Нема производа у корпи
понедељак, 20 јун 2016

ПРЕМА РАНГ-ЛИСТИ НАЦИОНАЛНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ СИСТЕМА

Према ранг-листи националних високошколских система

И Србија међу водећим земљама света

Глобално рангирање високог образовања које објављује универзитетска мрежа „Universitas 21” не пореди појединачне универзитете већ високошколске системе 50 земаља света. Србија је водећа на табели улагања које би се могло очекивати у односу на економску снагу земље

Сједињене Америчке Државе, Швајцарска, Данска, Велика Британија и Шведска су, тим редом, земље с најбољим светским националним системима високог образовања. Следе Финска, Холандија, Сингапур, Канада и Аустралија. У овом рангирању високог школства, које обухвата укупно 50 земаља, током последње четири године је највећи напредак забележила Кина, за 12 места, чиме се нашла на 30. Највећи пад забележиле су Бугарска (за 10 места) и Србија (за седам места), које су сада на 48, односно на 39. позицији. На табели која укупан образовни скор посматра у односу на ниво економске снаге једне земље, на врху је, међутим, Велика Британија, а следе Србија, Данска, Шведска и Кина. Према улагању у високо образовање у односу на БДП земље, на првом месту је Србија, затим Јужна Африка, Кина, Данска, Турска, Шведска, Португалија и Швајцарска.”

Ово су резултати већ петог по реду годишњег рангирања националних система високог образовања које објављује међународна универзитетска мрежа „Universitas 21” (U21). Став ове групе је да је од значаја за економски и културни развој једне земље њено високо школство у целини, а не само истраживачки универзитетски рад. Ранг-листа „Universitas 21” je, наиме, једина у свету која оцењује комплетне националне системе високог образовања и тиме задовољава већ дугогодишњу потребу да се међународни фокус у сфери терцијерног образовања помери с рангирања појединачних универзитета на поређење целокупних високошколских система. Ранг-листа U21 је oсмишљена и као својеврстан репер за владе, образовне институције и појединце. Пројекат има циљ да укаже на значај стварања подстицајног окружење за институције високог образовања, како би ефикасно доприносиле привредном и културном развоју земаља, као и да образовним институцијама помогне у привлачењу иностраних студената у обезбеђивању високог квалитета програма и наставе.

И овогодишњу ранг-листу U21 сачинили су истраживачи Института за примењену економију и друштвена истраживања из Мелбурна (Аустралија). На листи је 50 земаља са свих континената које су, уз помоћ 25 критеријума, рангиране свеукупно, али и у четири одвојене области – ресурси (издаци државног и приватног сектора за наставу и истраживања), окружење (владина политика и регулатива, финансијска аутономија и разноврсност), повезаност (међународно умрежавање и сарадња с привредом) и резултат (истраживачки рад и његов утицај, квалитет образовних институција, образована радна снага који задовољава потребе тржишта рада).

Кад је реч о ресурсима, група U21 сматра да су та средства, било државна или приватна, неопходан услов за добро функционисање система високог образовања, али да нису довољна за његов успех. Потребно је, наиме, да се добро осмишљеним образовним политикама ти ресурси користе на најбољи начин. У области ресурса најбоље рангиране земље су Данска, Сингапур, САД, Канада, Шведска и Швајцарска.

         Окружење, односно друштвено-политички контекст друга је област посебног рангирања у оквиру ранг-листе „Universitas 21”. Тим поводом се у извештају о резултатима рангирања истиче „све шири консензус да је повољно друштвено-политичко окружење за рад високошколских институција оно које им обезбеђује значајну аутономију, уз спољни мониторинг и конкуренцију”. У том смислу, ранг-листа U21 покушава да „измери” у којој мери појединачне државе задовољавају поменуте критеријуме. Најбоље рангиране на том плану су САД, Хонгконг, Финска, Нови Зеланд и Холандија.

         Подстицање институција високог образовања да јачају односе с привредом и са остатком друштвене заједнице све је израженији светски тренд. Међународно повезивање је важно и за пренос знања. У оквиру овог дела рангирања, повезаност је оцењивана на основу неколико различитих параметара, а као најуспешније у том смислу показале су се Швајцарска, Данска, Аустрија, Велика Британија и Белгија.

         Кад је реч о резултатима образовних система, у склопу рангирања су оцењивани параметри као што су истраживачка постигнућа, постојање универзитета светске класе, шансе за запошљавање дипломираних студената и други. Најбоље се у том погледу котирају САД и Велика Британија. Наредне земље, њих пет, по броју бодова су готово изједначене, и то су Аустралија, Данска, Шведска, Швајцарска и Канада.

У рангирање U21 je 2014. године уведена и нова мера поређења – државе се оцењују и на основу просечног скора свих 25 коришћених параметара, а у односу на степен економског развоја изражен бруто домаћим производом (БДП) по становнику. На тој табели ранг-листе најуспешнија је Велика Британија, а следе Србија, Данска, Шведска, Кина, Финска, Јужна Африка, Португалија, Канада и Нови Зеланд.

У извештају о резултатима рангирања истиче се још и да је проценат БДП-а који појединачне земље инвестирају у високо образовање повећан с просечних 1,10 одсто на 1,19 одсто, али и да је улагање у истраживачки рад опало са 0,40 на 0,35 одсто БДП-а. Указује се и на растућу интернационализацију високог образовања, уз податак да је број „међународних студената” процентуално порастао са 3,5 на 3,9 одсто. Такође, просечан број објављених истраживачких радова с коауторима из различитих земаља увећан је са 38,8 на 41,5 одсто.

Генерална секретарка U21 Џејн Ашервуд, у једном коментару поводом објављивања ранг-листе, крајем маја, каже да све већи број министара образовања и других заинтересованих за школство користе податке „Universitas 21” рангирања као водич у дебатама о високом образовању. Рангирање које узима у обзир и нивое економског развоја оцењиваних земаља, продуктивност сектора високог образовања, као и укупне резултате свега тога, даје реалан увид у стварност у којој делају универзитети широм света.”

Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕИ:

Статистички у врху

Србија и Малезија су две најбоље котиране земље кад је реч о висини средстстава издвојених за високо образовање која би се могла очекивати на основу БДП по становнику у Србији је чак 40 одсто веће од очекиваног. Србију и Малезију следе Данска, Украјина, Индија, Канада, Шведска, Финска и Јужна Африка. Додаје се, међутим, да су те високе вредности за Србију (и Украјину) бар делимично резултат пада БДП-а по глави становника у овим двема земљама.

Србија се на једној од табела нашла и на водећој позицији. Реч је о улагању у истраживачки рад изражено као удео БДП-а. По том критеријуму најбоље котиране су, за Србијом, Јужна Африка, Кина, Данска, Турска, Шведска, Португалија и Швајцарска.

Universitas 21

Основана 1997. године у Бирмингему (Велика Британија), „Universitas 21” је међународна универзитетска мрежа установљена као међународна референтна тачка и ресурс за стратешко размишљање о темама од глобалног значаја”.Умрежени универзитети заједно раде на подстицању глобалног држављанства и иновирању образовних институција, кроз истраживачки усмерену наставу и учење, мобилност и повезивање студената и наставног особља и подстицање интернационализације образовања. Мрежа тренутно обухвата 26 универзитета из 17 земаља, односно 1,3 милиона студената и 210 хиљада професора и истраживача. Чланови U21 су универзитети из Аустралије, САД, Канаде, Кине, Хонгконга, Сингапура, Јужне Кореје, Индије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Мексика, Чилеа, Ирске, Шведске, Холандије и Велике Британије. Од 2012. године „Universitas 21” обавља сопствено глобално рангирање високошколских установа које реализују истраживачи са Универзитета у Мелбурну. Рангирање има циљ да покаже које земље у свету снажно подржавају своје универзитете.

 

МАРА ШАИН, ПЕДА­ГОГ И АУТОР ПРИ­РУЧ­НИ­КА ЗА ПРЕД­ШКОЛ­СКЕ РАД­НИ­КЕ „КОРАК ПО КОРАК”

Како напра­ви­ти пор­трет дете­та

Сви при­руч­ни­ци из сери­је „Корак по корак” наста­ли су са жељом и циљем не да буду рецепт, већ под­сти­цај, да осна­же и моти­ви­шу пред­школ­ске рад­ни­ке – меди­цин­ске сестре, вас­пи­та­че и струч­не сарад­ни­ке да кроз рад истра­жу­ју, про­ве­ра­ва­ју, тести­ра­ју неке иде­је и при­сту­пе

У посе­ти мно­гим пред­школ­ским уста­но­ва­ма и раз­го­во­ру с број­ним вас­пи­та­чи­ма сазна­ли смо да су им од вели­ке помо­ћи у раду с мали­ша­ни­ма од нај­мла­ђег, вртић­ког, до пред­школ­ског узра­ста при­руч­ни­ци „Корак по корак”. Чети­ри књи­ге из сери­је „Корак по корак” једин­ствен су поду­хват код нас. О њихо­вом зна­ча­ју гово­ри и чиње­ни­ца да их кори­сте и вас­пи­та­чи ван гра­ни­ца наше земље, одно­сно у Репу­бли­ци Срп­ској и Црној Гори. Како је текао рад на овој сери­ји и због чега онe пред­ста­вља­ју неза­мен­љив осло­нац у вас­пит­но-обра­зов­ном раду с децом пред­школ­ског узра­ста пита­ли смо Мару Шаин, педа­го­га с бога­тим иску­ством у пред­школ­ском обра­зо­ва­њу и вас­пи­та­њу, која је аутор ових зна­чај­них публи­ка­ци­ја.

– Пре све­га морам да ука­жем да сери­ја при­руч­ни­ка „Корак по корак” тра­је као изда­вач­ки поду­хват у пред­школ­ском вас­пи­та­њу и обра­зо­ва­њу више од две деце­ни­је. Ове књи­ге су наста­ја­ле и наста­ју као резул­тат истра­жи­ва­ња и одго­во­ра­ју на потре­бе прак­се отво­ре­ног систе­ма вас­пи­та­ња и пра­ће­ња Осно­ва про­гра­ма пред­школ­ског вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња. Сви ови при­руч­ни­ци су уте­ме­ље­ни тео­риј­ски и прак­тич­но и то је један од суштин­ских раз­ло­га због којих пред­ста­вља­ју поу­здан осло­нац за изво­ђе­ње вас­пит­но-обра­зов­ног рада у пред­школ­ским уста­но­ва­ма. Желим посеб­но да нагла­сим да при­руч­ни­ци под­сти­чу прак­ти­ча­ре да пра­те, истра­жу­ју и уна­пре­ђу­ју соп­стве­ну прак­су и да се про­фе­си­о­нал­но раз­ви­ја­ју, а роди­те­ље деце пред­школ­ског узра­ста да сазна­ју нешто више о раз­во­ју деце и соп­стве­ној уло­зи у под­сти­ца­њу њиховог раз­во­ја.

Како су наста­ле прве књи­ге „Корак по корак” и која је била Ваша наме­ра?

– „Корак по корак 1”, који сам ура­ди­ла у сарад­њи с Мир­ја­ном Мар­ко­вић, Иле­а­ном Кова­че­вић, Дра­га­ном Данев­ски и Мир­ја­ном Пађан, бави се вас­пи­та­њем деце до три годи­не, наме­њен роди­те­љи­ма, меди­цин­ским сестра­ма, вас­пи­та­чи­ма, пред­ста­вља важан прак­ти­кум у про­це­су вас­пит­но-обра­зов­ног рада. Обу­хва­та три погла­вља: Глав­не пору­ке, Актив­но­стии игре за рани раз­вој деце (за све аспек­те раз­во­ја лич­но­сти дете­та) и Ми зајед­но, који се одно­си на сарад­њу поро­ди­це и пред­школ­ске уста­но­ве.

Овај при­руч­ник је до данас дожи­вео осам изда­ња. Пред­ста­вља син­те­зу јед­ног дела савре­ме­них тео­риј­ских сазна­ња и систе­ма­ти­зо­ва­них иску­ста­ва у раду с децом раног узра­ста. Усле­дио је при­руч­ник „Корак по корак 2”, чији су ауто­ри и Мир­ја­на Мар­ко­вић, Иле­а­на Кова­че­вић, Дра­га­на Кору­га, Рада Ива­но­вић, Љуби­ца Бељан­ски Ристић, Миле­на Крсма­но­вић, Злат­ко Гајић, Добрин­ка Пеко­вић, а настао је да би се хума­ни­стич­ка кон­цеп­ци­ја пред­школ­ског вас­пи­та­ња – која ува­жа­ва дете­то­ве раз­вој­не потре­бе, њего­ва пра­ва и њего­ву инди­ви­ду­ал­ност – кон­крет­но раз­ра­ди­ла и прак­тич­но оства­ри­ла, што је и учи­ње­но. Могу сло­бод­но да кажем да је бога­та ризни­ца ига­ра и актив­но­сти – сазнај­них, соци­јал­них, кому­ни­ка­тив­них, екс­пре­сив­них, мото­рич­ких, пле­сних и ства­ра­лач­ких (музич­ких, драм­ских и ликов­них). При­руч­ник у сва­ко­днев­ном раду лако могу да кори­сте и вас­пи­та­чи и роди­те­љи, нај­ва­жни­ји дете­то­ви парт­не­ри у важном послу одра­ста­ња и раз­во­ја.

„Корак по корак 3” сте напи­са­ли у сарад­њи са Сла­ви­цом Чара­пић. По чему је он једин­ствен?

При­руч­ник „Корак по корак 3” je настао као резул­тат потре­бе за надо­град­њом сте­че­них иску­ста­ва и раз­ре­ша­ва­њем диле­ма које сва­ко­днев­на прак­са при­ме­не отво­ре­ног систе­ма вас­пи­та­ња поста­вља пред вас­пи­та­ча: Од чега поћи у про­гра­ми­ра­њу? Како пла­ни­ра­ти? Чему тежи­ти код раз­ли­чи­тих узра­ста? Шта посма­тра­ти у деч­јем пона­ша­њу? Ка ко то беле­жи­ти? Како пости­ћи систе­ма­тич­ност у раду? Како вред­но­ва­ти свој рад? Како води­ти еви­ден­ци­ју? Прет­ход­ни при­руч­ник je отво­рио сва та пита­ња, а при­руч­ник „Корак по корак 3” зао­кру­жио их је на систе­ма­ти­чан начин.

Овај при­руч­ник помаже вас­пи­та­чи­ма да напра­ве „дете­тов пор­трет” и „пор­трет вас­пит­не гру­пе”, да испи­та­ју деч­ја инте­ре­со­ва­ња и потре­бе, као и соци­јал­не одно­се у гру­пи деце, да воде про­то­кол о посма­тра­њи­ма и да пра­ве порт­фо­лио за сва­ко дете.

Посеб­ну пажњу посве­ти­ле смо про­гра­ми­ра­њу и вође­њу еви­ден­ци­је. Пону­ђе­на је бога­та лепе­за обли­ка про­гра­ми­ра­ња, а оно што је нај­зна­чај­ни­је – сви при­сту­пи про­гра­ми­ра­њу прак­тич­но су про­ве­ра­ва­ни.

Меди­цин­ске сестре вас­пи­та­чи исти­чу Вашу књи­гу као осло­нац у раду с нај­мла­ђим пред­школ­ци­ма. Шта им она запра­во пру­жа?

– Врло брзо по изла­ску при­руч­ни­ка „Корак по корак 3”, за потре­бе прак­се рада с децом до тре­ће годи­не, Сла­ви­ца Чара­пић и ја као аутор­ке има­ле смо за циљ да меди­цин­ским сестра­ма вас­пи­та­чи­ма пру­жи­мо осло­нац за осна­жи­ва­ње про­фе­си­о­нал­ног иден­ти­те­та има­ју­ћи у виду важност посла који оба­вља­ју.

„Корак по корак 4” je вођен иде­ја­ма да се раз­вој и уче­ње у раном узра­сту одви­ја­ју инте­гра­тив­но, у уза­јам­ној пове­за­но­сти, пре­пли­та­њу и ути­ца­ју, и да дете учи откри­ва­ју­ћи и истра­жу­ју­ћи свет свим чули­ма. Насто­ја­ли смо да при­руч­ник кон­ци­пи­ра­мо као водич за про­гра­ми­ра­ње који меди­цин­ској сестри вас­пи­та­чу пома­же да, на осно­ву карак­те­ри­сти­ка раз­во­ја дете­та у одре­ђе­ном узра­сту, табе­лар­но при­ка­за­них, као и на осно­ву систе­мат­ског пра­ће­ња и беле­же­ња резул­та­та посма­тра­ња, фор­му­ли­ше циље­ве за све аспек­те раз­во­ја, про­гра­ми­ра под­сти­цај­ну сре­ди­ну, кон­кре­ти­зу­је и наво­ди одре­ђе­не игре и актив­но­сти које садр­же задат­ке за дете и под­сти­чу раз­вој и уче­ње и напра­ви порт­фо­лио дете­та. И у овом при­руч­ни­ку дати су пока­за­те­љи раз­во­ја, раз­вој­ни циље­ви, при­ме­ри под­сти­цај­ног пона­ша­ња одра­слог и инстру­мен­ти за беле­же­ње резул­та­та посма­тра­ња. Поред при­ме­ра про­гра­ми­ра­ња и еви­ден­ци­је рада, пону­ђен је богат репер­то­ар узра­сно и раз­вој­но при­ла­го­ђе­них ига­ра и актив­но­сти под­сти­цај­них за раз­вој деце.

Реци­те нам нешто више о књи­зи „Кру­го­ви при­ја­тељ­ства”, која се може наћи у свим врти­ћи­ма и којa се пре­по­ру­чу­је и роди­те­љи­ма као помоћ у пра­вил­ном под­сти­ца­њу раз­во­ја њихо­вих мали­ша­на?

– При­руч­ник „Кру­го­ви при­ја­тељ­ства”, у чијој изра­ди су уче­ство­ва­ле и Сла­ва Тима­рац Јова­нов, Ружи­ца Попо­вић Трбу­шко­вић и Алек­сан­дра Сто­ја­но­вић Ружи­чић, настао је раз­ра­дом про­јек­та Поро­ди­ца и при­ја­те­љи, који су важан део живо­та сва­ког дете­та. Таквих књи­га нема довољ­но код нас, а посеб­но недо­ста­ју при­руч­ни­ци који се баве општим про­бле­ми­ма вас­пи­та­ња, соци­ја­ли­за­ци­је и ван­ког­ни­тив­ним обла­сти­ма деч­јег раз­во­ја. Посто­ји пра­зни­на у под­сти­ца­њу раз­во­ја тих аспе­ка­та.

Књи­га је поде­ље­на на два­на­ест темат­ских цели­на и ризни­ца је актив­но­сти и иде­ја за зајед­нич­ки рад роди­те­ља и деце, за њихо­во дру­же­ње, за ква­ли­тет­ну сарад­њу поро­ди­це и врти­ћа и поро­ди­це и шко­ле. Књи­га нас учи томе да поста­не­мо важни јед­ни дру­ги­ма. За дете је од суштин­ске важно­сти сазна­ње да негде без­у­слов­но при­па­да, да може с радо­шћу да се вра­ти у топло поро­дич­но гне­здо, у којем је окру­же­но бри­гом, пажњом и љуба­вљу.

Која су била пола­зи­шта у изра­ди ових при­руч­ни­ка?

– Пола­зи­шта у изра­ди ових при­руч­ни­ка билe су Осно­ве про­гра­ма пред­школ­ског вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња из 1974, а посеб­но из 1996. годи­не, хума­ни­стич­ка кон­цеп­ци­ја пред­школ­ског вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња, књи­га „Актив­но уче­ње” др Иви­ћа и сарад­ни­ка, стра­те­шки доку­мент Прав­ци раз­во­ја и уна­пре­ђи­ва­ња пред­школ­ског, основ­ног, општег, сред­њег и умет­нич­ког обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња од 2010. до 2020. про­фе­со­ра др Ива­на Иви­ћа и др Вла­сти­ми­ра Мате­ји­ћа, као и Стра­те­ги­ја раз­во­ја обра­зо­ва­ња у Срби­ји до 2020. годи­не, Стан­дар­ди за раз­вој и уче­ње деце раних узра­ста у Срби­ји (Инсти­тут за пси­хо­ло­ги­ју Фило­зоф­ског факул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бео­гра­ду, 2012). При­ли­ком изра­де ових при­руч­ни­ка сле­ди­ли смо прак­су хума­ни­стич­ког вас­пи­та­ња и потре­бу да се оно уте­ме­љи на савре­ме­ним схва­та­њи­ма, по који­ма је ефи­ка­сно и ква­ли­тет­но пред­школ­ско вас­пи­та­ње могу­ће само ако се добро позна­ју раз­вој­не карак­те­ри­сти­ке деце, ако се добро позна­је вас­пит­на гру­па с којом се ради, као и карак­те­ри­сти­ке сва­ког дете­та, пре­ма томе се дефи­ни­шу циље­ви који­ма се тежи, а пола­зи се од потре­ба, инте­ре­со­ва­ња и пра­ва сва­ког дете­та.

Ко вам је пру­жао подр­шку?

– У сарад­њи с про­фе­со­ром Ива­ном Иви­ћем наста­ли су при­руч­ни­ци из сери­је „Корак по корак” за рад с децом пред­школ­ског узра­ста. Они се кори­сте у Срби­ји, Репу­бли­ци Срп­ској и Црној Гори. Про­фе­сор Ивић је пру­жао несе­бич­ну струч­ну помоћ и подр­шку сви­ма нама који смо насто­ја­ли да изра­дом при­руч­ни­ка помог­не­мо про­фе­си­о­нал­ци­ма да се ори­јен­ти­шу и да доби­ју поу­зда­не води­че и ослон­це у прак­си, да сле­де децу, али и да јасно зна­ју куда да их воде. Про­фе­сор Ивић нам је струч­ним зна­њи­ма и добро­на­мер­но­шћу сви­ма у томе пома­гао, пра­тио нас је, саве­то­вао и рецен­зи­рао наше при­руч­ни­ке. Данас ова сарад­ња резул­ти­ра наста­ја­њем новог при­руч­ни­ка – „Корак по корак 5” – При­пре­ма за пола­зак у шко­лу.

Како види­те ефек­те при­ме­не при­руч­ни­ка „Корак по корак” упрак­си пред­школ­ског вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња?

– Сви при­руч­ни­ци из сери­је „Корак по корак” наста­ли су са жељом и циљем да не буду рецепт, већ под­сти­цај, да осна­же и моти­ви­шу пред­школ­ске рад­ни­ке – меди­цин­ске сестре, вас­пи­та­че и струч­не сарад­ни­ке да кроз рад истра­жу­ју, про­ве­ра­ва­ју, тести­ра­ју неке иде­је и при­сту­пе, да и сами кре­и­ра­ју соп­стве­не путе­ве вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња с децом пред­школ­ског узра­ста и да њихо­ва иску­ства резул­ти­ра­ју наста­ја­њем нових при­руч­ни­ка.                              

Спо­мен­ка Радо­ва­но­вић

АНТРФИЛЕИ:

БОГА­ТА РИЗНИ­ЦА АКТИВ­НО­СТИ

– У рецен­зи­ји „Кру­го­ва при­ја­тељ­ства” проф. др Иван Ивић је рекао да они пред­ста­вља­ју поку­шај попу­ња­ва­ња неких пра­зни­на и сво­јим садр­жа­јем и орга­ни­за­ци­јом могу има­ти зна­чај­ну функ­ци­ју. Бога­та ризни­ца актив­но­сти с децом и за децу одно­си се на раз­ви­ја­ње пози­тив­них међу­људ­ских одно­са, при­ја­тељ­ства и под­сти­ца­ње дру­же­ња дете­та са осо­ба­ма из њего­ве око­ли­не. У осно­ви је реч о ожи­вља­ва­њу ових ситу­а­ци­ја у који­ма је дете увек било укљу­че­но у кру­го­ве соци­јал­них одно­са, који су кључ­ни чини­лац вас­пи­та­ња и соци­ја­ли­за­ци­је. „Кру­го­ви при­ја­тељ­ства” допри­нос су њихо­вој рекон­струк­ци­ји у поро­ди­ци и пред­школ­ској уста­но­ви – ука­зу­је Шаин.

КЊИ­ГА У ПРИ­ПРЕ­МИ

– Сарад­ња с вас­пи­та­чи­ма прак­ти­ча­ри­ма и истра­жи­ва­ња потре­ба прак­се резул­ти­ра­ју наста­ја­њем новог при­руч­ни­ка „Корак по корак 5” – при­пре­ма за пола­зак у шко­лу, у сарад­њи са Сла­ви­цом Чара­пић, а уте­ме­љен је на Стра­те­ги­ји раз­во­ја обра­зо­ва­ња у Срби­ји до 2020. годи­не, којом је пред­ви­ђен оба­ве­зан обу­хват деце од пет и по до шест и по годи­на при­пре­мом за пола­зак у шко­лу.

При­руч­ник је у при­пре­ми и наме­њен је вас­пи­та­чи­ма и роди­те­љи­ма како би се пру­жи­ла подр­шка сва­ком дете­ту – ува­жа­ва­ју­ћи њего­ва прет­ход­на иску­ства – да буде соци­јал­но и емо­ци­о­нал­но спрем­но за ту вели­ку живот­ну про­ме­ну, да се ускла­ди с вршња­ци­ма и новим одра­слим ауто­ри­те­ти­ма и отво­ре­но и заин­те­ре­со­ва­но уђе у свет писме­но­сти и цело­жи­вот­ног сти­ца­ња зна­ња.

 

НАЦИОНАЛНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ О МАЛОЈ МАТУРИ И ВАРАЊУ НА ЗАВРШНОМ ИСПИТУ

У контроли и посебанешалон супервизора

Завршни испит је стављен на дневни ред Савета с намером да се дође до бољег концепта, али и модела који би преписивање сасекао у корену, јер, по речима директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислава Ранђеловића, „за забринутост је што број школа под сумњом из године у годину расте”

На малој матури се вара и преписује, али до сада није било санкција просветних власти и време је да се на то коначно стави тачка и предузму мере против виновника које би у старту спречиле ту неморалну појаву. Ово је, у најкраћем, суштина дебате која се чула на седници Националног просветног савета, у којој се искрено и јавно проговорило о нечему што је познато годинама, али у историји одржавања завршног испита све је пролазило без последица.

Завршни испит је стављен на дневни ред Савета с намером да се дође до бољег концепта, али и модела који би преписивање и варање сасекао у корену, јер, по речима директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) Бранислава Ранђеловића, „за забринутост је што број школа под сумњом из године у годину расте”.  

На скупу који је одржан уочи овог издања „Просветног прегледа” помоћник министра просвете Снежана Марковић и председник Републичке уписне комисије обелоданила је да је управо формирана посебна радна група са задатком да се стара о регуларности завршног испита, разматра приговоре и организује посебан ешалон супервизора који ће отићи у школе са „неочекиваним”, супер, резултатима. И у којима велики број ђака има идентичне одговоре. Тамо ће имати обавезу да контролишу и прегледају тестове.

Са седнице је упућен и апел директорима школа, дежурним наставницима, Министарству просвете и, посебно, родитељима – да обезбеде регуларност на предстојећем завршном испиту. Јер, без тога „његова корист и сврха падају у воду – а до сада све анализе показују да систем није у реду”.

Представљајући концепт јединог националног испита у коме учествује цела генерација и који се заснива на образовним стандардима, Драгана Станојевић, руководилац центра за испите ЗВКОВ, предочила је да ће на овогодишњем завршном испиту (од 15. до 17. јуна), на сва три теста, бити по 20 необјављених задатака и да је за потребе тог испита у овој школској години Завод припремио 114 различитих тестова. Иако се очекује да ће 80 одсто осмака на предстојећем испиту решити задатке са основног нивоа, питање је да ли ће се то остварити, јер се то ретко дешава, поготово на математици, објаснила је Станојевић.

Најављујући предлог да се број задатака у комбинованом тесту следеће школске године повећа на 40, она је рекла да треба предузети мере за непоштовање процедура на завршном испиту и тиме дала шлагворт за дебату о регуларности мале матуре. У име Завода је препоручила да се преиспита и однос броја бодова с теста и оцена из школе – и да се осигура стручна подршка наставницима у оцењивању.

Позивајући се на анализе Завода, директор Ранђеловић је рекао да постоји сумња да се „у одређеном броју школа испит често спроводи на мање-више регуларан и неадекватан начин и да су резултати деце у неким школама прилично неуобичајени.

– То нам показује да директори школа и они који спроводе испит бирају неке друге путеве за помоћ својим ученицима, да што боље прођу на испитима – оценио је Ранђеловић. Он је позвао Национални просветни савет да овој теми заједно посвете више пажње, да се реагује на прави начин – јер постоји оправдана сумња да ће из године у годину таквих ситуација бити све више.

Такође је предложио да се у анализу постигнућа ученика укључе и информације о образовању родитеља, социјално-материјалном и културном статусу, да се добије права слика о томе како наше школе раде, што су подржали и неки члaнови НПС.

За председника НПС Александра Липковског сумња на регуларност испита је поражавајућа и страшна. – Та чињеница показује да морал у овом друштву опада. Национални просветни савет нема могућност за санкције, то је у надлежности Министарства просвете, али које не користи могућности које има. Иако су се злоупотребе дешавале више пута – „прозвао” је Липковски ресорно Министарство, критикујући све досадашње сазиве јер нису адекватно реаговали на ове појаве и апелујући на просветне власти и своје колеге у школама да се држе моралних начела и принципа на завршном испиту.

За његов предлог да се после овогодишње мале матуре и анализе објаве имена школа које су имале неуобичајене резултате није била Биљана Радосаљевић. Она је сматрала да уместо школа треба истаћи дежурне наставнике који су то чинили.

На Савету су се чули бројни предлози о томе како да се спречи варање и преписивање на малој матури. Предложено је национално тестирање на више нивоа, акумулација бодова у одређеном временском периоду, изненадни контролни тест и куповина таблета свим осмацима, чиме би се избегло штампање тестова...

О. Н.

АНТРФИЛЕИ:

ДРАСТИЧНЕ МЕРЕ

О томе које размере је досегла прича о моралу и преписивању на малој матури и колико новца се троши да се злоупотребе спрече, најбоље сведочи прича помоћника министра просвете Снежане Марковић. – Од прошле године Завод за израду новчаница штампа тестове и у цео посао је укључен и велики број људи из МУП-а. Све је подигнуто на такав ниво да су нам у Заводу рекли да су наше мере драстичније од оних које се спроводе код штампања и транспорта листића за гласање. Ни полицајце не пуштају унутра, већ БИА – сликовито је објаснила Марковић, уз коментар да се те незамисливе мере спроводе због родитеља „који пошто-пото желе да купе задатке да би преварили систем”.

Марковић је прошле године сазнала за чувени списак школа с неочекивано добрим резултатима, а видела је и примерке прегледаног теста „који је по 20 пута ревидиран и сваки пут је додавано по пола бода”.

ОДЛАГАЊЕ ОДЛУКА

Чланови Националног просветног савета одложили су гласање о изменама у настави информатике у основним и средњим школама за следећу седницу, која ће се одржати 27. јуна , чиме је пролонгирана одлука о статусу техничко- информатичког образовања. Предлог Завода за унапређивање образовања и васпитања да се четворогодишњи образовни профил виноградар – винар преведе из огледа у редовни систем није прихваћен, већ је враћен на дораду, у складу с примедбама и сугестијама чланова Савета и захтевом да се трансформише у трогодишњи профил. Није прихваћен ни предлог ЗУОВ о реформи наставних планова и програма Школе за музичке таленте у Ћуприји. И он је враћен ЗУОВ, уз сугестију да се у предлог уграде примедбе које су се чуле на Савету.    

 

НАЦРТ ЗАКОНА О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Студије по јасним правилима

Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт закона о високом образовању за који је владало велико интересовање и изазвао је многе полемике. Доносимо изводе из поменутог Нацрта, како би просвјетна јавност била информисана и учествовала у јавној расправи

Када је ријеч о врстама и нивоима високог образовања, оно се остварује кроз академске и струковне студије у науци, умјетности, реалном сектору и струковном студију и пружа студентима примјену и ниво знања и вјештина који омогућују њихово укључивање у радни процес. Нивои високог образовања су: први циклус, други циклус и трећи циклус. Студије првог циклуса су академске и струковне, а студије другог и трећег циклуса су академске.

Студије првог циклуса трају најмање три, а највише четири године и вреднују се са 180, односно 240 бодова, у складу са Европским системом преноса бодова (ECTS).

Студије другог циклуса организују се након студија првог циклуса, трају једну или двије године и вреднују се с најмање 60, односно најмање 120 ECTS бодова, тако да у збиру с првим циклусом износе најмање 300 ECTS бодова, а студије трећег циклуса, које се организују након студија другог циклуса, трају три године и вреднују се с најмање 180 ECTS бодова. Један семестар студија вреднује се с најмање 30 ECTS бодова у сваком циклусу. Изузетак су студије медицине, стоматологије, фармације, архитектуре и ветерине које трају пет или шест година и вреднују се с најмање 300 ECTS бодова. Високошколске установе су универзитети и високе школе са својством правног лица. Дефинисан је у више тачака статус и функција универзитета. У осам тачака формулисано је које профиле образује високошколска установа. Високошколска установе могу бити јавне или приватне. Влада доноси одлуку о мрежи и студијским програмима. Високошколска установа може почети да ради ако су испуњени: кадровски, просторни и материјално-технички услови за извођење наставе. Оснивач јавних високошколских установа је Народна скупштина, у име Републике.

У овој образовној дјелатности обавезан је приједлог плана уписа у сва три циклуса, а на приједлог Министарства Влада доноси одлуку о броју студената у сва три циклуса студија. Министар доноси рјешење о броју студената у сва три циклуса студија. Високошколске установе достављају Министарству податке о студентима уписаним у ове године студија о чему министарство информише Владу. Високо образовaње се може организовати као редовно и ванредно. Студијски програми из области права, здравља и заштите здравља, ветерине, архитектуре, образовања наставника и одрђених поља умјетности не могу се организовати као ванредни студиј. Обим студија изражава се збиром ECTS бодова. Академска година почиње првог октобра и траје дванаест мјесеци. Прецизирани су рокови, семестри, триместри и блокови. Наставни план је дио студијског програма којим се утврђује трајање студија, наставни предмети и њихов распоред и број сати. Прецизирано је шта се утврђује студијским програмима. Утврђени су начини испита, испитни рокови, оцјењивање и друго. У Нацрту је означена институционална аутономија и правни субјективитет у коме академску заједницу чине сви наставници, сарадници, студенти и други учесници у процесу високог образовања на високошколској установи.

Простор високошколске установе је неповредив. Организација високошколске установе је сљедећа: факултети, академије и научноистарживачки институти. Универзитет има својство правног лица. Факултети и академије су организационе јединице универзитета. Органи високошколске установе су: Управни одбор, сенат и ректор. Органи виске школе су: управни одбор, сенат и директор. Органи факултета, умјетничке академије и високе школе у саставу универзитета су: научно-наствано, односно умјетничко-наставно вијеће и декан, односно директор високе школе.

Нацртом су предвиђени послови управног одбора. Одговорност за академска питања у високошколској установи има сенат као највише законодавно тијело. Нацртом су предвиђени послови и задаци сената, као и састав. Ректор универзитета, односно директор високе школе обавља послове утврђене законом и статутом високошколске установе у смислу заступања и представљања и руковођења и одговоран је сенату. Избор и разрјешење и смјене ректора и проректора, односно директора високе школе уређени су овим законом.

Ректор и проректор универзитета, односно декан факултета, директор високе школе, директор института, финансијски директор високошколске установе и оснивач приватне високошколске установе не може бити лице које је правоснажном пресудом осуђено за кривично дјело у обављању службене дужности.

Стручни орган факултета и умјетничке академије је научно-наставно вијеће, односно, умјетничко-наставно вијеће које чине сви наставници и сарадници и изабрани студенти.

Утврђена су права и дужности вијећа у једанаест тачака. Орган руковођења факултетом или умјетничком академијом је декан, а орган руковођења научноистраживачким институтом је директор. Утврђени су начин избора, права и дужности декана, односно директора. Високошколска установа може статутом прописати функције и послове финансијског директора. Нацртом су прописана академска звања, научно-наставна и умјетничко-наставна звања на високошколским установама оних који изводе академске студијске програме: доцент, ванредни професор и редовни професор. Наставна звања на високошколским установама особа које изводе струковне студијске програме су: предавач високе школе и професор високе школе. Сардничка звања особа на високошколским установама које изводе академске студијске програме су: умјетнички сарадник, виши умјетнички сарадник, асистент и лектор. Сарадничка звања на високошколским установама особа које изводе струковне студијске програме су: умјетнички сарадник и асистент. Утврђени су услови за избор академског особља.

Студенти који су уписани на високошколску установу закључују уговор с високошколском усатновом. Уговором се утврђују односи, права и дужности. Као тијело у области високог образовања је Ректорска конференција. Влада формира савјет ради унапређивања квалитета високог образовања. Прописано је признавање страних високошколских исправа и вредновање страних студијских програма. Високе школе и организацине јединице универзитета воде прописане евиденције и јавне исправе. Средства за обављање дјелатности високог образовања су из буџета Републике, властитих прихода, буџета јединица локалне самоуправе, донација и других извора, а средства приватних високошколских установа обезбјеђују из властититх прихода, донација и других извора. Надзор врши министарство и за неизвршење законских одребдаба предвиђене су казне.

Нацртом су дефинисане прелазне и завршне одредбе.

Страну припремио Светозар Пуцар

АНТРФИЛЕИ:

АУТОНОМИЈА

Високошколске установе имају аутономију у наставном, научноистраживачком и умјетничком раду, у оквиру добијене дозволе за рад без мијешања органа власти. Високошколска установа има право да: иновира пружање високог образовања у оквиру издатих дозвола за рад, организује различите облике цјеложивотног учења у складу са овим законом и општим актом високошколске установе, изабере своје органе управљања и руковођења, уреди своје структуре и активности у складу са општим актом, изабере наставно и друго особље, утврди правила студирања и услове уписа студената, самостално утврђује, развија и примјењује студијске програме, истраживачке и умјетничке пројекте, самостално остварује наставну, истраживачку и умјетничку сарадњу и дјелатност с другим високошколским установама и другим правним и физичким лицима у Републици, БиХ и иностранству и додјељује звања наставном и другом особљу, у складу са овлашћењима из овог закона.

ОД САРАДНИКА ДО ЕМЕРИТУСА

Услови и поступак за избор у наставно-научна, умјетничко-наставна, наставна и сарадничка звања прописују се правилником о поступку и условима избора академског особља, а министар доноси правилник. Прије почетка сваке академске године сенат високошколске установе утврђује одговорне наставнике и сараднике за ту академску годину. Сенат универзитета може на приједлог научно-наставног вијећа факултета, односно умјетничко-наставног вијећа академије донијети звање професор емеритус пензионисаном редовном професору који се посебно истакао својим научним, односно умјетничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбјеђивању научно-наставног, односно умјетничког кадра у области за коју је изабран. Утврђена су и права професора емеритуса. Универзитет може донијети и звање почасни доктор наука. Избор наставног особља врши се на основу јавног конкурса. Утврђени су начин објављивања и провођења конкурса и услови за избор. Академско особље закључује уговор о раду с високошколском установом на неодређено вријеме.

 

СУСРЕТАЊЕ КУЛТУРА У НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

Ставом по стереотипу

Учење о култури једног народа је део процеса стицања знања језика колико и само учење језика. Предавачи би требало да избегавају стереотипе и да уводе текстове чији ће садржаји омогућити ученицима да створе критички став према ономе што су прочитали

У прошлости људи су учили страни језик да би упознали његову књижевност. Кроз читање су учили о цивилизацији и култури уопште. Настава културе је данас битан део страног језика. А како би била постала саставни део наставе, за то постоји велики број метода и приступа.

У настави страног језика културе су се увек сусретале – кроз језик, књижевност, историју. У савременој настави, за разлику од традиционалне, где је наставник био преносилац стране културе, пажња се посвећује култури која се остварује у самој учионици, тј. простору који сами ученици стварају и користе за истраживање и разматрање сопствене и стране културе. Информације о култури се презентују објективно, не мерећи разлике између две различите културе. Они сами доводе културе у везу кроз сличности и разлике, имајући притом и позитивне и негативне ставове.

Треба имати у виду да учење језика захтева и учење његове културе. Наставници морају пажљиво да бирају текстове које користе за време часова, јер већина културолошких текстова садржи стереотипе о одређеној култури. Неки текстови приказују само позитивно у Америци, Енглеској или земљама немачког говорног подручја, не допуштајући ученицима да критички анализирају идеје које су представљене. Овакви текстови могу да обману ученике да сви изворни говорници енглеског или немачког језика мисле и понашају се на исти начин како је представљено у књигама.

Предавачи би требало да избегавају стварање стереотипа и уместо тога уводе текстове чији ће садржаји омогућити ученицима да створе критички став према ономе што су прочитали. Неки текстови су писани само из једног угла и могу се разликовати од културе ученика, што може довести до тога да се појединци осећају нелагодно уколико мисле да су њихова лична убеђења или сама култура демантовани новим културним контекстом. Као резултат тога, увођење оваквих текстова може обесхрабрити ученике неучењем језика.

Да би се избегле такве ситуације, предавачи треба да прихвате идеје ученика, препознају концепте у њиховим културама, уведу активности, као оне које подразумевају упоређивање и дискусију о идејама у текстовима и културама ученика. То може довести до одличне прилике за међукултурну комуникацију. Међутим, ученици могу да буду незадовољни чињеницом уколико примете да њихови предавачи сматрају да су њихова мишљења и убеђења типична за њихову културу. Зато наставници морају бити свесни ставова својих ученика и не сврставати их у једине представнике своје културе.

Под културом у настави енглеског и немачког језика се подразумева: начин живота, понашање, мишљење, схватање вредности и конвенције које су у тим друштвима створене. Учење страног језика се састоји од неколико компонената, укључујући граматичку, комуникативну способност, језичку вештину, као и промену у ставовима према својој или другој култури.

За научнике, али и за лаике, комуникативна способност, тј. познавање конвенција, обичаја, веровања и размишљања народа друге земље је несумњиво неодвојиви део учења страног језика и многи предавачи су то препознали као свој циљ да интегришу предавање културе у наставни програм страног језика. Виђење и схватање света једне особе, размишљања, понашање, осећања и комуникација могу бити поремећени променом из једне културе у другу.

Треба имати у виду неколико чињеница о којима можемо размишљати у језичкој учионици. Не може да се преводи реч за реч. Сви језици имају своје идиоматске изразе чије се значење не поклапа са значењем појединачних речи које чине тај израз. Сви језици имају различите интонацијске групе и то је особина сваког језика. У сваком језику и култури постоје покрети тела који носе значење. Језици користе различите граматичке елементе да би изразили стварност. Разлика је у употреби глаголских времена или у реду речи, какав је случај у енглеском и немачком језику. Све културе имају табу теме и тиме се подразумева да ако неко зна неки језик, онда зна шта може, а шта не може да каже у одређеној ситуацији. Начин ословљавања људи се веома разликује. Требало би да се зна када ће се неко ословити личним именом, када презименом, када употребити титулу...

Од првог дана у учионици наставници би требало да користе постере, слике, карте и остале материјале како би помогли ученицима да имају неку представу о култури коју уче. Да би добили разумљиву слику културе енглеског и немачког језика из многих углова, требало би да пруже ученицима различите врсте информација кроз материјале, како визуелне, аудитивне тако и тактилне. У те изворе спадају видео, ЦД, ТВ, Интернет, приче, песме, новине, интервјуи, анегдоте, сувенири, фотографије, истраживања, илустрације, књижевност. У савременом добу употреба аутентичног материјала је доста олакшана. Веома лако можемо пронаћи филмове, вести, телевизијске шоу програме, веб сајтове, фотографије, магазине, дневне новине, меније из ресторана, брошуре за путовања и остали штампани материјал који умногоме помаже ученицима да боље разумеју и савладају културу и доживе аутентична културна искуства. Наставници би требало да прилагоде аутентични материјал узрасту и нивоу знања својих ученика.

У сваком случају, учење страног језика је учење стране културе. Учење о култури једног народа је део процеса стицања знања језика колико и само учење језика. То је зато што постоји повезаност између језика и културе и разумевање једног је потребно да би се разумело друго. Често се може приметити како они који уче енглески и немачки језик као други или страни говоре и пишу с тачним изговором и правилно употребљеном граматиком, али не могу да се изразе прецизно на тим језицима. Разлог је углавном то што употребљавају језик који је неприлагођен одређеној ситуацији или стандардном, колоквијалном енглеском или немачком језику, а само познавање граматике не гарантује и успешну комуникацију ученика.

Јована Петровић

ОШ „Цар Константин”, Ниш

АНТРФИЛЕ

ШИРИ ПОЈАМ

Култура је дубоко укорењен део нашег бића, али језик као средство комуникације међу члановима једне културе је најбоље видљив и доступан израз те културе. Језик није само део културе, он осликава једну културу уопште. Kултура, повезана с језиком, не може сe учити кроз неколико лекција о прославама, обичајима, начину живота људи једне области у којој се језик говори. Култура је шири појам уско везан за многе лингвистичке појмове који се предају на часовима страног језика.

2016 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2016

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

  • ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОГЛАШИВАЧЕ У ПРОСВЕТНОМ ПРЕГЛЕДУ
    Обавештавамо образовне установе заинтересоване за оглашавање да нам текстове огласа за прикупљање понуда за реализацију екскурзија, рекреативну и наставу у природи достављају електронском поштом и то искључиво у Word формату,…

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096