УНИВЕРЗИТЕТСКА РАНГИРАЊА

ШАМПИОНИ ЗАПОШЉИВОСТИ СТУДЕНАТА

Према реномираној светској ранг-листи универзитета који најбоље припремају студенте за улазак у сферу рада, америчке и британске високошколске установе и даље су неприкосновене

 

Британска компанија Quacquarelli Symonds (QS), специјализована за образовање и студирање у инострантсву, четврту годину заредом објавила је светско универзитетско рангирање високошколских установа чији се дипломирани студенти најбрже запошљавају. Уз Шангајску и THE (Thimes Higher Education) ранг-листу, QS академске лествице (светска, регионалне, и лествица запошљивости дипломаца) убрајају се у глобално најутицајнија универзитетска рангирања. На управо објављеној листи под називом „Ранг-листа запошљивости дипломаца 2020” (Graduate Employability Rankings 2020), за разлику од опште QS Светске универзитетеске ранг-листе, првих 16 места убедљиво заузимају амерички, британски и азијски универзитети. Ове године Европљани заостају, при чему на поменутој листи 500 универзитета са најбољом репутацијом и најбољим везама са послодавцима нема ниједног из нашег региона.

Компанија QS започела је са објављивањем рангирања универзитета према запошљивости дипломаца 2015. године. Методологију је фокусирала на повезаност универзитета са послодавцима, репутацију њихових студената међу компанијама широм света, вероватноћу да дипломци брзо уђу на тржиште рада, као и на достигнућа њихових најистакнутијих студената. Ове године QS тим уложио је огроман напор да повећа обим и разноликост података, те су тако анализирали листе дипломаца на више од 2100 универзитета на 132 локације у свету; на коначној листи 500 најбољих нашло се 750 високошколских институција из 73 земље, а на основу 240.000 номинација од готово 45.000 најугледнијих светских послодаваца.

Према том рангирању – које треба да је од користи свима који ће се тек опредељивати за студирање – светски познати амерички и британски универзитети и даље су шампиони у олакшавању студентима да остваре добре пословне каријере. Међу 500 најбољих, 84 их је из САД, а 49 из Велике Британије. Најбоље рангиран на светском нивоу је чувени амерички Масачусетски институт за технологију (МИТ), који има дуплу „круну”, будући да је на првом месту и на QS Светској универзитетској ранг-листи. Следе га универзитети Станфорд и Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу (UCLA).

Аустралијски Универзитет у Сиднеју заузео је четврто место, амерички Харвард пето, а кинески Цинхуа шесто. На седмом је аустралијски Универзитет у Мелбурну, на осмом британски Кембриџ, на деветом Универзитет у Хонгконгу, а на десетом британски Оксфорд. Кина има пет универзитета међу 50 најбољих на тој листи, трећа је најбоља дестинација за студирање после САД, које у истој групи имају чак 20 универзитета, и после Велике Британије, која их има седам.

Изузимајући британске, од европских универзитета најбоље рангирани су Швајцарски федерални институт за технологију (ETH) у Цириху, на 17. месту, затим француска Политехничка школа, на 18. месту, и немачки Карлсруе институт за технологију, на 36. месту. Будући да на листи нема ниједног универзитета са западног Балкана, из релативно блиског окружења поменимо још италијанске универзитете Politecnico di Milano (41. место), Универзитет у Болоњи (84. место), Sapienza – Универзитет у Риму (93. место) и Politecnico di Torino (111–120. место), чешки Карлов универзитет (171–180. место) и Универзитет у Бечу (181–190. место).

Јединствена методологија, коју QS користи у рангирању, заснива се на пет показатеља, међу којима су три које не садржи ниједна друга ранг-листа. Први показатељ – „Репутација код послодаваца” – изведен је из јединствене глобалне анкете активних послодаваца, од којих је затражено да именују водеће универзитете чије би дипломце желели да запосле. Према том показатељу – који чини 30 одсто укупне оцене сваког рангираног универзитета – амерички Харвард је на првом месту, а следи га британски Кембриџ.

Други показатељ – „Резултати бивших студената”– више говори о њиховом учинку од просте чињенице да су се запослили. Заснован на анализи академске историје 29.000 најуспешнијих пословних људи, који су данас лидери државних и приватних компанија, и/или добитници медаља и награда у широком спектру области рада, тај показатељ укупној оцени доноси 25 одсто поена. „Партнерство са послодавцима” је трећи показатељ, који такође доноси 25 одсто поена, а указује колико блиско одређени универзитет сарађује са бизнисом.

Тај показатељ изводи се из података који садрже и учесталост појављивања заједничких истраживачких радова универзитета и њихових партнера из бизниса у Elsevier’s Scopus бази података академских публикација. Десет 10 одсто поена доносе два последња показатеља, „Везе између студената и пословадаца” и „Стопа запошљавања дипломаца”. „Везе између студената и пословадаца” показатељ је присутности послодаваца у универзитетским кампусима, укључујући и њихово учешће на сајмовима запошљавања. Последњи, пети показатељ, сведочи о броју дипломаца који су запослени већ током или одмах по истеку прве године од дипломирања, не рачунајући оне који настављају школовање.

Стручњаци QS, који су обавили рангирање, кажу да је годину дана кратак период у каријери, али сматрају да је та временска одредница добра мера способности неког универзитета да убрзо по дипломирању припреми дипломце за успешан прелазак у сферу рада.

Г. Томљеновић

 

Антрфиле

НОВИ ОБРАСЦИ

Аутори QS „Ранг-листа запошљивости дипломаца 2020” у уводу истичу да се обрасци запошљавања данас брзо мењају, па више није могуће предвидети како ће запошљивост изгледати кроз неколико година. Како се очекује, на универзитетима ће бити и старијих особа, које ће од терцијарног образовања имати другачија очекивања од традиционалних студената. Такође, демографска стагнација и пад на већем броју утврђених тржишта високог образовања, усложњена смањеним јавним финансирањем, указују да ће се високошколске институције интензивно такмичити у привлачењу нових студената.

 

Подели

Facebook
Twitter
LinkedIn