Нема производа у корпи
четвртак, 16 април 2015

ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Нови стандарди квалитета уџбеника

На округлом столу у ЗУОВ проф. др Зорана Лужанин, помоћница министра просвете, најавила је нове стандарде и формирање тима који ће радити на њиховој изради. Закључено је, такође, да будући стандарди морају да буду прецизно дефинисани, како би се избегла субјективност у процењивању квалитета уџбеника

Полазећи од појма стандарда квалитета уџбеника и говорећи о томе на шта се односе, на округлом столу о стандардима квалитета уџбеника који је организовао Завод за унапређивање образовања и васпитања уочи овог издања „Просветног прегледа” наговештено је да треба кренути у израду нових стандарда, уз нове уџбенике, и да у будућим стандардима треба покрити и поље електронских уџбеника. На овом скупу највише је критикован појам „оптималне количине информација” у уџбенику, односно колико тога треба да буде и како то може да се одреди.

У разговору са представницима предшколског, основног, средњег образовања, факултета, издавачких кућа и стручњацима, учествовала је и проф. др Зорана Лужанин, помоћница министра просвете, која је најавила нове стандарде и формирање тима који ће радити на њиховој изради. Закључено је, такође, да будући стандарди морају да буду прецизно дефинисани, како би се избегла субјективност у процењивању квалитета уџбеника. На списак са закључцима стављен је и предлог да неке показатеље, који ближе одређују стандарде, треба спојити, као и то да они треба да буду формулисани тако да могу да мере постигнућа ученика.

На округлом столу посвећеном унапређивању стандарда, још једном у низу који организује ЗУОВ, директор ЗУОВ др Зоран Аврамовић је казао да су стандарди у процедури одобравања уџбеника значајан корак и да је врло важно да се они унапреде, „јер нема квалитета без стандарда”.

– Нови Нацрт закона уџбеника предвиђа да ће стандарди бити обавезни не само за одобравање уџбеника, већ и за додатна наставна средства, приручнике, стручне предмете у стручним школама и приручнике за образовање одраслих – подсећа Аврамовић.

Мирјана Богдановић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника ЗУОВ, о стандардима квалитета уџбеника, дала је шлагворт за расправу на ову тему.

– Квалитетни уџбеници свакако доприносе квалитету образовања у најширем смислу, унапређују васпитно-образовни процес, процес учења и аспект који се у последње време највише анализира у свету и код нас – утицај на постигнућа ученика. Подсетимо се Вука који је још у давно време говорио да се неуспех у учењу и описмењавању приписује буквару и учитељу. Мислим да је то врло применљиво и сада, мада има много чинилаца који утичу на квалитет образовања – каже Богдановић.

Она је, такође, предочила да ЗУОВ има надлежност у припреми стандарда квалитета и плана уџбеника и у давању стручне оцене квалитета рукописа уџбеника и других наставних средстава који се користе у васпитно-образовном раду. Завод припрема предлог и прослеђује га Националном просветном савету или Савету за стручно образовање и образовање одраслих.

– По актуелном Закону о уџбеницима из 2009. Завод (према прописаним стандардима) даје стручну оцену квалитета рукописа уџбеника, али има и задатак да прати квалитет, односно резултате примене и коришћења уџбеника у васпитно-образовном раду… Стручна оцена садржи кратак приказ рукописа уџбеника, оцену да је уџбеник усклађен са узрастом ученика, наставним планом и програмом… и са прописаним стандардима квалитета. Наводе се и области у којима се уџбеник оцењује на основу стандарда… – образлаже Богдановић.

Стандарди квалитета уџбеника (захтеви, критеријуми, услови) су норме које треба да испуне уџбеници који се одобравају, на основу законски прописане процедуре, да би могли да се користе у настави. Они се односе на садржај, педогашко-психолошке, дидактичко-методичке, језичке, етичко-васпитне захтеве, графичку, ликовну и техничку опремљеност уџбеника.

Закон је одредио и шта је уџбенички комплет, осим основног уџбеника, потребно је врло често и додатно наставно средство које омогућава да се остваре сви циљеви образовања и васпитања, да се реализује наставни план. То су уџбеничке јединице, најчешће радне свеске и збирке задатака, практикуми за лабораторијске вежбе.

Стандарди покривају врло велики распон, осим предшколског и уџбенике за основну и средњу школу, за све разреде и све различите предмете који имају своје специфичности.

Данас постоји и проширена функција уџбеника и све је већи акценат на дидактичко-методичкој апаратури, на ономе како уџбеник подстиче ученика да самостално учи, подсетила је Богдановић.

Параграфима је дефинисано осам стандарда за седам области и сваки стандард има и неколико показатеља који га ближе одређују. Укупно их има 46 и уз стандард постоји и упутство о његовој употреби који говори коме су намењени – издавачким кућама, ауторима и рецензентима и уредницима, ЗУОВ, Педагошком заводу Војводине и НПС, који министру прослеђује предлог уџбеника за одобравање…

– Намерни смо да велико искуство преточимо у унапређивање стандарда, који се мењају у складу са променама у образовном систему, јер нису написани заувек – каже Богдановић, уз напомену да у Заводу имају потешкоћа у раду због великог броја издавачких кућа (79), од којих је шездесетак достављало своје уџбенике, затим великог броја уџбеника који долазе на стручну оцену и, такође, великог броја уџбеника који захтевају поновни преглед и стручну оцену, као и армије сарадника које ЗУОВ мора да ангажује. Има и отворених питања, попут питања методологије којима се могу пратити резултати примене уџбеника у настави.

Самостални стручни сарадник у ЗУОВ Наталија Ђоковић говорила је о уџбеницима у статистици, јер је Завод урадио електронску евиденцију уџбеника, по више параметара, нивоу образовања, наставним предметима, начину како су оцењени. Та база се унапређивала и са подацима о националним мањинама…

– Када кажем евидентирање уџбеника, треба да нагласим да ми не бројимо наслове и да сви подаци који су представљени не подразумевају наслове, већ уџбеничке комплете, материјал или наставно средство. Заједничко за 2.852 уџбеничка комплета, колико је достављено Заводу од 2010. кад су стандарди почели да се примењују, до данас, је да је 61 издавачка кућа достављала рукописе од 1. јануара до 30. септембра, те да се достави у просеку 57 посто рукописа по години. А у периоду од 1. октобра до 31. децембра 43 посто, односно највећи број рукописа стиже у октобру, кад је и највећи притисак на прегледаче – наводи Ђоковић.

Она је издвојила 2010. као годину у којој је достављен највећи број уџбеника – 799, и 2011, кад је забележен блажи пад и оценила да је период од 2012. до 2014. био стабилан по броју уџбеника (500)…

Александар Маринковић, саветник-координатор у ЗУОВ представио је стандард један – садржај уџбеника, који је усклађен са наставним планом и програмом, општим исходима и стандардима образовања и васпитања. – Мислим да је логично што је ово баш први стандард, јер се бави садржајем уџбеника. Програм је оно од чега сваки аутор полази и, из мог искуства, веома се ретко дешавало да неиспуњеност овог стандарда утиче да тај уџбеник добије негативну стручну оцену – каже Маринковић.

Према његовој оцени, оптимална количина информација у уџбенику би била права мера, да их не буде ни превише ни премало, односно онолико колико је потребно да се остваре циљеви и задаци предмета.

Помоћница министра Зорана Лужанин је подсетила да је на јавним трибинама већ најављивано да ће Министарство инсистирати на стандарду подизања квалитета сваког уџбеника и садржаја који доприносе, условно речено, прилагођавању животу.

Мирко Урошевић, професор Пољопривредног факултета, имао је конкретан предлог како може да се одреди оптималан обим уџбеника у основној и средњој школи. Он се позвао на своје искуство: На основу нашег искуства на факултету, дошли смо до закључка да по часу и предмету може да се предвиди до седам страна уџбеничке литературе… Ако имате неки предмет који се слуша пет часова (предавања и вежбе), па то помножите са 15 недеља, пута седам страна, добија се максимални број страница. С тим што је тачно дефинисано шта је страница…

Ако дефинишемо обим уџбеника, који је прилагођен фонду часова и узрасту, онда ће ићи и селекција шта у тај обим може да стане по приоритету – наглашава Урошевић.

По мишљењу професорке Економског факултета у Београду Славице Манић, оптимална количина информација зависи од предмета и програма тог предмета. Она је, међутим, указала на још једну појаву – да њене колеге, кад пишу уџбенике за основце и средњошколце, најчешће раде копи–пејст својих универзитетских уџбеника у којима стоје реченице од по седам-осам редова. – Ја, међутим, то гледам из угла родитеља, имам ћерке у другом гимназије и у шестом разреду основне школе. И кад читам уџбеник, процењујем да ли бих волела да моје дете учи по том уџбенику. И ни из једног другог угла.
О. Н.

АНТРФИЛЕИ:

УВЕЗИВАЊЕ

Утисак Славице Манић, проф. Економског факултета у Београду, је да стандарди квалитета могу да се унапређују, али и да они уопште нису спорни. – Спорни смо ми, који их тумачимо или примењујемо, почев од аутора уџбеника, преко самих издавача, јер имам утисак да у том систему увезивања долазимо до тога да рецензенти колегијално потпишу рецензију као позитивну, а онда то стигне до ЗУОВ, који ангажује људе који то треба да читају. Ја причам о економији, за област економија, право и администрација. Читам уџбеник свог колеге који има гомилу материјалних грешака и некако процури информација до њега да уџбеник није прошао, јер не можете да прихватите уџбеник ако постоје стандарди… Али, можете да дођете у ситуацију да ће тај колега да одлучује о вашем избору у више звање – коментарисала је Манић.

ПОВЕРЕЊЕ

Уз оцену да није меродавна да одређује шта је оптимална количина информација, јер не ради са средњошколцима, проф. Манић је рекла да мора да верује својим колегама, средњошколским професорима.
– Ако мени двоје колега који предају у средњој школи кажу да неки садржај не може да „свари” ученик са 15 година, и да је то преобимно, ја морам да им верујем на реч, јер они раде са тим узрастом. Ја на факултету могу да пређем 200 страна за једну радну недељу без икаквих проблема, а то је уџбеник за целу школску годину. С друге стране, лепа је идеја да ми то квантификујемо, али не можемо баш све да одредимо на тај начин. Тај синдром квантификације може да нас уведе у велике проблеме… – сматра Манић и наводи да није срела ниједног студента Економског факултета који се бунио што је добио више да учи. Јер сви ћуте.

2016 KORICE INFORMATORA ZA UPIS U SREDNJU SKOLU

Korice konkursa za upis u srednju skolu 2016

publikacije

1 korisni linkovi ministarstvo prosvete 200x702 korisni linkovi zavod za unapredjivanje zuto 200x703 korisni linkovi zavod za vrednovanje5 korisni linkovi savez ucitelja zuto 200x70

Актуелности

Пријава на имејл листу

Најновије весту у Вашем инбоксу

Контакт

Привредно друштво
„Просветни преглед”

Секретаријат:  011/3235-378
Факс: 011/3341-084
Комерцијала:  011/3239-096