Нема производа у корпи
петак, 22 децембар 2017

ШКОЛСТВО НА СТАРОМ КОНТИНЕНТУ ДО 2025.

ШКОЛСТВО на старом континенту до 2025.

Јачање европског идентитета кроз образовање и културу

Шест деценија од оснивања Унија реафирмише јединствени европски пројекат и намерава да га јача кроз образовање и културу. У области образовања, план је да се до 2025. године заокружи Европска образовна област, а у високом образовању Болоњски процес да се појача Сорбонским

У оквиру недавног европског самита, о фер запошљавању и привредном расту у Гетеборгу у Шведској, одржан је и веома важан неформалан скуп. Окупљени лидери ЕУ дискутовали су о културно-образовној визији, коју је Европска комисија (ЕК) представила у радном документу „Јачање европског идентитета кроз образовање и културу”, а у оквиру тога о Европској образовној области до 2025. и удвостручавању буџета за програм студентске мобилности Еразмус плус за период 2021–2027. године. „Образовање и култура су кључ будућности, како за појединце тако и за Унију у целини. На тај начин околности претварамо у шансе, огледала у прозоре, укорењујемо нешто што значи бити ’Европљанин’ у свим његовим различитостима. Европски лидери треба да обезбеде да образовање и култура буду покретачи отварања нових радних места, економског раста, остваривања социјалне правде и пуног европског јединства”, у поменутом документу пише Жан Клод Јункер, председник ЕК.

Дебату о будућности Европе, која је разматрана у Гетеборгу, Европска комисија покренула је у марту ове године. „Желимо Унију у којој грађани имају нове могућности за културни и друштвени развој и економски раст. Обавезујемо се да радимо на грађењу Уније у којој млади добијају најбоље образовање и обуку, у којој могу да студирају и да пронађу посао широм континента, Уније која чува културно наслеђе и промовише културну разноликост”, записано је у римској Декларацији о будућности Уније 25. марта 2017. године. У Риму је одлучено да се Европска унија очува као јединствени пројекат у коме, следећи мото „јединства у разноликости”, ЕУ и њене државе чланице могу да се ослањају на јединствену снагу тог пројекта и на богатство европских нација, да би постигле напредак без преседана. Шездесет година након потписивања оснивачког Римског уговора, европска породица потврђује да не одустаје од јачања европског идентитета, а у средиште својих настојања ставља образовање и културу.

         Поменути документ Европске комисије, „Јачање европског идентитета кроз образовање и културу”, доноси визију Европске образовне области (European Education Area) до 2025. године, утемељену на „Новој агенди вештина за Европу” и инвестирању у европске омладинске иницијативе. У документу се наводи да је образовање део решења којим би више људи добило одговарајуће послове, односно којим би се боље одговорило на потребе привреде и ојачала отпорност Европе у контексту брзих и дубоких промена изазваних технолошком револуцијом и глобализацијом. Судећи по томе што напредне азијске земље надмашују чак и најнапредније државе чланице ЕУ, Европа не може да се похвали висококвалитетним вештинама. Али, Европа има амбицију да искористи све могућности које пружа тај нови друштвени развој. И зато је у заједничком интересу свих држава чланица да искористе пун потенцијал образовања и културе као покретача нових радних места, социјалне правде, активног грађанства и европског идентитета у свим његовим различитостима.

         Према визији Европске комисије, учење, студирање и рад у Европи 2025. не би били ометани границама. Био би то континент у коме би време проведено у другој држави чланици – у учењу, студирању или раду – било стандард и у коме би познавање још два језика, поред матерњег, била норма. Континент у коме би људи имали снажан осећај припадности, као Европљани, европском културном наслеђу и његовој разноликости. Притом, остваривање те визије треба да буде заједнички подухват – заједнички рад на агенди, уз пуно поштовање сваког појединачног учесника. У средишту те заједничке агенде је идеја да се заједно ради на јединственом европском образовном простору заснованом на поверењу, узајамном признавању, сарадњи и размени најбољих пракси, мобилности и економском расту. Све би то до 2025. године било успостављено следећим заједничким акцијама: обезбеђивањем да мобилност у области школовања буде реалност за све; уклањањем препрека за признавање квалификација, како на школском тако и на универзитетском нивоу образовања; модернизацијом наставних планова и програма; подстицањем учења језика; стварањем европских универзитета светске класе, који би могли заједно да раде без икавих сметњи; побољшањем квалитета образовања, обуком и доживотним учењем; иновацијама у образовању у дигиталној ери; пружањем веће подршке наставницима; очувањем културне баштине и неговањем осећаја европског идентитета и културе.

         Постојећа сарадња на нивоу ЕУ на пољу образовања и обуке – са фокусом на размени искустава, заједничком учењу и опскрбљивању креатора државних политика подацима о најбољим образовним праксама – биће унапређења погледом ка 2025. години, односно новим приоритетима и амбицијом да се изгради јединствен Европски образовни простор. Конкретно, реч је покретању Сорбонског процеса, који ће – политички и технички – бити део акције на уклањању препрека за признавање школских и универзитетских диплома и прекограничне валидације сертификата о обуци и доживотном учењу.

Кад је реч о узајамном признавању диплома, ЕК подсећа да је 1999. године покренут Болоњски процес, који је олакшао, али није осигурао међусобно признавање диплома у високом образовању у 48 земаља потписница. Такође, 2008. године установљен је и Европски оквир квалификација, који помаже да се пореде стручне квалификације у Европи, али засад је само високо образовање у процесу необавезног узајамног признавања основних факултетских, магистарских и докторских диплома. Сорбонски процес – назван је по недавном говору француског председника Емануела Макрона (на Сорбони) у коме се шеф француске државе заложио за бржу и координисанију акцију умрежавања европских универзитета – замишљен је као надоградња Болоњског. Сорбонски процес политички и технички припремио би терен за предлог Комисије о међусобном признавању школских и универзитетских диплома и прекограничној валидацији сертификата за обуку и доживотно учење, а подразумевао би и успостављање безбедног електронског система за складиштење диплома и верификацију њихове аутентичности. Кључни датуми на путу ка Европској образовној области 2025. су образовни самит у Бриселу, који ће бити одржан у јануару наредне године, и министарска конференција о Болоњском процесу, заказана за мај 2018. у Паризу.

Г. Томљеновић

 

Антрфиле

Подстицање ученичке мобилности

Најистакнутији пример ЕУ акције подстицања ученичке и студентске мобилности свакако је Еразмус плус, један од најпопуларнијих европских програма. Током 30 година рада тај програм је милионима Европљана омогућио да студирају, да се обучавају, да подучавају или да волонтирају у другој земљи Уније. Говори се чак о „Еразмус генерацији”, која већ сад броји девет милиона људи, а која је показала да учешће у том програму веома увећава шансе на тржишту рада. И данас, међутим, само 3,7 одсто младих добије прилику да учествује у том програму. Намера Европске комисије је да се програм унапреди у свим категоријама учесника, које већ покрива (ученици, студенти, приправници, наставници и професори), удвостручавањем броја учесника и што већим пријемом ученика из сиромашних средина. Током 2019. треба да започне и пилот-пројекат ЕУ студентске картице, с циљем да се до 2025. она понуди свима који желе да студирају или уче у иностранству, као моћно средство складиштења академских информација.

 

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ О ПЛАНОВИМА ЗА 2018.

Aмбијент за суштинске реформе

Као народ веома смо талентовани, недостају нам само ред и систем и мислим да га ми сада правимо, да деца више не бубају и репродукују градиво, већ да стечена знања, када заврше школу, примењују – изјавио је Шарчевић у разговору са новинарима, уз опаску да ће све бити највидљивије 2021. године

На крају календарске године министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић са својим тимом сумирао је резултате из 2017. и најавио наредне кораке у 2018, уз коментар да ће се све промене, које се припремају, најјасније видети 2021, а до тада предстоји још доста посла за суштинске реформе образовног система. – Као народ веома смо талентовани, недостају нам само ред и систем и мислим да га ми сада правимо, да деца више не бубају и репродукују градиво, већ да стечена знања, када заврше школу, примењују – изјавио је Шарчевић у разговору са новинарима.

Према његовим речима сваког наредног месеца биће видљивије да ли се сви придржавају нових закона и „хоћемо ли у брзом ритму успети да урадимо подзаконска акта, јер су нормативи које имамо за неке установе стари више од деценије и не одговарају стварности”. – Закони ће почети и да се примењују у потпуности, то је једини начин да се схвати да није битно само донети нове прописе – казао је Шарчевић и рекао да се управо формирају тимови за припрему подзаконских аката и они који ће се бавити имплементацијом Закона о високом образовању. Припрема се и расписивање конкурса за чланове Националног савета и формирање националног тела за акредитацију.

– За високо образовање нам је важно да формирамо неколико тимова за процену квалитета на више нивоа. У посебном тиму биће и представници Привредне коморе и послодаваца, који ће заједно с нама процењивати колико су валидне дипломе оних који заврше факултет и све ће бити стављено на сајт Министарства – предочио је министар и најавио формирање два нова сектора, за предузетништво и дигиталне комуникације.

Говорећи о променама у доуниверзитетском образовању, издвојио је рад на Стратегији развоја образовања до 2030, уз напомену да ће се новине наслонити на добра решења из Стратегије до 2020.

– Многе ствари, које ћемо почети да радимо у првом тромесечју 2018, везане су управо за Стратегију. Разговараћемо и о рационализацији школског простора и новој мрежи, која почиње да се ради у складу са платформом Светске банке, која ће бити завршена 18. децембра – најавио је Шарчевић.

Оцењујући да се из системског закона види да постоји низ модела установа које се могу другачије формирати и дизајнирати, он је уверен да у недавно усвојеном системском закону има много нових решења „која ће се тек видети у наредном циклусу”.

Да би се планирано и остварило, просветне власти су кренуле од директора, „кључних особа, које имају одређене привилегије у смислу статуса”. Они ће убудуће бити „врло селектовани, бирани и обучавани”. Обуке су већ почеле, прво за групу директора најбољих школа, а потом следе за оне који су добили скоро најбољу оцену, четири минус (најбоља је четворка). У плану је да се уведе и оцена пет на екстерном вредновању школа, а са директорима чије су школе добиле ниске оцене радиће се озбиљније и више.

Шарчевић сматра да Министарство треба да провери квалитет рада директора и наставника, уз оцену да је највећи проблем у просвети, према његовом мишљењу, неселективан избор кадрова. – То је проблем који не знамо колики је. Ако причамо о Финској, Кореји, срећним земљама, где су огромне плате, тамо је селекција људи који раде у образовању и науци највећа у држави, а код нас је последњих година слаба, због забране запошљавања. Нема конкурса и све је остављено на част и вољи директора да ли ће тај посао да ураде како треба – нагласио је министар у разговору с новинарима.

Указавши да је веома важно да нови наставни планови и програми од 1. септембра следеће године крену за први и пети основне и први средње школе, објаснио је да се тиме хвата ритам измене свих програма, али и начина рада. За то ће се, како је рекао, користити додатна буџетска средства ЕУ за обуку 78.000 људи.

– Морамо да уведемо систем који ће бити видљив. Зато је битна Е-просвета, Е-дневник као алат, који ће омогућити брзу проверу и поређење резултата са екстерним вредновањем – сматра Шарчевић, оцењујући да ће државна матура бити провера за све у систему и да тако више неће бити „јурњаве за Вуковим дипломама, него за знањем”.

Према његовим речима у плану је стварање система у коме се, индиректно, ником не исплати да ради лоше, јер ће се све вредновати кроз финансирање. – Ако је екстерно вредновање један од алата, установа која добије јединицу, добиће и мање пара. Онда колективу сигуно неће бити у интересу да бирају директора који их лоше води, јер ће са платним разредима спољно финансирање бити другачије. Школа са 50 одсто колектива у првом платном разреду добијаће мање новца од оне у којој је у том платном разреду дупло мање запослених. Важно је да рад директора буде транспарентан, али и свих других, психолога, педагога, стручних већа, родитеља ... – појашњава министар, уз оцену да у Србији има „сјајних школа, да се одушевите шта се тамо ради у сваком погледу и нивоу, колико брину о згради, опреми, о сваком детаљу до оних кад уђете не знате зашто постоје. То треба да се уједначи”.

Министар је нагласио да је за кратко време постављено „на ноге” много квалитетних ствари, а да је то урађено на прави начин, према његовој оцени, доказује што је „наш програм информатике за пети разред хит у Европи”, а добро су котирана и остала решења због којих је Министарство добило више средстава у буџету, а и 27,4 милиона евра од ЕУ за обуку и пројекат државна матура.

– Тога не би било да нисмо урадили нови национални оквир курикулума и нове наставне планове и програме и правили испитне центре. То су озбиљни пројекти, који мењају суштину образовања у Србији и то је, по мени, десет пута важније од тога да ли ћемо сменити групу директора – рекао је Шарчевић, пошто се пажња новинара у једном тренутку фокусирала на ту тему.

У једној овој години имамо видљиве резултате, а у наредној предстоје утемељене приче засноване на измени курикулума и модела рада у школама. Имаћемо циклусе покренуте по новим системима у доуниверзитетском образовању, следеће године разматра се и идеја да више од 70 гимназија добију одељења за информатику, а у високом предстоји још једна реформа, поручио је Шарчевић, уз коментар да све мора да се заради учењем и радом.

Радном састанку с новинарима присуствовали су и државни секретари проф. др Владимир Поповић и проф. др Владимир Џамић и помоћници министра просвете Весна Недељковић, Габријела Грујић и Александар Пајић.

О. Николић

 

АНТРФИЛЕИ

ПРЕВЕНЦИЈА НАСИЉА

На питање шта ће се радити да се смањи насиље у школама, министар Младен Шарчевић најавио је да ће бити ангажовано 100 спољних сарадника за превенцију и реаговање у случајевима насиља и додао да је Министарство просвете заједно са Уницефом и седам министарстава укључено у решавање тог проблема. Радне групе већ раде на нивоу оперативних тимова.

–Једна страна новчића је репресивна, а друга превентивна мера. И то ћемо морати да радимо на кратке и дуге стазе – поручио је Шарчевић, најављујући да у дугорочне мере спада једносменски рад, коју ће предвидети и Стратегија до 2030.

Пре тога мораће да се уради школска мрежа, да се виде капацитети, „јер имамо велике зграде које имају мало деце, велике учионице и мања одељења”.

Анализираће се и шта се добија ако се простор од вртића до факултета сматра укупним капиталом Министарства. Тај посао ће, према речима министра, бити завршен врло брзо...

 

СМЕНА ДИРЕКТОРА

Започела је процедура смене 19 директора образовних установа у Србији. Петнаест директора биће смењено по налогу министра, због непоштовања закона који предвиђа одлазак у пензију са 65 година, а због случајева насиља предложена је и смена два директора средње, једног основне школе и једног предшколске установе.

– Спремамо се да сменимо групу директора, дао сам налоге помоћницима да се покрене процедура, где год се није поштовао закон, почев од тога да нису отишли у пензију а имају 65 година па до секретара школа, који су морали да их упозоре да се придржавају закона, а то нису учинили – рекао је Шарчевић.

Према његовим речима, у више од 80 одсто случајева, од пристиглих предлога школских одбора за избор директора, сложио се са предлогом. Тамо где није, послаће детаљно образложење.

 

ИДЕЈА

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја разрађује се идеја да се високе струковне школе што више вежу за привреду – и разматра у којој мери држава може да преузме све обавезе према универзитету.

– Пренаменићемо део новца који смо тако трасирали, а други део новца ће се обезбеђивати од комерцијалних студија у Србији – навео је министар и казао да се ради и на каталогу и јавно-приватном партнерству.

 

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА НАЈБОЉИ ЕДУКАТОРИ СРБИЈЕ 2017.

Пре свега човек, па тек онда учитељ

За покретаче позитивних промена у друштву у области образовања проглашено је једанаесторо учитеља и наставника основних и средњих школа, који су се издвојили ентузијазмом и креативним радом у наставним и ваннаставним активностима

Удружење за подстицање предузетништва „Живојин Мишић доделило је, четврти пут заредом, титуле најбољих едукатора просветним радницима Србије. За покретаче позитивних промена у друштву у области образовања у 2017. години проглашено је једанаесторо учитеља и наставника основних и средњих школа, који раде на себи, успешно одговарају на промене које друштво намеће, стварају децу спремну за 21. век, односно за живот који их очекује по завршетку школе. Као примери на које се треба угледати издвојили су се, пре свега, ентузијазмом и креативним радом, на које ученици никада не остају имуни, а што јасно потврђују резултати школских и ваннаставних активности, као и чињеница да су многе од њих за титулу најбољих предложили управо ђаци.

Више од пет стотина пријава прошло је два селекциона круга, њихов рад процењивали су представници Удружења и њихове колеге – едукатори награђени претходних година. У финалном кругу жирију су се придружили и представници Завода за унапређивање образовања и васпитања, Драгица Павловић Бабић, координатор PISA истраживања у Србији, и Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница. Они су одабрали четири учитеља, пет наставника виших разреда основних школа и два наставника средњих школа, који ученике подстичу на иновативност и проактивност, са њима учествују на бројним такмичењима и конкурсима, уводе нове методе рада и залажу се – у оквиру редовне наставе, али и ваннаставних активности – за развијање талената, знања и способности ђака.

Поред значајног признања и личног дела новчане награде, најбољи едукатори добили су и по сто хиљада динара, које могу утрошити за унапређење рада, реализацију пројеката или опрему која ће им помоћи у развоју напредних метода учења.

Приликом свечане доделе признања у Клубу посланика у Београду Ивона Јовановић, координатор пројекта, истакла је да је циљ Удружења „Живојин Мишић” да награди, похвали и истакне све оне изузетне људе који се највише труде у свом послу, не би ли постали и пример другима и удружени мењали свет. Како је навела, након четири године реализације пројекта створен је снажан тим, који броји 59 најбољих едукатора Србије, бројне чланове комисије, који помажу да се до њих дође, пријатеље и сараднике са којима се пројекат из године у годину унапређује.

– Психолог Карл Роџерс рекао је да је образована особа она која је научила да се мења и то је управо оно што раде наши најбољи едукатори – они се мењају не би ли променили свест ученика и свет у коме живимо – закључила је Ивона Јовановић.

Координатор PISA истраживања у Србији и сарадник Института за психологију у области образовања Драгица Павловић Бабић, члан је Комисије за доделу награде за најбољег едукатора од прве генерације, па је, како каже, „расла” заједно пројектом.

– Ово је ретка прилика када се о образовању говори афирмативно и када смо поносни на оно што смо урадили. Ма колико то било мало, сваки помак у учионици прилика је да образовање мењамо изнутра, малим корацима, кроз непосредан рад са децом – оценила је Драгица Павловић Бабић.

Дијана Малиџа, учитељица у новосадској Основној школи „Ђорђе Натошевић” и носилац титуле најбољег едукатора 2015. године, изразила је задовољство што породица просветара ентузијаста полако, али сигурно расте. Поред прилично јасних критеријума жирирања, она је истакла и један који се издваја – неухватљив и наизглед невидљив: мирис учионице, душу учитеља или наставника, оно што не може да се процени, већ само да се осети.

– Деца од нас не уче на основу онога што их подучавамо, већ на основу онога што смо ми сами. Ми смо непрестани модели нашим ученицима: они најпре уче од нас, па тек онда књишки, институционално. Вредности попут доброте, емпатије, креативности и маште развијају се само љубављу, коју деци може да подари само предан и посвећен човек. Пре свега човек, па тек онда учитељ и наставник. Залудан је наш посао, ако га сведемо само на пуко подучавање. Усадимо у децу првенствено праве вредности: љубав и човечност – рекла је Дијана Малиџа.

Наставник физике и хемије, у Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, Маринко Петковић тиму најбољих придружио се 2016. године, упоредио је своје колеге прегаоце са Хигсовим бозоном – најситнијом честицом, која претвара масу у енергију, а енергију у масу. Истакао је да ће знања, која истакнути наставници на прави начин усађују у нове генерације деце, допринети стварању снажније државе и бољег и лепшег окружења.

Након свечане доделе признања, у оквиру фокус групa, чији су иницијатори били добитници признања претходних година, Драгана Милићевић говорила је о примени еколошког приступа и развијању компетенција наставника за одрживи развој и стицање функционалних знања ученика у тој области.

Слађана Трајковић представила је идеју о организацији скупа намењеног наставницима, у августу наредне године, када би најбољи едукатори представили методе које користе у раду, реализовали интересантне радионице и предавања, како би и другим наставницима објаснили како се постаје најбољи едукатор и, попут амбасадора просвете, ширили свест о важности учења и васпитавања деце.

Циљ фокус групе „Буди мој гост и научи ме!”, организоване на иницијативу Маринка Петковића, био је да покаже колико су наставници спремни да дају допринос упознавању локалне заједнице и њеној презентацији на ширем нивоу. Први корак подразумевао би размену наставника у Србији, како би приказали своје активности у срединама где информације теже стижу, односно како би се кроз мобилност наставника шириле позитивне идеје и начини рада.

„Покажимо разлику – оставимо писани траг”, фокус група формирана на иницијативу Драгана Кувељића, тежила је да анимира наставнике да оставе писани траг – у виду књиге, монографије или приручника – о теоријским сазнањима или практичним решењима, које желе да поделе са колегама.

Татјана Марковић Топаловић упознала је присутне на фокус групи са Парком науке у Шапцу и објаснила његове дидактичке и методичке вредности, као и значај активног учења, промишљања и стварања проблемских ситуација у ванучионичком простору.

За најбоље едукаторе организовано је и неколико радионица: „Трансформација наставе у Nearpod?” (Нада Стојичевић); „Зашто увести GO у школе?” (Мирјана Рашић Митић); „Пројектна настава подржана ИКТ – примери из праксе” (Александра Секулић) и „Како до квалитетније комуникације” (Драган Кувељић).

Представници Удружења „Живојин Мишић” захвалили су Министарству просвете, науке и технолошког развоја на подршци приликом проналажења простора за организовање свечане доделе признања најбољим едукаторима за 2017. годину.

Наташа Ивановић

 

АНТРФИЛЕ

ВЕТАР У ЛЕЂА

Професор физике у Медицинској школи у Шапцу Татјана Марковић Топаловић, награђени едукатор из прве генерације, нагласила је да наставници који су се нашли на листи најбољих представљају значајну групу људи, која је одлучила да буде нова, зелена грана, на прилично оронулом дрвету образовања, притиснутом безбројним реформама, опорим, тешким и неизвесним. Како је навела, они су одлучили да помире све различитости услова у којима раде и подучавају, свесно наилазећи на силу отпора средине, и да од живота својих ученика и свог позива начине бајку.

– Физичари кажу: сила отпора средине је сила која је увек усмерена супротно од смера кретања тела. Фрапантно је велика када гурате равну плочу кроз неку густу средину. Верујем да смо сви кроз рад наилазили, у мањој или већој мери, на силу отпора средине, неспремне на промене, на креације, на другојачијост, на инспирацију и бајке. Сви смо једног тренутка били равне плоче, неспремне на пораз и на бујицу просечности. Ретки, и често једини, савезници који су нас разумели били су наши ученици. Ви представљате значајну снагу, из различитих поља образовања, спремни сте да мењате себе, затим и систем, стварајући младе интелектуалце наше земље. Знам колико радите и колико је значајно када то неко примети и уважи. Желим вам да се мењате сваког дна, да прштите од креативности, од бајки које ћете исписати на својим равним плочама и спремно кренути у сусрет ветру, који више не дува у прса, него у леђа – рекла је Татјана Марковић Топаловић.

 

ИЗДВОЈЕНИ ТЕКСТ

ПРОФЕСОР СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ АЛЕКСАНДРА СЕКУЛИЋ: ПРОЈЕКТНА НАСТАВА ПОДРЖАНА ИКТ-ОМ

Заједно на „Глембајеве”

Професор српског језика и књижевности, у Економско-трговинској школи у Кули, Александра Секулић добитник награде за најбољег едукатора Србије 2016. године као пример добре праксе одржала је радионицу „Пројектна настава подржана Информационо-комуникационим технологијама”. Она је са колегама поделила своја искуства у пројектној настави и представила начине рада који су донели промену и у начину размишљања и у комуникацији са ученицима.

Како је објаснила, на иновирање начина рада подстакла ју је чињеница да су наставници српског језика и књижевности, који раде у средњим стручним школама, суочени са нечитањем и отпором који ученици имају према књижевним делима, у смислу да их оцењују као тешка и имају предрасуде према лектири као нечему што је досадно.

– Покушавајући да решим проблем, дошла сам на идеју да им понудим да сами представе неко књижевно дело. Петнаестак њих преузело је одговорност и прихватило да истражује и на занимљив начин обраде задато дело и да на јавном часу то презентују другима. Размишљала сам шта да урадим са остатком ученика и одлучила да их „претворим” у критичаре, који су пратили читав процес истражвања и рада и о томе дали свој суд. У том процесу они једни друге мотивишу, јер у пројектима који треба да се прикажу на неком јавном часу учествује читаво одељење, ако један не испуни задатак, пропада и читав пројекат. Дала сам им потпуну слободу, али сам координирала њиховим радом и тражила да употребе технологије. Отворила сам и прву Фејсбук групу, што је умногоме олакшало рад. Тако смо, по њиховој процени, изузетно тешке и досадне, „Глембајеве” Мирослава Крлеже обрадили на и мени и њима занимљив начин, а позитивна промена навела ме је да бар једном у полугодишту спроведем пројектну наставу на неком књижевном делу – каже Александра Секулић и додаје да су се успут искристалисали и други начини како пројектна настава може да се спроведе. Такође, умножило се и њено знање када је реч о технологијама, па су почели и са коришћењем неких бесплатних електронских алата, што се поклопило са захтевима за развијање дигиталне писмености код ученика.

Међу најбоље едукаторе сврстао ју је ентузијазам, који не јењава, а који, осим што је укорењен у самом карактеру, „храни” и жеља да ученици школу доживљавају као своју, односно да јој се скине неправедно прикачена „етикета” да је досадна и тешка.

– Наравно, и школа мора да се мења да они не би мислили тако, да им нуди нове, интересантне садржаје, па се тако и ја стално питам шта је то што ја могу да урадим. За мене је мој посао место где могу да стварам. Оно што створим није мерљиво, као у неким другим струкама, али када добијем повратну информацију од ученика, који су већ завршили школу, чак и нека лепа реч, за мене је то довољна мотивација да наставим предано да радим. Такође, пошто је Српски језик и књижевност једини предмет у школи у којој радим – кроз који ученици директно долазе у додир са уметношћу и кроз који може да се гради неки њихов естетски укус – имам додатни мотив да у томе успем – каже Александра Секулић.

 

 

ПРОФЕСОР ДР МИЛИЈА СУКНОВИЋ, ДЕКАН ФАКУЛТЕТА ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Знање је пасош за будућност

Данас скоро да немамо ниједног квалитетног дипломираног инжењера ФОН-а, посебно са смера Информациони системи и технологије, а да није запослен, истиче декан

Професор др Милија Сукновић је декан једног од најуспешнијих факултета у Србији. У академској и широј јавности Факултет организационих наука (ФОН) сматра се водећим у области менаџмента и информационих система и технологија. На том факултету, који је основан на захтев великог броја предузећа 1969. године, што с поносом истичу, до данас је дипломирало више од 12.000 студената, 3000 је стекло мастер диплому, 600 је магистрирало, исто толико је стекло специјализацију, а више од 300 их је докторирало.

Декан Милија Сукновић прихватио је позив да за последњи број „Просветног прегледа у 2017. години одговори на питања, која могу бити занимљива нашим читаоцима, а односе се на рад, развој и изузетност факултета, чије су вредности и квалитет препознати далеко ван наших граница, о чему сведоче награде и признања, које студенти ФОН-а доносе са такмичења из различитих делова света.

Ове године интересовање за упис на Факултет организационих наука било је веће него икада до сада. Шта је основни мотив, који најбоље ученике у Србији покреће да се уписују на факултет, на чијем сте Ви челу?

– Ово је трећа година заредом како је ФОН први на Универзитету у Београду не само по броју пријављених кандидата (било их је 2198), већ и по свим другим показатељима у односу на број који се уписује, затим у односу на буџетску квоту итд. То значи да уписујемо оно што је најквалитетније у Србији. Примера ради, да стицајем околности ове године није било пријемног испита, и да су кандидати били рангирани само на основу школског успеха, последњи уписани 760. морао би све четири године да буде одличан у средњој школи и да има просечну оцену већу од 4,85, што је заиста импозантно.

Са друге стране, оно што студенте мотивише да се уписују на наш факултет свакако су знања, која стичу дипломирани инжењери ФОН-а, било да завршавају студијски програм Менаџмент и организација било студијски програм Информациони системи и технологије. ФОН је пословно-информатичко квантитативна менаџерска школа, по чему се разликујемо од других менаџерских факултета, јер менаџмент „бојимо, пре свега, са информационим системима и технологијама и квантитативним методама. Истакао бих, када уписују наш факултет, млади људи прво гледају „излаз, а то је квантум знања, која стичу кроз студијске програме и која им омогућавају да се, када заврше факултет, запошљавају. Знање је њихов пасош за будућност.

Водите ли евиденцију о Вашим дипломираним студентима и где се они запошљавају?

– Поред бројних евиденција и анкета, које спроводимо током семестра – о ставовима студената о квалитету наставе, о томе да ли су задовољни организацијом испитног рока итд. – и наши дипломирани инжењери, када долазе да преузму диплому, такође попуњавају целовиту анкету. Управо тада, кроз ту анкету, они указују на све што је на факултету било добро, али износе и примедбе и предлоге како побољшати наставни план и програм, из којих области, којих предмета, да би генерације студената које долазе за њима биле успешније. Наши дипломирани инжењери тада остављају и податке о себи (у којим компанијама раде, на којим пословима, да ли су задовољни и успешни, колико су им у томе помогла теоријска и практична знања стечена на факултету) и ти подаци се чувају у Алумни центру.

Данас скоро да немамо ниједног квалитетног дипломираног инжењера ФОН-а, посебно са смера Информациони системи и технологије, а да није запослен. Штавише, током треће, а посебно четврте године наши студенти се већ налазе у бројним мултинационалним компанијама које данас, захваљујући глобалној рачунарској мрежи и интернету, егзистирају у Београду и другим градовима у Србији. Према томе, они у својој земљи раде на пројектима – од пројектовања, програмирања и увођења, да кажем, у нормалан рад апликација које развијају за конкретан пословни систем, пословно окружење, које им је, практично, дало и налогодавца. Нажалост, има и оних који одлазе у свет.

Према једној анкети студената Србије, ФОН је проглашен за најбољи факултет у нашој земљи . Шта је, по Вама, највећа вредност, која овај факултет ставља изнад многих других?

– Та анкета, колико знам, не ради се сваке године. ФОН је проглашен за најбољу високошколску установу у земљи, за самога студента, у анкети која је урађена пре две-три године. Руководећи људи нашег факултета, од 2000. године наовамо, много су улагали да се студент посматра као клијент ове куће, за разлику од многих других који су сматрали да су студенти ту због професора, а не професори због студената. Сви наши сарадници и наставници апсолутно су посвећени и на располагању су студенту, почев од предавања и вежби до консултација и свих предиспитних, а касније и испитних обавеза.

Ако кажемо да је студент у првом плану, онда нам то даје за право да му у потпуности омогућимо да све обавезе може да реализује на најбољи могући начин. Пре свега, треба да има квалитетан распоред наставе. На многим факултетима настава се, за једну групу студената, реализује пре подне, рецимо од 8 до 12 часова, а онда и после подне од 16 до 18 часова. Код нас, у распореду наставе, тога нема. Студент не може да има мање од четири часа наставе дневно, али ни више од шест часова, како би му остало довољно времена да у поподневним сатима учи и испуњава предиспитне обавезе. Такође, студент не може да има паузу између часова, да чека наредно предавање и губи време. То је распоред наставе који посебно одликује наш факултет.

Да ли се тих принципа држите и код организовања колоквијумске недеље и испитних рокова?

– Свакако, то су наша преостала два битна распореда. Подсетио бих да и у зимском и у летњем семестру постоје по две колоквијумске недеље, које се реализују после седме и четрнаесте радне недеље. Настојимо да у колоквијумској недељи, током шест-седам дана, изнивелишемо тежину колоквијума, да не буду у распореду полагања у прва два дана, рецимо, два „тешкапредмета, која носе већи број ЕСП бодова, већ да се распоред направи тако да студенти буду равномерније оптерећени и да могу благовремено да се определе који ће испит полагати преко колоквијума, дакле парцијално, а који класично, у испитном року.

Колико испитних рокова студенти имају?

– Студенти ФОН-а имају шест испитних рокова (јануар, фебруар, јун, јул, септембар и октобар). Истакао бих да водимо рачуна да у испитном року, посебно првом и другом у зимском семестру, од писменог дела испита до усменог не може да буде мање од шест дана и не може се преклопити полагање предмета из тог семестра.То важи и за јунски рок, као први рок, да кажем, летњег семестра. И то је оно што студенти виде да је прилагођено њима, а не предметном наставнику. Поменуо бих да на првој години наши студенти имају 11, односно 12 предмета, а укупно током студија од 42 до 44, у зависности од студијског програма.

Оно што је за факултет посебно значајно јесте да очекујете и међународну акредитацију!?

– Желим да истакнем да су нам недавно у посети били гости из Међународне асоцијације ASIN из Немачке. То је међународно акредитационо тело. Последњих годину и по дана интензивно смо радили на припреми материјала за основне академске студије, како би наши дипломирани инжењери добили и међународну акредитацију. То би, практично, значило да се у земљама Европске уније, али и осталим земљама света, диплома ФОН-а не преводи, нити се нострификује, већ се „један кроз један предаје приликом апликације за одговарајуће послове. Надам се да ћемо међународну акредитацију добити током марта следеће године.

Факултет има око 4000 студената. Успевате ли да за њих обезбедите одговарајуће услове за студирање?

– ФОН је на садашњој локацији од школске 1981/1982. године. До тада је, у старој згради, која је била под заштитом државе, радила мала Основна школа „Бора Станковић, која је имала 823 квадратна метра. Од тада па до данас, захваљујући посвећености наставника и сарадника, који су много учинили да се, осим у личне дохотке, инвестира и у побољшање наставног плана и програма, као и у ресурсе простора, и сада имамо око 6400 квадрата, што је на граници постојећих уписних квота. Сваке друге-треће године се нешто радило, и када је укинута „заштита старе зграде практично су „изронила два спрата, као из земље. Пре тога направили смо један амфитеатар, који се не види споља, па блок А, онда и блок Б, затим Ц, који смо отворили у фебруару прошле године. Тиме смо на неки начин заокружили постојећу целину.

Факултет данас има три амфитеатра и 20 учионица са по 60 места. Захваљујући Влади Србије, пре месец дана на Дан факултета, отворили смо реновирани део зграде и повећали број рачунарских места са 120 на 240, и укупно реновирали 1103 квадратна метра.

Имате више од 800 потписаних уговора о реализацији студентске праксе. Да ли је пракса обавезна за све студенте и где је најчешће обављају?

– Задовољство ми је да истакнем да је ФОН основала академска заједница на иницијативу привреде – тадашњих више од 250 компанија које су егзистирале у старој Југославији. ФОН је урадио више од 970 пројеката за тадашње водеће компаније у Србији, али је та сарадња из познатих разлога деведесетих година замрла. Захваљујући претходним деканима – проф. др Невенки Жаркић Јоксимовић и проф. др Милану Мартићу – од 2001. године долазимо на идеју да уведемо обавезну праксу, како бисмо ојачали везу свршених дипломаца ФОН-а и привреде. Од 2006. године стручна пракса на факултету је обавезна за све нивое студија и носи одговарајући број ЕСП бодова. Тиме смо ојачали везу са привредом и имамо више од 800 уговора са водећим мултинационалним компанијама. Прошле године основали смо Истраживачко-развојни центар, за који смо реконструисали постојећи део зграде. Отворили смо и 50 нових радних места и Центар опремили из сопствених средстава савременим информационо-комуникационим технологијама. То је нова спона, нови мост сарадње ФОН-а и привреде.

Студенти који завршавају Менаџмент и организацију веома добро познају функционисање пословног система, а они који завршавају Информационе системе и технологију врхунски су информатичари. У компанијама где обављају стручну праксу најчешће се и запошљавају, захваљујући квантуму знања које су понели с факултета. Запослени „фоновципозивају своје колеге и колегинице са треће и четврте године на праксу, чим би се појавио нови конкурс. Тако се то радило. Једном „фоновац доживотно „фоновац”. И додао бих, били смо Болоња и пре Болоње.

Светлана Илијић

 

АНТРФИЛЕИ

СТУДЕНТИ У УЛОЗИ МЕНТОРА

– Сваки студент, када упише ФОН, добија ментора из реда студената друге или треће године студијског програма који је уписао, а који су претходну, односно претходне две године у потпуности „очистили. Такође, добија и још једног ментора из реда студената сарадника факултета. Та два ментора су му, практично, нека врста тутора, који му помажу у току студија и сугеришу да, рецимо, у једном семестру два-три предмета положи у колоквијумској недељи, а два-три у испитном року, чиме би већ у јулу дао годину.

НОВА ЗГРАДА 2021. ГОДИНЕ

–Захваљујући Акционом плану Владе Републике Србије да се повећа уписна квота за смер Информациони системи и технологије, Влада је за изградњу нове зграде ФОН-а определила пет милиона евра, која ће бити саграђена на постојећем паркингу испред факултета. Уколико све буде ишло по плану, надам се да ћемо већ на пролеће 2018. године кренути у изградњу нове зграде, која ће имати 4000 квадрата у две етаже подземних гаража и више од 3500 квадрата наставног простора (приземље и четири спрата). Завршетак радова планиран је за крај 2021. године.

 

ПОБЕДНИЧКИ ТИМ

Можете ли и убудуће ићи победничким темпом?

– Знате како она народна каже: Тешко је бити први, још теже остати на првом месту. То што радимо на факултету активан је систем, на који морате перманентно да утичете и, ако има извесних проблема, да их благовремено отклањате, да бисте били ту где јесте. Тешко јесте, али захваљујући посвећености наставника и сарадника ФОН-а и нашим добрим студентима, надам се да ће се тај тренд интересовања за наш факултет, као и квалитет студирања, задржати и даље. Ако сте добро дефинисали „процес производње, онда и на излазу морате имати нешто исто тако добро, а то показују наши студенти, који освајају бројна такмичења у знању како у земљи тако и иностранству. Могу да се похвалим да је ФОН и најбоље спортско универзитетско друштво. Последњих година најбољи смо или близу најбољих у Европи. На појединим такмичењима, где учествује од 10 до 30 земаља, и где се такмичи око 1000 студената, више није битно бити први, већ је битно – победити ФОН.

 

Системи и алати за електронско учење

Активна двосмерна настава

Интернет је већ дуже време веома користан алат у свим сегментима живота и пословања. Они који га користе на исправан начин биће много успешнији у раду, имаће квалитетније услуге у односу на оне који га не користе. Тако је и у образовању, наставници који користе интернет, његове могућности и алате за унапређивање рада биће много успешнији од оних који избегавају коришћење интернета. Зато наредни редови представљају начине и конкретне алате помоћу којих може да се реализује електронско учење, односно онлајн настава.

Постоји много интернет сервиса и алата које можете користити за наставу, односно за било који вид онлајн учења. За квалитетно коришћење тих алата неопходна је креативност наставника и организатора наставе, али и вештине коришћења информационих технологија. Могуће је користити велики број алата и сервиса, па чак и ако неки нису специјализовани за онлајн наставу. Са друге стране, постоје и уско специјализоване апликације, које можемо користити за електронско учење.

Наводимо неке од сервиса и алата, који се могу користити за електронско учење.

Електронском поштом могу се слати текстуални и мултимедијални садржаји из којих ученик може да учи, на пример задаци и тестови за проверу знања, а ученик потом може да шаље радове натраг на проверу, односно исправке. Будући да није специјализован за електронско учење, тај систем има недостатке, али се може успешно користити. Предности тог алата су што је једноставан и што већина наставника и ученика уме да користи електронску пошту.

Клауд системи за размену докумената – неки од њих су: Google Drive, Box, Dropbox, One Drive... Могу се постављати тестови, задаци, документа, различита мултимедија. Ученик приступа истом том простору за дељење документа, преузима их, чита, решава, а може поставити и свој рад да га наставник прегледа. Једноставно је, имате на располагању неки заједнички простор, којем можете да приступите и ви и ученици.

Алати за директну комуникацију – углавном су то алати за видео- конференције или састанке један на један, као што су Мајкрософтов Skype, Гуглов Hanguots и други, помоћу којих се са ученицима или другим полазницима онлајн обука може укључити у видео или аудио-комуникацију.

Друштвене мреже омогућавају прављење виртуелних просторa за учење, односно електронских учионица. Коју мрежу ћете одабрати зависи од њених карактеристика и од ваших потреба и креативности. Данас је најпопуларнија друштвена мрежа Фејсбук, који има могућност да потпуно изолујете ученике у једну групу, која је тајна, затворена, невидљива за остале кориснике и без проблема се може комуницирати и делити документе. Предност друштвених мрежа је што их ученици већ користе, а недостатак што су велики „ометачи пажњеˮ– мора се водити рачуна да ученик „не лутаˮ Фејсбуком, већ да ради оно што ради и предавач.

Блогови су добри примери доступних медија за комуникацију наставника и ученика. Наставник путем блогова може да оставља јавно доступна документа, а може и да их лозинком закључава. Ученицима може дати ту лозику да само они могу да приступе тим документима.

Апликације за инстант поруке (Viber, WhatsApp...) – чест је случај да одељењске старешине и наставници користе групе на тим апликацијама за комуникацију и размену линкова до одређених докумената са својим учесницима.

LMS (Learning Management System) системи за управљање учењем специјализовани су и најкомплекснији. Креирани су наменски за онлајн учење – омогућавају праву онлајн школу на интернету. Побројаћемо само најпопуларније: Талент, Канвас, Махара, Мудл, А тутор, Блекборд, Едмодо... Многи од тих система бесплатни су и отвореног кода (Open Source), а неки се плаћају. Неке организације развијају своје системе, тако што направе платформу за учење која ће одговарати управо њиховим специфичним потребама (универзитети, школе, организације неформалног и информалног образовања итд.).

Међу тим веб-сервисима, односно софтвером за учење, неки су популарни и масовније се користе, али има и мање популарних са извесним недостацима. Тренутно је најпопуларнији Мудл систем, према подацима сајта capterra.com има око 120 милиона корисника, на другом месту је систем Едмодо са 87 милиона корисника, следе Блекборд и СанТотал, СкилСофт...

С обзиром на то да је Мудл бесплатан и отворен за коришћење, задржаћемо се мало више на њему. Предност је што је креиран као педагошко-дидактички алат за учење.

Мудл (Moodle) је скраћеница од Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment, односно модуларно оријентисано динамичко окружење за учење.

Тај систем осмислио је и направио Мартин Дугијамис из Аустралије, наставник и педагог на специјалистичким студијама из информационо- комуникационих технологија. Свој докторски рад усмерио је ка опен соурсе онлајн систему за учење. Прва верзија појавила се 2002. и од тада се, већ петнаест година, стално унапређује, проширио се и у свету постао најпопуларнији и најкоришћенији систем за учење.

О Мудлу се брине Мудл управа, која има велики број запослених и одржава систем тако да несметано функционише. Мудл заједница је огромна, имају велику онлајн подршку, свако ко користи Мудл може да пронађе мноштво бесплатног материјала који му може помоћи да унапреди знање из те области.

Мудл се може користити на два начина: тако што се преузме бесплатни софтвер са сајта moodle.org и инсталира се тамо где желите да буде ваш систем за учење, односно онлајн учионица или се може користити на сајту Мудла, односно на њиховом клауд систему moodle.com/cloud, где се отвори за предавача и за ученике и користи се без икаквих инсталација и додатног администрирања.

Тај систем креиран је тако што је традиционална учионица пренета у виртуелни простор. Ретко који систем има тако добро направљену онлајн учионицу.

За полазнике је систем веома добар зато што изгледа прегледно. Мудл има опцију да читав факултет сместите на систем. Посебна погодност је што на систему имате категорије и подкатегорије, можете симулирати рад установе, односно подесити да категорије буду разреди, а унутар њих да курсеви буду предмети по разредима.

Садржај је могуће поставити кроз ресурсе и кроз активности. Ресурси могу бити странице, књиге, датотеке, везе до других сајтова и многе друге форме, које је могуће додатно поставити на систем.

Активности на располагању подразумевају дискусиони форум, упитнике, лекције са гранањем, радионице, тестове, задатке, вики просторе...

Кроз странице и књиге учесници добијају садржаје који се могу уређивати кроз текстуалне едиторе, могуће је постављати текст и слике, уграђивати видео-материјале и додатне апликације. Помоћу датотека можемо да прикажемо неке већ готове ресурсе, слике, презентације, а помоћу линкова учеснике можемо усмерити на неке додатне изворе садржаја.

Дискусиони форуми су места на којима учесници комуницирају међусобно или са модератором. То су најактивније странице на систему.

Лекције са гранањем су интерактивни садржаји помоћу којих учесници уче, решавајући проблеме и одговарајући на питања. На онлајн системима учеснике је могуће водити кроз процес учења помоћу радионица, направљених тако да уче креирајући одређене материјале, али и да оцењују радове других учесника.

Вики простори су активности на којима учесници раде на заједничким документима и уче сарађујући. Помоћу тестова и задатака могуће је проверавати усвојена знања и развој вештина учесника.

Сви ти елементи корисни су за онлајн учење, али неопходно је да аутор обуке буде едукован за онлајн дидактику и да на обуци направи квалитетан ток учења. Никако не смемо да дозволимо да рад на систему за учење буде једносмеран, јер ти системи су превасходно прављени за активну наставу.

Након што подесимо систем и направимо добру дидактичку структуру са најквалитетнијим садржајем, урадили смо пола посла. Да би обуке на тим системима биле квалитетне, неопходна је и добра модерација, о чему ће више бити речи у наредним текстовима. За сада, довољно је знати да се онлајн модерација веома разликује од модерације обука уживо у некој установи.

Зоран Милојевић

Образовно-креативни центар

 

АНТРФИЛЕИ:

УЛОГЕ И СТРУКТУРА

Из угла организатора Мудл је захвалан, јер има неколико хијерархијских нивоа, тј. улога у оквиру система. Те улоге су: систем администратор (особа која одржава сервер на коме се налази Мудл); менаџер система (који подешава систем, уписује кориснике, ауторе, креира категорије); креатор курса, предавач (који поставља садржаје на курс); модератор (који прати и оцењује рад учесника); учесник и гост. Таква расподела улога на систему је захвална за добру организацију и логистику институције која пружа електронско учење.

С друге стране, за наставнике погодност је педагошка структура самог система. Веома је лако праћење рада учесника, оцењивање, комуникација са учесницима, напредовање. Контрола учења веома је добро осмишљена тако да аутор, модератор у сваком тренутку може да извуче статистику за сваког појединачног ученика, односно полазника онлајн обуке и тако анализира његов рад, примети уколико је учеснику неки део посебно тежак и реагује у складу са тим.

 

ПОДЕШАВАЊЕ МУДЛА

Да бисте користили Мудл потребно је да имате одређене техничке услове, да установа, организација или појединац имају закупљен домен и хостинг, односно да постоји сајт. На том хостингу потребно је инсталирати систем, то је посао који је најбоље да обаве систем администратори, тј. професионалци. Администратор подешава да онај ко је задужен за онлајн систем за учење може даље доделити улоге другим члановима институције.

Следи процес администрације, подешавања и даљег развоја целокупног система за учење. Предности Мудла су вишеструке и могу се сагледати из угла институције, која га користи, и из угла наставника, модератора или аутора курсева, али и из угла ученика или полазника обуке.

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096