Нема производа у корпи
понедељак, 20 јун 2016

СПОРАЗУМ СА СЕДАМ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ НЕДОСТАЈУЋИХ УЏБЕНИКА

СПОРАЗУМ СА СЕДАМ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ НЕДОСТАЈУЋИХ УЏБЕНИКА

Потпис последугог чекања

Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић, директор Завода за уџбенике Драгољуб Којичић и представници седам националних мањина потписали су 24. марта 2016. у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Споразум о обезбеђивању недостаjућих уџбеника на jезицима тих мањина.

– Министарство просвете, науке и технолошког развоја посвећено je напорима да обезбеди сваком ученику квалитетно школовање и учење, пре свега на матерњем језику, ради пружања равноправног приступа образовном систему и стварања једнаких могућности на право на образовање. Споразуме о обезбеђивању недостајућих уџбеника потписали смо с представницима седам националних мањина – бошњачком, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском националном заједницом – рекао је министар Вербић, додајући да Србиjа може да се похвали jер jе jедна од малоброjних земаља у Eвропи коjа обезбеђуjе целокупно образовање на jезицима мањина, чак на осам jезика.

По речима министра просвете, обезбеђено је оно на шта се децениjама чекало, а то су средства за штампање недостаjућих уџбеника на jезицима националних мањина. У те намене Министарство је издвојило 134 милиона динара, што jе велики корак не само за националне мањине, оценио је Вербић, и истакао да су главне смернице политике које води Министарство пуно поштовање људских права у образовању, с посебним наглaском на неговању интеркултуралности и чувању националног идентитета, традиције и културе, те да jе реч о активности дефинисаноj посебним Aкционим планом за националне мањине у оквиру Поглавља 23.

– Осећај потпуне припадности и интегрисаности у друштво стиче се у најранијем добу, и то управо у школским клупама. Успешност свог рада меримо кроз наше ученике и њихове успехе, а сопствени идентитет и матерњи језик предуслов су за сваки успешан рад. У нашем послу свесрдно нам помажу национални савети националних мањина, тиме шаљемо јасну поруку да су људска и мањинска права високо на нашој агенди – објаснио је министар Вербић. Како је навео, Министарство ће у наредном периоду и даље радити на подизању квалитета наставе кроз обеђивање литературе за све ученике, као и кроз друге активности.

Председник Румунског националног савета Даниjел Петровић казао је да и те како могу да буду задовољни и да потписивање Споразума значи да ће код Румуна бити заокружен цео процес кад су у питању уџбеници на румунском jезику.

– Oд 2003. се врши jедно константно моделирање политике према националним мањинама и можемо рећи да смо након толико година дошли у фазу да конкретизуjемо неке активности – рекао jе он и захвалио Министарству што jе имало разумевања и успело да реши неке проблеме. Истакао је и да jе за таj национални савет важно што ће се конкретизовати још неке мере коjе се тичу образовања на румунском jезику у Србиjи.

Председник извршног одбора Хрватског националног већа Дарко Сарић Лукендић jе рекао да потписани уговори представљаjу значаjан искорак у односу на досадашњу праксу кад jе у питању остваривање права на образовање на матерњем jезику, док је Стефан Стојков, заменик председника Националног савета Бугарске националне мањине, рекао да су 30 година чекали на овај тренутак – да добију уџбенике на бугарском језику и захвални су Министарству просвете, Влади Србије и Заводу за уџбенике. Стојков је нагласио да ће овим потписивањем највише добити сва деца националних мањина .

Есад Џуџо из Бошњачке националне заједнице захвалио се у име свих представника националних савета националних мањина на потписивању Споразума о обезбеђивању недостајућих уџбеника и нагласио да се по први пут на највишем могућем нивоу обезбеђују уџбеници за наставу на језицима националних мањина.

– Данашњи чин је важан и показује нашу жељу и позитиван однос и партнерство с Министарством просвете да унапредимо наш културни идентитет и право на образовање на матерњем језику – навео је Џуџо.

Потписивању нису присуствовали представници Aлбанаца, а министар Вербић jе рекао да се нада да ће они накнадно доћи и потписати га. Иначе, потписивању су присуствовали представници Министарства правде, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Заштитника грађана, Мисије ОЕБС у Београду, Европске комисије у Србији...

 

МИНИСТАР ВЕРБИЋ СА САРАДНИЦИМА У КРАЉЕВУ

Камен темељац за спортску халу

Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић и градоначелник Kраљева Томислав Илић положили су камен темељац за изградњу спортске хале при Дому ученика средњих школа у Краљеву.

Министар Вербић је рекао да су спортске активности најбољи лек за решавање проблема вршњачког насиља.

Према његовим речима, у Србији постоје закони којима се регулише проблем вршњачког насиља, али нема довољно капацитета за њихово спровођење, те је за сузбијање вршњачког насиља неопходно и развијање духа заједништва међу ученицима, као и бављење спортом.

– Ми данас живимо у времену када се свакодневно морамо суочавати и борити против насиља у школама. Закони постоје, али нема довољно капацитета. Један од начина је и да имамо добре ученичке домове, као овај у Kраљеву, где се развија тај дух заједништва, и ту мрежу ћемо оснажити. Такође, добар додатак у борби против насиља међу ученицима су и спортске хале, где ће се млади окупљати и на најбољи начин трошити енергију – нагласио је министар Вербић.

За прву фазу радова Министарство просвете, науке и технолошког развоја је обезбедило средства у износу од 10.000.000 динара.

У Дому ученика средњих школа обезбеђен је смештај и исхрана за 320 ученика, као и за 160 студената смештених у Студентском дому, који је организациони део Дома ученика у Краљеву.

Директор Дома ученика Драгутин Kарановић је рекао да ће хала величине 1.150 квадратних метара бити саграђена за мање од годину дана, уз заједничка улагања ресорног министарства и локалне самоуправе.

– Већ дуже време постоји потреба за постојањем спортске хале у оквиру Дома, где би се организовале рекреативно-спортске активности корисника. Тиме би боравак ученика био садржајнији и омогућавао би им свакодневне физичке активности. До сада су све активности одржавале у летњем периоду на отвореним теренима оближње Шумарске школе – навео је Карановић.

Завршетак прве фазе радова очекује се за два месеца, a укупна вредност радова је 50 милиона динара.

Градоначелник Томислав Илић је истакао да постоји добра сарадња између града Kраљева и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

– Град Kраљево је препознао важност изградње ове спортске хале и обезбедио плац за изградњу. Морамо да се захвалимо Министарству просвете што смо добили средства и за радове на Техничкој, Шумарској и Пољопривредној школи – навео је Илић.

Почетку радова присуствовали су директори свих средњих школа у Kраљеву, помоћник министра за ученички и студентски стандарад и инвестиције мр Љубиша Антонијевић, као и директори домова ученика из Србије.

Министар Вербић је овом приликом посетио Пољопривредно-хемијску школу „Др Ђорђе Радић”, најстарију школу у Рашком округу и истовремено најстарију пољопривредну школу у Србији, која ради у континуитету од 1882. године. Говорећи о раду школе и обилазећи с гостима лабораторије, радионице за практичну наставу и школску економију, њена директорка Светлана Младеновић навела је и да школа, носећи име доктора Ђорђа Радића, првог доктора агрономије и пионира српске пољопривредне науке, улаже велике напоре да одржава стандарде које је оснивач поставио. Школска економија има 80 хектара обрадиве површине, а у овој години уписано је 748 ученика у 26 одељења.                

Д. Гавриловић

АНТРФИЛЕ:

РАЗГОВОР СА УЧЕНИЦИМА

Министар Вербић је разговарао са ученицима свих средњих стручних школа с територије Краљева. Тема разговора је била зашто су изабрали баш ту школу, образовни профил, као и с којим се изазовима и проблемима суочавају током школовања.

– У току је припрема конкурса за упис у средње школе за наредну школску годину и сада се одлучује о броју одељења у различитим општинама и различитим школама. Стога желимо да чујемо и глас ученика и да их питамо шта мисле о томе – рекао је министар Вербић.

 

ПОМОЋНИК МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ СНЕЖАНА МАРКОВИЋ О ОБРАЗОВАЊУ ОДРАСЛИХ, ПЛАНОВИМА, УСПЕСИМА, ИЗАЗОВИМА И ПРЕПРЕКАМА

Нема развоја с неписменим људима

Новим програмом одраслима се даје могућност да заврше основну школу, али и да стекну одређене квалификације, које се популарно зову животне вештине за успешно функционисање у својим улогама – да знају да користе ИКТ, машине и апарате, банкомате, па све до сналажења у најразличитијим ситуацијама

Ако се образовање у Србији гледа кроз бројке, онда стање није баш сјајно, јер 34,44 одсто (више од два милиона и сто двадесет хиљада људи старијих од 15 година) нема ни школску спрему, ни завршену осмолетку или има тек основну школу. Скоро сваки други има само средњошколску диплому, а
16, 24 одсто високошколску спрему. С друге стране, анкета о образовању одраслих из 2011. године показује да је у различитим облицима образовања учествовало 16,5 одсто особа између 25 и 64 године. Иако представља пораст у односу на претходне године, тај постотак је још увек испод просека земаља чланица Европске уније – у којима 40,8 одсто одраслих учествује у том облику образовања.

Почетком фебруара Влада Србије је усвојила годишњи план обрзовања одраслих (ГПОО) за 2016, према коме се у овој школској години у 68 основних школа у 15 школских управа може школовати 6.421 полазник (лане 5.950). За ту сврху из буџета ће бити издвојено више од 420 милиона динара. За програм средњег образовања у трајању од две до три године обезбеђено је 20.003 места у 238 средњих школа из 16 школских управа. За то ће из државне касе бити уплаћено више од 216 милиона динара.

О овој важној теми за „Просветни преглед” говори Снежана Марковић, помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих.

Шта је превагнуло да се у 2016. планира многовише полазника за средњошколске програме?

– Реформа средњег стручног образовања, нови образовни програми, нови профили, иновирани програми који се спроводе последњих неколико година, опремљеност школа новом технологијом, учинили су стручно образовање атрактивнијим не само за младе већ и за одрасле. Школе су постале атрактивније, отвореније и боље комуницирају с локалном заједницом, тржиштем рада, послодавцима и социјалним партнерима. Током развоја и увођења нових образовних програма наставници су кроз различите пројекте и програме стручног усавршавања добили подршку и охрабрење за другачији приступ у раду, па и у раду са одраслима. Пројекат „Друга шанса”, који је реализован од 2011. до 2013, поставио је основе данашњег система функционалног образовања одраслих, тако да сада имамо више од 70 основних школа које спроводе овај програм. То је и први корак – када одрасли стекне функционално основно образовање, бива веома мотивисан да то настави и стекне квалификацију за неки посао.

Све ово је допринело да се школа наметне у локалној заједници као битан фактор који може допринети да појединац увећа своје шансе да стекне одређене квалификације потребне на тржишту рада, унапреди их како би лакше могао да промени занимање и пронађе атрактивнији посао или да увећа шансе да задржи постојећи посао.

Годишњим планом укључено је и неформално образовање одраслих за различите облике и могућности њиховог укључивања у програме за развој кључних компетенција које омогућавају допуну стручних знања и вештина. Наведите приоритетнe области и услове које одрасли полазници морају да испуне.

– Недостају истраживања којима би се добио шири преглед стања о томе које организације и институције пружају услуге формалног и неформалног образовања и о каквим се програмима ради. Ми имамо делимично познато стање у нашим установама формалног образовања, а о стању кључних компетенција и њиховог нивоа развоја, када су одрасли у питању, немамо податке.

Свакако да ће један од приоритета у овој области бити развој и реализација програма који доприносе унапређивању кључних и основних вештина одраслих. Иако наша земља није учествовала у међународним истраживањима (ОЕЦД), резултати нас неспорно наводе на закључак да улагање у развој кључних компетенција и основних вештина одраслих (математичка и језичка писменост одраслих, ИКТ и предузетничке вештине…) мора да буде наше стратешко опредељење.

Под којим условима ће бити могуће признавање претходног учења (ППУ) и да ли је то пионирски подухват или већ постоји у домаћој пракси?

– ППУ је у Закону о образовању одраслих препознато као једна од активности образовања одраслих. Завод за унапређивање образовања и васпитања је, на иницијативу Министарства просвете, формирао радну групу у којој су партиципирали представници релевантних министарстава и институција – са циљем да се дође до адекватне концепције за овај процес у нашој земљи. Концепт који је радна група изнедрила (анализирајући различите концепте овог процеса у разним земљама Европе), подразумева и одређене предуслове.

Предуслови за реализацију овог концепта су: Доношење законске регулативе за НОК у коме ће се наћи квалификације и њихови нивои које ће бити могуће потврђивати и кроз овај процес, усвајање подзаконског акта који ће прописати ближе услове за имплементацију овог процеса и развијање програма за обуку кадра који ће учествовати у процесу признавања претходног учења (саветници, оцењивачи компетенција, тренери…).

Концепција се налази на стручној расправи заједно с расправом о НОК-у.

Ко може и под којим условима да организује наставу за образовање одраслих? Да ли има разлике у односу на основно, средње, неформално образовање…

– Држава је кроз подзаконке акте прописала услове за све који желе да се баве образовањем одраслих, односно да реализују одређене програме образовања, било да се ради о програмима формалног или неформалног образовања.

Правилником о наставном плану и програму основног образовања одраслих и Правилником о условима у погледу простора, опреме, наставних средстава и степена и врсте образовања наставника и андрагошких асистената за остваривање наставног плана и програма основног образовања одраслих, прописано је ко и како може спроводити основно образовање. Сви они који испуне ове услове могу поднети министарству елаборат којим доказују своје услове за његово остваривање. Када говоримо о основном образовању одраслих, ми сада имамо 70 основних школа на територији скоро свих школских управа које реализују програм основног образовања за одрасле. Тренутно је у овај процес укључено преко 1.000 наставника са одређеним процентом норме.

Неопходно је да наставници и андрагошки асистенти који реализују програм основног образовања имају савладан обавезни програм стручног усавршавања који се односи на стицање базичних андрагошких вештина за рад са одраслима и обука за примену новог програма функционалног основног образовања.

Други подзаконски акт – Правилник о ближим условима за стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих (ЈПОА) – прописује услове у погледу програма, кадра, простора и опреме за реализацију јавно признатих програма, а кроз систем неформалног образовања.

Неопходно је да организације које подносе захтев за стицање статуса ЈПОА припреме програм у складу с прописаним стандардима за израду програма, да кадар који је планиран за његову реализацију има прописане стручне компетенције и компетенције за рад у подручју образовања одраслих и да постоје услови који су прописани за његову реализацију.

Колико у овој области каскамо за Европом и регионом? Да ли су разлике велике или и у овој области имамо предрасуде да су сви други у много бољој позицији?

– Чињеница је да ситуација ни у Европи није много боља. Ситуација у земљама региона је углавном слична када је реч о овој области. Добро је знати да се и у земљама Европске уније јавља проблем кад је реч о новим врстама писмености. Талас миграната донео је нове захтеве када је у питању образовање одраслих, не само за мигранте већ и за домицијално становништво. Проблем писмености није ни силазио са светске сцене, иако смо мислили да је везан за Африку, Јужну Америку, неке земље Азије. Ту је реч о елементарној неписмености. Међутим, функционална неписменост је кочница за развој конкурентности и Европа се суочава са овим великим проблемом.

Чињеница је да смо ми, до пре једне деценије, као земља имали отпор да признамо да имамо проблем с неписменошћу. Сада имамо озбиљан програм функционалног описмењавања и образовања који смо кроз ИПА пројекат креирали и имплементирамо га у 70 основних школа, али нам недостају финансијска средства да омогућимо већи обухват ове популације кроз образовни систем. На годишњем нивоу, тек нам је око 6.000 одраслих људи у процесу основног образовања. Новим програмом одраслима се даје могућност да заврше основну школу, али и да стекну одређене квалификације, које се популарно зову животне вештине за успешно функционисање у својим улогама – да знају да користе ИКТ, машине и апарате, банкомате, па све до сналажења у најразличитијим ситуацијама.

Значи, Србија ипак није „црна рупа” на светској мапи?

– Није, а можемо речи да немамо ни некакав „посебан” проблем. Реч је само о томе да морамо ову област ставити у високи приоритет када је реч о имплементацији свега онога што смо рекли у нашим стратешким документима. Јер, знамо да не можемо да рачунамо да у држави имамо стабилан систем, демократију, развијену културу, политички писмене грађане... ако имамо функционално неписмене људе.

Чини се да је овде образовање доста ниско на лествици вредности. Колика је то кочница како за цело друштво тако и за област којом се ви бавите?

– Нисам сигурна да мање вреднујемо образовање, јер многа истраживања у нашој земљи су показала да се образовање цени. Оно што код нас можда испливава као став је да образовање није сигуран пут да дођете до неког „високог” циља.

Олга Николић

АНТРФИЛЕИ:

ИЗАЗОВИ

Образовање и образовни системи су, због гломазности система, али и одговорне улоге коју имају, подручја која се можда најспорије прилагођавају променама и најопрезније одговарају на те изазове. Зато је потребно у области образовања, а самим тим у у области образовања одраслих, дугорочно планирање како би се на време пружили квалитетни одговори на потенцијалне изазове.

Имајући у виду статистичке податке (додуше веома оскудне јер нисмо спровели детаљнија истраживања као већина европских земаља – PIAAC („PISА за одрасле” која мери функционалну писменост старијих од 15 година) да је становништво Србије недовољно укључено у процесе целоживотног учења и образовања, потребно је усмерити и континуирано предузимати различите активности како би се свест о важности образовања и учења подигла на виши ниво код сваког појединаца.

ПРЕПРЕКЕ

– Недостатак финансијских средстава;

– Недостатак људских ресурса у државној управи и администрацији, у заводима и Министарству који би се бавили овом тематиком;

– Недостатак финасијских средстава за озбиљнија истраживања о компетенцијама одраслих како би могли рационалније планирати приоритете у овој области;

– Недовољно развијена привреда која би била „катализатор” и „скретничар” ка профилисању потребних квалификација за тржиште рада.

ОБРАСЦИ

Осим Стратегије развоја образовања одраслих, Закона и правилника за стицање статуса признатог организатора активности образовања одраслих, важан је и Правилник о врсти, називу и садржају образаца и начину вођења евиденција и изгледу образаца јавних исправа и уверења у образовању одраслих, чији издавач је наша кућа „Просветни преглед”. Зашто је важно уредно вођење евиденције?

– Тренутно радимо на изради правилника који ће уредити регистар свих ЈПОА. Овај регистар ће бити увезан с комплетном базом образовног система коју Министарство успоставља. Регистар ће подразумевати информације о провајдеру, програмима које реализује ЈПОА (време трајања, период реализације, величина групе, место одржавања), као и јавној исправи која се добија по завршетку програма.

Када је реч о Правилнику о врсти, називу и садржају образаца и начину вођења евиденција и називу, садржају и изгледу образаца јавних исправа и уверења у образовања одраслих, на њему смо дуго радили. Исправе које издаје акредитовани реализатор (ЈПОА) јавне су и оне потврђују компетенције које стиче полазник након успешно завршеног програма образовања и обуке, а у односу на утврђени стандард квалификације – што омогућава да када појединац приложи ову исправу на конкурсу за посао, послодавац може несумњиво да „прочита” које компетенције, односно коју квалификацију је кандидат стекао кроз програм обуке.

 

ОСНОВ­НО ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ ОДРАСЛИХ У КАЗНЕ­НО-ПОПРАВ­НИМ ЗАВО­ДИ­МА

И осу­ђе­ни­ци у школ­ским клу­па­ма

Мини­стар про­све­те Срђан Вер­бић оби­шао у Пожа­рев­цу осу­ђе­ни­це које поха­ђа­ју први циклус основ­ног обра­зо­ва­ња одра­слих и уру­чио реше­ње о вери­фи­ка­ци­ји Основ­ној шко­ли „Све­ти Сава”

Данас смо били све­до­ци јед­ног успе­шно завр­ше­ног посла, про­јек­та који реа­ли­зу­ју мини­стар­ста­ва прав­де и про­све­те, одно­сно Упра­ва за извр­ше­ње санк­ци­ја и Гру­пе за обра­зо­ва­ње одра­слих. Ми смо успе­шно пове­за­ли два до сада пот­пу­но одво­је­на систе­ма. Рани­је су посто­ја­ле обу­ке и кур­се­ви који су рађе­ни одво­је­но од обра­зов­ног систе­ма, а данас су део тог систе­ма, па има­мо шко­ле за обра­зо­ва­ње одра­слих које ова­ква оде­ље­ња пре­по­зна­ју као издво­је­на. Успе­шно је завр­ше­на вери­фи­ка­ци­ја њих пет: у казне­но-поправ­ним домо­ви­ма у Кру­шев­цу, Ваље­ву, Срем­ској Митро­ви­ци, Пожа­рев­цу и Забе­ли – рекао је мини­стар про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја др Срђан Вер­бић при­ли­ком сусре­та са уче­ни­ца­ма које од 22. фебру­а­ра поха­ђа­ју први циклус основ­ног обра­зо­ва­ња у Казне­но-поправ­ном заво­ду у Пожа­рев­цу.

Иако је посто­ја­ла боја­зан каква ће бити атмос­фе­ра, због спе­ци­фич­них окол­но­сти у који­ма се оба­вља обра­зо­ва­ње 28 уче­ни­ца, које су ујед­но и затво­ре­ни­це КПЗ-а, оне које су доче­ка­ле мини­стра и гру­пу нови­на­ра биле су изу­зет­но срдач­не. А атмос­фе­ра у учи­о­ни­ци пра­ва ђач­ка.

Мара Раду, јед­на од осу­ђе­ни­ца, каже да jе први пут у школ­скоj клу­пи и да jе пре­срећ­на због тога што ће моћи да нау­чи да чита и пише, за шта ниjе има­ла могућ­ност у детињ­ству. Њена коле­ги­ни­ца из раз­ре­да, три­де­сет­де­ве­то­го­ди­шња Оли­ве­ра Милић из Пан­че­ва, каже да је мај­ка тро­је деце и да ову шко­лу види као при­ли­ку да напре­ду­је и испра­ви гре­шке из про­шло­сти:

– Живе­ла сам у Немач­кој два­на­ест годи­на и тамо ми је рође­но све тро­је деце... При­ја­ви­ла сам се за шко­лу због сво­је будућ­но­сти, јер се кајем због оно­га што сам до сада ура­ди­ла себи и докле сам сти­гла. Све смо задо­вољ­не коман­ди­ри­ца­ма које нам пома­жу, као и учи­те­љи­це.

Мини­стар се осу­ђе­ни­ца­ма – уче­ни­ца­ма захва­лио што су му омо­гу­ћи­ле да дође с меди­ји­ма.

– Знам да није при­јат­но има­ти поред себе нови­на­ре који гле­да­ју шта ради­те, али је врло важно да буду с нама како би пре­не­ли при­чу да се овде деша­ва нешто пози­тив­но. А ја сма­трам да је ово пози­тив­на про­ме­на за вас. Коли­ко чујем, врло сте моти­ви­са­не за рад и не про­пу­шта­те часо­ве, чак и када сте боле­сне. Хва­ла вам на томе. Ми ћемо се тру­ди­ти да наста­ва буде што боља и да у сва­ком тре­нут­ку зна­те да држа­ва није забо­ра­ви­ла на вас. А када кроз три годи­не про­ђе­те ово шко­ло­ва­ње, има­ће­те дипло­му као било ко дру­ги ко је на неком дру­гом месту завр­шио шко­лу. Дакле, ваша дипло­ма је јед­на­ко вред­на као било која дру­га и надам се да ће посло­дав­ци то иско­ри­сти­ти на нај­бо­љи могу­ћи начин – пору­чио је мини­стар.

Оно што се од ове школ­ске годи­не спро­во­ди у пет казне­но-поправ­них уста­но­ва јесте део про­свет­ног систе­ма и то пред­ста­вља вели­ку нови­ну у овим инсти­ту­ци­ја­ма. Про­грам је наме­њен, пре све­га, одра­слим осо­ба­ма и њего­ва сушти­на је да буде функ­ци­о­на­лан, одно­сно да се поза­ба­ви пита­њи­ма која њих инте­ре­су­ју. Не раде с пче­ли­ца­ма и бум­ба­ри­ма, већ се баве неким акту­ел­ним тема­ма, бит­ним за људе њихо­вих годи­на. На тај начин су мно­го више моти­ви­са­ни да раде, а прет­ход­них годи­на успе­шно је обу­че­но 1.300 настав­ни­ка да при­ме­њу­ју такав про­грам и откри­ју нову димен­зи­ју рада. Укуп­но у затвор­ским уста­но­ва­ма има 316 пола­зни­ка, који су сада део обра­зов­ног систе­ма Срби­је, и када про­ђу шко­ло­ва­ње од три годи­не, има­ће дипло­му основ­не шко­ле и иста пра­ва као и сви дру­ги гра­ђа­ни.

– Ви сте виде­ли ствар­ну моти­ва­ци­ју уче­ни­ца – иста­као је Срђан Вер­бић. – Без обзи­ра на дипло­му, оне желе да напре­ду­ју и вре­ме про­ве­ду уче­ћи, јер то је оно што им је недо­ста­ја­ло. Да је систем на вре­ме пазио на све те људе, можда оне не би биле на овом месту. О томе је тре­ба­ло води­ти рачу­на рани­је, али је важно то што и ако неко дође у казне­но-поправ­ни дом, није касно да нешто нау­чи. Јер, живот је пред нама и сва­ко тре­ба јед­ног дана да потра­жи посао.

Дирек­тор Упра­ве за извр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја Милан Сте­во­вић исти­че да је про­гра­мом обу­хва­ће­но 28 затво­ре­ни­ца, отпри­ли­ке јед­на десе­ти­на оних које се нала­зе у Казне­но-поправ­ном заво­ду за жене. Он под­се­ћа да затвор­ски систем у Срби­ји посто­ји око 200 годи­на и да је ово први пут да је обра­зо­ва­ње обу­хва­ће­но на систе­мат­ски начин. Наше шти­ће­ни­це јесу изгу­би­ле нешто, али ће на овај начин и доби­ти мно­го, пору­чио је уче­ни­ца­ма првог циклу­са Сте­во­вић:

– Добио сам похвал­не инфор­ма­ци­је да сте врло одго­вор­не и пре­да­не раду. Јесте наста­ва поче­ла у фебру­а­ру, али ника­да није касно. Надам се да ће ово додат­но обра­зо­ва­ње бити, пре све­га, од кори­сти вама, али и вашим фами­ли­ја­ма и деци. Нарав­но, биће од кори­сти и Репу­бли­ци Срби­ји као вашој држа­ви. Желим вам добро здра­вље и успех у овом послу, а већ сам се дого­во­рио са учи­те­љи­цом око неких бене­фи­та које ћете има­ти на кра­ју овог шко­ло­ва­ња, тако да вам и то буде нова моти­ва­ци­ја. Тре­ба­ло је ради­ти овај посао и рани­је, али нисмо били у могућ­но­сти. Има­ли смо раз­у­ме­ва­ње Мини­стар­ства про­све­те. Дошли су, виде­ли, одра­ди­ли и, ево, уби­ре­мо пло­до­ве њихо­вог рада.

Сте­во­вић је, уз апла­уз оку­пље­них, рекао да ће оце­не и оно што настав­ни­ци буду рекли о уче­ни­ци­ма ући у њихов систем трет­ма­на и кре­та­ња из гру­пе у гру­пу. На инси­сти­ра­ње нови­на­ра дирек­тор упра­ве откри­ва какву ће то, поред дипло­ме, корист од поха­ђа­ња наста­ве има­ти пола­зни­це. Наи­ме, они­ма које завр­ше шко­лу сме­ши се пре­вре­ме­ни отпуст.

Зна се да обра­зо­ва­ње има кључ­ну важност и за држа­ву и за поје­дин­ца и да оно пру­жа шан­су и могућ­ност за про­ме­ну поло­жа­ја сва­ког поје­дин­ца, исти­че дирек­тор­ка шко­ле Мар­га­ре­та Секу­ло­вић, уз напо­ме­ну да пола­зни­ца­ма зна­ње које овде буду сте­кле нико неће моћи да оду­зме:

– Наш циљ је да та зна­ња буду при­ме­њи­ва и да попра­ве ква­ли­тет њихо­вог живо­та. Оне поха­ђа­ју пет пред­ме­та – срп­ски језик, мате­ма­ти­ку, енгле­ски језик, основ­не живот­не вешти­не и диги­тал­ну писме­ност – и укуп­но ће има­ти 555 часо­ва. Наста­ву реа­ли­зу­је кадар Основ­не шко­ле „Све­ти Сава” из Пожа­рев­ца, чији настав­ни­ци реа­ли­зу­ју наста­ву и у Казне­но-поправ­ном заво­ду „Забе­ла”.

Пола­зни­це ће први циклус, који обу­хва­та наста­ву од првог до четвр­тог раз­ре­да, поха­ђа­ти до осмог јула ове годи­не. Наред­не сле­ди дру­ги циклус, који садр­жи пети и шести раз­ред, а потом тре­ћи циклус с наста­вом за сед­ми и осми раз­ред. Про­грам је наме­њен одра­сли­ма и њего­ва сушти­на је да буде функ­ци­о­на­лан.

Након оби­ла­ска KПЗ мини­стар Срђан Вер­бић jе оби­шао и три оде­ље­ња про­гра­ма основ­ног обра­зо­ва­ња одра­слих у шко­ли „Све­ти Сава”. На изне­на­ђе­ње гости­ју, поред уче­ни­ка који пажљи­во пра­те наста­ву, у сва­ком од њих је и по неко­ли­ко мали­ша­на које роди­те­љи нису има­ли коме да оста­ве и који уче бара­бар с њима. Пола­зни­ци који су били при кра­ју шко­ло­ва­ња нај­за­ин­те­ре­со­ва­ни­ји су за тре­ћи циклус, а запо­сле­ни с поно­сом кажу да има и оних који наста­вља­ју обра­зо­ва­ње у сред­њим шко­ла­ма, као Али­са Радић, која је на завр­шном испи­ту има­ла ско­ро мак­си­мал­ни број пое­на. Неки су касни­је завр­ши­ли и пекар­ски занат, па чак и успе­шно отво­ри­ли сво­ју рад­њу.

– Ја бих желео да наста­вим за вари­о­ца – каже један од пола­зни­ка тре­ћег циклу­са. – У затво­ру сам нау­чио да варим, али бих желео да доби­јем и дипло­му, како бих могао да се запо­слим, веро­ват­но у ино­стран­ству.

У Срби­ји посто­ји 70 ова­квих шко­ла, са око шест хиља­да уче­ни­ка, каже мини­стар Вер­бић. Међу­тим оне, као и уста­но­ве за основ­но­школ­ско обра­зо­ва­ње лица која се нала­зе у затво­ру, само су један од при­ме­ра како Мини­стар­ство про­све­те мисли да се бори с вели­ким про­бле­мом као што је непи­сме­ност. Наи­ме, Вер­бић исти­че фра­пан­тан пода­так да је у Срби­ји реги­стро­ва­но више од 842.000 одра­слих осо­ба које нема­ју основ­но обра­зо­ва­ње.

Отку­да толи­ко када се зна да је већ гото­во пун век основ­но обра­зо­ва­ње код нас оба­ве­зно, пита­мо мини­стра про­све­те.

– То само зна­чи да нема­мо про­блем са зако­ном, него с њего­вом при­ме­ном. Или се нема довољ­но капа­ци­те­та, или се не води рачу­на о они­ма који пре вре­ме­на напу­сте шко­лу. Цена коју пла­ћа дру­штво је огром­на и мора­мо се бори­ти про­тив тога тако што ћемо овим људи­ма пру­жи­ти дру­гу шан­су, а очи­глед­но је да они ту шан­су при­хва­та­ју са изра­же­ном амби­ци­јом.

Небој­ша Буга­ри­но­вић

АНТРФИЛЕИ:

ЉУБАВ И ПОВЕ­РЕ­ЊЕ

У дану када их је оби­шла деле­га­ци­ја Мини­стар­ства про­све­те, уче­ни­це су вежба­ле писа­ње и чита­ње лати­ни­це. Кроз наста­ву их пра­ти учи­те­љи­ца Сло­бо­дан­ка Ребра­ча, за коју је рад са овим уче­ни­ца­ма вели­ки про­фе­си­о­нал­ни иза­зов и за њега се, после два­дест пет годи­на рада с децом, добро­вољ­но при­ја­ви­ла:

– Надам се да ћемо завр­ши­ти лепо као што смо и запо­че­ле. Мене од 22. фебру­а­ра, када смо запо­че­ле про­грам, држе емо­ци­је које дајем њима и које ми узвра­ћа­ју. Мислим да је у томе доса­да­шњи успех. Оне су јако озбиљ­не и моти­ви­са­не. Схва­ти­ле су да је ово јед­на вели­ка шан­са и раду­је их то што ће на дипло­ма­ма писа­ти да су завр­ши­ле Основ­ну шко­лу „Све­ти Сава”. Као про­свет­ном рад­ни­ку, оне су ми мотив за даљи рад.

СЛЕ­ДЕ­ЋЕ ЈЕ СЕЛО

Огро­ман је број људи које би на пра­ви начин тре­ба­ло обу­чи­ти, па мини­стар Вер­бић наја­вљу­је да ћемо уско­ро бити у при­ли­ци да види­мо како се ради са одра­слим људи­ма на селу, који тако­ђе желе да стек­ну основ­но обра­зо­ва­ње. Зада­так држа­ве је да им омо­гу­ћи пра­во на обра­зо­ва­ње, које је и њихо­во устав­но пра­во.

– То су десе­ти­не хиља­да људи које бисмо могли да укљу­чи­мо у про­цес обра­зо­ва­ња када бисмо има­ли довољ­но обу­че­них настав­ни­ка, али се надам да ћемо напре­до­ва­ти корак по корак. Где год уђе­те у шко­лу за обра­зо­ва­ње одра­слих, види­те моти­ва­ци­ју и жељу да се успе. Ми само тре­ба да им пру­жи­мо при­ли­ку и ефе­кат ће бити огро­ман – опти­ми­ста је, упр­кос све­му, мини­стар про­све­те.

 

ПРОФ. ДР ДАНИ­МИР МАН­ДИЋ, ДЕКАН УЧИ­ТЕЉ­СКОГ ФАКУЛ­ТЕ­ТА У БЕО­ГРА­ДУ

Настав­ни­ци гово­ре, уче­ни­ци ћуте

Утвр­ђе­но је да је сред­ња вред­ност актив­не говор­не кому­ни­ка­ци­је уче­ни­ка за шест часо­ва наста­ве све­га два мину­та или три­де­сет секун­ди по часу. A, с обзи­ром на то да су говор и мишље­ње пове­за­ни, ако уче­ник не гово­ри, није сти­му­ли­сан ни да мисли

Пре пет месе­ци иза­бра­ни сте за декaна Учи­тељ­ског факул­те­та у Бео­гра­ду, на којем већ дуго ради­те. Moжда није наод­мет да се на почет­ку овог раз­го­во­ра, у нај­кра­ћем, под­се­ти­мо нај­вред­ни­јих доме­та у доса­да­шњем раду.

– Педа­го­шка ака­де­ми­ја, касни­је Учи­тељ­ски факул­тет, били су пред­вод­ни­ци у уво­ђе­њу мно­гих педа­го­шких ино­ва­ци­ја, по ино­ва­ци­ја­ма смо били позна­ти не само у Срби­ји већ смо пред­ња­чи­ли и у реги­о­ну. Први смо, кра­јем осам­де­се­тих, има­ли ком­пју­тер­ску учи­о­ни­цу, први уве­ли интер­нет мре­жу. Још 1998. годи­не наба­ви­ли смо памет­не табле и пово­дом пето­го­ди­шњи­це рада факул­те­та демон­стри­ра­ли команд­ни пулт са сетом дидак­ти-ч­ких меди­ја и при­ка­за­ли рад памет­не табле – нај­ва­жни­је еле­мен­те памет­не интер­ак­тив­не учи­о­ни­це. Исто­вре­ме­но, ура­ди­ли смо про­је­кат и по њему запо­че­ли опре­ма­ње интeрак­тивних мулт­ме­ди­јал­них учи­о­ни­ца. Први часо­ви наста­ве на даљи­ну деве­де­се­тих годи­на орга­ни­зо­ва­ни су из наших учи­о­ни­ца. Први науч­ни скуп о наста­ви на даљи­ну одр­жан је на нашем факул­те­ту, на коме је уче­ство­вао и тада­шњи мини­стар за висо­ко и више обра­зо­ва­ње, а о чему је врло опшир­но писао и ваш лист. На Сај­му књи­га и опре­ме у Бео­гра­ду 2001. годи­не изло­жи­ли смо ове уре­ђа­је и демон­стри­ра­ли рад памет­не табле. Тада­шњи пред­сед­ник Вла­де др Зоран Ђинић то је врло похвал­но оце­нио, исти­чу­ћи да смо увек били први – и о томе је писа­но у вашем листу, што нам је све била вели­ка подр­шка. У тим вре­ме­ни­ма нај­ве­ћих успе­ха био сам про­де­кан и заду­жен за инфор­ма­ти­за­ци­ју и уво­ђе­ње нове инфор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је у наста­ву.

Ваши рани­ји успе­си су неспор­ни, али мно­ги су вас у међу­вре­ме­ну пре­те­кли. Шта ћeте пред­у­зе­ти да бисте наста­ви­ли рани­ју пред­вод­нич­ку уло­гу у шире­њу дидак­тич­ких и инфор­ма­тич­ких ино­ва­ци­ја?

– Пау­зу на овом путу, о којој гово­ри­те, иско­ри­сти­ће­мо као пред­ност, јер ћемо при­сту­пи­ти при­ме­ни нај­на­пред­ни­јих тех­но­ло­ги­ја, пре­ско­чи­ти прет­ход­но заста­ре­ле и тиме опет бити на челу раз­вој­них про­ме­на. Већ смо учи­ни­ли прве, али вели­ке кора­ке – за ових пет месе­ци коли­ко сам декан осно­ва­ли смо Инсти­тут и опре­ми­ли две диги­тал­не учи­о­ни­це, које је дони­рао Сам­сунг, у изно­су од девет мили­о­на дина­ра. Вра­ћа­мо се на нашу рани­ју пред­вод­нич­ку пута­њу у при­ме­ни и шире­њу дидак­тич­ко-инфор­ма­тич­ких ино­ва­ци­ја.

Који су то циље­ви, на које про­ме­не још мисли­те?

– Мора­мо се поза­ба­ви­ти дру­гим суштин­ским про­ме­на­ма у орга­ни­за­ци­ји вас­пит­но-обра­зов­ног про­це­са, пре све­га, темељ­ни­је се бави­ти про­ме­на­ма у кон­цеп­ци­ји наста­ве. У нашим шко­ла­ма је на делу тра­ди­ци­о­нал­на, репро­дук­тив­на наста­ва ста­ра без­ма­ло чети­ри века. Она је у сво­је вре­ме, и доста дуго, била епо­хал­на ино­ва­ци­ја, али мно­ги њени дело­ви су данас заста­ре­ли, пре­ва­зи­ђе­ни. У настав­ном про­це­су се дају зна­ња у гото­вом обли­ку која уче­ни­ци запам­ћу­ју уме­сто да их само­стал­но сти­чу, да их сво­јим миса­ном напо­ри­ма откри­ва­ју. Настав­ник, као нека­да, држи пре­да­ва­ња, наме­ће се као основ­ни извор инфор­ма­ци­ја иако, надо­хват руке, посто­је мно­ги бољи, ино­ва­тив­ни­ји и ефи­ка­сни­ји изво­ри из којих уче­ник може мно­го брже и лак­ше да сти­че ква­ли­тет­ни­ја зна­ња. Настав­ник се у сада­шњем изме­ње­ном дидак­тич­ко-инфор­ма­тич­ком окру­же­њу, у којем сва­ки уче­ник може да сара­ђу­је са свет­ским екс­пер­ти­ма, пона­ша на заста­ре­ли начин, сво­јим пре­да­ва­њи­ма гуши само­стал­ни и кре­атив­ни рад уче­ни­ка. Све се про­ме­ни­ло, само су шко­ла и рад настав­ни­ка у њој оста­ли исти. Факул­те­ти, укљу­чу­ју­ћи и учи­тељ­ски, при­пре­ма­ју настав­ни­ке за јуче­ра­шњу уме­сто за ефи­ка­сну шко­лу будућ­но­сти која би сва­ког уче­ни­ка води­ла до успе­ха. Раде по јуче­ра­шњем заста­ре­лом пла­ну, док муње­ви­те про­ме­не, које јед­на дру­гу сусти­жу, тра­же дру­гу, дело­твор­ни­ју кон­цеп­ци­ју наста­ве и ефи­ка­сни­ју шко­лу успе­ха за све уче­ни­ке.

За коју кон­цеп­ци­ју наста­ве се зала­же­те?

– Наш факул­тет и Зајед­ни­ца учи­тељ­ских факул­те­та пла­ни­ра­ју науч­ни скуп који ће бити одр­жан кра­јем апри­ла, на којем ћемо рас­пра­вља­ти о Инфор­ма­тич­ко-раз­ви­ја­ју­ћој наста­ви, новој настав­ној парa­диг­ми, која би сво­јим новим при­сту­пом сти­му­ли­са­ла и води­ла сва­ког уче­ни­ка до успе­ха пре­ма мери њего­вих лич­них потен­ци­ја­ла.

Рас­пра­вља­ће­мо о ефи­ка­сној шко­ли пот­пу­ног успе­ха у којој сва­ки уче­ник може бити успе­шан, учи­ти побед­нич­ки.То су потвр­ди­ла и мно­га истра­жи­ва­ња. Док је у тра­ди­ци­о­нал­ној наста­ви настав­ник у цен­тру настав­ног про­це­са, све се око њега окре­ће, у цен­тру раз­ви­ја­ју­ће наста­ве је уче­ник, његов само­стал­ни рад, све се око њега окре­ће: он само­стал­но сти­че зна­ња, про­ве­ра­ва сво­је постиг­ну­ће, откри­ва шта је нау­чио и какав је ква­ли­тет нау­че­ног. На вре­ме кори­гу­је сво­је пра­зни­не у уче­њу. Ева­лу­а­ци­ја је у функ­ци­ји кори­го­ва­ња погре­шног и афир­ма­ци­је ква­ли­тет­но нау­че­ног, док у тра­ди­ци­о­нал­ној шко­ли ева­лу­а­ци­ја увек сти­же касно, када је погре­шно нау­че­но тешко испра­ви­ти.

Које карак­те­ри­сти­ке раз­ви­ја­ју­ће кон­цеп­ци­је настaве сма­тра­те кључ­ним?

– Кре­ну­ћу од инфор­ма­ти­за­ци­је. Чип је рево­лу­ци­о­нар­на инте­ли­гент­на ком­по­нен­та која се, после пар­не маши­не, сма­тра нај­ва­жни­јим циви­ли­за­циј­ским изу­мом. Инфор­ма­ци­о­на тех­но­ло­ги­ја је све мини­ја­тур­ни­ја, све моћ­ни­ја, све јеф­ти­ни­ја и све доступ­ни­ја сва­кој, па и нај­си­ро­ма­шни­јој шко­ли. Она омо­гу­ћу­је уче­ни­ку да за неко­ли­ко секун­ди кон­так­ти­ра с моћ­ним изво­ри­ма нај­све­жи­јих, ино­ва­тив­них зна­ња, да само­стал­но учи и реша­ва поста­вље­не про­бле­ме.

Исто тако, нова инфор­ма­ци­о­на тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћу­је да се наста­ва уте­ме­љи на систем­ским осно­ва­ма: да сва­ки корак актив­но­сти пра­ти поврат­на инфор­ма­ци­ја, да уче­ник увек зна шта је добро, а шта није ква­ли­те­тно нау­чио како би могао на вре­ме да кори­гу­је сво­је резул­та­те у уче­њу. Сада­ш­ња тра­ди­ци­о­нал­на, репро­дук­тив­на наста­ва се теме­љи на ентро­пиј­ским осно­ва­ма, на мно­штву тзв. пра­зних ходо­ва. Уче­ник касно сазна­је сво­је резул­та­те, када је сла­бо­сти тешко испра­ви­ти. По пра­ви­лу, на кра­ју часа уче­ник не зна шта је добро, а шта лоше ура­дио. Сма­тра се да је систем­ска неу­те­ме­ље­ност тра­ди­ци­о­нал­не, репро­дук­тив­не наста­ве кључ­ни раз­лог неу­спе­ха уче­ни­ка у шко­ли.

Кон­струк­ти­ви­зам је, тако­ђе, један од теме­ља раз­ви­ја­ју­ће наста­ве. Пола­зи се од позна­те тео­ри­је да сва­ки уче­ник тре­ба да кон­стру­и­ше сво­ја зна­ња, да утвр­ђу­је пута­њу сво­га раз­в­о­ја.

Наве­шћу и да је хеу­ри­стич­ка наста­ва засно­ва­на на дија­ло­гу. У њој воде­ћу уло­гу има­ју пита­ња уче­ни­ка, а настав­ник не даје одго­во­ре већ их под­сти­че да до зна­ња дођу кроз мно­штво нестан­дард­них одго­во­ра. Дакле, кроз незна­ње (пита­ња уче­ни­ка) дола­зи се до зна­ња.

При­ме­на раз­ли­чи­тих моде­ла раз­ви­ја­ју­ће наста­ве (инди­ви­ду­а­ли­зо­ва­на, про­јект­на, моду­лар­на, микро наста­ва, иску­стве­на – вита­ге­на наста­ва, про­блем­ска...), у чијем цен­тру је само­стал­ни рад уче­ни­ка, тре­ба да подиг­не ква­ли­тет уче­ња.

Исто­вре­ме­но, ком­плек­сни систем ева­лу­а­ци­је који се одно­си не само на зна­ње већ и на про­цес сти­ца­ња зна­ња, на ева­лу­а­ци­ју дру­гих вред­но­сти, уте­ме­љен више на само­е­ва­лу­а­ци­ји, а мање на ева­лу­а­ци­ји од стра­не настав­ни­ка, важна је одред­ни­ца ква­ли­тет­не шко­ле.

Таква орга­ни­за­ци­ја наста­ве тра­жи шко­лу дру­га­чи­ју од тра­ди­ци­о­нал­не. Каква би тре­ба­ло да буде савре­ме­на шко­ла? Како у њој пости­ћи ефи­ка­сност?

– Тре­ба има­ти у виду да је сада­шња полу­днев­на више­смен­ска наста­ва код нас наста­ла као изну­ђе­но реше­ње после Дру­гог свет­ског рата, када је тре­ба­ло пре­ћи на опи­сме­ња­ва­ње наро­да, на обу­хват све деце дора­сле за шко­ла­ва­ње. Вели­ки број деце није могао да се сме­сти у посто­је­ће и ново­и­згра­ђе­не шко­ле. Уво­ђе­не су две, три, па и чети­ри сме­не. Ста­ње се још није нор­ма­ли­зо­ва­ло – вели­ки број шко­ла ради у две, а поне­где и у три сме­не. То није нор­мал­но ста­ње. Шко­ле мора­ју да раде у јед­ној про­ду­же­ној сме­ни, да осим наста­ве негу­ју дру­ге видо­ве рада, актив­ност у сло­бод­ном вре­ме­ну... Наша шко­ла је све­де­на на учи­ли­ште. Све се све­ло на наста­ву, а она на тра­ди­ци­о­нал­ну пре­да­вач­ку вари­јан­ту, која је непри­ме­ре­на и уче­ни­ци­ма досад­на. Они не воле шко­лу која се сво­ди на неку врсту ћуто­ло­шке наста­ве. Настав­ни­ци гово­ре, уче­ни­ци ћуте. Утвр­ђе­но је да је сред­ња вред­ност актив­не говор­не кому­ни­ка­ци­је уче­ни­ка за шест часо­ва наста­ве све­га два мину­та или три­де­сет секун­ди по часу. Неко је гoворио десет, неко пет мину­та, а поде­ље­но на 30 уче­ни­ка то је два мину­та за шест часо­ва наста­ве. Таква ћуто­ло­шка наста­ва има више нега­тив­них после­ди­ца. С обзи­ром на то да су говор и мишље­ње пове­за­ни, ако уче­ник не гово­ри, није сти­му­ли­сан ни да мисли. Утвр­ђе­но је неких 17 нега­тив­них после­ди­ца ова­кве наста­ве. Не могу се уче­ни­ци нате­ра­ти да нешто уче ако не желе. Потре­бе, жеље и инте­ре­со­ва­ња су осно­ва за уче­ње. Сма­тра се да је основ­ни циљ вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња изгра­ђи­ва­ње људ­ских потре­ба, тих уну­тра­шњих сила које наго­не поје­дин­ца да нешто жели, воли, јер то што жели ће и дости­ћи.

Пре­ма томе, шко­ла мора да ради у јед­ној сме­ни и да, осим наста­ве, има вре­ме­на за мно­ге дру­ге актив­но­сти. Уче­ник све оба­ве­зе тре­ба да завр­ши и задо­во­ља­ва у шко­ли. Шко­ла мора бити довољ­но мала да би била ефи­ка­са­на, оде­ље­ња мора­ју бити довољ­но мала да би се настав­ни­ци бави­ли не само настав­ним пред­ме­том већ и дете­том, њего­вим вас­пи­та­њем. Има, нарав­но, низ дру­гих зах­те­ва о који­ма тре­ба гово­ри­ти кад је реч о овој кон­цеп­ци­ји наста­ве, о чему ћемо можда неком дру­гом при­ли­ком.

Да ли Учи­тељ­ски факул­тет оспоcoбљава настав­ни­ке за шко­лу и наста­ву о којој гово­ри­те?

– Факул­те­ти су нај­кон­зер­ва­тив­ни­је уста­но­ве. У њима доми­ни­ра тра­ди­ци­о­нал­ни кон­цепт пре­да­вач­ке настaве. Наста­ва је поста­ла један про­по­вед­ни тра­ди­ци­о­нал­ни риту­ал – cве је у функ­ци­ји тра­ди­ци­о­нал­не орга­ни­за­ци­је. Могло би се рећи да је вели­ки број шко­ла по орга­ни­за­ци­ји испрeд орга­ни­за­ци­је наста­ве на факул­те­ти­ма које су настав­ни­ци завр­ши­ли. И наш факул­тет, иако је испред дру­гих, више је окрeнут про­шло­сти него будућ­но­сти.

Па како мисли­те да се то може про­ме­ни­ти?

– Про­ме­не у шко­ла­ма се одви­ја­ју кроз про­ме­не рада на факул­те­ти­ма. Потреб­но је при­пре­ми­ти настав­ни­ке за ино­ва­тив­не моде­ле рада, за нову кон­цеп­ци­ју раз­ви­ја­ју­ће наста­ве о којој је мало пре било речи. Учи­тељ­ски, одно­сно педа­го­шки факул­те­ти мора­ју да напу­сте тра­ди­ци­о­нал­ни кон­цепт при­пре­ма­ња настав­ни­ка и учи­те­ља јер то није у функ­ци­ји раз­вој­них, ино­ва­тив­них про­ме­на у нашем обра­зов­ном систе­му. Дидак­ти­ка, све мето­ди­ке, окре­ну­те су тра­ди­ци­о­нал­ној наста­ви, исте су као пре пола века. Заго­ва­ра­ју тра­ди­ци­о­нал­не мето­де и обли­ке рада. Нај­ве­ће про­ме­не тре­ба оче­ки­ва­ти у про­ме­на­ма мето­да рада. Ниг­де у сту­диј­ским пла­но­ви­ма факул­те­та неће­те сусре­сти пред­ме­те као што су: мето­ди­ка раз­ви­ја­ју­ће наста­ве или мето­ди­ка хеу­ри­стич­ке, про­дук­тив­не, инте­гра­тив­не наста­ве, мето­ди­ка саве­то­дав­ног рада, орга­ни­за­ци­је сло­бод­ног вре­ме­на, рада с даро­ви­тим уче­ни­ци­ма... Пред­ме­ти и про­гра­ми су у функ­ци­ји задр­жа­ва­ња и „одбра­не” тра­ди­ци­о­нал­не, неде­ло­твор­не репро­дук­тив­не наста­ве.Таква наста­ва је и нај­лак­ша за настав­ни­ке који желе да се иска­жу као „добри” пре­да­ва­чи.Таква наста­ва мало вре­ди, али је настав­ни­ци тра­ди­ци­о­на­ли­сти мно­го цене. За такву наста­ву су једи­но и при­пре­мље­ни те сва­ка дру­га уло­га угро­жа­ва њихов ста­тус предaвача.

Наме­ра­ва­те ли да мења­те настав­ни план и про­грам да бисте га ускла­ди­ли с новом кон­цеп­ци­јом раз­ви­ја­ју­ће наста­ве о којој гово­ри­те?

– То је вели­ки про­блем и „тврд орах” с којим се мора­мо суо­чи­ти. Инци­јал­ни про­грам обра­зо­ва­ња учи­те­ља имао је доста добрих реше­ња. Било је неко­ли­ко пред­ме­та инте­гра­тив­ног карак­те­ра у који­ма је тре­ба­ло засту­пи­ти инте­гра­тив­ни модел раз­ви­ја­ју­ће наста­ве (интер­ди­сци­пли­нар­ни семи­на­ри при­ро­де и дру­штва, интер­ди­спли­нар­ни пред­мет педа­го­ги­ја и пси­хо­ло­ги­ја...), али ста­ра кон­цеп­ци­ја је одне­ла пре­ва­гу при првој про­ме­ни овог настав­ног пла­на и про­гра­ма. Извр­ше­на је феу­да­ли­за­ци­ја тих пред­ме­та. Сва­ко је желео да има свој пред­мет, свој феуд. Никли су пред­ме­ти физи­ка, хеми­ја, био­ло­ги­ја, а тих пред­ме­та и нема у мла­ђим раз­ре­ди­ма основ­не шко­ле. Уме­сто да се у интер­ди­сци­пли­нар­не семи­на­ре сме­сте зани­мљи­ви екс­пе­ри­мен­ти, зани­мљи­ва мате­ма­ти­ка, физи­ка, хеми­ја и слич­но и да се реа­ли­зу­ју путем моде­ла игро­ли­ке раз­ви­ја­ју­ће наста­ве, све је вра­ће­но на тра­ди­ци­о­нал­ни кон­цепт.

Орга­ни­зо­ва­ће­мо окру­гле сто­ло­ве с нај­бо­љим струч­ња­ци­ма, а истра­жи­ва­ће­мо и ста­во­ве и мишље­ња настав­ни­ка који су шко­ло­ва­ни на нашем факул­те­ту како бисмо на науч­но утвр­ђе­ним осно­ва­ма моде­ло­ва­ли дело­твор­ни­ји настав­ни план и про­грам да оспо­со­бља­ва­мо учи­те­ље за њихо­ве нове уло­ге у ефи­ка­сни­јој шко­ли.

Које ћете нове про­јек­те покре­ну­ти у функ­ци­ји уна­пре­ђе­ња основ­не дела­та­но­сти?

– Има их више. Учи­тељ­ски факул­тет је одмах по осни­ва­њу реа­ли­зо­вао више про­је­ка­та наме­ње­них реформ­ским про­ме­на­ма у обра­зо­ва­њу: Наша основ­на шко­ла будућ­но­сти, Екс­при­мен­тал­не шко­ле као носи­о­ци раз­вој­них про­ме­на, Даро­ви­ти уче­ни­ци и неу­спех... О свим тим про­јек­ти­ма обја­вље­на је и сту­ди­ја. Сада наста­вља­мо с рели­за­ци­јом про­јек­та Мул­ти­ме­ди­јал­не и интер­ак­тив­не учи­о­ни­це, реа­фир­ми­са­ће­мо изда­вач­ку делат­ност изда­ва­њем нај­по­зна­ти­јих педа­го­шких и дидак­тич­ко-мето­дич­ких дела у све­ту, а покре­ну­ће­мо и изда­ва­ње уџбе­ни­ка за мла­ђе раз­ре­де основ­не шко­ле.

Биља­на Сту­пар

АНТРФИЛЕ

ПОД­СЕТ­НИК

Учи­тељ­ски факул­тет у Бео­гра­ду башти­ни бога­ту тра­ди­ци­ју позна­те Учи­тељ­ске шко­ле и Педа­го­шке ака­де­ми­је у овом гра­ду. Без­ма­ло деце­ни­ју и по при­пре­мао се за пре­ра­ста­ње у факул­тет, што се дого­ди­ло 1993. годи­не. Иако нај­мла­ђи, дуго је био један од нај­за­па­же­ни­јих. Ни сво­је­вре­ме­не санк­ци­је нису зау­ста­ви­ле његов успе­шан раз­вој, факул­тет је нашао начи­на да наба­ви и инста­ли­ра прве памет­не табле и поч­не опре­ма­ње мул­ти­ме­ди­јал­не интер­ак­тив­не учи­о­ни­це. О њему се гово­ри­ло и писа­ло као о бео­град­ском Хар­вар­ду. У наш обра­зов­ни про­стор еми­то­вао je нај­на­пред­ни­је педа­го­шке кон­цеп­ци­је, дидак­тич­ке мето­де и настав­не про­це­ду­ре, оку­пљао око себе нај­бо­ље струч­ња­ке и прак­ти­ча­ре. У то вре­ме декан je био проф. др Мла­ден Вило­ти­је­вић, а про­де­кан за наста­ву проф. др Дани­мир Ман­дић, обо­ји­ца вео­ма заслу­жни за тада­шњи успон Факул­те­та. Др Ман­дић има два док­то­ра­та: један из обла­сти тех­нич­ко-инфор­ма­тич­ких, а дру­ги из педа­го­шких нау­ка. Спе­ци­ја­ли­зи­рао инфор­ма­тич­ке нау­ке у САД. Гово­ри енгле­ски језик. Обја­вио је више сту­ди­ја и моно­гра­фи­ја.

 

РЕЗУЛ­ТА­ТИ ПРО­ЈЕК­ТА О ФИНАН­СИ­РА­ЊУ ВИСО­КОГ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА У СРБИ­ЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И БОСНИ И ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ

Уместо бинарног – линеарни модел

Да би систем финан­си­ра­ња био пра­ве­дан, не би тре­ба­ло да задр­жи­мо бинар­ни модел који сада има­мо, у сми­слу да неком сту­ден­ту све буде пла­ће­но из буџе­та, а да неком дру­гом не буде пла­ће­но ништа. Нама је потре­бан лине­ар­ни модел, а то је и један од нала­за ове сту­ди­је, рекао је мини­стар Вер­бић

Про­је­кат чији пун назив гла­си „Ка одр­жи­вом и јед­на­ко­прав­ном финан­си­ра­њу висо­ког обра­зо­ва­ња у Босни и Хер­це­го­ви­ни, Црној Гори и Срби­ји (FIN­HED) реа­ли­зу­је се у ове три држа­ве у окви­ру Тем­пус про­гра­ма Европ­ске уни­је, почев од окто­бра 2012. годи­не до апри­ла 2016. Како наво­де уче­сни­ци у овом про­јек­ту, циљ је био да допри­не­су ефи­ка­сни­јем, ефек­тив­ни­јем и јед­на­ко­прав­ном систе­му финан­си­ра­ња висо­ког обра­зо­ва­ња.

Резул­та­те про­јек­та пред­ста­ви­ли су у Меди­ја цен­тру 29. мар­та проф. др Невен­ка Жар­кић Јок­си­мо­вић са Факул­те­та орга­ни­за­ци­о­них нау­ка Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, др Срђан Вер­бић, мини­стар про­све­те, нау­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, и Јасмин­ка Чекић Мар­ко­вић, дирек­тор Цен­тра за обра­зов­не поли­ти­ке, једи­не орга­ни­за­ци­је цивил­ног дру­штва која је била парт­нер­ски укљу­че­на у овај про­је­кат.

У FIN­HED про­јек­ту су све­о­бу­хват­но ана­ли­зи­ра­ни посто­је­ћи моде­ли систем­ског и инсти­ту­ци­о­нал­ног финан­си­ра­ња, као и доступ­ност висо­ког обра­зо­ва­ња у Срби­ји, Црној Гори и Босни и Хер­це­го­ви­ни. Тако­ђе, у окви­ру про­јек­та, ове­ три земље су уче­ство­ва­ле у међу­на­род­ном ком­па­ра­тив­ном истра­жи­ва­њу о соци­јал­ној димен­зи­ји висо­ког обра­зо­ва­ња – EURO­STU­DENT. Захва­љу­ју­ћи томе, први пут су у реги­о­ну при­ку­пље­ни пода­ци о социо-еко­ном­ском ста­ту­су сту­де­на­та, пре­пре­ка­ма с који­ма се суо­ча­ва­ју током сту­ди­ја, о њихо­вом рад­ном анга­жма­ну, као и оце­ни ква­ли­те­та сту­ди­ја. Тиме је ство­рен основ да се поли­ти­ке веза­но за сту­дент­ски стан­дард и финан­си­ра­ње висо­ког обра­зо­ва­ња дефи­ни­шу­ на осно­ву поу­зда­них пода­та­ка.

По речи­ма проф. др Невен­ке Жар­кић Јок­си­мо­вић, повод за оку­пља­ње у Меди­ја цен­тру је завр­ше­так про­јек­та чији је коор­ди­на­тор Уни­вер­зи­тет у Бео­гра­ду. На њему ­је ­три годи­не интен­зив­но ради­ло 17 парт­не­ра – пред­став­ни­ци­ др­жав­них и при­ват­них уни­вер­зи­те­та из Срби­је, Црне Горе и Босне и Хер­це­го­ви­не, као и ресор­них мини­стар­ста­ва и стра­них парт­не­ра из Енгле­ске, Фин­ске, Бел­ги­је и Сло­ве­ни­је. Прву годи­ну рада на про­јек­ту обе­ле­жи­ла је посе­та стра­ним парт­не­ри­ма, где су се упо­зна­ли с њихо­вим иску­стви­ма веза­но за финан­си­ра­ње висо­ког обра­зо­ва­ња и ту са­гле­да­ли добре и лоше стра­не одре­ђе­них моде­ла. Про­те­кле две годи­не су уче­сни­ци из реги­о­на ради­ли зајед­но, одр­жа­ли више ску­по­ва и сеси­ја, ода­кле су про­ис­те­кле и одре­ђе­не пре­по­ру­ке, одно­сно моде­ли за финан­си­ра­ње висо­ког обра­зо­ва­ња, које ­сма­тра­ју одр­жи­вим у посто­је­ћим усло­ви­ма.

– Тре­ба рећи да у свим земља­ма, осим, рекла бих, у Фин­ској, ула­га­ње у висо­ко обра­зо­ва­ње није она­ко како би тре­ба­ло да буде. Срби­ја, Црна Гора и Босна и Хер­це­го­ви­на има­ју посе­бан про­блем, јер је буџет­ски колач врло мали, али и њега тре­ба поде­ли­ти на пра­ве­дан начин који неће дове­сти до сма­ње­ња ква­ли­те­та висо­ког обра­зо­ва­ња – рекла је Невен­ка Жар­кић Јок­си­мо­вић.

Мини­стар про­све­те Срђан Вер­бић је под­се­тио да је OECD покренуо вели­ко истра­жи­ва­ње о финан­сиј­ској писме­но­сти сту­де­на­та, које се потом пре­не­ло у PISA тест, тако да је од 2012. годи­не фокус у овом тесту на томе­ шта сту­ден­ти зна­ју о финан­си­ја­ма и да ли ће бити у ста­њу да упра­вља­ју нов­цем за соп­стве­не сту­ди­је.„Сту­ден­ти у вели­ком делу пла­не­те зна­ју коли­ко им је нов­ца потреб­но за сту­ди­ра­ње, коли­ко кошта годи­на сту­ди­ја на јед­ном факул­те­ту или на неком дру­гом. Код нас то још увек није слу­чај. Наши сту­ден­ти који су на буџе­ту нема­ју пред­ста­ву коли­ко кошта буџет­ска годи­на”, рекао је Вер­бић.

По њему, нико не може раци­о­нал­но да упра­вља сво­јим нов­цем нити да одлу­чу­је о соп­стве­ној будућ­но­сти уко­ли­ко не зна коли­ко кошта сту­диј­ски про­грам, коли­ко нов­ца држа­ва за то издва­ја из буџе­та, а коли­ко сам мора да пла­ти.Тре­ћи или четвр­ти изво­ри који посто­је на мно­гим мести­ма у све­ту код нас су сла­бо раз­ви­је­ни и због тога се мора ­ста­ви­ти нагла­сак на оста­ле­мо­гу­ће изво­ре финан­си­ра­ња.

„Да бисмо пости­гли пра­вед­ност у обра­зо­ва­њу, прво мора­мо да инфор­ми­ше­мо сту­ден­те о томе шта им се нуди и по којој цени, али и да инси­сти­ра­мо на ква­ли­те­ту и на добрим одлу­ка­ма. Нарав­но, не би тре­ба­ло да задр­жи­мо бинар­ни модел који смо до сада има­ли, у сми­слу да неком буде све пла­ће­но из буџе­та, а да неком дру­гом не буде пла­ће­но ништа. Нама је потре­бан лине­ар­ни модел и то је један од нала­за ове сту­ди­је, у коме сва­ко у скла­ду са пока­за­ним резул­та­ти­ма и соци­јал­ним ста­ту­сом заслу­жу­је већи удео у буџет­ским сред­стви­ма. Нарав­но, мора­мо да узме­мо у обзир и социо-еко­ном­ски ста­тус сту­де­на­та. Међу­тим, још увек нема­мо модел око кога посто­ји сагла­сност”, рекао је мини­стар, напо­ми­њу­ћи да рад­не гру­пе за изра­ду новог зако­на о висо­ком обра­зо­ва­њу бро­је више од сто­ти­ну људи, а да нај­те­же „иде” у рад­ној гру­пи која се бави финан­си­ра­њем, a која је „кључ” све­га.

Про­је­кат, по речи­ма Јасмин­ке Чекић Мар­ко­вић, садр­жи све оно на чему Мини­стар­ство про­све­те тре­ба да доне­се нови закон, а тиме и одлу­ке о финан­си­ра­њу висо­ког обра­зо­ва­ња. Она је пред­ста­ви­ла резул­та­те међу­на­род­ног истра­жи­ва­ња EURO­STU­DENT, које се бави соци­јал­ном димен­зи­јом висо­ког обра­зо­ва­ња. Срби­ја, Црна Гора и Босна и Хер­це­го­ви­на први пут се при­кљу­чу­ју овом истра­жи­ва­њу 2012. годи­не, а терен­ски рад је спро­ве­ден 2013. и 2014. годи­не.

„Све што је доби­је­но овим истра­жи­ва­њем може­мо с вели­ком сигур­но­шћу узе­ти као поу­зда­но и пре­сли­ка­ти их на целу попу­ла­ци­ју”, рекла је Јасмин­ка Чекић Мар­ко­вић. Један од важни­јих пода­та­ка из про­јек­та је да су сту­ден­ти у Срби­ји мла­ди, да у про­се­ку завр­ша­ва­ју сту­ди­је с 23 годи­не, што гово­ри да је Боло­ња дала резул­та­те јер је пове­ћа­на ефи­ка­сност сту­ди­ра­ња. Ипак, пре­ко седам одсто сту­де­на­та има више од 30 годи­на, а 5,2 одсто њих још увек је на основ­ним сту­ди­ја­ма. Зани­мљи­во је и то да има више сту­дент­ки­ња него сту­де­на­та, и како расте ниво сту­ди­ја – тако се пове­ћа­ва број жена. Њих има више у дру­штве­ним нау­ка­ма, обра­зо­ва­њу и меди­ци­ни, док су сту­ден­ти зна­чај­ни­је засту­пље­ни у инже­њер­ским нау­ка­ма.

Кад је реч о социо-еко­ном­ском ста­ту­су сту­де­на­та, тре­ба рећи да у већем про­цен­ту сту­ди­ра­ју деца роди­те­ља који има­ју висо­ко обра­зо­ва­ње, док деца чији роди­те­љи оба­вља­ју ­јед­но­став­на зани­ма­ња (занат­ска, пољо­при­вред­на, услу­жна или трго­вач­ка) има­ју мно­го мање шан­се да дођу до висо­ког обра­зо­ва­ња што, по речи­ма Јасмин­ке Чекић Мар­ко­вић, пока­зу­је да наше висо­ко обра­зо­ва­ње сва­ка­ко није јед­на­ко­прав­но. Ипак, нај­за­сту­пље­ни­ји су они сту­ден­ти чији роди­те­љи има­ју завр­ше­ну барем сред­њу шко­лу, а сле­де више шко­ле и факул­те­ти. Сту­ден­ти нижег социо-еко­ном­ског ста­ту­са углав­ном дола­зе из сред­њих струч­них шко­ла и пре упи­су­ју висо­ке шко­ле стру­ков­них сту­ди­ја него ака­дем­ске про­гра­ме на факул­те­ти­ма.

Реци­мо и то да 93 одсто сту­де­на­та на уни­вер­зи­те­ти­ма у Срби­ји су из Срби­је, а „оста­так” дола­зи углав­ном из зема­ља реги­о­на. Про­це­нат оних који дола­зе из дру­гих зема­ља Евро­пе и све­та је на нивоу ста­ти­стич­ке гре­шке. То гово­ри да су про­гра­ми у Срби­ји при­влач­ни углав­ном сту­ден­ти­ма који нема­ју језич­ку бари­је­ру, рекла је Јасмин­ка Чекић Мар­ко­вић, наво­де­ћи и пода­так да је само два про­цен­та наших сту­де­на­та има­ло иску­ство с при­вре­ме­ним сту­ди­ра­њем у ино­стран­ству, а сво­је шан­се за запо­сле­ње неу­по­ре­ди­во боље про­це­њу­је ван гра­ни­ца наше земље него у Срби­ји.

Све­тла­на Или­јић

АНТРФИЛЕИ:

ПРЕ­ПО­РУ­КЕ РАД­НЕ ГРУ­ПЕ

Невен­ка Жар­кић Јок­си­мо­вић је ука­за­ла на пре­по­ру­ке рад­не гру­пе FIN­HED про­јек­та, које би, уко­ли­ко се ува­же, води­ле до пре­ва­зи­ла­же­ња одре­ђе­них огра­ни­че­ња. Прва пре­по­ру­ка се одно­си на раци­о­на­ли­за­ци­ју посто­је­ћих сред­ста­ва, јер кад су сред­ства огра­ни­че­на, бит­но је да се на пра­ви начин кори­сте. То под­ра­зу­ме­ва уво­ђе­ње одре­ђе­них орга­ни­за­ци­о­них реше­ња на самим уни­вер­зи­те­ти­ма. Дру­га пре­по­ру­ка се одно­си на то да је нео­п­ход­но уве­сти финан­сиј­ско пла­ни­ра­ње и изве­шта­ва­ње о оства­ре­ним резул­та­ти­ма. Нео­п­ход­но је уво­ђе­ње нових моде­ла финан­си­ра­ња уни­вер­зи­те­та и факул­те­та, пре све­га моде­ла јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства, потом усме­ра­ва­ње ка про­фит­но ори­јен­ти­са­ним парт­не­ри­ма из при­ват­ног сек­то­ра, који би актив­но уче­ство­ва­ли у обли­ко­ва­њу, упра­вља­њу и реа­ли­за­ци­ји раз­ли­чи­тих актив­но­сти из обла­сти обра­зо­ва­ња... да се обез­бе­ди финан­сиј­ска под­ло­га да сту­ден­ти могу да сту­ди­ра­ју. Сле­де­ћа пре­по­ру­ка је уво­ђе­ње нових меха­ни­за­ма уна­пре­ђе­ња соци­јал­не димен­зи­је висо­ког обра­зо­ва­ња ради пре­вен­ци­је оси­па­ња сту­де­на­та, уна­пре­ђе­ња пра­вич­но­сти и ефи­ка­сно­сти висо­ког обра­зо­ва­ња... Ова­кав при­ступ зах­те­ва и виши ниво про­фе­си­о­на­ли­за­ци­је упра­ва уни­вер­зи­те­та и факул­те­та, као и орга­ни­за­ци­о­них цели­на уни­вер­зи­те­та...

ЖИВЕ С РОДИ­ТЕ­ЉИ­МА

Више од 50 одсто сту­де­на­та у Срби­ји живи са сво­јим роди­те­љи­ма, било да су на основ­ним или мастер сту­ди­ја­ма. Мало њих живе сами или с парт­не­ром, а око 25 одсто дели при­ват­ни сме­штај с дру­гим сту­ден­ти­ма или ста­ну­је код рођа­ка. Чиње­ни­ца је да се наши сту­ден­ти не оса­мо­ста­љу­ју и да такав систем подр­шке код нас није раз­ви­јен, док, реци­мо, у нор­диј­ским земља­ма сту­ден­ти доби­ја­ју систем­ску подр­шку за оса­мо­ста­љи­ва­ње оног тре­нут­ка када кре­ну на факул­тет, рекла је Јасминка Чекић Марковић.

СТУ­ДЕНТ­СКИ ДУГ У АМЕ­РИ­ЦИ ПРЕ­МА­ШИО БИЛИ­ОН ДОЛА­РА

Др Срђан Вер­бић је иста­као да није желео да про­пу­сти при­ли­ку да сво­јим при­су­ством пока­же коли­ко је ова тема важна. С тим у вези, нај­пре је ука­зао на то шта се деша­ва на пла­не­тар­ном нивоу и зашто су нам локал­на реше­ња важна. Пода­так који је изнео делу­је гото­во нествар­но. Наи­ме, годи­не 2009. уку­пан дуг сту­де­на­та у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Држа­ва­ма, на осно­ву сту­дент­ских кре­ди­та, над­ма­шио је хипо­те­кар­ни дуг који на кре­дит­ним кар­ти­ца­ма има­ју ста­нов­ни­ци САД и изно­сио је више од 800 мили­јар­ди дола­ра. У међу­вре­ме­ну је пре­шао били­он, а и даље расте. Реак­ци­ја раз­ви­је­ног све­та је била да се брзо напра­ви ана­ли­за како с тим иза­ћи на крај. А после­ди­це хипо­те­кар­не кри­зе су позна­те – људи нису могли да вра­те дуг, изгу­би­ли су сво­је куће и то се пре­тво­ри­ло у финан­сиј­ску кри­зу у целом све­ту. „Посто­ји шан­са да се због сту­дент­ског кре­ди­та нешто слич­но деси сви­ма нама”, рекао је Вер­бић.

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2020 21 25 05 20

2020 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

GodineUzleta

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096