Нема производа у корпи
понедељак, 20 јун 2016

PISА У ФОКУСУ

PISА У ФОКУСУ

Помоћ ученицима који заостају – помоћ земљи да напредује

Међународно тестирање средњошколаца показало је да на десетине хиљада ученика у свакој од ОЕCD земаља, односно милиони ученика широм света, по завршетку обавезног образовања, немају ни основна знања и вештине потребне за живот и рад у савременом друштву.

Нема земље нити економије која је 2012. године учествовала у PISА међународном тестирању петнаестогодишњака која може да тврди да су сви њени ученици савладали основни ниво знања из математике, науке (природних наука) и читања. На десетине хиљада ученика у свакој од тих земаља и милиони ученика широм света по завршетку обавезног образовања немају ни основно знање потребно за живот и рад у савременом друштву. Штавише, ни земље које су у врху међународних образовних ранг-листи не могу тиме да се похвале.

Лош учинак у основној и средњој школи има дугорочне последице, како за појединца, тако и за друштво у целини, те смањење броја учиника с лошим образовним резултатима не би било само себи циљ, већ и делотворан начин да се унапреде укупни образовни резултати читавих образовних и државних система. Тиме би такође била унапређена и социјална једнакост, јер лоши ученици обично потичу из социјално-економски сиромашнијих породица. Овим проблемима бави се ново издање публикације „PISА у фокусу”, које анализира школске праксе и образовне политике за које подаци показују да су у блиској вези с лошим учинком средњошколаца. Под насловом „Лоши ученици: Зашто заостају и како им помоћи”, ово тематско издање поменуте публикације, објављено 10. фебруара ове године, прво је које је свеобухватно истражило узроке образовног заостајања појединих ученика, узимајући у обзир образовну историју њихових породица и породичне ставове према школи и школовању. Извештај нуди и
смернице креаторима образовних политика, наставницима и родитељима, на који начин да помогну ученицима који заостају у савладавању кључних школских предмета.

Према уводнику Андреаса Шлајсера, челника ОЕCD Директората за образовање, просечно сваки четврти ученик у земљама ОЕCD није достигао основни ниво знања у најмање једном од три поменута кључна предмета које PISА оцењује. У апсолутним бројкама изражено, то значи да је око 4,5 милиона петнаестогодишњака у 34 земље ОЕCD, односно око тринаест милиона средњошколаца у 64 земље, колико их је укупно учествовало у PISА 2012, показало недовољне резултате из најмање једног од та три предмета. Могло би се поставити питање, додаје Шлајсер, има ли смисла успостављати глобалне стандарде за лоше резултате ученика у разноликом скупу земаља, с различитим захтевима, када је реч о способностима појединца. Овај стручњак, међутим, коментарише да нови PISА извештај поставља захтеве на најбазичнијем нивоу знања и вештина, нивоу који треба очекивати од сваког младог човека у 21. веку. У читању тај базични ниво је прелазак прага који раздваја најосновнију писменост/могућност читања од читања које је неопходно за учење. У математици то подразумева основно разумевање базичних математи-чких појмова и операција. Шлајсер оцењује да такво стање ствари хитно мора да се промени. Ученици који у узрасту од петнаест година образовно заостају за вршњацима као појединци су под високим ризиком од раног напуштања школе. Када је о последицама по друштво реч, уколико велики део популације нема најосновније образовање, дугорочни економски раст те земље је озбиљно угрожен. Већ је указивано на чињеницу, подсећа Шлајсер, да економски производ који једна земља губи због лоше образовне политике и праксе држи ту земљу у стању сталне економске рецесије, и то рецесије која може бити већа и дубља од глобалне финансијске кризе с којом се многе земље још боре.

Анализа је, иначе, показала да су лоши резултати ученика условљени комбинацијом и акумулирањем више фактора. Друштвено-економски неповољан положај породице ученика најочигледнији је и највећи фактор ризика за лоше резултате у школи, али није једини. Деца из имигрантских породица и деца која не говоре језик заједнице у којој се школују, као и деца са села и она која живе са само једним родитељем у многим земљама су лошији ученици. Занимљиво је да се родни стереотипи различито исказују код девојчица и дечака, у зависности од школског предмета – девојчице су лошије у математици, а дечаци у читању и природним наукама.

Образовне могућности ученика, њихови ставови и понашање такође су од велике важности. Деца која нису имала или су врло кратко била на предшколској настави под већим су ризиком од заостајања у школи у односу на вршњаке с годину дана предшколског образовања. Лоше резултате имају и ученици који уписују струковне школе, као и они који су понављали разред, било да је то резултат лошег рада у средњој школи или понављања разреда у основној, које је довело до повлачења ученика у каснијем узрасту. С друге стране, ученици који максимално користе расположиве могућности, какве год биле – редовно похађају школу, ангажованији су на настави, проводе више времена радећи домаће задатке, учествују у ваннаставним школским активностима – свакако показују боље резултате.

И одређени фактори који су у вези са школом такође утичу на резултате ученика. Доказано је да ђаци имају веће шансе да савладају основе школских предмета онда кад њихови наставници више од њих очекују, ангажованији су у настави и одговарају на потребе својих ученика. Школе у којима је друштвено-економска разноликост већа и где је мање груписања према материјалним могућностима ђака показују тенденцију да ученици који настоје да поправе резултате имају боље услове за учење.

Нема сумње да постоје начини да се побољшају резултати ученика у савладавању основних знања. Током протекле деценије разнолика група земаља – Бразил, Немачка, Јапан и Мексико – успела је да смањи удео ученика с лошим PISА резултатима. Први корак који ка томе треба да учине креатори образовних политика јесте да решавање проблема ниског учинка средњошколаца поставе као приоритетни задатак. Будући да профили ученика с лошим учинком значајно варирају од земље до земље, од суштинског је значаја да се они идентификују у свакој појединачној земљи и да се на основу тога примени специфична образовна политика. У сваком случају, борба за побољшање образовних резултата те групе ученика треба да буде започета што раније. У анализи се прецизира да деци, између осталог, пре свега треба обезбедити и понудити предшколску наставу, као и допунску подршку у нижим разредима основне школе. Школе треба својим ученицима који образовно заостају да понуде и наставу језика (заједнице), и/или психо-социјалну подршку (психолога, ментора, саветника), као и ваннаставне активности. Наставнике такође треба обучавати за рад с тим ученицима.

Г. Томљеновић

 

 

ПОДАЦИ О СРБИЈИ

Србија припада групи од 30 такозваних партнерских земаља које су, уз 34 државе чланице ОЕCD, учествовале у међинародном тестирању средњошколаца PISА 2012. Према подацима из табеле објављене у анализи „Лоши ученици: Зашто заостају и како им помоћи”, у Србији је 2012. године у PISА тестирању учествовало укупно 75.870 ученика старијих разреда средњих школа. Недовољан резултат (само) у математици показало је 38 одсто ученика (29.521), у читању 33 одсто (25.134), а у природним наукама 34 одсто (26.543). У сва три предмета „подбацило” је чак 22 одсто ученика (17.302). Поређења ради, у Хрватској је у сва три предмета недовољне резултате показало 11 одсто ђака, у Црној Гори 35 одсто, у Бугарској 28 одсто, у Румунији 24 одсто, док их је у Сингапуру било мање од један одсто (0,05), а у Шангају незнатних 0,016 одсто.

 

 

 

УДРУ­ЖИ­ВА­ЊЕ ПРО­СВЕТ­НИХ РАД­НИ­КА И РОДИ­ТЕ­ЉА

Парт­нер­ски за обра­зо­ва­ње

Иде­ја зајед­нич­ког про­јек­та Фон­да­ци­је за отво­ре­но дру­штво и Уни­це­фа је пре­ва­зи­ла­же­ње бари­је­ра у сарад­њи и веће укљу­чи­ва­ње роди­те­ља у живот и рад шко­ле.

Крајем фебру­а­ра пуном паром је почео да ради нови веб сајт obra­zo­va­nje.org – са нескри­ве­ном амби­ци­јом да поста­не важно место за настав­ни­ке, дирек­то­ре и роди­те­ље у Срби­ји, јер ту могу да се инфор­ми­шу о основ­ним пој­мо­ви­ма веза­ним за ову делат­ност, нај­бит­ни­јим доку­мен­ти­ма, зако­ни­ма, истра­жи­ва­њи­ма и тема­ма за обра­зо­ва­ње 21. века. На овом пор­та­лу могу да диску­ту­ју и о свим аспек­ти­ма обра­зов­не делат­но­сти, раз­ме­њу­ју ста­во­ве и при­ме­ре добре прак­се и пред­ла­жу ини­ци­ја­ти­ве за побољ­ша­ње ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња. Прва стра­ни­ца сај­та већ је ура­ђе­на, а у наред­ним неде­ља­ма поче­ће редов­но да се „пуни” садр­жа­ји­ма, уз гесло „Парт­нер­ски за обра­зо­ва­ње – обра­зо­ва­ње деце наша одго­вор­ност” и линк за Феј­сбук, који је отво­рен са слич­ном наме­ром.

У садр­жа­је из обра­зо­ва­ња уно­си­ће се све ново­сти у овој обла­сти, свакa променa, било да се одно­си на нов закон, под­за­кон­ска акта или при­ме­ре добре или лоше прак­се.

Ова интер­нет лока­ци­ја покре­ну­та је с иде­јом да се акте­ри­ма у обра­зов­ном про­це­су омо­гу­ћи доступ­ност свих инфор­ма­ци­ја и пода­та­ка који ће им помо­ћи да раз­у­ме­ју на чему се бази­ра модер­но обра­зо­ва­ње и шта је њего­ва функ­ци­ја у савре­ме­ном дру­штву. Исто­вре­ме­но, наме­ра је да се у прак­си пока­же и дока­же како настав­нич­ко-роди­тељ­ска сарад­ња и парт­нер­ство може да буде кори­сно за децу и уна­пре­ди обра­зо­ва­ње. У Уни­це­фу нагла­ша­ва­ју да, иако посто­је рела­тив­но добра закон­ска реше­ња која про­пи­су­ју парт­нер­ство изме­ђу поро­ди­це и шко­ле, тако што леги­сла­тив­но дефи­ни­шу њихо­ве оба­ве­зе, ова реше­ња у прак­си наи­ла­зе на број­не тешко­ће.

Иде­ја зајед­нич­ког про­јек­та Фон­да­ци­је за отворено друштво и Уни­це­фа је пре­ва­зи­ла­же­ње бари­је­ра у сарад­њи и веће укљу­чи­ва­ње роди­те­ља у живот и рад шко­ле. Про­је­кат је усме­рен на осна­жи­ва­ње и пове­ћа­ње ути­ца­ја роди­те­ља и настав­ни­ка на обра­зов­ну поли­ти­ку, на уче­шће роди­те­ља у одлу­чи­ва­њу и сарад­њу изме­ђу шко­ле и поро­ди­це. Фокус је на ква­ли­те­ту уче­шћа и одно­са који се успо­ста­вља­ју. Овај про­је­кат се бори и про­тив тра­ди­ци­о­нал­ног схва­та­ња одно­са настав­ни­ка и роди­те­ља. Ти одно­си моћи ће да се мења­ју и него­ва­њем парт­нер­ске сарад­ње пре­ко сај­та obra­zo­va­nje.org.

– Циљ нам је да настав­ни­ци и роди­те­љи овај сајт пре­по­зна­ју као прву веб лока­ци­ју у којој могу да се инфор­ми­шу, нешто нау­че и раз­ме­не са дру­ги­ма, а онда ћемо их даље упу­ћи­ва­ти, на дру­ге про­јек­те, орга­ни­за­ци­је или дона­то­ре који могу да подр­же неке њихо­ве ини­ци­ја­ти­ве – обја­шња­ва Татја­на Сто­јић, коо­ди­на­тор­ка про­гра­ма у Фондaцији за отво­ре­но дру­штво (ФОД), напо­ми­њу­ћи да је сајт само један од кора­ка у реа­ли­за­ци­ји вели­ког про­јек­та ФОД и Уни­це­фа, којим се пла­ни­ра осни­ва­ње Наци­о­нал­не асо­ци­ја­ци­је настав­ни­ка и роди­те­ља до кра­ја децем­бра 2016. Иде­ја је да ново удру­же­ње про­свет­ним рад­ни­ци­ма и роди­те­љи­ма помог­не у раз­ви­ја­њу парт­нер­ства и јача­њу ути­ца­ја на школ­ском, општин­ском и наци­о­нал­ном нивоу – како би зајед­нич­ким сна­га­ма могли лак­ше да ини­ци­ра­ју про­ме­не у обра­зо­ва­њу и зајед­нич­ки реша­ва­ју про­бле­ме.

До осни­вач­ке скуп­шти­не тре­ба­ло би да се фор­ми­ра и 10 настав­нич­ко-роди­тељ­ских клу­бо­ва у гра­до­ви­ма широм Срби­је. Зани­мљи­во је да се на кон­курс за акти­ви­зам у обра­зо­ва­њу „Обра­зо­ва­ње за 5+”, који су кра­јем про­шле годи­не рас­пи­са­ли ФОД и Уни­цеф са Срби­јом у покре­ту, јави­ло више од 600 настав­ни­ка, дирек­то­ра и роди­те­ља, који су били заин­те­ре­со­ва­ни за волонтeрски рад у обла­сти обра­зо­ва­ња. По мишље­њу про­јект­них после­ни­ка, ова­ко вели­ки број кан­ди­да­та гово­ри о томе да људи хоће нешто да ура­де, да има­ју жељу да нешто про­ме­не – јер нису задо­вољ­ни ста­њем и хоће да допри­не­су про­ме­на­ма.

Исто­вре­ме­но је то и пока­за­тељ да за про­ме­не није потре­бан вели­ки новац, већ је некад довољ­на само иде­ја, искри­ца о новом и дру­га­чи­јем... па да се ства­ри покре­ну. После прве селек­ци­је у ужем избо­ру је оста­ло 170 људи. У току су интер­вјуи, после којих ће бити иза­бра­но 50 нај­а­гил­ни­јих који ће покре­ну­ти клу­бо­ве.

– Јако је важно рећи да је у пита­њу пот­пу­но волон­тер­ски рад у обла­сти обра­зо­ва­ња по мето­до­ло­ги­ји орга­ни­зо­ва­ња зајед­ни­це Мар­ша­ла Ган­ца са Хар­вард­ског уни­вер­зи­те­та, који има за циљ да кроз акти­ви­стич­ку акци­ју покре­не про­ме­не које су важне за ту локал­ну зајед­ни­цу. Кроз клу­бо­ве који ће бити покре­ну­ти биће фор­ми­ра­на језгра од пет нај­ак­тив­ни­јих људи, а онда се оно шири и ми прет­по­ста­вља­мо да ће се у следећa чети­ри месе­ца ство­ри­ти језгро од 25 људи на сва­ком од тих места. Кад напра­ви­мо ана­ли­зу о томе како настав­ни­ци и роди­те­љи функ­ци­о­ни­шу зајед­но у парт­нер­ству и на који начин реша­ва­ју про­бле­ме, како се носе са свим иза­зо­ви­ма у обла­сти обра­зо­ва­ња у локал­ној сре­ди­ни, пону­ди­ће­мо пре­по­ру­ке за рад настав­нич­ко-роди­тељ­ског удру­же­ња – поја­шња­ва Сто­јић.

Пред­лог о дело­ва­њу асо­ци­ја­ци­је сачи­ни­ће се на осно­ву ана­ли­зе рада сај­та и локал­них клу­бо­ва – а све ће се засни­ва­ти на веро­ва­њу да су про­бле­ми у обра­зо­ва­њу све ком­плек­сни­ји и да модер­но обра­зо­ва­ње зах­те­ва бавље­ње број­ним пита­њи­ма која нису у ужем сми­слу обра­зо­ва­ње како смо га нека­да раз­у­ме­ва­ли, као само зна­ње.

– Сада гово­ри­мо о ком­пе­тен­ци­ја­ма као сло­же­ном сету вешти­на и зна­ња који су нео­п­ход­ни за функ­ци­о­ни­са­ње у модер­ном дру­штву. Посто­ји низ про­бле­ма које шко­ла мора да реша­ва, a oна то не може сама, нео­п­ход­на су нова парт­нер­ства – каже Татја­на Сто­јић.

По њеном мишље­њу, зајед­нич­ки рад про­свет­них рад­ни­ка и роди­те­ља има дале­ко веће и боље ефек­те за децу, a спро­во­ђе­ње обра­зов­них поли­ти­ка које су већ дефи­ни­са­не, мно­го је лак­ше уко­ли­ко се зна шта је тач­но чија одго­вор­ност и како може ква­ли­тет­но да се сара­ђу­је.

О. Нико­лић

 

 

УТИ­ЦАЈ

На сај­ту obra­zo­va­nje.org биће и мно­го фору­ма, отва­ра­ња тема, диску­си­ја, укљу­чи­ва­ња у ини­ци­ја­ти­ве, тако да ће уче­сни­ци у деба­ти ути­ца­ти јед­ни на дру­ге. Већ сада се за пор­тал при­ја­ви­ло 70 орга­ни­за­ци­ја и поје­ди­на­ца, а у ФОД-у оче­ку­ју да ће на овој веб лока­ци­ји бити актив­на већи­на оних који су се при­ја­ви­ли на кон­курс за акти­ви­зам у обра­зо­ва­њу.

ИСТИ СИСТЕМ ВРЕД­НО­СТИ

Овај про­је­кат може да буде вели­ки ресурс и за мини­стар­ство и њихо­ве поли­ти­ке, каже Татја­на Сто­јић из ФОД-а, уз опа­ску да се про­јек­том подр­жа­ва­ју поли­ти­ке које мини­стар­ство спро­во­ди и да желе да помог­ну у обез­бе­ђи­ва­њу ква­ли­тет­ног и доступ­ног обра­зо­ва­ња за сву децу.

МОСТ ИЗМЕ­ЂУ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА И СВЕ­ТА РАДА

Имам шан­су јер прак­сам

Пре­ма резул­та­ти­ма истра­жи­ва­ња, више од 45 одсто мла­дих су неза­по­сле­ни и прем­да њих 70 одсто зна да струч­не прак­се дово­де до веће запо­шљи­во­сти, све­га 29 одсто је уче­ство­ва­ло у про­гра­ми­ма

У Пала­ти „Срби­ја”, у Бео­гра­ду 23. Фебру­а­ра, Бео­град­ска отво­ре­на шко­ла орга­ни­зо­ва­ла је кон­фе­рен­ци­ју „Рад­не прак­се као мост изме­ђу све­та обра­зо­ва­ња и све­та рада”. Овом при­ли­ком пред­ста­вље­ни су резул­та­ти про­јек­та „Прак­сам – Уво­ђе­ње мла­дих у свет рада кроз рад­не прак­се”. Про­је­кат је реа­ли­зо­ва­ла Бео­град­ска отво­ре­на шко­ла у сарад­њи са При­вред­ном комо­ром Срби­је, а уз финан­сиј­ску помоћ Мини­стар­ства омла­ди­не и спор­та.

Како се могло чути на кон­фе­рен­ци­ји, захва­љу­ју­ћи овом про­јек­ту, 30 мла­дих доби­ло је у 18 при­вред­них дру­шта­ва при­ли­ку да стек­не рад­но иску­ство кроз про­грам струч­них прак­си. Тре­ћи­на од оних који су уче­ство­ва­ли су се након завр­шет­ка прак­си и запо­сли­ли. Дакле, кроз струч­не прак­се, мла­ди сти­чу прво рад­но иску­ство, зна­ња и вешти­не које су нео­п­ход­не на реал­ном тржи­шту рада.

С дру­ге стра­не, погре­шно осми­шље­не и спро­ве­де­не мере подр­шке за уна­пре­ђе­ње про­гра­ма прак­си могу да дове­ду до екс­пло­а­та­ци­је мла­дих који раде сла­бо пла­ће­не посло­ве. Због тога је вео­ма бит­но да се ради на спро­во­ђе­њу општих стан­дар­да за реа­ли­за­ци­ју про­гра­ма прак­си и на про­мо­ци­ји ква­ли­тет­них про­гра­ма.

На кон­фе­рен­ци­ји је поно­вље­но да је Срби­ја и даље јед­на од држа­ва са вели­ком сто­пом неза­по­сле­но­сти мла­дих. Пре­ма резул­та­ти­ма истра­жи­ва­ња, више од 45 одсто мла­дих су неза­по­сле­ни, и прем­да 70 одсто њих сма­тра да струч­не прак­се дово­де до веће запо­шљи­во­сти, све­га 29 одсто њих је уче­ство­ва­ло у про­гра­ми­ма.

Посло­дав­ци из сек­то­ра малих и сред­њих пред­у­зе­ћа – која чине пре­ко 99 одсто укуп­ног бро­ја при­вред­них субје­ка­та у Срби­ји – сусре­ћу се са мно­го­број­ним про­бле­ми­ма у орга­ни­зо­ва­њу прак­се, а пре све­га ука­зу­ју на лошу сарад­њу са сред­њим шко­ла­ма и факул­те­ти­ма, ком­пли­ко­ва­ном биро­кра­ти­јом, додат­ним тро­шко­ви­ма...

Отва­ра­ју­ћи скуп, гене­рал­на дирек­тор­ка Бео­град­ске отво­ре­не шко­ле Весна Ђукић иста­кла је да су прак­се вео­ма бит­не за мла­де како би што брже нашли свој први посао.

– Ква­ли­тет­но орга­ни­зо­ва­не и реа­ли­зо­ва­не прак­се су један од нај­де­ло­твор­ни­јих меха­ни­за­ма за уна­пре­ђе­ње запо­шљи­во­сти мла­дих. То су у вели­кој мери пока­за­ли резул­та­ти и ефек­ти про­јек­та „Прак­сам” који је део више­го­ди­шње ини­ци­ја­ти­ве Бео­град­ске отво­ре­не шко­ле за уна­пре­ђи­ва­ње и ефек­тив­ни­је запо­шљи­во­сти мла­дих – рекла је Весна Ђукић.

Обра­ћа­ју­ћи се при­сут­ни­ма, помоћ­ни­ца мини­стра омла­ди­не и спор­та, Сне­жа­на Кла­шња, каза­ла је да ово мини­стар­ство има дуго­го­ди­шњу и успе­шну сарад­њу са Бео­град­ском отво­ре­ном шко­лом.

– Тешка тран­зи­ци­ја мла­дих из све­та обра­зо­ва­ња у свет рада директ­но ути­че на вели­ку сто­пу неза­по­сле­но­сти. Иако посто­је број­ни ква­ли­тет­ни про­гра­ми струч­них прак­си, непо­сто­ја­ње систе­мат­ског при­сту­па реша­ва­њу овог про­бле­ма ути­че на висок про­це­нат неза­по­сле­но­сти. Наше мини­стар­ство је до сада доде­ли­ло више од седам хиља­да сти­пен­ди­ја за сред­њо­школ­це, сту­ден­те, као и за пост­ди­плом­це – каза­ла је Сне­жа­на Кла­шња.

Зоран Мар­ти­но­вић, дирек­тор Наци­о­нал­не слу­жбе за запо­шља­ва­ње, под­се­тио је да мла­ди који дола­зе у слу­жбу након завр­шет­ка шко­ло­ва­ња нема­ју довољ­но вешти­на и ква­ли­фи­ка­ци­ја које су потреб­не на тржи­шту рада:

– И поред пози­тив­них трен­до­ва и даље је, нажа­лост, висо­ка сто­па неза­по­сле­но­сти, не само код мла­дих. Пре­ма нашим пода­ци­ма, више од 60 одсто мла­дих нема ника­кво рад­но иску­ство. Како би се решио овај вели­ки про­блем, орга­ни­зу­је­мо про­гра­ме струч­них прак­си и про­гра­ме сти­ца­ња прак­тич­них зна­ња. Поред мла­дих, више од 32 одсто лица која се нала­зе на еви­ден­ци­ји Наци­о­нал­не слу­жбе тако­ђе нема ника­кво рад­но иску­ство. Глав­ни раз­лог за то лежи у чиње­ни­ци да вели­ки број људи дола­зи из систе­ма фор­мал­ног обра­зо­ва­ња који није ускла­ђен са потре­ба­ма тржи­шта рада. Алар­ма­тан про­блем је и рано напу­шта­ње шко­ло­ва­ња због чега реал­но нема­ју могућ­ност да се запо­сле. Дакле, наши нај­ва­жни­ји циље­ви и зада­ци су да што више њих укљу­чи­мо у ове про­гра­ме – нагла­сио је Зоран Мар­ти­но­вић.

Љиља­на Џувер, држав­на секре­тар­ка у Мини­стар­ству за рад, запо­шља­ва­ње, борач­ка и соци­јал­на пита­ња је тако­ђе ука­за­ла на подат­ке о вели­кој неза­по­сле­но­сти мла­дих.

– Додат­на обу­ка и обра­зо­ва­ње пред­ста­вља пози­ти­ван модел пре­ла­ска из све­та обра­зо­ва­ња у свет рада. Посеб­но мора­мо да помог­не­мо мла­ди­ма који рано напу­шта­ју шко­ло­ва­ње, мла­ди­ма са инва­ли­ди­те­том, ром­ској попу­ла­ци­ји, као и они­ма из осе­тљи­вих гру­па – упо­зо­ра­ва Џувер.

У панел диску­си­ји –„Како до ква­ли­тет­них про­гра­ма прак­си у Срби­ји”, уче­ство­ва­ли су пред­став­ни­ци Аме­рич­ке при­вред­не комо­ре, Наци­о­нал­не слу­жбе за запо­шља­ва­ње, Уни­је посло­да­ва­ца, Цен­тра за обра­зо­ва­ње и обу­ку сту­де­на­та, Кров­не орга­ни­за­ци­је мла­дих Срби­је и Бео­град­ске отво­ре­не шко­ле.

Мари­ја Булат, гене­рал­на секре­тар­ка Кров­не орга­ни­за­ци­је мла­дих Срби­је, уче­ству­ју­ћи у панел диску­си­ји рекла је да су за ква­ли­тет­ну струч­ну и рад­ну прак­су од изу­зет­ног зна­ча­ја кри­те­ри­ју­ми који мора­ју да се дослед­но пошту­ју. Деша­ва се, рекла је она, да мла­ди буду изма­ни­пу­ли­са­ни и иско­ри­шће­ни, да оба­ве посло­дав­ци­ма задат­ке „у окви­ру прак­се”, а затим бива­ју и заме­ње­ни. Деја­на Лазић, дирек­то­ка Цен­тра за раз­вој кари­је­ре и саве­то­ва­ња сту­де­на­та, каза­ла је да ова невла­ди­на инсти­ту­ци­ја пома­же сту­ден­ти­ма да прав­но буду обез­бе­ђе­ни када пот­пи­су­ју уго­вор са посло­дав­ци­ма, како не би било неспо­ра­зу­ма.

У име Цен­тра за рад­но анга­жо­ва­ње мла­дих Кња­жев­ца, при­сут­ни­ма се обра­тио дирек­тор Бојан Радо­са­вље­вић који је иста­као да у овом гра­ду рад­не прак­се нема­ју само еду­ка­тив­ни, већ и соци­јал­ни карак­тер. По њего­вим речи­ма, моти­ва­ци­ја и инте­ре­со­ва­ње за оба­вља­ње струч­не прак­се је вели­ко јер мла­ди доби­ја­ју и нов­ча­ну надок­на­ду. Оно што охра­бру­је је чиње­ни­ца да је вели­ки број мла­дих добио посао у при­ват­ном сек­то­ру након оба­вље­не прак­се.

Алек­сан­дра Радо­ва­но­вић

 

 

ШАН­СА У ДУАЛ­НОМ ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ

Мир­ја­на Кова­че­вић, дирек­тор­ка Цен­тра за еду­ка­ци­ју у При­вред­ној комо­ри Срби­је, под­се­ти­ла је да је При­вред­на комо­ра Срби­је 2002. фор­ми­ра­ла слу­жбу за обра­зо­ва­ње како би засту­па­ла при­вре­ду у обла­сти обра­зов­ног систе­ма.

– Послед­њих годи­ну дана тежи­мо ини­ци­ра­њу уво­ђе­ња дуал­ног обра­зо­ва­ња у сред­ње шко­ле. Оно што је ини­ци­ра­ло ову нашу иде­ју је про­блем с којим се при­вре­да суо­ча­ва, а то се одно­си на недо­ста­так поје­ди­них кадро­ва на тржи­шту рада. Тежи­мо да дође до про­ме­не у систе­му обра­зо­ва­ња како би се лак­ше добио посао. Већи­на посло­да­ва­ца сма­тра да је мла­ди­ма нео­п­ход­на додат­на обу­ка за рад . Пре­ма нашим истра­жи­ва­њи­ма у реа­ли­за­ци­ји послов­не прак­се уче­ству­је око 38 одсто посло­да­ва­ца. Посло­да­ва­ци који нису уче­ство­ва­ли у обу­ча­ва­њу мла­дих као глав­не раз­ло­ге наво­де недо­ста­так нов­ча­не помо­ћи, али и регу­ла­ци­о­ног окви­ра и систем­ског при­сту­па у реа­ли­за­ци­ји струч­них прак­си – каза­ла је Мир­ја­на Кова­че­вић.

МЛА­ДИ МЕНА­ЏЕ­РИ КАО СПО­НА

Мили­ца Самар­џић, пред­став­ни­ца Аме­рич­ке при­вред­не комо­ре, рекла је да ова орга­ни­за­ци­ја обу­хва­та око 150 чла­ни­ца – при­вред­них пред­у­зе­ћа. Када је реч о запо­шља­ва­њу, по њеним речи­ма, при­вред­ни­ци у први план исти­чу недо­вољ­не вешти­не и недо­вољ­но иску­ство мла­дих. Због тога су анга­жо­ва­ли мла­де мена­џе­ре који би били спо­на изме­ђу ове орга­ни­за­ци­је и обра­зов­них инсти­ту­ци­ја. Тако ком­па­ни­је с који­ма раде често скла­па­ју уго­во­ре са раз­ли­чи­тим факул­те­ти­ма, наро­чи­то Бео­град­ског уни­вер­зи­те­та, како би што већи број сту­де­на­та одла­зио на прак­су.

НАША ТЕМА: ПРО­СВЕ­ТА, ХЛЕБ СА СЕДАМ КОРА

СТА­ЛЕ­ШКЕ ОРГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ ТРА­ЖЕ ДА СЕ ИСПУ­НИ ОНО ШТО ЈЕ ОБЕ­ЋА­НО

Ста­ра лек­ци­ја: Пара нема, па нема

Послед­њих дана уче­ста­ли су сусре­ти пред­став­ни­ка син­ди­ка­та и про­свет­них вла­сти, али пошто се нису нашли на истим тала­сним дужи­на­ма, јер кљу­че­ви касе нису у њего­вом ресо­ру, Вер­бић их је упу­тио на пре­ми­је­ра Срби­је Алек­сан­дра Вучи­ћа.

 

Ђаци у Срби­ји опет су, по ко зна који пут, били све­до­ци изли­ва неза­до­вољ­ства сво­јих настав­ни­ка и про­фе­со­ра. На годи­шњи­цу (поло­вич­ног) пре­ки­да штрај­ка који је у Срби­ји обо­рио све рекор­де про­те­ста у про­све­ти, запо­сле­ни у шко­ла­ма поно­во су при­хва­ти­ли позив лиде­ра чети­ри репре­зен­та­тив­на син­ди­ка­та да штрај­ком упо­зо­ре­ња бој­ко­ту­ју први час наста­ве у обе сме­не. Ста­ле­шке орга­ни­за­ци­је тра­же јед­но­крат­ну испла­ту од 5.000 дина­ра и пове­ћа­ње кое­фи­ци­је­на­та два пута по чети­ри одсто у апри­лу и окто­бру, јер сма­тра­ју да вла­да није испу­ни­ла оно што је пот­пи­са­ла у спо­ра­зу­му про­шлог апри­ла, кад су на пето­ме­сеч­ни штрајк скра­ћи­ва­њем часо­ва за четврт сата тач­ку ста­ви­ли и Уни­ја син­ди­ка­та про­свет­них рад­ни­ка и Син­ди­кат рад­ни­ка у про­све­ти Срби­је. Баш као што су то прет­ход­но учи­ни­ли Син­ди­кат обра­зо­ва­ња Срби­је и ГСПРС „Неза­ви­сност”.

Насу­прот син­ди­кал­ној срџ­би, мини­стар про­све­те Срђан Вер­бић при­зна­је да није све испу­ње­но из спо­ра­зу­ма, али твр­ди да већи део јесте и наја­вљу­је наста­вак раз­го­во­ра са син­ди­кал­ним пред­став­ни­ци­ма. Уз комен­тар да су Мини­стар­ство про­све­те и вла­да ура­ди­ли оно што су могли, Вер­бић је изја­вио да ће се пла­те про­свет­ним рад­ни­ци­ма пове­ћа­ти – али не сада – јер мора да се ради корак по корак.

У уче­ста­лим сусре­ти­ма пред­став­ни­ка син­ди­ка­та и про­свет­них вла­сти послед­њих дана није могла да се избег­не доми­на­ци­ја ста­ва да кљу­че­ви касе нису у про­свет­ном ресо­ру, па их је Вер­бић упу­тио на пре­ми­је­ра Срби­је Алек­сан­дра Вучи­ћа. Пред­сед­ник Вла­де Срби­је је већ неко­ли­ко пута на себе пре­у­зи­мао уло­гу меди­ја­то­ра у њихо­вим спо­ре­њи­ма и од овог раз­го­во­ра зави­си­ће наред­ни син­ди­кал­ни поте­зи.  

Није нима­ло слу­чај­но што су се актив­но­сти син­ди­ка­та про­све­те поја­ча­ле баш уочи усва­ја­ња Зако­на о пла­та­ма у јав­ним пред­у­зе­ћи­ма који тре­ба да сту­пи на сна­гу 1. јану­а­ра 2017. У овај „кров­ни” закон су се раз­о­ча­ра­ли пошто су, кажу, схва­ти­ли да се ништа неће про­ме­ни­ти у њихо­вом сада­шњем ста­ту­су, јер тек сле­де зако­ни који ће уре­ђи­ва­ти сва­ку делат­ност посеб­но. Зато сада желе да се избо­ре за што бољу старт­ну пози­ци­ју, сма­тра­ју­ћи да то могу да исте­ра­ју само при­ти­сци­ма.

Уко­ли­ко се изја­ло­ве њихо­ве наде да ће им зах­те­ви бити усли­ше­ни, ста­ле­шке орга­ни­за­ци­је пла­ни­ра­ју зајед­нич­ке про­те­сте широм Срби­је, а Уни­ја син­ди­ка­та про­свет­них рад­ни­ка Срби­је и Син­ди­кат рад­ни­ка у про­све­ти Срби­је наја­вљу­ју да ће ићи и корак даље. Пре­са­ви­ти табак и тужи­ти држа­ву, ако тре­ба, јер не пошту­је оно што су пот­пи­са­ли мини­стри у име вла­де. Пре тога, међу­тим, поку­ша­ће још јед­ном да нађу зајед­нич­ки језик уз помоћ мири­те­ља и Аген­ци­је за реша­ва­ње мир­них спо­ро­ва. Саста­нак поми­ре­ња првих људи син­ди­ка­та и Мини­стар­ства про­све­те оче­ку­је се у првој неде­љи мар­та.

Иако се у еснаф­ским орга­ни­за­ци­ја­ма и раз­го­во­ру са про­свет­ним рад­ни­ци­ма стал­но огра­ђу­ју­ју да се боре за побољ­ша­ње мате­ри­јал­ног ста­ту­са делат­но­сти и очу­ва­ње про­фе­си­је, а не само за пове­ћа­ње пла­те, оне стал­но изби­ја­ју у први план. Зато исти­чу да их нај­ви­ше љуте про­јек­тан­ти буџе­та и кљу­ча­ри држав­не касе који зна­ју стал­но, као ман­тру, само да гово­ре како пара нема и обе­ћа­ва­ју да ће се новим Зако­ном о пла­та­ма у јав­ном сек­то­ру (који је уочи овог издања „Просветног прегледа” усво­јен у срп­ском пар­ла­мен­ту) и посеб­ним зако­ни­ма конач­но уве­сти ред у делат­но­сти­ма на држав­ним јасла­ма. Син­ди­кал­ни лиде­ри су сум­њи­ча­ви, јер сма­тра­ју да је пре­ви­ше непо­зна­ни­ца од којих у будућ­но­сти зави­си њихов ста­тус.  

Озло­је­ђе­ни про­свет­ни рад­ни­ци пона­вља­ју и да их, пре све­га, нај­ви­ше љути што се држав­ни новац рас­по­де­љу­је по арши­ну који није исти за све, што није пра­вед­но, а не само то што они доби­ја­ју мало. Бар тако кажу. И твр­де да су искре­ни.

Син­ди­кал­на при­ча утка­на је у мно­го шири миље школ­ског живо­та. Изли­ви њиховог про­те­ста и неза­до­вољ­ство настав­ни­ка, про­фе­со­ра и дру­гих који чине састав­ни део кућа зна­ња су, логич­но, нај­ви­дљи­ви­ји у вре­ме штрај­ка. Попут лев­ка, види се само оно што може да про­ђе кроз узан про­лаз, док, мета­фо­рич­ки рече­но, у широ­ком делу оста­ју више­слој­не при­че, поступ­ци и пита­ња о они­ма који једу про­све­тар­ски хлеб са седам кора. Од тога како пре­да­ју, оце­њу­ју, коли­ко се тру­де да им час буде зани­мљив, да обја­сне оно што није јасно или је ком­пли­ко­ва­но за неког ко није нат­про­сеч­них спо­соб­но­сти. И са коли­ко зна­ња ђаци које они уче завр­ша­ва­ју шко­лу? При­ча о повр­шном зна­њу које сто­ји иза школ­ских дипло­ма нашла се и у ђач­кој кова­ни­ци да је у Срби­ји мно­го хода­ју­ћих незна­ли­ца.

И, пита­ње изнад свих пита­ња: коли­ко неза­до­вољ­ни настав­ни­ци могу и хоће да дају нај­бо­љи део себе у про­фе­си­ји за коју мно­ги (деце­ни­ја­ма већ) твр­де да јој је имиџ озбиљ­но пољу­љан и да се рапид­но уру­ша­ва? Ста­тус про­свет­них рад­ни­ка ути­че и на дру­ге фак­то­ре, пона­ша­ње ђака и роди­те­ља, који су, тако­ђе, посеб­на при­ча у овој теми, као и однос са коле­га­ма и дирек­то­ри­ма, који су глав­не архи­тек­те у кре­и­ра­њу атмос­фе­ре у шко­ла­ма.

ОСТАТАК ТЕМЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НАШЕМ ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ

 

 

 

ТЕХ­НИЧ­КО И ИНФОР­МА­ТИЧ­КО ОБРА­ЗО­ВА­ЊЕ КАО ДОПРИ­НОС ДУАЛ­НОМ ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ И ПРЕД­У­ЗЕТ­НИ­ШТВУ

Кре­а­тив­ни људи спрем­ни за свет рада

Уче­ни­ци раде сво­је „про­јек­те” у које мора­ју да угра­де зна­ње сте­че­но од настав­ни­ка и из уџбе­ни­ка, а цело­куп­на наста­ва овог пред­ме­та ори­јен­ти­са­на је на тај начин да уче­ник про­ла­зи пут од иде­је до реа­ли­за­ци­је. Ово је нај­ди­рект­ни­ји допри­нос раз­во­ју пред­у­зет­ни­штва.

На Факул­те­ту тех­нич­ких нау­ка у Новом Саду одр­жа­на је пета Кон­фе­рен­ци­ја под нази­вом Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ко обра­зо­ва­ње – допри­нос дуал­ном обра­зо­ва­њу и пред­у­зет­ни­штву. Кон­фе­рен­ци­ја је наме­ње­на настав­ни­ци­ма и струч­ним сарад­ни­ци­ма у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма са међу­на­род­ним уче­шћем пред­став­ни­ка Асо­ци­ја­ци­је тех­ни­ке, инфор­ма­ти­ке и обра­зо­ва­ња Југо­и­сточ­не Евро­пе.

Орга­ни­за­то­ри кон­фе­рен­ци­је били су Цен­тар за раз­вој и при­ме­ну нау­ке, тех­но­ло­ги­је и инфор­ма­ти­ке, Реги­о­нал­но дру­штво ТИО и Дру­штво педа­го­га тех­нич­ке кул­ту­ре Срби­је.

Кон­фе­рен­ци­ји су при­су­ство­ва­ли проф. Др Зоран Авра­мо­вић, дирек­тор Заво­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, мр Мато Гро­зни­ца, под­се­кре­тар Покра­јин­ског секре­та­ри­ја­та за обра­зо­ва­ње, др Вио­ле­та Пет­ко­вић из Педа­го­шког заво­да Вој­во­ди­не, др Дра­га­на Мале­ше­вић из Школ­ске упра­ве Јужно­бач­ког окру­га и пред­став­ни­ци Асо­ци­ја­ци­је тех­ни­ке, инфор­ма­ти­ке и обра­зо­ва­ња Југо­и­сточ­не Евро­пе – Иван Јурић, Андреа Штанцл и Фра­ња Павло­вић из Загре­ба, као и про­фе­со­ри тех­нич­ких факул­те­та, дирек­то­ри сред­њих и основ­них шко­ла и настав­ни­ци тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња.

Циљ кон­фе­рен­ци­је био је да се сагле­да зна­чај и уло­га Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња у даљем раз­во­ју обра­зо­ва­ња са посеб­ним нагла­ском на допри­нос дуал­ном обра­зо­ва­њу и пред­у­зет­ни­штву. Дру­штве­но еко­ном­ске при­ли­ке, како у нашој земљи тако и у реги­о­ну, па и шире, поста­вља­ју нове зах­те­ве за про­ме­не за које већ посто­је основ­не прет­по­став­ке. Када је реч о Тех­нич­ком и инфор­ма­тич­ком обра­зо­ва­њу кон­ста­то­ва­но је да овај настав­ни пред­мет има вели­ке потен­ци­ја­ле, али поне­кад недо­вољ­но иско­ри­шће­не. Сушти­на лежи у добро поста­вље­ној плат­фор­ми на којој је засно­ва­на кон­цеп­ци­ја овог настав­ног пред­ме­та.

Осно­ву Плат­фор­ме за реформ­ске про­ме­не наста­ве тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња чини кон­цеп­ци­ја која је наста­ла на достиг­ну­ћи­ма пси­хо­ло­шко-педа­го­шке нау­ке и тех­нич­ко- тех­но­ло­шког раз­во­ја (тех­но­ло­ги­ја, инфор­ма­ти­ка, кибер­не­ти­ка), као и иску­ста­ва дру­гих зема­ља.

Реч је о посеб­ном аспек­ту кон­цеп­ци­је Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња која даје осно­ву за дуал­но обра­зо­ва­ње и пред­у­зет­ни­штво. У наста­ви Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког, уче­ни­ци има­ју при­ли­ку да упо­зна­ју раз­ли­чи­те обла­сти при­вред­не делат­но­сти, про­из­вод­не гра­не, про­це­се про­из­вод­ње, раз­ли­чи­та зани­ма­ња, усло­ве рада. С обзи­ром на то да ова наста­ва раз­ви­ја зна­ња, вешти­не, нави­ке и спо­соб­но­сти, ува­жа­ва­ју­ћи соп­стве­не дис­по­зи­ци­је, инте­ре­со­ва­ња, скло­но­сти и спо­соб­но­сти уче­ни­ка, ако је добро орга­ни­зо­ва­на, може мно­го помо­ћи уче­ни­ци­ма на пољу про­фе­си­о­нал­ног инфор­ми­са­ња. На осно­ву тога могу­ћа је успе­шна про­фе­си­о­нал­на ори­јен­та­ци­ја.

Проф. Др Зоран Авра­мо­вић је у свом обра­ћа­њу, изме­ђу оста­лог иста­као сле­де­ће:

– Обра­зов­ни систем не одго­ва­ра на потре­бе тржи­шта рада, зна­ње се сти­че за дипло­му, а не за упо­тре­бљи­ва зна­ња, при­ват­но обра­зо­ва­ње је при­ла­го­ђе­но менаџ­мен­ту. Тре­ба ли нагла­ша­ва­ти еко­ном­ске и дру­штве­не после­ди­це које ства­ра раз­ли­ка изме­ђу струч­ног зна­ња и псе­у­до­зна­ња у било којој делат­но­сти. Раз­вој срп­ског дру­штва не може да се кон­ци­пи­ра без дефи­ни­са­ња одно­са изме­ђу обра­зо­ва­ња и рада, одно­сно запо­шља­ва­ња. Нео­п­ход­но је кон­ци­пи­ра­ње флек­си­бил­ног и ефи­ка­сног обра­зо­ва­ња. Обра­зов­ни систем тре­ба да раз­ви­ја кри­тич­ко мишље­ње и поли­ва­лент­не вешти­не. Настав­ни про­гра­ми тре­ба да буду лако при­ла­го­дљи­ви наста­ју­ћим при­вред­ним ситу­а­ци­ја­ма: струч­но-про­фе­си­о­нал­но и социо-кул­тур­но. Како наци­о­нал­ни стра­те­шки доку­мен­ти наво­де, данас је основ­ни циљ рефор­ме и даљег раз­во­ја струч­ног обра­зо­ва­ња у Срби­ји њего­во пози­ци­о­ни­ра­ње међу фак­то­ре тех­нич­ко-тех­но­ло­шког, соци­јал­но-еко­ном­ског и инди­ви­ду­ал­ног раз­во­ја. Први корак у том про­це­су био је кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ја раз­во­ја струч­ног обра­зо­ва­ња и уса­гла­ша­ва­ња укуп­ног обра­зов­ног систе­ма са дру­штве­ним и инди­ви­ду­ал­ним потре­ба­ма и могућ­но­сти­ма – рекао је Авра­мо­вић и под­се­тио да пода­ци за Европ­ску уни­ју гово­ре да док је 5,6 мили­о­на мла­дих људи неза­по­сле­но, 36 одсто посло­да­ва­ца наво­ди да има­ју тешко­ће да про­на­ђу упо­сле­ни­ке са вешти­на­ма које су им потреб­не.

Мр Мато Гро­зни­ца, под­се­кре­тар у Покра­јин­ском секре­та­ри­ја­ту за обра­зо­ва­ње сма­тра да је вео­ма важно у нај­ра­ни­јем пери­о­ду раз­ви­ја­ти рад­не спо­соб­но­сти уче­ни­ка и да систем обра­зо­ва­ња тре­ба мења­ти y скла­ду са вре­ме­ном и потре­ба­ма дру­штва.

Проф. др Сло­бо­дан Попов, који је пред­се­да­вао кон­фе­рен­ци­ји, пред­ста­вио је осно­ве на који­ма почи­ва кон­цеп­ци­ја Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња:

– Наста­ва Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња је кон­ци­пи­ра­на тако да буде флек­си­бил­на, дифе­рен­ци­ра­на, адап­тив­на и раз­у­ђе­на, тако да може задо­во­љи­ти инди­ви­ду­ал­не раз­ли­ке, потре­бе и могућ­но­сти сва­ког уче­ни­ка. Уме­сто уни­форм­них настав­них про­гра­ма у тех­нич­ко-тех­но­ло­шком обра­зо­ва­њу и прин­ци­па једин­стве­но­сти, уве­ден је прин­цип избор­но­сти уво­ђе­њем моду­лар­не наста­ве.

Инди­ви­ду­а­ли­за­ци­ја у наста­ви омо­гу­ћа­ва да уче­ник може да бира одре­ђе­не актив­но­сти међу пону­ђе­ним садр­жа­ји­ма, да вежба и пона­вља у скла­ду са сво­јим спо­соб­но­сти­ма, инди­ви­ду­а­ли­за­ци­ју вре­ме­на – брзи­не и тем­па рада, инди­ви­ду­а­ли­за­ци­ју настав­них секвен­ци – могућ­ност избо­ра и реор­га­ни­за­ци­је настав­них секвен­ци пре­ма прет­ход­ном инди­ви­ду­ал­ном иску­ству уче­ни­ка, инди­ви­ду­а­ли­за­ци­ју уче­нич­ких и настав­ни­ко­вих актив­но­сти у про­це­су наста­ве.

Дифе­рен­ци­ја­ци­ја се оба­вља у одно­су на ниво раз­ви­је­но­сти инте­лек­ту­ал­них, пси­хо­мо­тор­них и сен­зор­них спо­соб­но­сти, ниво испо­ље­них могућ­но­сти у савла­да­ва­њу настав­ног про­гра­ма, ниво раз­ви­је­ног и пока­за­ног инте­ре­са за поје­ди­не настав­не садр­жа­је и обла­сти, пол и одго­ва­ра­ју­ће спе­ци­фич­не делат­но­сти карак­те­ри­стич­не за њега, мето­дич­ко-дидак­тич­ке поступ­ке настав­ни­ка, мате­ри­јал­не и кадров­ске могућ­но­сти шко­ле.

Актив­на наста­ва омо­гу­ћа­ва раз­вој мишље­ња. Циљ актив­не наста­ве јесте раз­вој лич­но­сти и инди­ви­ду­ал­но­сти сва­ког дете­та, а не усва­ја­ње неког школ­ског про­гра­ма. Оце­њу­је се: задо­вољ­ство деце самим актив­но­сти­ма, напре­дак дете­та у поре­ђе­њу са њего­вим почет­ним ста­њем, моти­ви­са­ност и заин­те­ре­со­ва­ност за рад и актив­ност, раз­вој лич­но­сти. Ино­ви­ра­на кон­цеп­ци­ја која ува­жа­ва основ­не постав­ке актив­не наста­ве даје аде­кват­ну осно­ву и могућ­ност за реа­фир­ма­ци­ју и одго­ва­ра­ју­ћу тран­сфор­ма­ци­ју ово­га пред­ме­та и на тај начин раз­ви­ја ства­ра­лач­ко мишље­ње.

Моду­лар­на наста­ва у Тех­нич­ком и инфор­ма­тич­ком обра­зо­ва­њу омо­гу­ћа­ва кре­а­тив­ну сло­бо­ду уче­ни­ка; обез­бе­ђу­је садр­жа­је који су потреб­ни свим чла­но­ви­ма дру­штва, али исто­вре­ме­но омо­гу­ћа­ва инди­ви­ду­а­ли­за­ци­ју наста­ве и дифе­рен­ци­ја­ци­ју пре­ма спо­соб­но­сти­ма, полу и инте­ре­со­ва­њи­ма уче­ни­ка, могућ­но­сти­ма шко­ле, настав­ни­ка и потре­ба­ма живот­не сре­ди­не.

Моду­ли чине дидак­тич­ке иза­бра­не и при­пре­мље­не про­грам­ске цели­не при­ла­го­ђе­не узра­сним ниво­и­ма, могућ­но­сти­ма и спо­соб­но­сти­ма уче­ни­ка који пока­зу­ју сло­бо­ду изра­жа­ва­ња и испо­ља­ва­ња спе­ци­фич­них спо­соб­но­сти, сте­че­них зна­ња, вешти­на и кре­а­тив­ног при­сту­па. Њима се омо­гу­ћа­ва да уче­ни­ци нау­че и пока­жу сво­је ког­ни­тив­не спо­соб­но­сти и да фор­ми­ра­ју пози­тив­не ста­во­ве пре­ма тех­ни­ци и тех­но­ло­ги­ји и тех­нич­ком ства­ра­ла­штву. Моду­ли пред­ста­вља­ју облик про­грам­ских настав­них садр­жа­ја који иза­зи­ва­ју и моти­ви­шу уче­ни­ке да уђу у свет тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је помо­ћу сте­че­них зна­ња, тех­нич­ког јези­ка, тех­нич­ких сред­ста­ва, дидак­тич­ког вође­ња и лич­них жеља и циље­ва. Помо­ћу њих је могу­ће вред­но­ва­ти уче­нич­ки рад, раз­ви­ја­ти тех­нич­ко ства­ра­лач­ко мишље­ње, инди­ви­ду­ал­ни и дифе­рен­ци­ра­ни при­ступ и начин обу­ке уче­ни­ка, раз­ви­ја­ти кре­а­тив­ни при­ступ у тех­нич­ко-про­из­вод­ним актив­но­сти­ма, раз­ви­ја­ти ког­ни­тив­ни стил, одно­сно стра­те­ги­је уче­ња итд.

Уче­ни­ци раде сво­је „про­јек­те” (зами­сли, иде­је) у које мора­ју да угра­де зна­ње сте­че­но од настав­ни­ка и из уџбе­ни­ка, тех­нич­ки језик и начи­не изра­жа­ва­ња (ски­ца, тех­нич­ко црта­ње), посто­је­ћа сред­ства и мате­ри­ја­ле (избор мате­ри­ја­ла, ала­та и посту­па­ка обра­де), сво­је стра­те­ги­је уче­ња, одно­сно ког­ни­тив­ни стил. Цело­куп­на наста­ва овог пред­ме­та ори­јен­ти­са­на је на тај начин да уче­ник про­ла­зи пут од иде­је до реа­ли­за­ци­је. Ово је нај­ди­рект­ни­ји допри­нос раз­во­ју пред­у­зет­ни­штва већ на овом узра­сту уче­ни­ка.

Милош Соро, пред­сед­ник Реги­о­нал­ног дру­штва ТИО је пред­ло­жио да се раз­мо­три могућ­ност вра­ћа­ња овог под­руч­ја у гим­на­зи­је и нагла­сио да инфор­ма­тич­ка тех­но­ло­ги­ја није суп­сти­тут дру­гих тех­но­ло­ги­ја и да због тога оста­је отво­ре­но пита­ње које тра­жи аде­кват­на реше­ња тех­нич­ко-тех­но­ло­шког обра­зо­ва­ња у гим­на­зи­ја­ма у циљу оства­ри­ва­ња цело­ви­то­сти овог сег­мен­та обра­зо­ва­ња.

– Настав­не садр­жа­је тре­ба струк­ту­ри­ра­ти из под­руч­ја базич­них савре­ме­них тех­но­ло­ги­ја: тех­но­ло­ги­је нових мате­ри­ја­ла, инфор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, теле­ко­му­ни­ка­ци­је, енер­гет­ске тех­но­ло­ги­је, робо­ти­ке, флек­си­бил­не тех­но­ло­ги­је, ласер­ске тех­но­ло­ги­је, космич­ке тех­но­ло­ги­је и менаџ­мен­та. За про­грам Тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је пред­ла­же­мо сле­де­ће циље­ве: фор­ми­ра­ње ства­ра­лач­ке лич­но­сти, сти­ца­ње основ­них тех­нич­ко-тех­но­ло­шких зна­ња, уме­ња и вешти­на и оспо­со­бља­ва­ње за њихо­ву при­ме­ну у уче­њу, раду и сва­ко­днев­ном живо­ту. Сти­ца­ње рад­них нави­ка, раз­ви­ја­ње инте­ре­со­ва­ња и спо­соб­но­сти за тех­нич­ко ства­ра­ла­штво, упо­зна­ва­ње еко­ном­ских, соци­јал­них, тех­нич­ко-тех­но­ло­шких аспе­ка­та рада и про­из­вод­ње и њихо­вог ути­ца­ја на раз­вој дру­штва.

Др Дра­га­на Мале­ше­вић, про­свет­ни савет­ник, посеб­но се освр­ну­ла на стан­дар­де, док је Милан Вуко­брат, дирек­тор Елек­тро­тех­нич­ке шко­ле из Новог Сада, сагла­сан да Тех­нич­ко и инфор­ма­тич­ко обра­зо­ва­ње тре­ба даље раз­ви­ја­ти, јер после­ди­це се већ сада осе­ћа­ју кроз мањи ода­зив деце за упис у тех­нич­ке шко­ле и при­звод­на зани­ма­ња.

С. Попов

 

 

ЦИЉЕ­ВИ И ПРЕ­ПО­РУ­КЕ

На Кон­фе­рен­ци­ји је закљу­че­но да оно што пру­жа наста­ва Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња у циљу све­стра­ног раз­во­ја лич­но­сти и про­фе­си­о­нал­не инфор­ми­са­но­сти нијед­но настав­но под­руч­је није у ста­њу да заме­ни. Они су важни и неза­ме­њи­ви. Због тога је основ­но опре­де­ље­ње да се у кон­цеп­ци­ји тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња задр­жи раз­вој вешти­на и мото­ри­ке (сен­зо­мо­то­ри­ка, пси­хо­мо­то­ри­ка, фина мото­ри­ка), раз­вој тех­нич­ког ства­ра­ла­штва, упо­зна­ва­ње са тех­нич­ким мате­ри­ја­ли­ма као и тех­но­ло­ги­јом њихо­ве обра­де, сао­бра­ћај­но вас­пи­та­ње и обра­зо­ва­ње, енер­ге­ти­ка, еко­ло­ги­ја, пољо­при­вред­на тех­но­ло­ги­ја, гра­ђе­вин­ска тех­ни­ка, кул­ту­ра ста­но­ва­ња, машин­ство, елек­тро­тех­ни­ка и елек­тро­ни­ка, теле­ко­му­ни­ка­ци­је, робо­ти­ка и инфор­ма­тич­ка тех­но­ло­ги­ја (интер­фејс тех­но­ло­ги­ја, Интер­нет, елек­трон­ска пошта...).

У кон­цеп­ци­ју Тех­нич­ког и инфор­ма­тич­ког обра­зо­ва­ња су утка­ни основ­ни циље­ви и пре­по­ру­ке како да уче­ник уђе у свет тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је, у свет рада и про­из­вод­ње, свет нау­ке и њених зако­на и да се ство­ре кре­а­тив­ни људи на том пољу, раз­ви­ја­њем њихо­ве ства­ра­лач­ке тех­нич­ке кул­ту­ре и начи­на мишље­ња и тако, изме­ђу оста­лог, допри­но­си и раз­во­ју дуал­ног обра­зо­ва­ња и пред­у­зет­ни­штва.

 

Апел Фрање Павловића из Хрватског савеза педагога техничке културе

ИЗБЕГНИТЕ НАШЕ ГРЕШКЕ

Фра­ња Павло­вић из Загре­ба испред Хрват­ског Саве­за педа­го­га тех­нич­ке кул­ту­ре и Асо­ци­ја­ци­је тех­ни­ке, инфор­ма­ти­ке и обра­зо­ва­ња Југо­и­сточ­не Евро­пе на Кон­фе­рен­ци­ји у Новом Саду иста­као је сле­де­ће:

– Кра­јем школ­ске годи­не 1994/1995. Мини­стар­ство је у пот­пу­но­сти уки­ну­ло пред­мет Тех­нич­ка кул­ту­ра без прет­ход­не наја­ве и то кроз годи­шња заду­же­ња дје­лат­ни­ка шко­ла. У тим заду­же­њи­ма није било тех­нич­ке кул­ту­ре. Након тога напра­ви­ли смо изу­зет­не напо­ре и дои­ста агре­си­ван при­ти­сак и успје­ли вра­ти­ти један сат тех­нич­ке кул­ту­ре. Но било је то нај­ви­ше што смо могли пости­ћи. После тога почео је кон­ти­ну­и­ра­ни пад бро­ја уче­ни­ка у сред­њим тех­нич­ким шко­ла­ма, а пого­то­во на Факул­те­ти­ма. Након два­де­сет годи­на ту смо гдје смо, без про­из­вод­ње са огром­ним међу­на­род­ним заду­же­њи­ма. За попра­вак тог нера­зум­ног поте­за и повра­так про­из­вод­њи потреб­но је нај­ма­ње десет годи­на. Пре­ду­го за било какав напре­дак. Наша пору­ка је да Срби­ја не тре­ба да пра­ви гре­шку коју је напра­ви­ла Хрват­ска.

И на кра­ју, морам се обра­ти­ти људи­ма који заго­ва­ра­ју уки­да­ње пред­ме­та Тех­нич­ка кул­ту­ра. Сва­ким сте даном све ста­ри­ји. И зами­сли­те кад ће Вам бити потреб­на било каква лијеч­нич­ка помоћ. Сусрест ћете се са сво­јим одлу­ка­ма: лијеч­ни­ком који није нау­чио руко­ва­ти ала­ти­ма и апа­ра­ти­ма, кирур­гом који није имао резбар­ски ножић у руци, који ће рану шива­ти, а да иглу није видио. Наслу­шао сам се памет­ња­ко­ви­ћа који су твр­ди­ли да тех­нич­ка кул­ту­ра шко­лу­је ауто­ли­ма­ре. Па, и тога тре­ба. Тех­ни­ка и тех­но­ло­ги­ја напре­ду­ју и то, врто­гла­вом брзи­ном. Једин­ство тех­ни­ке, тех­но­ло­ги­је и при­ме­њи­ве инфор­ма­тич­ке тех­но­ло­ги­је неза­о­би­ла­зан је пут ка напрет­ку поје­дин­ца, а тиме и укуп­ног допри­но­са дру­штву и држа­ви. Тре­ба се сва­ко­днев­но при­ла­го­ђа­ва­ти, а не из стра­ха и незна­ња бје­жа­ти од про­бле­ма – оце­нио је Павло­вић.

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2020 21 25 05 20

2020 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

GodineUzleta

2017 Korice za domove 1 1

publikacije

Korice konkursa za stipendiju final 2017 18

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање у ЛИСТУ Обавештавамо образовно-васпитне установе и друге институције заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096