О НАМА

СТУПЦИ ПРОСВЕТЕ

Лист Просветни преглед је модерни недељник, са здравим тиражом од око 8000 примерака по једном броју, који значајно доприноси разјашњавању недоумица везаних за стање и даљи развој образовања, као и квалитетном информисању како просветних радника тако и остале заинтересоване јавности. У данашњем медијском шаренилу које и те како одликује одсуство професионалног и етичког кодекса сведоци смо да исте информације могу да се пласирају тако да људе припремају за логичне, разумљиве промене, што је одувек био стил Просветног прегледа, а могу и тако да подижу тензију, изазивају нервозу, или бар недоумице, што никада није одликовало ове новине. Уз то, Просветни преглед успешно одолева изазовима сврставања уз било коју странку и не престаје да се залаже и доприноси толеранцији различитости којима наша држава обилује, као што доприноси и одржавању специјалних веза, односно неговању јединственог духовног и културног простора са српским народом преко Дрине путем новина у којима су у сваком броју и текстови о образовању у Републици Српској, која за сада нема гласило просветних радника.

СВЕ НАШЕ ГОДИНЕ

Двадесет четвртог априла 1945. године, у ослобођеном Београду угледао је светло дана лист Просветни преглед, као орган Министарства просвете Србије. Било је то истог оног дана када је Генералштаб Југословенске народне армије саопштавао да су “наше трупе извршиле нове дубоке продоре у позадину непријатеља…” Тај први и следећи, други број Просветног прегледа од 16. маја, који се појавио дан након капитулације Трећег Рајха, представљају ратне бројеве јер су писани и штампани док је рат још трајао. Од априла 1945. до 1950. године траје прва етапа на шездесетдвогодишњем путу Просветног прегледа. Као орган Министарства просвете, природно, бави се превасходно питањима просветне политике – објављује званичне прописе и њихова тумачења, извештаје са конференција и саветовања које организује Министарство или органи за просвету у окрузима, извештаје директора и руководилаца школа, просветних инспектора и друге, махом директивне прилоге о питањима које решавају државни органи. Текстове у новинама, између осталих, потписују Митра Митровић, министар просвете Србије, Владислав Рибникар, министар просвете Југославије, др Борислав Т. Благојевић, др Синиша Станковић, књижевник Чедомир Миндеровић, Мартин Менцеј, Арпад Лебл, др Коста Грубачић, Александар Алексопуло, Раде Вуковић, Ђуро Гавела, Антон Скала… За лист је по службеној дужности био одговоран др Коста Грубачић, помоћник министра просвете Србије.
На путу значајнијег осамостаљивања и одвајања од административног апарата те прерастања у орган школских и просветних радника и њихову трибину први одлучнији заокрет догађа се 1951. То је година када лист престаје да буде службено гласило Министарства просвете и када га преузимају Педагошко друштво и Синдикат учитеља и наставника средњих школа Србије. Од те године директан утицај државе, преко ресорног министарства, на Просветни преглед постепено слаби и постаје посредан тако што се остварује преко заједница образовања, баш као што и директно финансирање добија карактер дотација које се уплаћују са рачуна тих заједница образовања. Просветни преглед је увек остваривао и сопствене приходе од продаје новина, али ти приходи никада нису били довољни за покривање трошкова излажења листа и плата запослених.
Нове странице на путу демократизације Просветни преглед почиње да исписује првих дана 1953, када из двонедељника прераста у недељник, који излази сваког четвртка током школске године, а издавачи су му Удружење просветних радника Србије и Педагошко друштво Србије. Од 1954. године издавачи листа су Удружење учитеља, Удружење наставника и професора средњих школа и Удружење наставника средњих стручних школа Србије.
С обзиром да су се од 1955. до 1960. године у животу синдикалних организација просветних радника, чији је орган био Просветни преглед, одиграле многе промене, и организационе и суштинске, да је 1955. од дотадашњег Удружења учитеља и Удружења наставника и професора формирано јединствено Удружење учитеља, наставника и професора Југославије, затим да је 1959. године од дотадашњих седам удружења просветних и научних радника формиран јединствени Синдикат просветних и научних радника, то се одразило и на садржаје, па донекле и на карактер и физиономију листа. Синдикална, односно струковна питања нашла су своје врло истакнуто место на страницама Просветног прегледа. Да би пружио што конкретнију помоћ наставницима у васпитно-образовном раду, а тиме и допринео реформи школства, марта 1955. лист уводи посебан прилог Из праксе за праксу.
Од јануара 1960. лист све више прераста у орган синдикалних организација просветних радника, а самим тим се ставља у функцију њихових задатака, не запостављајући, при том, ни питања наставно-васпитног рада и стручног усавршавања наставника. Напротив, није било ниједног подручја наставе ни ваннаставних облика рада о којима у Просветном прегледу није било речи. Ту су и многи прилози о ученицима, материјалној основи школа и другим чиниоцима који условљавају наставно-васпитни процес у институцијама образовања. У сразмери коју је у овом периоду лист покушавао и успевао да одржи између друштвено-политичке и синдикалне, с једне, и оне друге, уже, стручне школске педагошко-методске области, с друге стране, треба добрим делом видети разлог широког прихватања на које је лист у овом периоду наилазио, о чему најречитије сведочи знатно већи број нових сарадника и тираж који постиже. Поред новина, 1974. почиње озбиљније да се развија и издавачка делатност.
Поводом тридесет година рада, 1975. Просветни преглед је одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима “за нарочите заслуге у разматрању стручно-педагошке проблематике и значајан допринос образовању наставног кадра и унапређењу школства”.
Усклађивањем делатности са Законом о удруженом раду 1978. године дотадашња установа постаје Новинска организација Просветни преглед. После реорганизације Синдиката друштвених делатности, од 1979. године оснивач Просветног прегледа је Републички одбор Синдиката радника образовања, науке и културе СР Србије, а суоснивачи републичке заједнице основног и усмереног образовања, које су 1990. године трансформисане у републичке фондове за основно, за средње и за универзитетско образовање, па су тада та три фонда добила статус суоснивача.
Од 1989. године Просветни преглед је овлашћени издавач конкурса које Министарства просвете расписује за упис у средње школе, на више школе и факултете, за студентске и ученичке кредите,  стипендије, као и за пријем у ђачке и студентске домове, а од 1996. и збирки задатака за полагање квалификационих испита за упис у средње школе.
Иако је све време добијао средства из државног буџета, било директно или посредно –  преко Републичке заједнице образовања, затим преко републичких сизова основног и усмереног образовања, па преко републичких фондова образовања, све до 1994. Просветни преглед је опстајао као самостална кућа. Те године добија статус јавног предузећа које се финансира из буџета Републике Србије, при чему оснивач постаје ЈНИП Завод за уџбенике и наставна средства, а Министарство просвете и спорта суоснивач.
Од 2002. године Просветни преглед значајно шири послове везане за издавање и штампање образаца школске евиденције и јавних исправа (школских дневника, ђачких књижица, сведочанстава, диплома, индекса....), при чему једини од издавача све ради и на језицима и писму народности.
Прва година Просветног прегледа у којој он није добио, јер није ни тражио, ни динара - ни од владиног ни од невладиног сектора је 2004. Тако је свој шездесети рођендан 2005. дочекао као кућа која се самостално финансира. За шездесети рођендан одликован је Орденом Вука Караџића другог степена.