Нема производа у корпи
уторак, 03 април 2018

БАБА МАРТА УЗВРАЋА УДАРАЦ

 

БАБА МАРТА УЗВРАЋА УДАРАЦ

 

Пролећно–зимски рингишпил

 

Када се у неколико дана изређају сви метеоролошки феномени – од кише, ветра и магле, снега и хладноће до, чак, жарког сунца, уз масовно топљење снега и својеврсно лето на пропутовању кроз зиму – онда се направи „рингишпил” не само у природи, него и у нашим организмима. Пролеће кад му време није, а потом повратак у температурни „минус” нипошто се не одражава добро на здравље.

– С обзиром на то да су промене нагле, скраћује се време потребно за адаптацију, те постајемо метеоропате. Деца, као и одрасли, имају метеоропатске реакције у виду главобоље, раздражљивости, узнемирености, несанице, пада концентрације, смањења радних способности и ефеката учења, као и упале ждрела и крајника, назеба, болова у зглобовима и мишићима руку и ногу – каже за Просветни преглед др Југослав Мијовић, специјалиста педијатрије.

Као и на психу одраслих, овакве промене неповољно утичу и на ученике, на њихов рад и расположење. Наставници примећују да су ђаци раздражљивији у данима наглих временских промена, као и да већи број ученика изостаје са наставе због здравствених тегоба, које подразумевају малаксалост, главобоље, вирусне инфекције..., каже за наш лист Драгана Золотић, психолог Основне школе „Сава Керковић” из Љига.

– „Пролеће у зими” и „зима у пролећу” посебно могу да утичу и на пад концентрације и пажње, што се огледа у слабијем ангажовању ученика на настави, недостатку пажње и незаинтересованошћу за градиво – додаје она.

Са медицинске тачке гледишта, на сву срећу, поремећаји су краткотрајни, пролазни. Права помоћ за превазилажење наведених тегоба – каже др Мијовић – јесу довољно сна, унос одговарајуће хране и течности, доста свежег воћа и поврћа, као и одећа и обућа прилагођена временским условима.

Изгледа да је ово последње – топла гардероба, уз добро друштво и санке, малишанима довољно да се добро забаве у снегу, иако су који дан раније пупољци на неким воћкама увелико процветали, као што се види и на нашим фотографијама.

 

АНТРФИЛЕ:

АДАПТАЦИЈА

– Када је утицај времена на наше здравље у питању, људски организам је савршено адаптибилан. Сви облици адаптације су под утицајем главног термостата хипоталамуса. Када је хладно повећава се број откуцаја срца, подстиче метаболизам за повећаним стварањем енергије и долази до централизације крвотока, па су нам руке и ноге хладне. Када је топло долази до појачаног знојења, убрзаног дисања, пада крвног притиска и потребе за повећаним уносом течности.

 

 

ТЕХНИЧКА ШКОЛА ВЛАСОТИНЦЕ – САРАДЊА СА НЕМАЧКИМ ШКОЛАМА

Пријатељство за пример

Представници Техничке школе „Клод Дорније” из немачког града Фридрихсхафена поклонили су три квалитетне машине ученицима и професорима Техничке школе у Власотинцу. Ради се о струговима, који ће допунити машински парк школске радионице и који ће се користити у практичној настави ученика машинске струке. У исто време, компанија Грунер, која у модерној фабрици запошљава 480 Власотинчана, донирала је софтвер за професионално техничко цртање за тридесет школских рачунара.

Гости из Фридрихсхафена дошли су у оквиру размене ђака, која се већ седам година спроводи између тог места и Власотинца, а осим ученика и професора из Економске школе први пут су у посети малом граду на југу Србије и професори Техничке школе, која је и донирала стругове за школске радионице.

Овде су се у пракси спојили ефекти два пројекта. Један је пројекат Партнерство на делу, који подразумева сарадњу економских школа Србије и Немачке и у оквиру кога се већ седам година међусобно посећују ученици и професори Средње економске школе „Хуго Екнер“ у Фридрихсхафену и ученици и професори профила економски техничар Техничке школе у Власотинцу.

Пројекат „Партнерство на делу” почео је 2009. године, а спроводе га Институт за одрживе заједнице и Европски покрет у Србији у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ.

– У вишегодишњим разменама наши ученици су много тога сазнали о начину школовања, живота и рада у најбогатијем делу Немачке. Посетили смо јаку привреду те регије, државне институције, банке и културне знаменитости. Доносили смо увек прелепе утиске, а надам се да је исти случај и са нашим партнерима. Кроз то познанство дошло је и до реализације донацијеТехничке школе „Клод Дорније” с којом смо у међувремену такође ступили у контакт – рекао је приликом добродошлице пријатељима из Фридрихсхафена директор власотиначке Техничке школе Миливоје Ђорђевић.

Задовољство због донације и нових контаката не крије ни заменик директора Техничке школе из Фридрихсхафена Данијел Груп:

– Ове машине помоћи ће у образовању ваших ученика. Од наших домаћина сазнали смо да се много младих спрема да оде из Србије. Имате дивну земљу и желео бих да вас замолим да смогнете снаге и останете да радите овде – поручио је Груп.

Директор Миливоје Ђорђевић је истакао да су у Немачкој могли да виде како функционише дуално образовање, које у последње две године спроводи и његова школа, и то у три образовна профила – индустријски механичар, бравар-заваривач и модни кројач. Тај пројекат је усклађен са потребама власотиначке привреде, због чега га је подржало пет великих овдашњих компанија: Грунер, Елрад, Елрад Вајер Системс, ИГМ Младост и СЛР Витко. Они, између осталог, ученицима на пракси плаћају по шест хиљада динара месечно, док ће наредне године – када у погонима буду ангажовани три дана недељно – та сума бити двоструко већа.

Пример дуалног образовања у власотиначкој Техничкој школи један је од најуспешнијих у оквиру пројекта Реформа средњег стручног образовања у Србији, који спроводе Министарство просвете, науке и технолошког развоја и ГИЗ. Према речима председника Општине Зорана Тодоровића, његова администрација је посвећена идеји школовања кадрова у складу са потребама привреде и ту идеју већ неколико година спроводи у пракси:

– Наш је циљ да људи који се школују у нашем месту могу у њему да пронађу и посао. То је један од начина да задржимо омладину у родном граду. Ви сте видели, улазећи у Власотинце, да две фабрике граде нове погоне, то су Елрад и Елрад ВС, а подсетићу вас да је јесенас пуштен у рад и нови погон Грунера – навео је Тодоровић конкретне активности које локална управа предузима у покушају да спрече одлив младих људи из овог краја.

Да је реч о изузетном партнерству, и да је Власотинце један од најбољих примера значаја увођења дуалног образовања у средње школе, сматра и вођа пројекта Реформа средњег стручног образовања у Србији Ан Катрин Хеншел.

– Пројекат Реформа средњег стручног образовања у Србији спроводи се у четрдесет три школе, а у њега је укључено око 1800 ученика. Ипак, чини се да у Власотинцу имамо добар учинак, јер се види сарадња школе, локалне самоуправе и привреде. Циљ пројекта свакако је повећање броја запослених. Нама у ГИЗ-у је изузетно драго да смо део овако добре сарадње двеју школа – каже Хеншел.

Небојша Бугариновић

 

АНТРФИЛЕИ

НАСТАВА И НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ

Владица Станковић, директор фабрике Грунер у Власотинцу, у претходних пола године пратио је рад осам ученика другог разреда Техничке школе, који се по дуалном моделу образују за индустријског механичара. Преноси нам прве утиске:

– Изузетно смо задовољни. У овај пројекат ушли смо уз велику помоћ ГИЗ-а и Општине Власотинце и прва генерације деце је ове године по два дана код нас на пракси. Они су у фабрици уторком и средом, не више од пет сати дневно. Организована им је комплетна обука, од радне процедуре до безбедности на раду, по систему који се може видети у било којој немачкој фабрици. Деца су врло мотивисана. Потичу из радничких породица и њихови родитељи су и те како свесни прилике која им се пружа.

Станковић објашњава да је фабрика ангажовала и ментора, који има стални контакт са машинским и електроинжењерима и прати сваки корак ученика на пракси. Такође, на захтев матичне компаније, фабрика је у другом полугодишту организовала и наставу на немачком језику два часа недељно, како би ученици овладали основном стручном терминологијом. Говорећи о поклону у виду софтвера за професионално техничко цртање за тридесет школских рачунара, директор Грунера истиче да није тачно да фабрике код дуалног образовања занимају само основни технички профили, већ да размишљају и да се деца морају обучавати за нове технологије.

– Технологије се данас мењају изузетно великом брзином и врло је тешко ићи у корак са тим променама. У овом тренутку, ово што ми радимо тражиће се бар у наредних петнаестак година, али деца неће бити спутавана. Моћи ће ићи даље на студије, уколико то желе.

Фабрика Грунера у Власотинцује настала пре десетак година и тада је у позајмљеној хали неколико запослених производило релеје и прекидаче за Џенерал електрик. Пошто је топ менаџмент фирме препознао велику прецизност и дисциплину људи са овог подручја, производни програм је концентрисан на ауто-индустрију и производњу електроделова за Мерцедес, Порше, БМВ, Рено и Ауди, а очекује се да велики клијент постане и Фолксваген, тако да у 7000 квадратних метара модерних хала ради скоро пет стотина људи, па ученици који су на пракски са сигурношћу могу очекивати да ће им након завршеног трећег разреда бити понуђен посао.

 

ИДУ И БОЛЕСНИ НА ПРАКСУ

Разредни старешина првог дуалног одељења Техничке школе у Власотинцу Драган Пешић каже да су у свим компанијама, које су примиле на праксу његове ученике, врло задовољни њиховим залагањем и спремношћу да се што квалитетније обуче за будући посао.

– На делу је својеврсни парадокс. Кад су болесни, ученици не долазе у школу. Међутим, са праксе ни тада не изостају. Уозбиљили су се и знају да ће новац сутра морати да зараде. Нама професорима машинске струке читава прича увелико олакшава посао. Оно што их ми теоријски научимо, у фабрикама виде у пракси. Донација три квалитетна струга је врло важна за нашу радионицу, јер ће током часа сваки ученик моћи много више времена да проведе за машином.

 

САРАДЊА И ТОЛЕРАНЦИЈА

Деветнаестогодишњи Мемет Куху је ученик четвртог разреда међународног смера Средње економске школе „Хуго Екнер“ у Фридрихсхафену и прошлог октобра је био један од домаћина српским ученицима. Прво што му је пало у очи по доласку у узвратну посету јесте да је Власотинце право породично место и да су људи отворени и пријатни. Као и сви немачки ученици одушевљен је храном.

Током једнонедељних боравака у два града ученици се упознавају са знаменитостима и културом локалних средина и учествују у различитим радионицама, које промовишу сарадњу и толеранцију, а основна тема овогодишње размене је Европска унија. Немачки ученици смештени су код власотиначких другара, са којима комуницирају на енглеском језику.

 

НОВИ СИСТЕМСКИ ЗАКОН ДОНЕО ВЕЋУ ОДГОВОРНОСТ ЗА РОДИТЕЉЕ

Школе подносе кривичне пријаве

Родитељи могу да одговарају пред судом и за прекршаје које начине њихова деца у школи, а тичу се дискриминације, насиља у образовним установама, понашања које вређа углед, част и достојанство, као и тежих повреда обавеза ученика (прецизиране члановима 83. и 110–112. кровног Закона)

Нови Закон о основама система образовања и васпитања донео је већу одговорност за родитеље, али и обавезу школа да поднесу захтев за покретање прекршајног поступка, уколико родитељи не извршавају своје обавезе. То се, између осталог, односи на обавезу да упишу децу у припремни предшколски програм и основну школу, да деца редовно похађају наставу, као и да им у предвиђеном року правдају изостанке.Родитељи могу да одговарају пред судом и за прекршаје које начине њихова деца, а тичу се дискриминације, насиља у образовним установама, понашања које вређа углед, част и достојанство, као и тежих повреда обавеза ученика (прецизиране члановима 83. и 110–112. кровног Закона).

Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић објашњава за Просветни преглед да су према претходном закону захтев за покретање прекршајног поступка подносиле локалне самоуправе или просветна инспекција, а сада је то обавеза школа.

Да би упознали образовне установе у којим ситуацијама су дужне да реагују и на који начин, Секретаријат за образовање, у сарадњи са Прекршајним судом из Београда, организовао је семинаре за директоре и секретаре предшколских установа, основних и средњих школа, а њима су присуствовали и чланови општинских већа из свих београдских општина задужени за делатност образовања.

Директори нису правници, али секретари јесу. Међутим, они немају искуства са писањем захтева за покретање прекршајног поступка, јер су се понекад појављивали пред прекршајним судовима као заступници окривљене школе, пошто је и по претходном закону било неколико казнених чланова по којима школе и директори одговарају за неиспуњење својих обавеза. То је нова улога за секретаре, који су на семинарима најпре упознати са основним одредбама Закона о прекршајима, који регулише њихов положај као подносиоца захтева и сведока у поступку, као некога ко треба да брани тај захтев и, евентуално, сутра да се жали, уколико је незадовољан одлуком. Други аспект о коме се говорило је њихов положај када су школе и директори окривљени за неиспуњавање својих обавеза. Такође су добили информације о казненим одредбама у новом Закону о основама система образовања и васпитања – објашњава судија Мариновић, који је држао семинаре.

А међу најчешћим дилемама директора и секретара је питање да ли се најављено или ненајављено вишемесечно одуство деце из школе третира као нередовно похађање наставе, што је, на пример, чест случај са ромским ученицима у основној школи. Мариновић наглашава да Закон школе не ослобађа одговорности, чак иако родитељи говоре истину, те да у свакој ситуацији, која је у Закону дефинисана као недозвољена радња – било детета, било родитеља – треба да поднесу захтев суду.

Велику пажњу јавности изазвали су недавни написи у појединим медијима да су родитељи два основца из Панчева новчано кажњени, јер у предвиђеном року нису правдали њихово изостајање са часова. Наш саговорник наглашава да су судови и по претходном закону изрицали мере за такве прекршаје, те да у том смислу нови Закон није новина. Занимљиво је да су управо нова законска овлашћења мотивисала поједине средње школе да се озбиљније позабаве изостајањем ученика са наставе, па су родитељима предочили последице кршења прописа. Тако су се неки нашли у чуду, када су сазнали да могу одговарати пред судом, а онда у своју одбрану потежу аргументе да средња школа није обавезна, као и да немају увид да им деца беже са часова, пошто су у то време на послу. Мариновић потврђује да по закону средње образовање није обавезно, али напомиње да оног тренутка када се ученик за њега определи, пристаје на правила понашања у школи, што подразумева и редовно похађање наставе.

А да ли је оправдање да запослени родитељи не могу да контролишу да ли дете редовно иде у школу довољно да се избегне казна?

– Закон о прекршајима прописује да ће се родитељ казнити за прекршај детета (старости до 14 година), ако је прекршај последица пропуштања дужног надзора над њим, а могао је да га врши. То не може да се примени у ситуацији када је родитељ на послу, а дете је слободно или под надзором неког другог. С друге стране, Закон о основама система образовања и васпитања на неки начин доста је строг према родитељима. Он претпоставља да, ако дете не испуни обавезу, за то свакако одговара родитељ, без обзира на то да ли је био у фактичкој ситуацији да контролише понашање детета, да ли је био на послу и није упознат да дете изостаје или му је оно рекло да иде у школу, а није се појавило на настави. Закон је ту изричит и строго формалан, што је с једне стране логично, јер би у супротном сви то користили као изговор – наводи Мариновић, напомињући да два закона нису у нескладу.

Објашњава да је законодавац, који је прописао поменуто решење у Закону о основама система образовања и васпитања, имао на уму да треба пооштрити одговорност родитеља за конкретно понашање детета, па је изоставио услов да је прекршај последица пропуштања дужног надзора, који је родитељ могао да врши.

– На сваком судији је да процени конкретну ситуацију. Када нисте запослени и кући сте, ви одговарате објективно за радњу детета, али и субјективно, јер сте могли да га контролиштете, а нисте. Међутим, када радите, одговарате само објективно, али не и субјективно, јер сте били на послу и нисте могли да контролишете дете, што је свакако блажи облик одговорности – истиче Мариновић.

Директори су у недоумици и да ли се уз васпитно-дисциплински поступак, који школа покреће против ученика за лакшу или тежу повреду обавеза, истовремено мора написати захтев за покретање прекршајног поступка против његовог родитеља, односно законског заступника. Наш саговорник истиче да директор има рок од 30 дана у којем мора да води и оконча дисциплински поступак против ученика, закон не прави сметњу да се паралелно напише и захтев за покретање прекршајног поступка против родитеља. Ипак, указује да школа може и да сачека окончање дисциплинског поступка, али да треба имати у виду да је рок за подношење захтева за покретање прекршајног поступка годину дана од догађаја за који је покренут васпитно-дисциплински поступак. Не треба, како каже, чекати последњи тренутак, не само да се суду не би одузимало време, већ и због опасности да поступак застари. Наводи и могућност да школа након вођења дисциплинског поступка утврди да није било повреде обавеза ученика, што значи да не постоји одговорност родитеља.

– На семинарима се чуло и питање да ли треба одустати од подношења захтева за покретање прекршајног поступка против родитеља, ако ученик после дисциплинског поступка нагло поправи понашање и почне редовно да иде у школу. Мој савет је да поднесу захтев, јер је школа по закону обавезна да то уради, а суд ће онда даље поступати. Дете и родитељ неће одговарати за будуће, већ за прошло понашање детета, а ако се оно поправи, што је и циљ, школа која је поднела захтев може да одустане од њега, ако сматра да има елемената за то. Суд неће испитивати разлоге због којих је то урађено. Друга могућност је да школа обавести суд да се дете поправило, што је свакако олакшавајућа околност за родитеље, и судија ће то да цени, па можда неће изрећи казну родитељу, већ само опомену – указује Мариновић.

Наводи да још није почело масовно подношење затева за покретање прекршајних поступака против родитеља по новом Закону. Досадашње искуство показује да су у основним школама у великој мери ти поступци покретани због изостанака са наставе или неуписивања у школу ученика ромске националности. Њихови родитељи као оправдање наводили су да нису знали за обавезу редовног похађања наставе, да је неко од чланова породице био болестан, па са њим није имао ко да буде код куће. Некада признају да су свесно начинили прекршај, али да су деца морала да им помажу у привређивању, јер тако зарађују за живот… А да ли судије имају разумевања за те аргументе? Мариновић одговара да суд мора да цени све околности, те да на висину казне утиче да ли родитељи раде, да ли имају редовне приходе, у каквим условима живе, да ли су претходно већ кажњавани за исти прекршај… По старом закону често су за те прекршаје изрицане опомене или минималне прописане казне.

В. Андрић

 

АНТРФИЛЕИ

ШКОЛЕ ЈЕДНАКО ДА ПОСТУПАЈУ

Семинар је изазвао велико интересовање међу директорима и секретарима, а у неким школама се чују мишљења да би о теми требало детаљно да буду информисане и разредне старешине. Судија Милан Мариновић, који је семинаре држао бесплатно, спреман је да упозна све заинтересоване, напомињући да је веома важно да школе поступају једнообразно.

 

НАСИЉЕ ВАН ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА

Једно од питања било је да ли је школа одговорна за насиље које је извршио ученик над учеником на путу од школе до куће. Школа по закону није одговорна ако се насиље догодило ван школског простора и у том смислу не треба да води поступак, јер она не може да прати сваког ученика од школе до куће. Али, ако запослени у школи имају сазнања да се насиље десило, треба да обавесте полицију, истиче Мариновић.

 

 

ЛИЧНИ СТАВ: АНА ПЕЈИЋ, САВЕТНИК – КООРДИНАТОР ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ У ЗАВОДУ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Стандарди постигнућа ученика

У методолошком поступку стандарди се развијају у четири циклуса који обухватају: стручну процену комисије о претпостављеним и очекиваним резултатима учења на крају образовног циклуса; емпиријску проверу претпоставки стручних предметних комисија, која се врши тестирањем ученика; редефинисање стандарда у току јавне расправе, која се води са стручним друштвима наставника и релевантним факултетским катедрама; и на крају процеса, пре разматрања и усвајања стандарда, стручну рецензију

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања ‒ у оквиру својих надлежности ‒ предлаже стандарде постигнућа ученика и стандарде квалитета рада установа.

Стандарди постигнућа ученика су норме на основу којих се процењују образовна постигнућа ученика на крају одређеног образовног циклуса. Структурирани су као информације о функционално интегрисаним знањима, умењима и ставовима, у когнитивном и афективном домену, на три нивоа образовних постигнућа: основном, средњем и напредном нивоу.

У методолошком поступку стандарди се развијају у четири циклуса који обухватају: 1. стручну процену комисије о претпостављеним и очекиваним резултатима учења на крају образовног циклуса; 2. емпиријску проверу претпоставки стручних предметних комисија, која се врши тестирањем ученика; 3. редефинисање стандарда у току јавне расправе, која се води са стручним друштвима наставника и релевантним факултетским катедрама; и на крају процеса, пре разматрања и усвајања стандарда, 4. стручну рецензију. Овакав прецизан и одговоран методолошки поступак обезбеђује научну и наставно-методичку утемељеност стандарда постигнућа ученика.

Националони просветни савет Републике Србије усвојио је стандарде постигнућа ученика за крај првог циклуса образовања и за крај другог циклуса обавезног образовања до 2010. године, а стандарде за општеобразовне предмете у средњем образовању у октобру 2013. године. Правилник о опшштим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета објављен је у „Службеном гласнику РС“, бр. 117/2013 од 30. 12. 2013. године.

Предметне комисије Завода претходно су, пре усвајања, саставиле предлоге стандарда за општеобразовне предмете у средњем образовању ‒ Српски језик и књижевност, Математика, Историја, Географија, Биологија, Физика, Хемија,  Енглески језик,  Немачки језик, Француски језик и Руски језик ‒ у току пројекта Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању у периоду од 2010. године до 2013. године. Спроведена су два тестирања у Републици Србији на репрезентативнм узорцима, испитано је папир-оловка тестовима приближно 1300 ученика у 2011. години и 1800 ученика у 2012. години. Састављен је велики број тест-задатака – којима се операционализују стандарди постигнућа ученика у оба тестирања за наведне наставне предмете ‒ како би се испитала и утврдила утемељеност првобитног концепта образовних стандарда. На такав начин стандарди, као и опште и специфичне предметне компетенције које из њих произилазе, засновани су на емпиријским резултатима ученичких постигнућа, у великој мери. Свакако, стандарди увек садрже и нова знања и умења, у односу на постојеће наставне програме, па је управо и то битан разлог због чега се наставни планови и програми потом креирају у односу на образовне стандарде.

Пошто су стандарди постигнућа ученика били усвојени, Завод је објавио приручнике за наставнике за све општеобразовне предмете. Читалац их може прочитати на интернет страници Завода https://ceo.edu.rs. Сваки приручник садржи три главна поглавља. У општем делу, заједничком за све наставне предмете, разматрају се и анализирају опште и међупредметне компетенције за крај средњег образовања. Посебан део садржи општу предметну и специфичне предметне компетенције за које се претпоставља да ће их ученици стећи на различитим нивоима остварености до краја средњошколског образовања, у складу са интелектуалним и другим индивидуалним способностима ученика, као и њиховом мотивацијом за учење. Кроз општу предметну компетенцију остварени су најважнији образовни, васпитни и функционални циљеви предмета.

Поред компетенција, у посебном делу, приручник садржи стандарде раслојене на три нивоа постигнућа и означене шифрама – које обухватају назив наставног предмета, ниво постигнућа, област стандарда и редни број стандарда. Стандарди су пропраћени тумачењем.

Пошто су приручници одштампани и објављени, започело се са увођењем образовних стандарда. Завод је са сарадницима, представницима предметних комисија, саставио сценарија за једанаест наставних предмета намењених онлајн обуци под називом Обуке запослених у образовању за примену општих стандарда постигнућа зa крaj oпштeг срeдњeг oбрaзoвaњa и срeдњeг стручнoг oбрaзoвaњa у дeлу oпштeoбрaзoвних прeдмeтa. Обуку је одобрио министар и налази се на листи програма обука од јавног интереса. Бесплатна је за наставнике и доноси им шеснаест бодова стручног усавршавања. Обуку реализују обучени модератори од којих су већина чланови комисија, који су стандарде и предлагали. Колеге из Мудл мреже Србије, информатичари и инжењери, задужени су за инструкциони дизајн сценарија обуке и техничку подршку током обуке – за све наставнике и модераторе обуке.

Обука наставника средњих школа за примену образовних стандарда подељена је на три годишња циклуса због великог броја наставника који треба да учествују у обуци и ограничених ресурса за овакву свеобухватну обуку. У првом циклусу, током 2016. године обуку је похађало укупно 3878 наставника и стручних сарадника гимназија. Сви просветни саветници су, такође били у могућности да похађају обуку за примену образовних стандара у средњим школама.

Током 2017. године обучени су наставници који предају општеобразовне предмете у техничким и економским стручним школама. Укупно је 2182 учесника у потпуности завршило обуку, урадивши преко осамдесет процената задатака.

У 2018. години Завод планира обуку за 188 школа и преко 4500 учесника. Обука почиње 11. априла за стручне школе које у претходне две године нису биле обухваћене. Диретори су већ добили обавештење и именовани су школски координатори који ће добијати прецизна упутства о извођењу обуке и приступне лозинке за сваког наставника, полазника обуке.

Обука се одвија тако што се учесници најпре, преко својих школских координатора, упознају непосредно са начином одвијања обуке – читањем лекција, учествовањем на стручном форуму, израдом задатака на обуци итд. То је уводни део обуке и обухвата два сата. Општи део обуке траје недељу дана, модератори су педагози и психолози који, заједно са полазницима, анализирају улогу и садржај општих и међупредметних компетенција у тзв. модулима 1 и 2. Предметни део обуке обухвата још једну недељу реализације. Наставници су груписани према предметима који предају. У модулу 3 наставници се упознају са садржајем и структуром стандарда постигнућа ученика за наставни предмет. Читају се делови приручника и посебно осмишљене лекције о предметним компетенцијама, предметним областима у оквиру којих су распоређени стандарди и о нивоима постигнућа.

Посебно су занимљиви текстуални задаци којима се илуструју стандарди постигнућа. Они су намењени свакодневном раду наставника и ученика зато што се могу задавати и као усмени налази, а не само присмене провере. Наставници у овом модулу онлајн обуке поред читања предвиђених текстова, учествују на форумима на одређене теме. Тако нпр. наставници Српског језика и књижевности размењују своја мишљења о следећим стручним темама: сложеност текста у роману Сеобе 1 Милоша Црњанског, афективни исходи учења у језичким и књижевним компетенцијама, неопходне језичке компетенције за будуће универзитетско образовање и индивидуализација у настави.

У модулу 4 наставници, уз подршку модератора, промишљају о примени стандарда у настави: о планирању наставног процеса, праћењу ученичких постигнућа на крају образовног циклуса, о улози стандарда у оцењивању у складу са Правилником о оцењивању ученика у средњој школи. Стандарди имају важну улогу у подстицању наставничке креативности због тога што не прописују наставницима како да предају, већ је пред наставницима професионалан задатак да осмисле најпогодније начине организације наставе, почев од планирања и извођења наставе, избора уџбеника, наставних средстава, облика рада на часу до избора функционалних, разноврсних методичких поступака и размене добре праксе у оквирима школе и међу школама.

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања саставља редован извештај о реализацији обуке у свакој години, на основу евалуације учесника, како би унапредио обуку у свим њеним сегментима. Закључак је да су у претходне две године учесници обуке претежно били задовољни квалитетом садржаја обуке, начином реализације и стручним радом модератора обуке – те би приближно 80% испитаних учесника обуке предложило обуку својим колегама.

АНТРФИЛЕИ

У СУСРЕТ МАТУРИ

Обука наставника, стручних сарадника и диретора школа је важна активност Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у сусрету са будућим матурским испитом. У Правилнику о Програму опште и уметничке матуре из 2017. године, под насловом Структура опште матуре – предвиђени су општеобразовни предмети које ће ученици полагати, а као обавезни део Српски језик и књижевност, односно Матерњи језик и књижевност, Математика и наставни предмет по избору. Обавезне и изборне наставне предмете ученик полаже писаним путем, решавањем тестова. Тестови су засновани на утврђеној листи општих стандарда постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета.

 

 

ИНИЦИЈАЛНИ И ГОДИШЊИ ТЕСТОВИ

Осим обуке за примену образовних стандарда, Завод у континуитету саставља иницијалне и годишње тестове намењене ученицима основних и средњих школа ради припреме ученика за полагање завршних и матурских испита. На тај начин школе имају подршку у настави да ученицима обезбеде квалитетне тестове којима се мере и прате постигнућа ученика. Иницијални тестови су у 2017. години састављени за пети и седми разред у основној школи; док су средњим школама били намењени иницијални тестови за први и трећи резред – посебо за четворогодишње школе (гимназије и средње стручне школе) и трогодишње стручне школе.

 

КЊИЖЕВНИК ДРАГАН ВЕЛИКИЋ О ЧИТАЛАЧКИМ НАВИКАМА ДЕЦЕ

Мирис књиге и трагови на маргинама

Некада нисмо имали безброј ТВ програма намењених деци, а филмови су се смењивали отприлике на недељу дана у биоскопима, нама и није преостајало ништа друго него да читамо. Књига је имала неупитну вредност у нашим животима

Драган Великић рођен је у Београду 1953. године. Одрастао је у Пули. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Био је уредник издавачке делатности Радија Б92 и колумниста многих београдских часописа и новина. Од 2005. до 2009. године био је амбасадор Републике Србије у Аустрији.

За своја дела награђен је бројним престижним признањима и двоструки је добитник Нинове награде за најбољи роман године.

Његове књиге преведене су на петнаест европских језика. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама.

Живи у Београду као слободни књижевник.

Читају ли данашња деца и како им помоћи да заволе књигу? Како их научити да разликују квалитетну литературу од шунда?

– То се не решава декретима, већ првенствено зависи од наставника и професора језика и књижевности. И од родитеља, наравно, али не можемо ићи по кућама и терати родитеље да читају. Неопходни су добар наставни план и паметни разговори са децом – што није тешко, јер добра литература и јесте добра зато што дотиче све битне сегменте живота и нуди праве теме. Деци треба показати како да одговоре на њима важна питања, да траже и нађу то у књигама. Треба их иницирати да говоре и дају своја објашњења прочитаног, а не терати их да уче напамет туђе дефиниције.

Сећате ли се неке књиге, коју сте прочитали у детињству, а која је на Вас оставила посебан утисак и можда Вас „увукла” у свет књижевности?

– Роман „Дечаци Павлове улице” Ференца Молнара. Не памтим колико сам је пута прочитао и колико сам заправо живео у том свету Молнарових јунака. Па „Тимур и његова чета” Аркадија Гајдара; „Влак у снијегу” Мате Ловрака, „Орлови рано лете” и „Магареће године” непревазиђеног Бранка Ћопића; „Емил и детективи” Ериха Кестнера... Ма могао бих да ређам до краја странице.

Какву сте литературу читали као дете и чије препоруке сте уважавали: родитеља, наставника или другара?

– Осим поменутих, најзначајнији писац моје младости био је Карл Мај. Отворио ми је пут у чудесан, херојски, чисти свет Индијанаца. И не само мени, милионима деце на свим континентима Карл Мај створио је свет неизбрисив за читав живот. Његови романи нису описивали само пределе Дивљег запада, већ и Африку, Јужну Америку, Европу. Сећам се да сам био фасциниран описом Охрида и Битоља у роману „У балканским гудурама”. После фазе Карла Маја, дошао је на ред Ремарк.

А кад је о препорукама реч – па сви које сте поменули учествовали су у томе. Не бих те сугестије ни назвао препорукама, више су то били уобичајени разговори о књигама. Будући да у то време нисмо имали безброј ТВ програма намењених деци, као што је данас случај, а филмови су се смењивали отприлике на недељу дана у биоскопима, нама и није преостајало ништа друго него да читамо. Књига је имала неупитну вредност у свим нашим животима, па и у мом.

Да ли сте редовно читали лектиру и сматрали је адекватном узрасту у ком је обрађивана у школи? Да ли сте се тим књигама враћали и касније?

– Не да сам читао лектиру, већ сам књиге „гутао”. Редовно бих лектиру за наредну школску годину прочитао још током распуста. Да ли је лектира била адекватна узрасту? То не знам, јер сам увелико још у основној школи читао књижевност која је била у гимназијској лектири. А враћао сам се увек, и данас то чиним, вредним књигама. Гимназијска лектира спада у оно што и данас могу да читам.

Да ли је школску лектиру потребно осавремењавати или се држати класика?

– Свака класика је једном била савремена литература, али је свакако важно осавремењивати школску лектиру.

Колика је улога школских библиотека у развијању читалачких навика код деце?

– Опет да поменем „моје време”, па да се позовем на секције, које су водили наставници и професори, и које су бесплатно, за велики број деце била места на којима ће у правом смеру развијати своја интересовања и таленте. Сама библиотека, без литерарне секције или клуба читалаца, не може много да уради за увођење читалачких навика. Она је само први и неопходан корак у томе. Морали би се обезбедити и следећи кораци, јер свако ко чита вредна књижевна дела, савремена као и класику, мање је подложан манипулацији дневне политике, него онај ко искључиво чита таблоиде.

Може ли електронска књига заменити „мирис” папира и да ли је, можда, то пут да се литература приближи данашњој деци и омладини, која, нажалост, већину слободног времена проводи пред екраном?

– Верујем да електронска књига, поред несумњивих предности, не може заменити класични облик књиге, која има свој „мирис”, маргине на којима остављамо и налазимо трагове читалаца. Али, то је размишљање „из прошлости”, могуће је да доступност коју е-књига пружа доноси предност за савремене и будуће генерације.

Колика је улога књижевности у правилном формирању деце и тинејџера?

– Без обзира на то што улога књижевности у формирању деце и тинејџера данас није иста као пре три или четири деценије, не верујем да се без читања литературе може оформити самосвесно биће, које мисли својом главом, има свој став и, пре свега, критичко мишљење.

Наташа Ивановић

 

АНТРФИЛЕ

НИЈЕ ЛАКО ПИСАТИ ЗА ДЕЦУ

Да ли сте се некад опробали у књижевности за децу и мора ли, да би био успешан, дечји писац сачувати дете у себи?

– Само сам једном написао причу за децу за швајцарски часопис. Пре две године објављена је и код нас у избору прича за децу у издању Лагуне. Није лако писати за децу и није најважнији предуслов сачувати дете у себи. Пре ће бити да писати за децу тражи посебан дар.

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096