Нема производа у корпи
четвртак, 14 децембар 2017

СТАСАВА МЛАДОСТ КОЈА ЋЕ СЕ ЛАКШЕ ЗАПОШЉАВАТИ

Ефекти предузетничког образовања: Предузимљивији и самопоузданији петнаестогодишњаци

Стасава младост која ће се лакше запошљавати

 

Велика европска студија у протекле три године бавила се оцењивањем ефеката предузетничког образовања на појединца, али и на друштво у целини. Комплетни резултати истраживања биће објављени у јануару наредне године, али већ први налази указују на изузетно повољно деловање праксе у вођењу ученичких мини-компанија

 

Уколико би сваки други ученик имао практично искуство у оснивању предузећа, док је још у школи, какав би то утицај имало на појединца и на шире друштво? То је само једно од питања којима су се у протекле три године бавили истраживачи Иновацијског кластера за предузетничко образовање (Innovation Cluster for Enterpreneurship Education – ICEE), кофинансираног од европског Еразмус плус програма, а под вођством „Достигнућа младих” (Junior Achievement – JA), највећег провајдера програма предузетничког образовања у Европи. Одговор је кристално јасан: млади људи воле практично искуство, родитељи их подржавају у стицању праксе, наставници увиђају образовну вредност предузетничког образовања и, што је најважније за све – било да је то приватни сектор, државна власт или непрофитне организације – стасавају млади људи који ће се, захваљујући својим новооткривеним предузетничким способностима, лакше запошљавати. Према Акционом плану Европске комисије за предузетништво 2020, свака млада особа пре него што заврши обавезан део школовања треба да има најмање једно практично предузетничко искуство. А процењује се да само 10 одсто европских ученика има предузетничку обуку у школи, те су истраживачи ICEE анализирали и шта је неопходно за постизање ЕУ циљева.

Истраживачки пројекат ICEE реализован је у сарадњи са пет министарстава образовања (Финске, Естоније, Италије, Летоније и Фландрије), три истраживачка института (Истраживачким институтом источна Норвешка, данском Фондацијом за предузетништво и хрватским Универзитетом Јосип Јурај Штросмајер), као и пет националних организација „Достигнућа младих”, односно двадесет академских и стручних школа из Белгије, Финске, Италије, Естоније и Латвије. У школама учесницама истраживано је предузетничко искуство у вођењу мини-компанија, и то коришћењем контролних школа (без предузетничке обуке), анкетирано је и интервјуисано 12.000 испитаника – ученика старости од 15 до 20 година, наставника, родитеља, представника предузећа и локалних и државних званичника. Истраживање је имало за резултат богат скуп квантитативних података. Поред тога, 150 испитаника учествовало је и у индивидуалним и групним сесијама, а истраживачки тим посматрао је ученике на раду у њиховим пројектима, мини-компанијама, што је дало и сугестивне квалитативне податке.

         Студија је показала да млади не само што уживају у предузетничком образовању, већ их то додатно мотивише и као ученике, што посебно важи за оне ђаке који су мање стимулисани традиционалним наставним планом и програмом. Забележено је мање изостанака из школе, ученици су извештавали да радије иду у школу и њихов укупан школски учинак био је бољи. Генерално, предузетничка обука на девојке утиче позитивно, бар исто колико и на дечаке, а врло често су девојке и знатно боље од вршњака супротног пола. За оба пола, међутим, важи да је утицај на самопоуздање врло велики. Дечаци и девојчице, који су „дубоко заронили у предузетничко образовање, радили 100 или више сати на пројектима микро предузећа, извештавали су о дубљем разумевању вештина које су им потребне да би сутра могли да буду успешни предузетници, и о знатно мањим инхибицијама у коришћењу тих вештина у односу на вршњаке који су били мање заинтересовани за предузетничку обуку.

Наставници су током предузетничког образовања остварили ближи однос са ученицима и веома цене педагошке предности таквог начина учења. И даље је, међутим, потребан висококвалитетан тренинг наставника, нарочито за нове наставнике. Подршка руководства школе и могућност интеракције и размене мишљења о њиховој пракси два су важна елемента, који би могли да помогну у повећању ефикасности предузетничког образовања. Кад је о родитељима реч, показало се да су врло срећни што њихова деца имају могућност да стекну практичне вештине и да уче на практичнији начин. Штавише, кад су упознати са процесом учења који промовише предузетничко образовање, родитељи могу да делују као важан покретач у том образовању. На националном нивоу, давање приоритетног места предузетничком образовању и стварање услова за јачање сарадње између система образовања и пословног сектора подижу свест о значају предузетништва и наглашавају његову вредност.

Први резултати овог истраживања представљени су недавно на округлом столу у оквиру Естонског председавања Савета ЕУ у Талину, 16. и 17. новембра, коме је присуствовало више од 100 стручњака, политичара и владиних званичника и представника школа. Завршни извештај о истраживању ICEE биће објављен у јануару наредне године.

Г. Томљеновић

 

АНТРФИЛЕИ

О Достигнућима младих

„Достигнућа младих” (Junior Achievement Europe – JA Europe) највећи је европски провајдер образовних програма за области предузетништва, обуке за рад и финансијске писмености. Кроз ту обуку – која пружа знање, вештине и став потребан за покретање или налажење посла – само у 2016. години је прошло 3,5 милиона студената, из 40 земаља, међу којима је и Србија (www.ja-serbia.org/sr). Организација JA Europe сарађује са образовним и пословним заједницама и са владама, са циљем да младим људима, од основне школе до универзитета, помогне да стекну компетенције неопходне за успех у глобалној економији.

 

Мини-компаније

Мини-компаније су једно од најефикаснијих практичних предузетничких искустава доступних у академским и стручним школама у Европи. Радећи у тимовима, и под вођством наставника и волонтера који долазе из заинтересованих предузећа, ученици од 14–15 до 19–20 година имају прилику да покрену мини-компанију и да њоме управљају. Кроз тај програм они развијају способности генерисања идеја и претварања замисли у акцију; уче да раде у тиму, да предузимају иницијативу и прихватају одговорност; стичу искуство стварног управљања правим предузећем, схватају на који начин економија и финансије доприносе успеху пројекта и на практичан начин примењују математичка, научна и језичка знања, технолошке или специјалистичке вештине. Након што, на крају програма, затворе своју мини-компанију, ученици могу да учествују на такмичењима и сајмовима, домаћим и међународним, и покажу оно што су научили и постигли.

 

НАЦИОНАЛНА ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА О КАРИЈЕРНОМ ВОЂЕЊУ И САВЕТОВАЊУ

Стандарди за подршку младима

Београдска отворена школа организовала je конференцију у намери да се унапреди квалитет услуга за каријерно вођење и саветовање у средњим школама, како би сви млади добили једнаку и квалитетну подршку у транзицији из образовања у свет рада

И ове године, седми пут, Београдска отворена школа организовала je стручни скуп „Национална годишња конференција о каријерном вођењу и саветовању”, који је акредитовао Завод за унапређивање образовања и васпитања. Конференцији је присуствовало више од 130 наставника и стручних сарадника из читаве Србије.

Организована је у намери да се унапреди квалитет услуга за каријерно вођење и саветовање у средњим школама, како би сви млади добили једнаку и квалитетну подршку у транзицији из образовања у свет рада. Конференцију су подржали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Центар за образовне политике, Euroguidance центар, Привредна комора Србије и Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

На отварању конференције присутнима су се обратили Весна Ђукић, генерални директор Београдске отворене школе, Габријела Грујић, помоћник министра просвете за стратешко планирање и Никола Микашиновић, координатор програма фондације Solidar Suisse.

Весна Ђукић је нагласила да ће Београдска отворена школа и у наредном периоду наставити да се залаже за континуирани развој каријерног вођења и саветовања и успостављање сарадње између свих релевантних актера.

– Наш заједнички пројекат ове године носио је назив „Квалитетне услуге за бољу запошљивост младих”. Циљ је био да се настави континуирана координација и развој политика целоживотног каријерног вођења и развој квалитетних услуга каријерног вођења у средњим школама. Током ове године Беогрдаска отворена школа се трудила да, у складу са вишегодишњим искуством везано за каријерно вођење и саветовање, учествује и подржи радну групу која се бавила израдом стандарда каријерног вођења и саветовања. Други циљ пројекта био је усмерен на развој квалитетних услуга каријерног вођења и саветовања у средњим школама, односно на промоцију постојећих и подстицање креирања нових примера услуга каријерног вођења и саветовања усмерених на ученике. Тај задатак смо остварили кроз неколико активности. У мају смо организовали трећи Сајам школских тимова за каријерно вођење, на коме је учествовалао шеснаест излагача из читаве Србије – подсетила је Весна Ђукић.

Важност теме каријерног вођења и саветовања истакла је и др Габријела Грујић и навела да је она имплементирана у све образовне законе, укључујући и недавно усвојени Закон о дуалном образовању.

– Каријерно вођење и саветовање значајна је област са аспекта и појединица и друштва, јер представља снажну спону између света образовања и света рада. Према савременом концепту у европској политици, каријера се посматра као континуирани лични професионални развој, који подразумева усклађивање приватних и професионалних услуга. Целоживотно учење дефинисано је као низ активности, које појединца у било ком узрасту оспособљавају да препозна своје активности и способности и да самостално доноси одлуке, које се тичу његовог образовања – нагласила је Грујић.

Посебно је истакнута важност Предлога стандарда услуга каријерног вођења и саветовања, који је водећи документ у тој области.

Никола Микашиновић, координатор програма фондације Solidar Suisse, указао је да је од 2013. године, од када БОШ и фондација Solidar Suisse сарађују, много урађено на пољу развоја система каријерног вођења и саветовања и да усвајање стандарда представља основе за даљи развој у тој области.

– Нажалост, у Србији је и даље висока незапосленост младих. Увођење дуалног образовања заиста је добар потез. У разговору са привредницима сазнао сам да млади немају довољно искуства и знања. Такође, веома је важно мотивисати и наставнике, како би на што бољи и квалитетнији начин помогли ученицима – казао је Никола Микашиновић и посебно нагласио да је важно радити на перцепцији занатских занимања, а у оквиру тога и на улози родитеља у процесу каријерног вођења и саветовања.

Мирјана Ковачевић, из Привреде коморе Србије, истакла је да је привредницима у интересу да ученици буду адекватно припремљени за боравак у компанији, чему каријерно информисање значајно може да допринесе.

Координатор Радне групе за израду стандарда Татијана Глишић Милутиновић током конференције детаљно је представила стандарде, након чега су се присутни усагласили да их је неопходно усвојити, како би заживели у образовним политикама и пракси, а за добробит и ученика и привреде.

Током пленарног дела скупа „Каријерно вођење и саветовање као механизам за превенцију осипања” стручњаци који се баве том облашћу Оља Јовановић, из Института за психологију, Витомир Јовановић, из Центра за образовне политике и Марко Банковић из Euroguidance центра разматрали су потенцијал каријерног вођења за превенцију осипања ученика. Кроз дискусију наставници су се осврнули на изазове са којима се суочавају у свакодневном раду и истакли да је у том процесу неопходна даља подршка школама. У оквиру панела „Подршка каријерном развоју ученика у програмима учења кроз рад” разматрани су најбољи механизми за такву подршку.

Треба нагласити да је стручна конференција организована у оквиру пројекта „Квалитетне услуге за бољу запошљивост младих – КВИС на БИС”, који има за циљ подршку унапређењу запошљивости младих и целоживотног учења кроз унапређење одрживости и квалитета система каријерног вођења и саветовања.

Александра Радовановић

 

АНТРФИЛЕИ:

ИСКУСТВА НАГРАЂЕНИХ

Конференција је била прилика и да се размене искуства добре праксе у средњим школама. Присутнима су се обратили представници средњих школа, које су победиле на Сајму школских тимова за каријерно вођење и саветовање 2017: Политехничке школе из Крагујевца, Гимназије „Бранко Радичевић” из Старе Пазове и Хемијско-технолошке школе из Суботице. Они су истакли најзначајније активности каријерног вођења и саветовања, које спроводе, и са учесницима поделили искуства са студијских посета Словенији и Аустрији, које су имале прилику да посете као награду за освојена прва три места на Сајму.

 

ИЗЛОЖБА УСПЕШНИХ

Конференција је затворена изложбом „Радионице за развој каријере ученика средњих школа у Србији”, које су развијали и наставници и стручни сарадници из 12 средњих школа. Током изложбе учесници су разговарали са представницима школа о њиховим искуствима у креирању и реализацији услуга за ученике, са посебним акцентом на каријерно вођење и саветовање ученика у ризику од осипања, а њихова искуства су детаљније представљена и у брошури „Како развијати вештине управљања каријером ученика у средњој школи – предлози радионица”.

 

ВЕСНА НЕДЕЉКОВИЋ, ПОМОЋНИК МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ О НАЦРТУ ЗАКОНА О УЏБЕНИЦИМА

Дигитализација школства у Србији

Једна од највећих новина у Нацрту је увођење дигиталног уџбеника.То је светски тренд на коме се инсистира и у Србији

Једна од највећих новина у Нацрту закона о уџбеницима је укидање процената који су са тржишта избацили мале издаваче. Више неће бити услова по коме уџбеник може да уђе у Каталог уџбеника само ако из њега учи пет одсто ђака једне генерације. Шта год се хтело, постигло се само да (опет) имамо једног издавача са 57 посто тржишта и државног издавача, који није присутан на тржишту, јер није прошао цензус. Било је наставника који су због тога имали велике примедбе, јер сматрају да је врло дискутабилна тврдња да пет процената на тржишту потврђује квалитет – каже за Просветни преглед Весна Недељковић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање.

Одговарајући на питање шта је ново и суштински другачије у односу на Закон о уџбеницима, усвојен у јулу 2015, она додаје да се сада поново враћа могућност да школе набављају уџбенике преко ђачких задруга, које претходно треба да се формирају у оквиру школа.

Ученичке задруге су препознате у новом системском закону, министар Младен Шарчевић је оформио тим који се бави стручним упутством о оснивању ђачких задруга у школама. Преко њих могу, између осталог, да се набављају уџбеници, школски часописи, додатна наставна средства, све оно што школе свакако набављају... Постојећи Закон забрањује било какву дистрибуцију преко школа. Међутим, примарна улога ђачких задруга је заправо развој предузетништва и предузетне мисли.

Одустало се и од одређивања максималне цене и прописивања обима уџбеника. То би било као да прописујете колико највише могу да коштају ђачке патике или ђачка торба, на пример, коментарише Недељковић, уз опаску да је немогуће да се предвиди колико нешто највише може да кошта.

– У изради овог закона руководимо се потпуно другом логиком. Не желимо да одређујемо највишу цену уџбеника, већ да уџбенички комплет појефтини. Механизми за то су дигитални уџбеник, који је неоспорно јефтинији, нови план уџбеника (који није гломазан и не укључује велики број радних свезака или других материјала), као и легализација набавке преко ђачких задруга, јер сваки издавач даје рабат од петнаест до тридесет одсто – предочава помоћник министра просвете.

Може се, ипак, рећи да је једна од највећих новина увођење дигиталног уџбеника?То је светски тренд на коме се инсистира и у Србији.

– Тако је, сада је прецизирано да уџбеник може да буде у било ком медију, па и електронском. Већ радимо стандарде за дигитални уџбеник, које до сада нисмо имали. Електронски додаци издавача су најчешће, нажалост, били штампани уџбеници – само у ПДФ формату. И то се по школама губило, деца су то бацала и врло често се дешавало да никада нису ни отварани. Не значи да није било интерактивних електронских додатака, али у много мањој мери, него што је то био само ПДФ формат.

Стандарде дигиталних уџбеника ради Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања са стручњацима из Министарства и очекује се да се тај посао ускоро заврши. Стандарди и План уџбеника, уз Нацрт закона о уџбеницима, односно закон, неодвојиво су тројство, јер нема смисла да постоје један без другог, односно трећег дела целине. Завод за унапређивање образовања и васпитања треба да уради нови план уџбеника, који ће јасно прецизирати шта чини уџбенички комплет.

Дигитални уџбеник је толико интерактиван да ђаку не треба радна свеска, јер се на том уџбенику и ради, додаје Весна Недељковић.

То не значи укидање класичних уџбеника?

Наравно, то је немогућа мисија, уџбеници ће се комбиновати. У развијеним земљама то је процес који траје неколико година и ми ћемо кренути са пилот- пројектом. Влада је определила новац за дигитализацију уџбеника. У пројекту Министарства просвете и Министарства телекомуникација учествоваће одређен број школа, а ми ћемо вредновати ефекте.

Пројекат ће се одвијати у најмање три фазе, прво Министарство телекомуникација мора да одради свој посао, оптику. Онда треба да детектујемо школе које су спремне за тај посао и упутимо јавни позив, обезбедимо дигиталне садржаје, одаберемо школе и одаберемо и обучимо наставнике.

Шта се Нацртом мења у процесу предавања и оцењивања рукописа и одобравања уџбеника?

– Са колегама из Завода за вредновање, члановима радне групе, уочили смо проблеме који су се најчешће појављивали, и јасно смо одредили обавезе издавача и Завода, дефинисали појам прилагођених и нискотиражних уџбеника и обезбедили да држава заиста први пут, у складу са међународним обавезама, обезбеди превод макар једне књиге једног издавача. Кажем макар и наравно да је одлично ако буде више, али једна мора бити доступна на језику националних мањина. Не сме се више десити да не постоје уџбеници на Брајевом писму, на пример... Важан је и Каталог уџбеника и Каталог приручника, листа додатних наставних средстава. То је сада Нацртом све прецизирано.

Сада је процедура одобравања уџбеника поједностављена.

– Издавач, као и раније, подноси захтев за одобравање уџбеника, а стручну оцену квалитета рукописа уџбеника даје комисија, коју формирају запослени у ЗВКОВ-у, односно Покрајински завод. Уколико у њима нису запослена лица са одговарајућим образовањем, могу да ангажују друга стручна лица. Кад заврше посао, стручну оцену достављају Министарству, односно Покрајинском секретаријату у року од 60 дана од дана пријема рукописа. Уколико рукопис садржи недостатке, једном (то је сада прецизирано) могу да врате рукопис издавачу на дораду, уз образложење свих уочених недостатака ради њиховог отклањања. Не сме више бити враћања рукописа без објашњења, што се, према причи издавача у радној групи, раније дешавало.

Издавач сада има могућност да отклони уочене недостатке и тако исправљен рукопис, у три примерка у електронској и штампаној форми, врати Заводу у року од 10 радних дана. Уколико то не уради у том року, сматраће се да је одустао од захтева. Све стручне оцене објављују се на званичној интернет страници Завода, а остало је као у постојећем Закону...

Проблем актуелног Закона је што је био веома компликован, а ми смо настојали да буде максимално поједностављен, са врло јасним и прецизним роковима.

Да ли су Нацртом предвиђене новине и за националне мањине?

– Генерално, нискотиражне уџбенике мислили смо да променимо и предложили смо, уколико то остане у Нацрту, да се у оквиру јавног издавача, Завода за уџбенике, формира центар за издавање нискотиражних уџбеника. То је новина. Углавном све земље, чије смо законе гледали, имају институт или центар за нискотиражне уџбенике. До сада су издавачи обавезно уплаћивали таксу. Сада смо предвидели да се тај новац слива у центар и њиме ће се прилагођавати уџбеници или штампати нискотиражни уџбеници. Завод ће, као јавни издавач и свака издавачка кућа, наставити тржишно да објављује уџбенике.

Кад су у питању националне мањине, центар ће бити у обавези да преведе издавача чије је издање најзаступљеније код корисника националне мањине. На тај начин ће се ђацима гарантовати да имају (бар) један уџбеник на свом матерњем језику. То, наравно не искључује право сваког другог издавача да преведе свој уџбеник, ако то жели.

Како се сада формира Каталог уџбеника?

– Каталог уџбеника остаје и формира се на основу одобрених уџбеника и ту се ништа не мења, само се прецизирају рокови и у којим случајевима се уџбеници бришу из Каталога. Одлуку о промени уџбеника може донети наставничко веће, уз образложени предлог стручних већа за област предмета и она се, потом, доставља на сагласност и мишљење Министарству.

Закон каже да се уџбеник бира на четири године и од тог принципа Министарство неће одустати. На тај начин се омогућава и наслеђивање уџбеника.

Поменули сте разлоге због чега се пише нови закон о уџбеницима, да је претходни био компликован и неразумљив ...

– Верујем да су људи који су радили још актуелни Закон имали најбољу намеру, у то ни најмање не сумњам, али сувишним прецизирањем заправо су довели до супротности онога што су желели да постигну. Сада, ако питате било кога од њих да ли су желели да имају издавача који има више од 57 процената на тржишту – сигурно да нису. А ако их питате да ли су желели да се у Заводу касни са прегледањем, јер не може да се формира додатна листа оцењивача, сигурно је да ни то нису хтели – тако да не сумњам да су имали најбољу намеру, али, просто су се нека решења у пракси показала као лоша.

И у постојећем Закону биле су забрањене донације и постојале су казнене одредбе. Да ли се и ту нешто изменило?

– Прецизније је одређено у којим случајевима се издавачи, школе и директори санкционишу – ако, издавач, на пример, контактира и врши утицај на чланове стручних комисија и лица која дају експертско мишљење, учини донацију, поклон или репрезентацију, не достави Министарству меницу, ако продају скупље уџбенике који се штампају на језику националних мањина или са прилагођеним садржајем од уџбеника на српском језику... Казниће се и школа, ако користи уџбеник који није увршћен у Каталог...

Издавачу је забрањено да учини, а предшколској установи и школи да прими поклон или репрезентацију у било ком износу и облику. Донацијом, поклоном или репрезентацијом не сматра се представљање уџбеника и бесплатни примерци, које издавачи дају школи ради реализације избора уџбеника...

Јавна расправа траје до 26. децембра, а почела је 6. У Београду ће се о Нацрту разговарати 15. децембра. Да ли сте већ добили неке примедбе?

– За сада их нема. Примили смо само један допис, коме ћемо се озбиљно посветити. Свесно смо хтели да све буде потпуно јавно, не зато што нас Закон на то обавезује, већ како бисмо све оно што је добронамерно, а нисмо сагледали и уврстили, уградили у Нацрт. Желим да истакнем да је радна група, која је припремала Нацрт закона, имала више од 30 чланова и у њој су били сви потенцијални корисници, па и издавачи.

Када очекујете да се Предлог нађе у парламенту?

­– Рокове имамо, министар увек инсистира на роковима. До краја децембра примамо све сугестије и предлоге и поново сазивамо ужу радну групу и у текст ћемо уврстити све што сматрамо да је целисходно и важно. Предлог ће ући у скупштинску процедуру највероватније на пролеће.

Олга Николић

 

АНТРФИЛЕИ

ТРАНСПАРЕНТНОСТ

Министарсво је овог пута хтело транспарентност од почетка до краја. Овај закон ради на јачању личне одговорности, професионалне и сваког запосленог, али и установе. Нуди могућност да полако, али сигурно, дигитализујемо српске школе, наставне садржаје учинимо доступнијим а самим тим и образовање праведније и доступније за све. То нам је била идеја водиља, јер смо сматрали да свако дете треба, без обзира на то да ли живи на југу или северу Србије или у Београду, да има исту доступност ка свим изворима знања. Трудићемо се да дигитализовани стандардни уџбеници буду занимљиви, креативни, интерактивни и самим тим ће се смањити потреба за другим наставним средствима и све ће нужно, на тржишту, појефитнити, без декларативног одређивања цена. Заправо, кад год се покушавало са тим, претило се тужбама, због ограничавања тржишта. Лакше је и лепше без репресивних мера, инсистирајући на личној одговорности, али да држава учини све да за то створи оптималне услове, мисли Недељковић.

 

ПРЕЛАЗНИ ПЕРИОД

У прелазним и завршним одредбама прецизирали смо шта се дешава у прелазном периоду, јер имамо нове наставне планове и програме, а уџбеници које су школе одабрале за коришћење у настави школске 2016/17. године до школске 2018/19. користиће се у тим школама до промене програма наставе. Нећемо укидати постојеће изабране уџбенике, док се тај циклус не заврши, осим за први и пети основне и први разред гимназије, због нових наставних планова и програма. За друге разреде остају, док се не промене планови и програми.

 

ИЗДАВАЧИ

Издавачи на тржишту треба да се боре за квалитет и за што приступачнију цену. И да то буде уједначено. И да колеге које бирају комплете уџбенике, а већина мојих колега су одговорни, и те како воде рачуна да то буду заиста добри и сажети комплети, имајући у виду и цену и све оно што чека родитеље сваког првог септембра, напомиње Недељковић, уз опаску да ће ревидирањем плана уџбеника и појавом електронских уџбеника издавачи бити принуђени да добро размисле о уџбеничком комплету и цени.

 

ИВАНКА БУГАРИН, ВАСПИТАЧ У БЕОГРАДСКОЈ ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ „САВСКИ ВЕНАЦ”

Басне и мали чаробњаци

Препоручила бих да се деци омогући више слободне, неорганизоване игре напољу, на ваздуху. Деца превише времена проводе у затвореном простору и са разним врстама одраслих аниматора, па се без њих досађују, јер нису оспособљена да сама осмисле довољно интересантну игру са вршњацима

Kроз игру се дете развија и моторички и ментално, указују стручњаци. Игра је оно што дете покреће и мотивише. Најбоље су игре које дете може довести у везу са сопственим искуством, које проширују и надограђују постојећа знања детета и омогућавају му да усаврши неке од вештина.

Подстичући природну радозналост детета и његову потребу да склопи или растави све што му дође под руку, да схвати који се део где уклапа, да у комуникацији са другом децом научи да прими или да савет, дидактичке играчке позитивно делују на све аспекте менталног развоја, а успешно решен задатак ствара осећај задовољства, самопоуздања и вере у себе. Дидактичке играчке помажу јачање визуелне перцепције и логичког закључивања. Помажу детету да разуме оно што види, односно да препозна и разуме различите елементе. Игре предшколаца и дидактичка средства, која су од изузетног значаја за њихов развој и помоћ васпитачима у раду са њима, били су повод за разговор са Иванком Бугарин, васпитачем која је за свој рад и креативност добила бројне награде и признања.

Дидактички комплет ,,Дете у басни”, чији сте Ви аутор, поред награде Удружења васпитача добили сте бројне похвале и друге стручне јавности. Завод за уџбенике је препознао његову вредност и објавио га, а уз одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Промоција је била недавно на Сајму књига и учила. Који је циљ тог дидактичког материјала?

                   ,,Дете у басни” је дидактички комплет настао са циљем да се басне – као недовољно искоришћен облик књижевног стваралаштва у предшколском и млађем школском узрасту – приближе деци заједно са њиховим вишеструко корисним порукама и поукама, које су у том периоду развоја од изузетног значаја за препознавање животних вредности и емоционално описмењавање.

Коме је дидактички комплет намењен?

– Намењен је васпитачима, учитељима, родитељима, односно свима који се баве децом и креирањем васпитања, а и проверен је у двогодишњој професионалној пракси васпитача у вртићу. Поуке које басне носе омогућиле су деци да продубе овладавање појмовима, уђу у проблематику односа међу људима, спознају неке од правих вредности и интегришу их у сопствени систем вредности, који управо граде. Тај дидактички комплет и свим члановима породице даје могућност да уживају у задовољству заједничке игре, која има озбиљан циљ – изградњу основних вредности код најмлађих чланова. У разоткривању тих за дете веома компликованих односа и креирању процеса васпитања, кроз осмишљавање игара, садржаја и активности, активни учесници су и деца и одрасли, па је веома важно освестити одговорност и значај свакога од нас. Повезивање басни са личним искуством, учење из практичних, животних ситуација деци доноси интензивнији емоционални доживљај, који сазнања чини дубљим и трајнијим.

Након вишегодишњег искуства у васпитно-oбразовној пракси, сагледали сте вредности басне као моћног алата у васпитању деце, али и освешћивању одраслих, и добили мотивациони подстицај да осмислите прегршт оригиналних басни и басноликих прича. У раду сте користили лутке на штапу. Како их малишани прихватају и зашто сте се баш определили да уз лутке деци приближите и басне?

                   Деца имају урођену мотивацију да уче кроз игру, истражују, повезују и сазнају. Лутка је једна од најомиљенијих дечјих играчака. Проигравање драматизованих басни, стављање детета у активан положај, насупрот уобичајеном пасивном, простом репродуковању, деци омогућава да се посредством лутке уживе у ликове и боље их разумеју. Искуствено проживљавајући басне, кроз драмску игру, деца су много лакше изводила закључке, откривала узрочно-последичне повезаности у понашању ликова, схватала суштину, смисао басни и извлачила поуке. Драмска игра на неуобичајен начин истовремено дете и анимира и активира, она захтева планирање радње и понашања у складу са међусобним односом ликова и контекстом у ком се радња одвија, при чему се спонтано активира и унутрашња и спољашња мотивација. У таквој игри деца ангажују социјалне, интелектуалне, сензорне, физичке и све остале способности. Користећи се у игри луткама на штапу, гестом и мимиком, способности вербалне и невербалне комуникације подигнуте су на виши ниво. Деца су била у стању да се слободно изразе и изјасне, пажљивије слушају једни друге и активни су учесници креативног процеса надограђивања сопственог знања.

До каквог сте закључка дошли, зашто малишани воле баш басне? Шта их највише привлачи? Чему им оне највише користе?

– Деца воле приче о животињама, а басне су, како они кажу, ,,паметне приче” о животињама, које је добро искористити за усвајање поука и развој правих вредности. Уз басне деца учe да процењују ризике, шта треба, а шта не треба чинити, шта је поштење и правда, да не буду лаковерни, зашто је потребно да ускладе своје потребе и жеље са жељама и потребама других људи, вежбају посматрање ствари и расуђивање из перспективе других и стварају основне предуслове за успостављање искрених односа са међусобним поштовањем и разумевањем.

Захваљујући Вашем великом искуству у раду, али и огромном ентузијазму, настала је и збирка научних трикова (експеримената), мађионичарских трикова и оптичких варки „Ја сам чаробњак”. Са којом идејом је настала та збирка?

                   Приручник ,,Ja сам чаробњак” 2016. године на конкурсу Удружења васпитача Београда за најбоље дидактичко средство освојио је прву награду у категорији збирки текстова. Намењен је васпитачима, учитељима и родитељима за рад са децом предшколског и млађег школског узраста, а циљ му је да деца у игри, коју приручник претпоставља, експериментишу, постављају и решавају проблеме у складу са сазнајним конфликтом, који их води. Приручник може имати најразличитију примену у раду са свим узрастима предшколске и млађе школске деце: за игру у истраживачком центру, за увод у час (активности), мотивациону припрему, овладавање вештинама, припрему приредби, анимацију на слављима, инспиративан је, подстиче машту и радозналост, захтева децентрирање деце у улогу посматрача (који не сме да открије како се трик изводи) и промишљање о узрочно-последичној повезаности поступака и појава. Иницира стварање претпоставки, њихово искуствено проверавање, без априори поверења у оно што око види, што децу постепено ослобађа брзоплетости наивног закључивања, развија радозналост, логичко-математичко мишљење, подстиче на опрез и даље сопствено истраживање.

Колико радо деца учествују у таквим активностима?

                   Садржаји су одушевљавали децу због могућности самосталног извођења трикова и дивљења посматрача, које успешно извођење донесе, па су са поносом своје вештине приказали на неколико приредби. Стекли су популарност у вртићу, али и читавом крају. Чак су нас посетили и корисници оближњег геронтолошког клуба и изразили дивљење умешности малих ,,чаробњака”.

Сматрам да коришћење приручника у обради различитих тема са децом предшколског и млађег школског узраста може допринети професионалном оснаживању васпитача и учитеља, забавити све чланове породице, а деци поред забаве донети и развој доживљајно-сазнајне мотивације.

Какав је значај такве игре за правилан развој најмлађих?

                   Значај игре за развој детета је вишеструк. Оно кроз игру открива свет око себе, начине деловања и сопствене могућности. Игра је релаксирајућа, растерећујућа активност, јер дозвољава грешке и избор начина долажења до циља, путем покушаја и погрешака, а свакако доприноси развоју психо-физичких функција, способности и знања.

Дечја радозналост и потреба за истраживањем били су полазиште за избор садржаја, који ће кроз игру, на забаван начин, заинтересовати децу за свет науке, научне феномене, приближити им разумевање појава и процеса у природи, који су сами по себи задивљујући и чаробни, чак и одраслим особама. Који само интензивирају природну потребу деце да истражују, уочавају, повезују, промишљају и откривају.

У теорији зоне наредног развоја Лав Виготски тврди да учење треба да иде корак испред развоја. Да ли сте, пишући приручник, и то имали на уму?

                   Да, трик-експерименти из приручника представљају изазов за дете, јер подстичу трагање за излазом из проблем-ситуација и захтевају умни и мотивациони напор. Дете тражи одговоре, којих нема у његовом постојећем знању, ставља се у ситуације где мора да истражује и промишља, како би задовољило природну радозналост. На тај начин деци је дата могућност да се добро забаве и буду активни учесници у процесу учења, односно да учествујући у осмишљеној бајковитој игри мотивисано уче из сопственог искуства, која ће се временом усложњавати, систематизовати и прерастати у сређена знања. Приручник ће, надам се, бити доступан широј јавности. Почаствована сам што је издавачка кућа ,,Креативни центар” показала интересовање за његово објављивање.

Како је заживела Ваша „Коцкица Паметница”, за коју сте такође добили награду за најбоље дидактичко средство у категорији играчака? Да ли се малишани радо играју са њом?

                   Мина Ранок, петнаестогодишња девојчица која је прелепо урадила илустрације, и ја веома смо се трудиле да се ,,Коцкица Паметница” допадне деци и успеле смо у томе. Нажалост ,,Коцкица” још неко време неће бити доступна деци. Завод за уџбенике из техничких разлога разматра њену производњу тек за 2019. годину.

Шта Ви, као врстан васпитач, предлажете родитељима – какве су играчке и игре добре за њихову децу, посебно уочи празника, када се оне и највише купују?

                   Најбоље су оне играчке које код деце подстичу маштовитост и креативност. Родитељима и другим одраслима могу препоручити да смање количину јефтиних играчака, а определе се за неколико нешто скупљих, али квалитетнијих, које ће деци дуже заокупљати пажњу. Притом сигурно не мислим на мобилне телефоне, које пречесто виђам у дечјим рукама, чак и у аутобусу. Мобилни телефон није играчка!

Што се игара тиче, препоручила бих да се деци омогући више слободне, неорганизоване игре напољу, на ваздуху. Деца превише времена проводе у затвореном простору и са разним врстама одраслих аниматора, па се без њих досађују, јер нису оспособљена да сама осмисле довољно интересантну игру са вршњацима. Децу треба пустити да се понекад досађују за њихово добро. То ће их само натерати да активирају ,,ганглијице”.

Споменка Радовановић

 

АНТРФИЛЕ:

ИГРОМ ДО САМОПОУЗДАЊА

Како каже Џорџ Бернард Шо: ,,Наука никада није решила неки проблем, а да није створила десет нових”. Деца су непрестано наилазила на потешкоће, које захтевају преуређење постојећих информација и представа у сазнајну активност, али занесена игром нису примећивала да кроз игру у ствари уче. Увежбавање ,,тачака” и њихово извођење доприносило је развоју ситне моторике, драмских и говорних способности и јачало самопоуздање код деце.

 

ШТА ЈЕ ВАЖНО ЗА ОБРАЗОВАЊЕ У XXI ВЕКУ

Спремност за живот и рад у свету нових знања

Увођењем компетенција у законску регулативу Република Србија је показала оријентацију ка развијању вештина неопходних за 21. век, односно спремност да ученике и младе припреми за живот и рад у свету нових знања, вештина и занимања, односно да ученике оспособи да у реалној ситуацији употребе оно што је учењем развијено

Пре више од две деценије у Извештају Унескове међународне комисије за образовање за 21. век1 наведено је да образовање 21. века треба да почива на четири стуба, a то су: учити да знам, учити да урадим/чиним, учити да живим заједно с другима и учити да будем.

Учити да знам је основа за доживотно учење и подразумева широко опште образовање с могућношћу специјализације у одређеним областима/наставним предметима. Односи се на разумевање окружења у коме живимо и доприноси развоју критичког мишљења и самосталности у доношењу одлука. Учити да урадим/чиним доприноси раду у тиму и сналажењу у непредвидивим животним ситуацијама. Учити да живим заједно с другима се односи на учествовање и сарадњу с другима у реализацији различитих активности, уз уважавање и поштовање културне разноликости. Учити да будем подразумева целовити развој особе, развој духа и тела, одговорности, осећаја за лепоту, вредности.

У првој деценији 21. века појавио се документ под називом Оквир за учење у 21. веку2, настао захваљујући доприносу наставникa, креаторa образовних политика, доносилаца одлука у владиним установама и послодаваца. Посебан нагласак у овом документу је на знањима и вештинама које је потребно развијати код ученика како би били успешни у личном и професионалном животу, како би се лако прилагођавали новим условима рада и како би знањем и вештинама доприносили развоју друштва и економије.

Али, каква знања? Знања која су заснована на достигнућима науке, технике и технологије, знања која су примењива у различитим ситуацијама свакодневног живота. У процесу стицања и развијања знања посебно је важно развити вештине учења. Учење је процес који траје од рођења до краја живота (доживотно учење lifelong learning), процес који се дешава на сваком месту и у свако време и који омогућава боље разумевање света и његових законитости, процес који доприноси личном и професионалном развоју.

Вештине учења подразумевају: критичко мишљење (способност анализирања; аргументоване дискусије, дискусије засноване на доказима и извођење закључака; класификовања; поређења; дефинисања и описивања; решавања проблема; праћења ефеката); креативно мишљење (способност стварања нових идеја, појмова, постављање питања и брзо проналажење одговора, решавање проблема на други начин и др.); комуникацију (усмена, писана, вербална, невербална, читање и разумевање прочитаног, пажљиво слушање, комуникација путем употребе савремених технологија и др.) и сарадњу (подразумева и сараднички рад ради постизања заједничког циља).

Писменост је такође вештина неопходна за 21. век, а која доприноси, помаже ученицима да стичу и граде знања путем читања, писања, рачунања и употребе различитих медија и технологије. Подразумева: информациону писменост (способност долажења до информација из различитих извора/медија, селекција информација путем аналитичког и критичког приступа, комуникација путем употребе, размене и креирања информација). Због великог броја информација којима је данашњи свет изложен ова врста писмености се сматра основом, базом за развој друштва које учи, тј. друштва заснованог на знању; медијску писменост, односно разумевање начина на које се информације производе и дистрибуирају, способност ученика да критички анализирају и процењују поруке с којима долазе у контакт сваки дан путем различитих медија; технолошку писменост – комуникацију путем употребе инструмената које нуде савремене технологије (веб странице, интернет, е-поруке, блогови...). Поред ових, за 21. век су значајне и финансијска, грађанска и здравствена писменост.

Животне вештине омогућавају, односно доприносе бољем квалитету живота и развоју каријере. Свака вештина која је корисна за живот појединца у одређеним животним околностима, културној и географској области, старосној доби, сматра се животном вештином. Ове вештине подразумевају и: персоналне, личне вештине које помажу у грађењу и одржавању здравог тела и духа. Оне се стално развијају и омогућавају појединцу да боље разуме свет и да унапреди квалитет живота; вештине интерперсоналне комуникације омогућавају сталну интеракцију с другима, при чему је посебно важна вештина слушања саговорника; писменост (вештине читања, писања, рачунања, вештине тражења посла/запошљавања, вештине презентације, лидерске вештине и др.).

У публикацији Вештине за 21. век – учење за живот у нашем времену (21st century skills – learning for life in our time)3 аутори Берни Трилинг (Bernie Trilling) и Чарлс Фадел (Charles Fadel) потребне вештине за 21. век су класификовали у три категорије: учење и иновације (критичко мишљење и решавање проблема, комуникација и сарадња, креативност и иновативност); дигитална писменост (информациона писменост, медијска писменост, писменост информационо-комуникационих технологија)и животне и каријерне вештине (флексибилност и прилагодљивост, иницијатива и самоуправљање, друштвена и међукултурна интеракција, продуктивност и одговорност, лидерство и одговорност). У наведеној публикацији аутори наглашавају да су за развој вештина одговорне школе и наставници који имају обавезу да ученике припреме за време које одликују нова знања, вештине, повећана конкуренција у економији.

Вештине потребне за живот и рад у 21. веку, као што је наглашено, стичу се и развијају током процеса учења у школи и на сваком другом месту, путем формалног и неформалног образовања и информалног учења. У школи оне се стичу и развијају у процесу наставе и учења применом различитих приступа, метода и техника и употребом различитих алатки, односно инструмената.

Да би се вештине развијале код ученика, потребно је постепено напуштати традиционалан приступ настави који је усмерен на предметне садржаје и репродукцију чињеница и кретати се у правцу наставе усмерене на учење и ученика која омогућава развој функционалних знања неопходних за живот и рад у 21. веку.

Приступ настави усмереној на ученика подразумева како и шта ученик учи, који услови олакшавају и подстичу учење, примену наученог чиме учење постаје функционалније и ефикасније у припремању ученика за свакодневни живот на личном, друштвеном, професионалном плану.

За остваривање приступа усмерених на ученика и учење важна је и средина у којој ученици уче, тј. средина у којој се дешава учење путем разноврсних активности. Средина за учење је школа и учионице у којима се на регулисан и организован начин дешава учење. Организовано и регулисано учење може да се дешава и у ваншколском простору (музеју, архиву, библиотеци, ботаничкој башти, фарми и др.).

Учење може да се остварује путем наставе традиционалних предмета или путем интегрисаних, интердисциплинарних програма/тема или комбинацијом. Тема је смислена целина у којој су садржаји различитих научних дисциплина груписани, организовани око једног појма, појаве, процеса. Пожељно је да теме буду тако конципиране да доприносе оспособљавању ученика за: доношење одлука и разумевање њихових ефеката, активно учествовање у грађанском животу друштва; учење и рад са појединцима који припадају другим културама, религијама, у окружењу које одликује отвореност и узајамно поштовање; доношење одрживих финансијских одлука; приступе и коришћење информација ради доношења одлука у вези здравља и превентивних здравствених мера; комуникацију и изражавање мисли и идеје путем слике; ефикасно проналажење информација, њихово вредновање и коришћење; препознавање промена и брзо реаговање (прилагођавање променама); сарадњу с другим појединцима или групама ради остваривања заједничког циља; комуникацију на различите начине (вербална, невербална, усмена, писана, визуелна итд.), посебно путем коришћења савремених технологија; решавање проблема.

Неопходност усмеравања образовања на развијање вештина потребних за живот и рад у 21. веку је препозната и у Европској унији, која је 2006. године препоручила државама чланицама, а и шире, кључне компетенције за целоживотно учење4 које би сваки појединац, као члан друштва које учи, друштва заснованог на знању требало да развије – развија и поседује. Важност ових компетенција је препозната и у Републици Србији и оне су нашле своје место у Закону о основама система образовањаи васпитања.5

Појава препоруке усмерене на развој кључних компетенција за целоживотно учење покренула је процес реформи у системима образовања европских држава. Циљ реформских процеса је био да се путем образовања развијају компетенције ученика, будућих грађана, лекара, наставника, предузетника, банкара и других.

Полазећи од дефинисаних кључних компетенција за целоживотно учење, свака држава је развијала своје листе компетенција. Тако је и Република Србија 2013. добила своју листу међупредметних компетенција за крај средњег образовања6. Нови Закон о основама система образовања и васпитања7 у члану 12 дефинише опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања и средњег образовања и васпитања.

 

ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Члан 12.

Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.

Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.

Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су: 1) компетенција за учење; 2) одговорно учешће у демократском друштву; 3) естетичка компетенција; 4) комуникација; 5) одговоран однос према околини; 6) одговоран однос према здрављу; 7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву; 8) рад с подацима и информацијама; 9) решавање проблема; 10) сарадња; 11) дигитална компетенција.

Опште међупредметне компетенције за крај средњег образовања и васпитања у Републици Србији, су: 1) компетенција за целоживотно учење; 2) комуникација; 3) рад с подацима и информацијама; 4) дигитална компетенција; 5) решавање проблема; 6) сарадња; 7) одговорно учешће у демократском друштву; 8) одговоран однос према здрављу; 9) одговоран однос према околини; 10) естетичка компетенција; 11) предузимљивост и предузетничка компетенција.

Увођењем компетенција у законску регулативу Република Србија је показала своју оријентацију ка развијању вештина неопходних за 21. век, односно показала је спремност да ученике и младе припреми за живот и рад у свету нових знања, вештина и занимања, односно да ученике оспособи да у реалној ситуацији употребе оно што је учењем развијено.

Биљана Стојановић

Извори

1 Жак Делор (Delors, Jacques), Учење: Благо у нама – Извештај Унескове међународне комисије за образовање за 21. век, Унеско, 1996.

http://unesdoc.unesco.org/images/0010/001095/109590eo.pdf (25. 11. 2017)

2 http://www.p21.org/our-work/p21-framework (25.11.2017.)

3 https://www.amazon.com/21st-Century-Skills-Learning-Times/dp/1118157060 (21.11.2017.)

4 Recommendation 2006/962/EC on key competences for lifelong learning, http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=LEGISSUM%3Ac11090 (27. 11. 2017.)

5 „Службени гласник РС број 88/17, члан 11.

6 Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета („Службени гласник РС, број 117/2013)

7„Службени гласник РС, број 88/2017

 

АНТРФИЛЕИ:

ДОБА ЗНАЊА

Оквир за учење у 21. веку је настао као одговор на промене у друштву и економији које су последица нових научних открића, технолошких процеса и техничких иновација. Ново време, познато и под називом доба знања, захтева нова знања, вештине, нове начине учења, ново образовање; образовање које се прилагођава потребама новог времена, које припрема ученике за живот и рад у свету брзих и честих промена, за живот у „друштву заснованом на знању, друштву које учи; образовање које доприноси стицању и развоју знања као основе за успешан лични и професионални живот, знања које је основа за развој вештина.

 

ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ НАСТАВЕ

Приступ заснован на учењу подразумева планирање и организовање наставе у односу на то како ученици напредују у учењу, осмишљавање и организовање активности које мотивишу ученике да у њима учествују. У тим активностима, кроз заједнички рад и сарадњу, дешава се учење, учење у сарадњи, а не изолацији. Сарадничко или кооперативно учење, на основу резултата истраживања, показало се као ефикасан начин за све облике учења, од памћења чињеница до промишљања, размишљања и решавања проблема. Истраживања су такође показала да овај начин учења повећава самопоуздање ученика, позитиван став према друговима и школи уопште.

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096