Нема производа у корпи
четвртак, 16 април 2015

ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРИМА ОБРАЗОВАЊА У ЗЕМЉАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Програмирање – црвена нит будућих професија

Свет информационих и комуникационих технологија (ИКТ) убрзано се мења, али неке од водећих личности те индустрије – представници Мајкрософта и Фејсбука, између осталих – сматрају да се не чини довољно на унапређењу упознавања јавности са ИКТ. Незадовољни тиме што тек мали број земаља уводи програмирање у школску наставу и како би подстакли брже промене на том плану, неколицина њих су се отвореним писмом обратили министрима образовања ЕУ. У писму упозоравају званичнике да ученици широм Европе данас не добијају довољна знања која су потребна дигиталној привреди будућности. „Програмирање није само за компјутерске фанатике или оне који се опредељују за ИКТ каријеру. Читава палета занимљивих и креативних послова зависи од степена познавања програмирања. Било да је реч о анализи медицинских података, креирању безбедносног софтвера или специјалних филмских ефеката, програмирање је црвена нит која се провлачи кроз све будуће професије у Европи”, каже се у писму. Његови потписници, такође, најављују да ће, у сарадњи са већ постојећом европском кампањом за промоцију програмирања (code.org) покренути прву европску заједничку онлajн платформу за обуку у програмирању.

„Будући да сте задужени за образовање будућих европских генерација, врло добро знате да већ у седмој години живота деца достижу критичну тачку кад су способна да науче основне животне вештине као што су читање, писање и рачунање. Али, да би напредовали у будућој дигиталној привреди и друштву, такође треба да знају и да програмирају. Нажалост, многи то не знају”, каже се у писму, уз напомену да се процењује да ће до 2020. године у ЕУ бити непопуњених 900.000 радних места за ИКТ стручњаке, и поред тога што је јасно да је Европи, за просперитет и већу конкурентност, потребно што више компјутерских стручњака и инжењера. У писму се указује на још неколико података: да само 20 одсто европских ученика иде у школе које су и званично усвојиле политику примене ИКТ у свим школским предметима; да мање од 15 одсто ученика има могућност да користе софистицираније ИКТ које би им помогле у савладавању вештина за 21. век као што су сарадња, самоконтрола и решавање проблема; да је врло чест случај да се ИКТ и компјутерске вештине сматрају маргиналним, од малог значаја за друге академске предмете.

Потписници писма поздрављају напоре (сад већ бивших) европских комесарки за дигитализацију и културу и образовање Нили Крос и Андруле Василиу, које су се скупа заложиле за увођење програмирања у наставу свих европских школа и покренуле иницијативу „ЕУ недеља програмирања”. Уверени да ће и њихови наследници на тим функцијама наставити да раде у истом правцу, аутори писма потом наводе пример Велике Британије, у чијим основним школама се од овог септембра учи и програмирање. Додају, међутим, да две трећине тамошњих учитеља није довољно обучено за наставу тог предмета. „Учитељи имају моћ да пробуде страст за знањем и инспиришу идеје. Они са ентузијазмом усвајају нове технологије, жељни да примене дигиталне вештине у својим учионицама. Нажалост, за то им није обезбеђена одговарајућа ИКТ обука. Да би у школи могли да пруже обуку у дигиталним вештинама, европски учитељи треба да имају поуздан и јасно осмишљен нови наставни план. То треба да је двострук процес: паралелно са укључивањем програмирања у наставни програм, учитељи треба да су сигурни да су за њих већ припремљени дугорочни програми обуке и помоћи у настави. Уосталом, учитељи који имају ту врсту самопоуздања, инспирисаће и своје ученике.”

У писму које су потписали и потпредседник Мајкрософта Стивен Колинс и шефица бриселске канцеларије Фејсбука Ерика Мен такође се каже и да ИКТ, као индустрија, исто тако мора да преузме део задатака у унапређивању обуке програмирања. Подсећа се да је при покретању европске „Велике коалиције за дигиталне послове”, марта 2013. године, јасно речено да нема дигиталне револуције без доприноса ИКТ компанија. Пружајући свој део доприноса, компаније које су потписницe Отвореног писма најављују да ће, у сарадњи са Европском школском мрежом, покренути једну локализовану онлajн платформу за обуку у програмирању. Идеја је да се учитељима и ђацима, али и другима који су заинтересовани за програмирање, обезбеде приступ и обука. „Али ми морамо да делујемо и шире изван ИКТ”, додаје се тим поводом. „Пут ка програмирању је отворен и свима другима који желе да негују и развијају европску дигиталну понуду. Јасно је да будућа европска радна снага треба да буде дубоко укорењена у дигитално окружење, и сви који могу да допринесу ономе што мора да буде дугорочан напор имају нашу добродошлицу. Ми не знамо са сигурношћу како ће изгледати европско тржиште рада кроз пет или десет година, али као стручњаци у овом послу, дугујемо европској омладини помоћ како би се млади ,наоружали’ вештинама које су им потребне за успех, без обзира куда их живот одвео.”
Г. Томљеновић

АНТРФИЛЕИ:

САТ ЗА ОБУКУ

Ове седмице и ви можете да се придружите „највећем образовном догађају у историји” – Сату програмирања. Уласком на сајт code.org, од 8. до 14. децембра, можете, пратећи упутства која су доступна и на српском језику, да се укључите у једносатну обуку програмирања намењену различитим узрастима. Сат програмирања (The Hour of Code) је уводни час у програмирање, доступан свима (који су онлајн), као део акције осмишљене да се демистификује програмирање и покаже да свако може да научи његове основе.

ОБАВЕЗАН ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТ

Програмирање све више постаје кључно знање које треба да имају не само сви ђаци већ све више и радници у разним гранама индустрије, у различитим професијама. Суштински, програмирање је „само” логично размишљање и представља једну од основних вештина из групе оних које се називају „вештинама 21. века”.

Током протеклог лета, Европска школска мрежа је спровела истраживање у министарствима образовања двадесет земаља чланица које је, између осталог, показало да је програмирање део наставног програма у дванаест земаља – Бугарској, Кипру, Чешкој, Данској, Естонији, Грчкој, Ирској, Италији, Литванији, Пољској, Португалy и Великој Британији. Седам земаља тек намерава да то учини, а реч је о Белгији (Фландрији), Шпанији, Финској, Француској, Луксембургу, Холандији и Турској. Кад је о Великој Британији реч, у септембру ове године програмирање је уведено у основне школе као обавезан школски предмет, за ђаке узраста од пет до четрнаест година. Велика Британија је прва велика привреда из Групе 20 која је ову меру применила на нивоу земље.

2016 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2016

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096