Нема производа у корпи
понедељак, 16 октобар 2017

ЗЛАТНИ СТАНДАРД У СТРУКОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ОБУЦИ

ПРЕДЛОГ ЕВРОПСКОГ ОКВИРА ЗА КВАЛИТЕТНО И ЕФИКАСНО ШЕГРТОВАЊЕ

Златни стандард у струковном образовању и обуци

Европска комисија усвојила је прошле седмице предлог Европског оквира за квалитетно и ефикасно шегртовање – практичну обуку у струковним занимањима. Иницијатива је део пакета акција, под називом Агенда за нове вештине за Европу, усвојеног јуна прошле године, а такође је у вези са Европским стубом социјалних права, који предвиђа право на квалитетно и инклузивно образовање, обуку и доживотно учење. Узимајући у обзир разноврсност система струковног образовања и обуке широм Европске уније (ЕУ), и поштујући надлежности држава чланица у тој области, Комисија је идентификовала 14 кључних критеријума, које државе чланице и све заинтересоване стране треба да користе за развијање квалитетних и делотворних практичних обука у струковним занимањима. Та иницијатива, пре свега, треба да помогне да се повећају могућности и шансе за запошљавање и лични развоја ученика, као и да допринесе развоју квалификоване радне снаге, која одговара потребама тржишта рада.

         „Желимо да осигурамо да млади људи науче вештине које су им потребне за рад. Шегртовање је златни стандард у струковном образовању и обуци. Два од свака три шегрта запошљавају се одмах након те праксе. Оквиром који смо данас усвојили, дефинишемо шта је то што шегртовање чини тако добром праксом. Кад буде усвојен, Оквир ће осигурати да и ученици и послодавци имају велике користи од квалитетног шегртовања”, казала је, обелодањујући овај потез Европске комисије, европски комесар за запошљавање, социјална питања, радне вештине и мобилност рада Маријан Тисен.

Шегртовање је комбинација учења у школи и обуке на радном месту, која олакшава прелазак младих људи из образовања и обуке у сферу рада, и обезбеђује познавање радних вештина, које послодавци траже. У Европи данас има око 3,7 милиона ученика који су у програму шегртовања. Неке државе чланице ЕУ имају веома дугу традицију врло ефикасног шегртовања, док су друге у процесу успостављања или јачања сопствених система шегртовања. Према многим показатељима, од 60 до 70 одсто шегрта прелази на стално радно место, односно запошљава се непосредно након шегртовања, у неким случајевима чак и 90 одсто.

За процену квалитета и делотворности струковног „стажирања”, Оквиром је предложено седам критеријума, који се односе на услове за учење и рад: писани уговор о раду (шегртовање треба да се заснива на писаном уговору између послодавца, приправника и установе за струковно образовање); исход учења (свеобухватне исходе учења треба да дефинишу послодавци и институције за струковну обуку тако да обезбеђују и потребне радне вештине, али и лични развој појединца); педагошка подршка (ментори у компанији треба да буду додељени и блиско треба да сарађују са пружаоцима струковног образовања и са наставницима, наставници треба да имају подршку у ажурирању својих вештина); радно место (најмање половина времена трајања шегртовања треба да буде на радном месту и треба да постоје могућности да се део тог рада обави у иностранству); плата или компензација (ученици треба да примају плату или компензацију, узимајући у обзир договор о подели трошкова између послодавца, шегрта и државних органа); социјална заштита (ученици треба да имају право на социјалну заштиту, укључујући и неопходно осигурање); радни, здравствени и безбедносни услови (радно место треба да буде у складу са одговарајућим правилима и прописима о условима рада, посебно са законским прописима о здрављу и безбедности).

         Поред тога, предложено је и седам критеријума који се односе на саме услове реализације Оквирних услова, а то су: регулаторни оквир (треба успоставити јасан и конзистентан регулаторни оквир, заснован на партнерству и транспарентном дијалогу између свих релевантних актера); укључивање социјалних партнера (социјални партнери треба да буду укључени у дизајнирање, управљање и имплементацију шеме за шегртовање); подршка компанијама (треба пружити финансијску и/или нефинансијску подршку, нарочито малим, средњим и микро предузећима); флексибилност и мобилност (треба да постоје флексибилни услови за улазак у шегртовање, као и могућности за даље образовање и обуку, шегртовање треба да доведе до национално признате квалификације, међудржавна мобилност треба да буде саставни део шегртовања); каријерно вођење и подизање свести (каријерно саветовање, менторство и подршка ученицима треба да осигурају успешне исходе учења и да смање напуштање обуке); транспарентност (треба осигурати транспарентност и доступност понуда за шегртовање, унутар и између држава); осигурање квалитета и праћење постдипломаца (треба осигурати квалитет шегртовања, као и праћење запошљавања и каријерног напредовања ученика).

Имплементацију тих критеријума Европска комисија подржава кроз одговарајуће ЕУ финансирање. Само из Европског социјалног фонда за струковно образовање и обуку биће издвојено до 27 милијарди евра, а програм ће бити подржан и различитим другим инструментима. Поред тога, више од 750.000 радних места за младе људе досад је мобилисала „Европска алијанса за шегртовање”, јединствена онлајн платформа која омогућава контакт влада држава са различитим заинтересованим странама. Најмање 390.000 понуда шегртовања већ је објављено и у оквиру програма „Гаранција за младе”. Програм студентске мобилности „Еразмус +” такође подржава и мобилност за шегрте, укључујући и нову ЕразмусПро иницијативу, која има за циљ да у периоду од 2018–2020. године подржи мобилност 50.000 ученика струковних школа, који би имали праксу у компанијама у иностранству.

Пре но што буде изнесен на усвајање у Европском савету, предлог Европског оквира за квалитетно и ефикасно шегртовање биће разматран у државама чланицама. Европска комисија, иначе, већ припрема нови сет мера подршке ,како би појединачним државама и заинтересованим странама помогла да тај Оквир имплементирају кроз размену знања, умрежавање и посредством активности заједничког вршњачког учења.

                                                                  Г. Томљеновић

Антрфиле

Варијације у квалитету шегртовања

Европски оквир за квалитетно и ефикасно шегртовање биће од користи свим државама чланицама ЕУ, а посебно онима са мање квалитетним програмима те врсте. Студија спроведена у припреми ове иницијативе указала је да 14 земаља чланица ЕУ задовољава мање од 50 одсто критеријума квалитета шегртовања (Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Естонија, Финска, Француска, Грчка, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Португал и Румунија), да шест земаља задовољава између 50 одсто и две трећине критеријума, који су сад на снази (Чешка, Малта, Холандија, Словачка, Шпанија и Шведска), као и да осам земаља задовољава више од две трећине критеријума квалитета (Аустрија, Данска, Немачка, Ирска, Италија, Луксембург, Словенија и Велика Британија).

 

 

EUROGUIDANCE КОНФЕРЕНЦИЈА: КАРИЈЕРНО ВОЂЕЊЕ И САВЕТОВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЕВРОПИ

И знање и вештине за тржиште рада

Проблем са којим се млади данас најчешће сусрећу по завршетку школовања, како сами истичу, јесте што не могу да нађу одговарајуће запослење или да напредују у струци. Каријерно вођење и саветовање има за циљ да им помогне да унапреде своја знања и вештине и стекну одговарајуће компетенције, које ће им олакшати пут до посла

Данас, када је пут до посла веома отежан и неизвестан, млади људи све више су посвећени како да унапреде своја знања и вештине, напишу добар Curriculum Vitae, односно радну биографију, и оставе једнако добар утисак на будућег послодавца при конкурисању за посао. С циљем да им олакша бројне препреке до првог запослења, а онда и да лакше професионално напредују, Србија, као и све друге европске земље, системски приступа решавању проблематике каријерног вођења и саветовања и настоји да у то укључи све узрасне групе младих, на свим нивоима образовања. Јаснија слика шта је актуелно у тој области, која питања су у центру пажње, шта су приоритети и изазови, уз навођење примера најбоље европске праксе, могла се препознати на 5. Euroguidance конференцији: „Каријерно вођење и саветовање у Републици Србији и Европи”.

У току целодневног рада представљене су државне политике, односно различити системи каријерног вођења и саветовања, како у Србији тако и у Португалу, Мађарској, Чешкој и Словачкој, обележено је 25 година рада Euroguidance мреже у Европи (европска мрежа за подршку каријерном вођењу и саветовању), а проглашени су и победници Националног Euroguidance такмичења Србије. Било је речи и о европском порталу Europass (садржи документе и алате за представљање вештина у Европи). Најзанимљивији део конференције односио се на разговор о примерима добрих пракси у области каријерног вођења у поменутим земљама. Рад на пројекту „Инфо каријера” представио је један од двојице победника на Националном такмичењу у Чешкој.

Конференција је организована у сарадњи Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства омладине и спорта, као и Фондације Темпус. Вишечасовни рад омогућио је да се размене различите идеје и информације како на националном нивоу, између представника образовања, запошљавања и омладинског сектора Србије, тако и са представницима европских држава. Кад је реч о Србији, Снежана Клашња, помоћник министра за омладину у Министарству омладине и спорта, истакла је да је Влада Србије усвојила Стратегију каријерног вођења и саветовања 2010. године, са акционим планом, који је важио до 2014. године, али и да се у свим стратешким документима Владе, као и ресорних министарстава, може наћи део који се односи на каријерно вођење и саветовање. У новом Закону о високом образовању, који је недавно усвојен, каријерно вођење и саветовање је добило одговарајуће место. Клашња верује да је каријерно вођење једна од основних „алатки” или одговора на најчешћа питања младих људи како да нађу одговарајуће запослење или да напредују у струци.

Навођењем конкретних података, Јелица Ристић Ћировић, самостални саветник Министарства просвете, науке и технолошког развоја, потврдила је да каријерно вођење и саветовање заузима значајно место у систему образовања у Републици Србији. Тако је Стратегијом развоја образовања, која је усвојена 2012. године, предвиђено да се до 2020. развије и примени систем каријерног вођења и саветовања на свим нивоима образовања, укључујући и образовање одраслих. То је потврђено изменама и допунама сета образовних закона, које су уследиле након усвајања Стратегије, као и најновијим законима (једни су већ усвојени, други су у процесу израде и усвајања), и сви они препознају значај активности каријерног вођења и саветовања.

Према речима Ристић Ћировић, једна од значајнијих активности спроведених у претходних годину дана у тој области јесте рад на изради стандарда услуга каријерног вођења и саветовања, који је приведен крају, а иницирало га је Министарство просвете, док је Радном групом руководио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Израда стандарда значајан је корак, јер се очекује да тај документ омогући унапређивање квалитета постојеће праксе и осмишљавање нових, да подстакне развој вештина и управљање каријером, што је кључно за лични и професионални развој. Започео је и рад на успостављању Националног модела студентске праксе, а различите активности каријерног вођења и саветовања спроводе и омладинске организације. Значајну карику у ланцу чине програми подршке наставницима, стручним сарадницима и каријерним саветницима ради њиховог даљег професионалног развоја и усавршавања.

– У нашем систему активности каријерног вођења и саветовања су разноврсне и омогућавају континуитет у пружању тих услуга, с обзиром на то да су намењене различитим циљним групама корисника. Такође је значајно бити у току са развојем ове области на европском нивоу, упознавање са моделима и методологијама, које се користе у различитим државама – рекла је Јелица Ристић Ћировић.

Каријерно вођење и саветовање препознато је и као део школског програма у Закону о средњем образовању. Школе ће радити на праћењу индивидуалних склоности ученика и на увођењу активности каријерног вођења и саветовања намењених ученицима, али и родитељима.

Марија Филиповић Ожеговић, управница Фондације Темпус, истакла је да су у разговору са средњошколцима, њиховим родитељима и бруцошима схватили да постоји проблем у разумевању терминологије, која се користи за прелазак из средњег у високо образовање. То их је подстакло да покрену портал obrazovanje.rs (месечно има неколико хиљада посета), јер су желели да на прегледан начин учине доступним све образовне могућности, кад је у питању формално образовање.

– Када смо започињали рад Euroguidance центра, били смо фокусирани на област средњег образовања. То је био наш свесни избор, имајући у виду да велики број средњих школа и гимназија није био обухваћен активностима каријерног вођења и саветовања – напоменула је Марија Филиповић Ожеговић.

Поред обележавања Euroguidance мреже, на конференцији је приказан и портал Europass, који садржи документе и алате за представљање каријерних вештина у Европи. Реч је о бесплатном јавном сервису, који води Филип Тисо, из Грчке, представник CEDEFOP-a. Он је истакао да се почеци Europassа везују за 2005. годину, али је портал одлуком Европског парламента званично успостављен 2012. године. Настао је из потребе да се обезбеди боља видљивост квалификација носиоца одређене дипломе. Europass помаже и послодавцима да боље разумеју које квалификације имају људи који им шаљу CV. На порталу постоје две категорије докумената и свако може да им приступи. На пример, ту је формулар, односно образац документа за радну биографију и примери како да неко попуни CV (да опише личне вештине, врсту компетенција итд.). Затим језички пасош – где онај ко попуњава формулар може да наведе више детаља о својим језичким вештинама или да опише неформално знање језика, ако нема диплому. Направљен је и алат за пропратно писмо. Europass настоји да буде компатибилан са порталима за тражење посла. Постоји и документ мобилности, о вештинама и компетенцијама које је неко стекао у иностранству, као и додатак дипломи, који објашњава садржај дипломе... Поменути портал највише користе млади квалификовани људи, који траже посао или праксу у иностранству, али и предлажу идеје како да се побољша постојећи алат. До данас је на Europassu своје место нашло око 100 милиона CV-а, што би могло да се опише као кула висока 20 километара.

Каријерни практичари из Чешке, Словачке и Мађарске представили су национална такмичења добрих пракси из њихових земаља. Петр Халуш из Чешке рекао је да су националне награде у тој области почели да додељују пре девет година. Напоменуо је притом да у његовој земљи не знају шта је то саветник за каријерно вођење и колико је то важно. „Награде су значајан инструмент да се тај систем развије и да они који највише знају, то поделе са другима”, рекао је Халуш, нагласивши да посебно лепу сарадњу имају са Словачком, па су и националне награде заједничка активност. Његов сарадник Ладислав Остоха из Словачке додао је да су покренули доделу националних награда за каријерно вођење и саветовање, како би прикупили примере добре праксе и помогли младим људима да изађу на тржиште рада, а услуге каријерног вођења унапређују кроз размену идеја.

С тим у вези Агнеш Черкути из Мађарске рекао је да су прошле године први пут организовали национално такмичење и да су следили оно што су радиле њихове колеге из Чешке и Словачке. Имали су 30 пријава из 19 округа, у којима су представљене услуге каријерног вођења, прилагођене различитим узрасним групама.

Међу земљама учесницама београдске конференције размењена су искуства везана за пружање услуга у области каријерног вођења и саветовања, а посебна панел-дискусија тицала се иновација, изазова и праваца развоја у тој области у Србији, о чему ће више речи бити у наредном броју нашег листа.

Светлана Илијић

Антрфиле 1

КРАЈ ИГРЕ

Кад конкуришу за посао, млади шаљу CV на увид будућем послодавцу. Међутим, како је напоменуо Филип Тисо, CV не сме да буде дужи од три стране, јер они који то читају потроше тек 15 до 20 секунди за сваки појединачно. Ако је CV на пет страна, ту је крај игре, рекао је Тисо, додавши да и пропратно писмо треба пажљиво написати и у њему навести све оно у чему пошиљалац сматра да је посебно добар.

Антрфиле 2

ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ЦЕЛОЖИВОТНОГ ВОЂЕЊА

Протеклих недеља у Европи је организовано доста догађаја који су посвећени каријерном вођењу и саветовању. Тако је, према речима Марка Банковића, из Фондације Темпус, у Талину, у Естонији, која председава Европском унијом, одржана велика европска конференција, насловљена као Европска недеља целоживотног вођења, где је и Србија активно учествовала. На ту конференцију практично се надовезала недеља каријерног вођења у Србији (одржана прошле недеље у Београду), у оквиру које је одржан и прекогранични семинар Euroguidance мреже, где је учествовало око 80 каријерних практичара из 12 европских земаља, што је одличан пример интернационалне сарадње и размене искустава. Две кључне теме биле су: употреба информационо-комуникационих технологија у каријерном виђењу, као и сарадња свих актера у политикама каријерног вођења како на националном тако и на међународном нивоу. Једнодневна Euroguidance конференција, чији рад управо представљамо, надовезује се на претходно поменуте догађаје.

Антрфиле 3

МРЕЖА ЗА РАЗМЕНУ ДОБРИХ ПРАКСИ

Euroguidance мрежа обележава 25 година рада. То је европска мрежа за подршку каријерном вођењу и саветовању, која пружа релевантне информације о каријерном вођењу и мобилности. Настала је 1992. године у оквиру европског програма PETRA, а данас је део Еразмус + програма. Делимично се финансира из средстава Европске уније, а делимично из националних буџета држава чланица мреже. Рад Euroguidance мреже спроводи се кроз активности националних центара, којима је пружала подршку у току њиховог настајања, посебно кроз размену добрих пракси, а који постоје у 34 евопске државе. У Србији је Центар покренут 2013. године и представља организациони део Фондације Темпус. Те податке, поводом четврт века рада мреже, на конференцији су изнеле Софија Петровић и Ивана Вулић, из Фондације Темпус.

Антрфиле 4

НАГРАДЕ, ПРИЗНАЊА, ПОХВАЛНИЦЕ

На конференцији су додељене награде Другог Euroguidance националног такмичења добрих пракси у области каријерног вођења и саветовања. Како је истакла Ружица Маџаревић, ове године је било пријављено 20 примера добре праксе, који су обухватили различите теме, а додељене су три награде, четири признања и четири похвалнице. Првонаграђена је Фондација СОС Дечја села Србија за праксу под називом Центар „Јаки млади – подршка запошљавању”. Другу награду добило је Удружење грађана Connecting People из Панчева за летњи едукативни програм „Кад порастем бићу”, док је трећа награда припала Економско-трговинској школи из Пожаревца.

 

 

МИНИСТAР ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ

Ми смо лидери у региону

Недавно смо на регионалном министарском састанку били јако поносни, јер смо похваљени да смо лидер у региону, чак и Хрвати мисле да смо неколико година испред њих, каже министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић

Усвајањем Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању крајем прошлог месеца у српском парламенту постављени су темељи за реформу према новим параграфима. О новим законима, којим је званично отпочело „распакивање” најављеног пакета просветних закона, за Просветни преглед говори министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, уз коментар да смо похваљени на регионалном министарском састанку као лидери у региону.

Који су били разлози за доношење новог „кровног” закона и које су најважније новине?

– Новина има много, а најважнија је промена парадигме учења и наставе, односно прелазак на исходно планирање и учење и увођење међупредметних компетенција. То је најквалитетнија промена, као промена са парне на дигиталну машину. То је промена која треба да обезбеди квалитет наставе и стечених знања, али и вредновања, јер сада знање постаје видљиво, а не само оцена.

Циљ свих других промена је да се повећа ефикасност система. Најпре, саветодавна тела и заводи постављени су у ранг савезника, а не противника Министарства. У већини европских земаља министар је на челу савета. Министарство је извршни орган власти, који води образовну политику. Зато мора да преузме одговорност и за резултат. Саветодавна тела су пожељна и потребна као експретска тела. Принцип рада овог Министарства је формирање експертских тимова домаћих стручњака. Искрено, досадашњи савети и поједини заводи нису одражавали „просветну памет” Србије, самим тим ни капацитет за доношење одлука.

Друга важна ставка је јавност у раду Министарства, која мора да буде стално присутна. Рад Министарства и министра је под контролом премијера, Владе, Одбора за образовање Скупштине, али и читаве јавности.

Савети родитеља имају много значајнију улогу, предвиђено је формирање општинских савета. Родитељи добијају већу улогу, али и одговорност, јер казнене одредбе треба да утичу да родитељи своју улогу обављају квалитетно. Такође, нема толеранције ни за бахато понашање ученика.

Важна категорија новог закона је и аутономија установе. Само екстерно вредновање и добро самовредновање дају основу за рангирање школа према квалитету, а касније и финансирању. Све то захтева и квалитетније руковођење установама.

Читав поступак избора директора је као и до сада, с тим што је уведена обавезност да министар прегледа још једном да ли су поштовани сви елементи поступка и закона, а не да, као до сада, његов потпис буде само формалност.

На Нацрт овог закона предложено је неколико стотина амандмана, а неки параграфи су изазвали посебну пажњу, попут начина избора директора, повећања одговорности наставника за квалитет наставе, оцењивања и поступања у случајевима кршења забрана, увођења новчаних казни за насиље у школи, доношења алкохола и наркотика... Зашто су, према Вашем мишљењу, те одредбе подигле толико прашине?

– Уопште нису у питању те одредбе. Када говоримо о раду Скупштине, на делу је увек нека врста опструкције. Многе посланике уопште не интересу ни деца, ни квалитативне промене, ни поређење са развијеним земљама. У принципу их само занима да искористе скупштинску говорницу за личну пропаганду и пропаганду политике. А та пропаганда је сада усмерена на критику свега што ради Влада. Ако неко предложи 210 амандмана истог садржаја, који се уопште не односе на члан на који се подноси амандман, онда ја питам чему то служи. Ако се у 10 амандмана промени само ред у реченици, или бесмислено критикује нешто што је већ решено, онда је јасно да је у питању скупштинска минутажа и прилика да се говори.

Полемика је вођена и око промене улоге Националног просветног савета, који сада постаје саветодавно тело. Како коментаришете нову улогу НПС?

– Пошто НПС није адекватно радио свој посао, дошло је до подношења иницијативе за смену председника, што је скупштински Одбор једногласно прихватио, и чланови из реда власти, али и опозиције. Тиме смо коначно омогућили да се информатика уведе као обавезан предмет, али и многи образовни профили који су били под „блокадом”. Национални просветни савет нема и не може да има извршну власт, јер му и само име каже да је савет. Понављам, радили смо анализу више од 20 европских земаља, у свима њима чланове НПС именује министар или Влада, и у већини је министар председник тог тела. Одговорност је на министру, при чему министар никада није један човек, већ је то читаво Министарство, он формира бројне тимове, сарађује са стручном јавношћу, САНУ, универзитетима и свим релевантним чиниоцима процеса образовања.

Када очекујете да ће се формирати НПС у новом саставу и да ли ће чланови и даље примати месечне надокнаде?

– Државна ревизија је рекла да НПС има много чланова, сада их уместо 41 има 33, примаће мање новца, а радиће више. Формираће се веома брзо.

За родитеље и ученике уводе се и нове васпитне и васпитно-дисциплинске мере, друштвено користан и хуманитаран рад. Зашто је та норма уведена и колико ће, према Вашој процени, она бити ефикасна?

– Ми смо те норме некада имали, с тим што хуманитарни рад није казнена, већ васпитна мера. Основни принцип у мом раду је да детету које је учинило нешто лоше понудите нешто корисно и добро, нешто што ће му помоћи да се добро осећа и реши лоших ствари. Школа то мора да ради елегантно, фино, не наметнуто и лошим примерима. На пример, када су моји ђаци због кашњења сакупили одређени број изостанака, ја се са њима договорим да одемо и средимо неки дечји парк, али њиховом вољом, без наметања.Такође, када је реч о друштвено корисном раду, ја сам са свим генерацијама садио саднице, чистио приобаља.

Да ли се оснивањем ученичких компанија и ђачких задруга законом заправо омогућава проширена делатност школа и шта то значи за школе, посебно мале сеоске колективе?

– Значи много. Са Министарством финансија коначно смо легализовали оно што се зове сопствени приход школе. Многе школе га нису пријављивале, јер им је тај новац био начин да обнове сетву, када су у питању пољопривредне школе, или набаве неки материјал за наставу. Али, многи су и манипулисали са тим новцем. Тај новац сада постаје видљив и остаје школи, а радићемо на правилима како тај новац треба да се троши. Зашто би родитељи плаћали обезбеђење, ако школа издаје салу? Свака школа која издаје салу има новац за обезбеђење. Зашто не би једне године свим ученицима купили ђачке униформе, а наредне платили исхрану за најсиромашније ученике?

Шта следи после усвајања „кровног“ закона, који су следећи кораци?

– Следи рад на стотинама подзаконских аката и формирање тимова за све оно што произилази из закона и може да унапреди рад школа, за ђачки туризам, исхрану, вредновање…

Најважније новине у Закону о високом образовању?

Једна од најважнијих новина је повезивање високог образовања са привредом и послодавцима, на више начина. Најпре, уводе се савети послодаваца, као тела која су важна за доношење свих нових програма, уводе се кратки циклуси, образовање уз рад, али и категорија индустријски предавач, која ће бити од велике важности, пре свега, у ИТ сектору. Много тога је урађено и за саме студенте, пре свега доња граница поена потребних за упис на буџет постављена је 48 ЕСП бодова. Такође, акредитацију ће вршити тело које има и жалбену комисију, биће потуно професионализовано и финансијски независно.

Када очекујете да ће се усвојити и остали закони из „пакета“ просветних параграфа?

Надам се до краја октобра.

Европска унија издвојила је 27,4 милиона евра бесповратних средстава за подршку реформи образовног система. Колико ће тај новац убрзати промене, које сте најављивали, и где очекујете највећи бенефит?

– Највећи део новца биће намењен обукама наставника. Логичан след је био да се најпре направи законодавни оквир, затим смо урадили Национални оквир образовања, ради се реформа прво, петог циклуса основне и првог средње, реформа гимназије, а завршен је и концепт велике матуре. Новац долази у правом тренутку, јер су за све промене у настави потребне обуке наставника.

Како коментаришете велики број амандмана на предлоге „кровног” закона и Закона о високом образовању и критике да се „кровним“ законом централизује власт у образовном систему.

– Нисам ни бројао, нити ме то занима. Имам јасан циљ. Мислим да је много тога већ видљиво. Недавно смо на регионалном министарском састанку били јако поносни, јер смо похваљени да смо лидер у региону, чак и Хрвати мисле да смо неколико година испред њих.

Олга Николић

Антрфиле

ЗАМЕНА ТЕЗА

Приче како не може сам министар да провери свих 1751 школу су замена теза, јер постоји 17 школских управа и више од 400 запослених у Министарству. Верујем да ћемо у више од 80 одсто случајева само потврдити одлуку. Све оне које потврдимо на сајту Министарства биће доступно образложење зашто. Сами колективи ће ускоро морати да бирају најбоље међу собом за директоре, јер само најбољи их могу довести до најквалитетнијих резултата, а најбољи резултати до најбољих плата. То је наш заједнички интерес.

 

 

 

ДЕБАТА НА ТЕМУ „МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ: ВЕЗЕ И ИЗАЗОВИ”

Активно старење – добробит за све

Међусобно поштовање и сарадња млађих, средњих и старијих генерација важан су задатак институција друштва, али и сваког појединца. Бројни су примери добре праксе међугенерацијске солидарности, испуњени емпатијом и разменом драгоцених искустава

У оквиру богатог програма активности организованог поводом Дечје недеље одржана је и јавна дебата на тему „Међугенерацијска солидарност: везе и изазови”, на којој су ту тему из различитих углова имали прилику да прикажу стручњаци из јавног и цивилног сектора, представници удружења, медији и сви заинтересовани грађани.

С обзиром на чињеницу да спадамо у стару нацију, са чак 33 одсто више особа старијих од 65 година него лица до 15 година старости, комуникација и однос међусобног поштовања и сарадње млађих, средњих и старијих генерација, као и омогућавање активног и достојанственог старења важан су задатак институција друштва, али и сваког појединца. У Србији су бројни примери добре праксе међугенерацијске солидарности и сарадње, испуњени емпатијом и разменом драгоцених искустава и енергија.

О демографским изазовима с којима се Србија суочава, а међу којима су најзначајнији недовољно рађање деце и старење становништва, на скупу је говорила Мирјана Рашевић, директор Центра за демографска истраживања.

Иако се недовољно рађање деце обично везује за последњу деценију двадесетог века, она је подсетила да се Србија с тим феноменом суочава још од 1960-их година, а скорашња анализа показала је да су чак и жене рођене 1930. године имале у просеку мање од двоје деце. Вишедеценијско суочавање с недовољним рађањем довело је до депопулације и старења становништва. Према последњим проценама, у Србији живи 1.400.000 људи који имају 65 или више година, што чини 19 одсто популације.

– Све пројекције показују да ће Србија у годинама које долазе бити малобројнија и све старија. У условима великог технолошког напретка у којима живимо број становника можда није толико битан, али је старосна структура становништва изузетно важна, јер од ње зависи и социјално и економско функционисање једног друштва – рекла је Мирјана Рашевић и објаснила да, када је реч о последицама старења становништва, осим о притисцима на пензиони и здравствени систем, социјалну заштиту, тржиште рада и економију уопште, треба размишљати и о промењеној психологији старог друштва, као и о промењеним условима живота, рада и опстанка.

Нагласила је да савремени одговор на старење становништва, и на макро и на микро нивоу, јесте такозвано активно старење, које подразумева поштовање основних права старијих, а то су право на здравље, безбедност и учествовање у друштву. Тај концепт врло је тешко спроводити без трансгенерацијске солидарности.

Сузана Мишић, директор Геронтолошког центра Београда, нагласила је да међугенерацијска сарадња мора да повезује све три генерације: најмлађе, најстарије, али и средњу генерацију, на коју врло често заборављамо, а на којој се најчешће „поломе кола”, јер је растрзана и претрпана обавезама и према старијима и према деци.

– Долазим из институције која се бави старењем као феноменом и проблемима који иду с тим, пре свега стереотипима и предрасудама које имамо према старијима, али не треба заборавити ни предрасуде старијих према деци. И једне и друге треба разбијати. Кроз рад са старијима покушали смо да сазнамо шта је то што они желе, шта им недостаје и шта их стимулише. Закључили смо да су то комуникација са млађима, разумевање, подршка, па и признање за оно што су учинили. У нашој установи постоји добра међугенерацијска комуникација, пре свега захваљујући предшколским установама на територијама општина где се налазе домови за смештај старих. Предшколци радо долазе код нас, као и деца школског узраста и студенти, па и свршени студенти који волонтирају код нас – рекла је Сузана Мишић, и објаснила да кроз свој рад покушавају да споје оно што тим генерацијама треба, а да у то уклопе и трећу, средњу генерацију. Тако су почели да организују заједничке програме, у које су, осим деце предшколског и школског узраста, укључена и деца са посебним потребама и деца која живе у институцијама социјалне заштите.

Неки од њих су Фестивал стваралаштва старих, који се организује већ петнаест година заредом, или Фестивал међугенерацијске сарадње и солидарности, под називом ОКЕЈ, што је заправо акроним за отвореност, комуникацију, емпатију и јединство.

– Кроз те програме покушавамо да традицију, чији смо носиоци и чувари ми старији, пренесемо младима на модеран и њима разумљив начин. И млади наше кориснике уче новим вештинама. Тако су у оквиру ОКЕЈ фестивала сјајни млади људи наше кориснике учили графитирању, па су многи клубови у граду украшени графитима, које су радили наши корисници заједно са децом, и успут се сјајно забављали. Такође, на ревији, која је одржана у Скупштини Града, одевне предмете које су израђивале кориснице наших клубова, поред манекенки и познатих јавних личности, носили су и њихове унуке и унуци. На заједничким радионицама многе млађе жене научиле су вештине хеклања и плетења, а деца су показала велики ентузијазам и радост да упију нова знања – навела је Сузана Мишић.

Једна од акција Геронтолошког центра реализује се у оквиру радионице ОРУК (Отворена радионица удружене креативности), где кориснице услуга и деца заједно израђују одевне предмете. Када је са Института за неонатологију стигла информација да не могу да набаве гардеробу за превремено рођену децу, јер се тако мала гардероба не производи, на радионицама у сваком клубу и дому израђивали су гардеробу од памучног конца, која се у фебруару сваке године уручује Институту.

Пре пет година отворен је и интернет кафе у дому на Бежанијској коси, а прошле године и у дому на Вождовцу. Уз сарадњу и помоћ студената, пре свега Факултета организационих наука, корисници услуга Геронтолошког центра обучавају се за рад на рачунару, јер је многима то једини начин за комуникацију са породицом и родбином, који живе ван Србије.

– Имамо и Алцхајмер кафе, где корисници наших услуга оболели од Алцхајмерове болести и других облика деменције, имају могућност да се једном месечно окупе са својим породицима. Дружења су отворена, јер покушавамо да јавности покажемо да и људи који имају озбиљне здравствене проблеме и даље могу заједници нешто да понуде, и даље имамо обавезу да их поштујемо и уважавамо њихово достојанство, а то радимо тако што стимулишемо њихове преостале капацитете колико год је то могуће – објашњава Сузана Мишић.

Факултет за културу и медије реализовао је неколико пројеката у које су укључени студенти, како би постали сензитивнији према старијој генерацији. Тако су са Музејем афричке уметности у неколико домова за старе организоване радионице вајања фигурица од глине. Оцењене су као изузетно успешне, не само због заједничког рада, већ првенствено због разговора који су млади људи водили са припадницима старије генерације, који су им причали о проблемима који их тиште, али и лепим стварима из њихове прошлости и ономе што би могло да се уради.

Наташа Симеуновић Бајић, професор Факултета за културу и медије Универзитета „Џон Незбит”, представила је резултате Истраживања о утицају медијског извештавања на перцепцију и ставове јавности о старијим особама у Србији.

– У оквиру истраживања медијских садржаја студенти су прегледали 14.199 текстова објављених у једном месецу у нашим најутицајнијим новинама. Показало се да још увек не препознају које термине не треба употребљавати у текстовима, шта није етички у новинарству. Рецимо, наишли смо на наслове „Снајпер баба нишанила снају” или „Баба прегазила полицајку”, иако израз „баба” овде не би смео да буде употребљен. Дубљим ишчитавањем текстова препознавали су шта није добро и шта треба мењати, јер свако од нас ће једног дана постати припадник старије генерације – рекла је Наташа Симеуновић Бајић.

Истраживање такође показује да се о старијим људима не пише довољно – од 14.199 текстова, само у 596 се помињу старији људи, од чега се једна четвртина односи на људе који нису из Србије. Такође, у медијима се препознају стереотипи о старијима, што би такође требало да се мења.

Испитивање јавног мњења показало је нешто другачије закључке. Рађено је на репрезентативном узорку од 1200 испитаника старијих од 18 година и показало да сваки други грађанин Србије мисли да млади недовољно поштују старије, док само 12 одсто грађана сматра да та врста поштовања постоји.

С друге стране, грађани Србије немају дискриминативни став према старијој популацији. Када је реч о медијима, који нису само посредници информација, већ и креатори јавног мњења, предлажу формирање медијских садржаје у којима могу заједнички да учествују и млади и стари, како би младе генерације чуле шта старији, као огроман ресуср искуства, имају да им кажу.

– Већ смо помињали колико су баке и деке важне за одрастање деце. Тај Однос између бака и дека и деце у Србији још постоји, заправо је нематеријално културно наслеђе. Не постоји у сваком друштву тако нешто и то је оно што треба чувати – закључила је Наташа Симеуновић Бајић.

Наташа Ивановић

Антрфиле 1

МУЛТИГЕНЕРАЦИЈСКЕ КУЋЕ

Истраживање, које је рађено са средњошколцима из Гимназије, Средње економске и Средње медицинске школе из Новог Сада, показало је два посебно охрабрујућа резултата, навела је Мирјана Рашевић.

– Недвосмислен је утисак да млади желе да помогну старијима у свакодневном функционисању, и то не само старијим рођацима, него старијима уопште. Други налаз потврђује да већина ученика схвата вредност и подршку бака и дека у свом одрастању. Сад је отворено питање, не само истраживачко већ и практично, да ли они те ставове задржавају и транзицијом у одрасло доба – рекла је Мирјана Рашевић.

Она је, као пример добре праксе, објаснила принцип функционисања такозваних мултигенерацијских кућа. Пет стотина таквих кућа постоји у Немачкој, основала их је држава, и у оквиру њих, на волонтерској основи, различите генерације кроз размену умећа подржавају једни друге. Тако, рецимо, један старији господин учи децу енглески језик, док отац једног детета њему поправља оно што му је потребно у кући у којој живи.

– Ако спојимо резултате истраживања и пример добре праксе, они нас упућују на закључак да бисмо кроз трансгенерацијску солидарност и сарадњу можда могли да ублажимо и последице старења на макро и микро нивоу – оценила је Мирјана Рашевић.

Антрфиле 2

ВОЛИМ СВЕ ШТО ВОЛЕ МЛАДИ

Најсликовитији пример међугенерацијске солидарности и сарадње, али и размене добрих енергија, свакако је календар Геронтолошког центра за 2017. годину, такође заједнички производ младих и старијих. Под називом „Волим све што воле млади”, рађен је са ученицима Школе за дизајн и другим активистима – студентима и ђацима, који су стилизовали и нашминкали кориснике центра, уредили простор и направили одговарајућу атмосферу, а потом их обучили како да позирају у ситуацијама у којима се најчешће сликају млади. Календар је наишао на сјајан пријем, а сви актери, и старији и млади, сјајно су се забавили током снимања.

Антрфиле 3

ПОШТОВАЊЕ У ОБА ПРАВЦА

Дражен Зацеро, члан Управног одбора и програмски координатор Пријатеља деце Србије, нагласио је да у тој организацији не постоји дискриминација када је реч о експертима с којима сарађују, за разлику од честих оцена да су људе, који су деценијама ударали темеље друштвеним наукама, када оду у пензију „прегазиле године” и слично. Рад са њима, како је рекао, даје феноменалне резултате, јер се о деци не може бринути, а да у тај процес нису укључене све генерације. Тако се и у оквиру Дечје недеље сваки пут организују и активности које укључују сениоре.

– Однос поштовања мора се градити у оба правца, јер често имамо случајеве у којима се дискредитује мишљење деце, а реченица: Он ће мени да каже, балавац..., често се може чути. Један од примера када међугенерацијска солидарност не функционише, а жртве су деца, јесте када наставници виде а не реагују на ситуације насиља. Присуствовао сам ситуацији када је детету поломљена рука и узет му је новац, а наставник, који треба да је најсензибилисанији на такве ситуације, прокоментарисао је: Деца се стално туку, треба мало да се челиче – рекао је Дражен Зацеро.

 

 

НАСТАВА ИСТОРИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ ЕВРОПИ

Образовање за различитост и демократију

Обраћајући се учесницима семинара, помоћник министра просвете за међународну сарадњу и европске интеграције проф. др Виктор Недовић рекао je да верује да долази време када настава историја неће бити „оружје” које изазива поделе, сукобе и мржњу, већ оруђе помирења и разумевања међу народима

У Београду је прошле недеље одржан четврти по реду семинар под називом Образовање за различитост и демократију: настава историје у савременој Европи. Семинар су у партнерству организовали Савет Европе и Министартсво просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Учесници су били наставници историје и представници министарстaва образовања из Републике Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Молдавије, Румуније, Бугарске, Казахстана, Грузије, Јерменије и Азербејџана.

Семинар је испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије отворио проф. др Виктор Недовић, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције. Обраћајући се учесницима семинара, помоћник министра је рекао да верује да долази време када настава историја неће бити „оружје” које изазива поделе, сукобе и мржњу, већ оруђе помирења и разумевања међу народима.

Др Татиана Минкина Милко, руководилац програма за историју Савета Европе, у уводном обраћању нагласила je да настава историје има важан задатак да помогне младима да познају и разумеју прошлост и да их оспособи да на конструктиван начин живе у данашњем, сложеном свету. Такође, рекла je да је ово последњи у низу семинара у оквиру пројекта који има за циљ израду смерница за наставнике историје како предавати теме из прошлости у данашњем свету брзих и честих промена у науци, техници и технологији, промена у друштву испуњеном различитостима, у свету миграција и миграционих криза, свету који се суочава са тероризмом.

У уводном делу, стручњак Савета Европе Џон Хамер, говорећи о образовању за различитост и демократију, указао је на неопходност промене наставе историје у свету, коју одликују разноликост и различитост, и да је историја наставни предмет који младе треба да припреми за активну и одговорну улогу у демократском друштву. Нагласио је да време у коме живимо и чији смо савременици захтева промене у наставним плановима и програмима, промене у уџбеницима, приступима настави и учењу.

Луиза де Бивар Блек, стручњак Савета Европе, приказала је резултате упитника, који су пре овог семинара попуњавали наставници из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Молдавије, Румуније, Бугарске, Казахстана, Грузије, Јерменије и Азербејџана и упоредила их са упитницима са претходна три семинара, која су била одржана у Талину и Александрополису 2016. и Утрехту 2017. године. У својој анализи је показала да је више од 70 одсто наставника сагласно да су неопходе промене у наставним плановима и програмима, уџбеницима и начину рада са ученицима.

Након уводног излагања учесници су подељени у три радне групе. Рад сваке групе је био усмерен на једну тему и четири подтеме.

Тема прве радне групе била је Допринос наставе историје изградњи разноврсних, инклузивних друштава. У оквиру те теме учесници су се бавили следећим подтемама: „Борба против стереотипа”; „О другом у настави историје”; „Разумевање вишеструких идентитета” и „Контроверзна и осетљива питања у настави”. Модератор ове групе је био Дин Смарт, консултант Савета Европе.

Друга група, чији је модератор био Џонатан Евен-Зохар, директор европске асоцијације историчара (EUROCLIO), имала је за тему Развој критичког историјског мишљења у дигитално доба. Та радна група током четири сесије бавила се следећим питањима: „Коришћење и злоупотреба интернета као ресурса”; „Мултиперспективност кроз нове технологије”; „Улога друштвених медија у учионици историје” и „Употреба дигиталног искуства ученика”.

Модератор треће групе био је Џон Хамер, а тема је била Решавање осетљивих питања: афективно учешће младих у настави и учењу историје. Учесници те групе радили су на следећим подтемама: „Емпатија и историјско објашњење”; „Улога наставе историје у развијању демократских ставова, вредности и уверења”; „Борба против друштвених митова и злоупотребе историје” и „Настава историје у конфликтним и постконфликтим ситуацијама”.

Учесници су у радним групама имали задатак да размишљају и проналазе одрживо решење на питање: Како свака од тих подтема може да се угради у различите аспекте наставе историје: наставни програм, уџбенике и друге наставне материјале, приступе, методе и технике, вредновање и оцењивање очекиваних исхода.

Резултати рада свих радних група били су изложени и сваки учесник семинара их је прегледао, а имао је право да своје мишљење искаже само на три рада и то: највише ми се допада, најупотребљивији материјал, потребно ми је још појашњења.

На крају семинара Луиза де Бивар Блек захвалила се учесницима на вредном ангажовању у радним групама и нагласила да ће резултати њиховог рада пронаћи одговарајуће место у материјалу који се припрема – Смерницама за наставу историје, чије се публиковање очекује крајем 2018. године.

Семинар је затворила др Татиана Минкина Милко, уз нагласак да ће Европа 2020. изгледати другачије него данас, а да ће тим променама допринети и масовна употреба возила на електрични погон, што је илустровала примером из Шведске.

Биљана Стојановић

zbirke

2017 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2017

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096