестације.

Љиљана Марковић наглашава да је Београд од 1955. године до данас дао огроман допринос узлету славистике. Сматра да је конгрес у Београду био иновативан и модеран, и то објашњава следећим речима: – Конгрес је први пут имао постер-сесије, које су значајне јер подразумевају улазак младих истраживача, младих научника, слависта и србиста у светску научну орбиту. То је новина – да се младе колеге делотворно укључују у науку. Нека они крену од тога да на једном паноу, једном постеру дају шематизован, илустрован, али систематичан приказ одређеног феномена, или теме, или неког пројекта и истраживања, или нечега на чему раде (можда из своје докторске дисертације). На тај начин охрабрујемо их да се баве науком и да учествују на светским скуповима.

Добра страна конгреса, како истиче др Марковић, јесте правило да сваки учесник говори на свом матерњем словенском језику. Јер кад се користи матерњи језик у научном саопштењу, он се на тај начин и афирмише. Тиме се поништава колонијални дух, који је захватио 21. век, јер се на светским конгресима говори искључиво на енглеском језику.

Бошко Сувајџић такође наглашава да се први пут у историји славистичких конгреса постер-реферати појављују управо на конгресу у Београду. „Уводимо младе научнике на конгресе и од сада ће то бити пракса, каже Сувајџић, и указује на још неке помаке у односу на претходни конгрес у Минску.

– Имали смо 115 подсекција и више од 1200 учесника у различитим видовима рада. Тематски блокови су једна од форми рада. У односу на 25 у Минску, ми смо имали 32 тематска блока, а било је пријављено 50. То је посебна форма рада, која подразумева учешће слависта из више земаља и мултидисциплинарни приступ словенским језицима. Одржано је и девет округлих столова, у односу на три у Минску, где се показало да тенденција развоја славистике укључује више праваца истраживања. Поред укључивања младих научника, имали смо и категорију: учесник без реферата и учесник гост – објашњава Сувајџић и додаје да су, у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, отворили конгрес и за наставнике српског и руског језика и књижевности, којима је омогућено да добију и одређене сертификате.

– Тако смо конгрес учинили видљивим – и медијски и суштински. Био је то историјски значајан догађај за Београд и славистику уопште, прилика за грађење мостова за будућност – напомиње Бошко Сувајџић.

Љиљана Марковић такође сматра да су конгреси слависта од огромног значаја, јер словенским културама граде чврсто упориште идентитета које им припада.

– Веома је важно да будемо поносни на то што смо Словени, што смо Срби. Тај понос морамо градити на чињеницама, а то су: богата књижевност, богата књижевна критика, богата култура у сваком аспекту, који је на овом конгресу изложен. Седам дана 1200 људи је подносило реферате, а после сваког реферата биле су плодне дискусије. Свака секција била је право богатство нових идеја, тако да можемо бити не само свесни себе и својих корена, својих исходишта, своје садашњости, својих могућности, него и веома освешћени у погледу година и деценија које су пред нама и развојног пута словенских и несловенских култура. И научници који нису Словени, који нису из словенских земаља, али воле и проучавају словенску културу – један су бисер, драгуљ на тој круни проучавања наших простора. Они су, заправо, наша потенцијална шанса и још већа снага у наредном периоду – истиче декан Филолошког факултета.

Питамо наше саговорнике да ли су неке области или теме ипак избиле у први план интересовања учесника конгреса. Бошко Сувајџић одговара да је настава словенских језика и књижевности имала суштинско место на конгресу. Та секција била је изузетно посећена. Веома добро биле су заступљене и традиционалне, базичне дисциплине, такође и фолклор, етнолингвистика, затим секција која се бавила лингвистиком, у којој је учествовала академик Светлана Михајловна Толстој и Јержи Бартмински... Везано за лингвистику, наметнуле су се теме које се односе на проучавање микројезика, на интернет, дигитализацију, стилистику, затим на проучавање одређених модерних праваца, као што је корпусна лингвистика. Ту су и различита мултикултурална и мултилитерарна сагледавања... Повезују се различите гране проучавања и различити језици у савременом свету, у епохи глобализације, а наметнуло се и питање емиграције, емигрантологије или, рецимо, постколонијализма, затим књижевност и савремени свет и многа друга.

Др Сувајџић посебно је поносан на Филолошки факултет, на декански колегијум, бивши и садашњи, без чије подршке конгреса у оваквом обиму не би било. Такође и на Председништво Међународног комитета слависта и на Савез славистичких друштава Србије. Поред Љиљане Марковић и Љиљане Бајић, истиче и велики допринос професора Вељка Брборића и Рајне Драгићевић, као и Петра Буњака, али и подршку САНУ и државних институција.

– Филолошки факултет био је изванредан домаћин и суштински направили смо модеран конгрес, који ће се памтити – закључује Бошко Сувајџић.

Светлана Илијић

 

 

АНТРФИЛЕИ:

ПОСЕБНЕ ТЕМЕ

Посебне теме конгреса привукле су велику пажњу и домаћих и страних слависта. Земља домаћин има пресудну улогу у одређивању тема, оне су од универзалног, општесловенског значаја. А то су: „Двеста година српског Рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици, „Александар Белић у историји славистике и „Завршетак Првог светског рата и његов значај за развој славистике”.

 

 

ПЕСМА ПРЕД ВУКОВОМ КУЋОМ

Професор Бошко Сувајџић описао је леп, непоновљив доживљај пред Вуковом родном кућом у Тршићу. Група слависта, са свих континената, посетила је Тршић. Међу њима је био и Ичиро Ито, професор из Јапана, русиста који говори све словенске језике. Испред Вукове куће подсетио је на оно што је, иначе, свима познато, да је велики Пушкин превео неке лирске песме из Вукове збирке. Међутим, уследило је изненађење, јер је проф. Ито те песме певао на руском језику, а потом казивао јапанске народне песме.

„То су те славистичке везе, које се никада до краја не могу рационално исказати”, рекао је Сувајџић.

 

 

ЛИСТА РЕФЕРЕНТНИХ ЧАСОПИСА

Професор Сувајџић истиче да је у току припреме конгреса формирана листа референтних славистичких часописа. На предлог проф. др Милоша Ковачевића, председника Матичног одбора за језик и књижевност, та листа је видљива на сајту Међународног комитета слависта, као и на сајту словенске библиотеке у Прагу. То је, како је речено, велики помак за хуманистичке науке, а уједно и одговор на захтев који је академик Александар Белић поставио уочи неодржаног конгреса у Београду 1939. године. Наиме, већ тада он је указао на потребу издавања библиографија, енциклопедија, речника, мултидисциплинарних приручника...

 

 

ЧВРСТЕ СЛОВЕНСКЕ ВЕЗЕ

Професор Љиљана Бајић испричала је један свој доживљај, с намером да укаже на блискост и разумевање словенских народа. У зиму прошле године, била је у Волгограду, на конференцији која се бавила етиком у словенским културама, односно књижевностима. Као једини представник из Србије, позвана је да отвори скуп.

– Говорила сам о Достојевском и Станковићу, о сродностима њиховог односа према свету, о посебно израженом односу према божјацима и божјим људима. Међутим, још већи знак љубави према Србији и српском народу, српском језику, доживела сам када су на отварању скупа колеге, које још немају оформљене студије српског језика, на српском језику отпевале песму „Тамо далеко”. Недуго после тог скупа, на мој предлог, потписали смо уговор о сарадњи са волгоградским педагошким Универзитетом – истиче др Бајић.

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096